Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 94 narodna poslanika, odnosno da imamo više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović pozvala da današnjoj sednici prisustvuju gospodin Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i gospodin Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SEDIŠTIMA I PODRUČJIMA SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da smo na jučerašnjem delu sednice rad prekinuli u toku pretresa po amandmanu narodnog poslanika Srđana Spasojevića na član 3.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi reč. Izvolite.

Ovaj amandman Srđana Spasojevića na član 3. je sjajan povod da se ispriča nešto ne samo o tom članu 3. nego o celom zakonu, jer je sam član 3. esencija cele ideje ovog zakona.
Dakle, kada smo u prethodnom, odnosno pretprošlom sazivu Vlade pravili strategiju pravosuđa, mnoge stvari koje smo tamo napisali i koje su ostale za nama objavljene, praktično, liče na određene institute koji su uneti u ovaj paket zakona o kojem raspravljamo svih ovih dana. Tako su i u zakonu o uređenju sudova i u zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava uvedeni novi termini: osnovni, viši sudovi, apelacioni sudovi itd. Sve je to bila ideja koju je promovisala Demokratska stranka Srbije. Ono što je verovatno predstavnicima Vlade ili vladajućoj većini zanimljivo, to je da smo u amandmanima koje smo podneli, naročito na ovaj zakon o sedištima i područjima sudova, predložili da se vrate stari termini: opštinski sud, okružni sud itd.
To ne znači da smo mi odustali od naše ideje. Naime, mi smatramo da ono što je pisalo u strategiji, ono što je pripremano u ovim predlozima zakona i u ranijim sazivima Vlade treba da bude smer kretanja kada je reč o razvoju pravosuđa i promenama u pravosudnom sistemu Srbije, ali je problem to što su nadležno ministarstvo i Vlada Republike Srbije, podnoseći ovakve zakone, ovako pripremljene, napravili, zapravo, karikaturalni surogat onoga o čemu smo mi maštali da imamo. To sve nema, ljudi moji, veze sa vezom.
Kada je reč o ovom zakonu o sedištima i područjima sudova, videćete da je glavni problem ovog zakona odsustvo svakog kriterijuma kada je reč o predlaganju sedišta i područja sudova i tužilaštava. Na primer, postoji okrug u Srbiji koji ima 12 opština, kao što je slučaj sa Južnobačkim okrugom; za taj okrug je predviđen samo jedan jedini osnovni sud. Imate, recimo Borski okrug koji ima četiri opštine i koji ima dva osnovna suda. Nama je ostalo da razmišljamo samo da li je razlog tome to što je Vojvodina ravna, što je lako putevima doći od jednog mesta do drugog, od jedne opštine do druge, pa nije toliki problem imati samo jedan sud, a možda je Borski okrug brdovit, teže prohodan, sa manjom mrežom puteva, pa bi možda bilo dobro imati na četiri opštine dva osnovna suda.
Međutim, taj argument otpada, iz prostog razloga što znamo da su predviđena tzv. odeljenja sudova. Čemu služe ta odeljenja sudova? Ona služe, zapravo, da zamene područja i sedišta dosadašnjih sudova i da na neki način kompenzuju razliku u broju osnovnih, tj. opštinskih sudova između ovog i prethodnog zakona, prosto zbog toga da se ne bi ograničilo pravo građanima na nešto što se zove dostupnost pravde.
Problem je što kod ovog koncepta, ovako kako je zakon napisan, ne postoji nikakva logična veza između onoga što ovde vidimo i onoga što se dešava na terenu.
Daću vam još primera: osnovni sud na području Južnobačkog okruga pokriva teritoriju koja ima mnogo više stanovnika nego kada je reč o teritoriji Borskog okruga, sa dva osnovna suda. Disproporcija je očigledna.
Jedan od razloga zbog čega se ukidaju pojedini sudovi za pojedina područja jeste da je u manjim sredinama veći stepen korupcije. Šta znači to – veći stepen korupcije u manjim sredinama? Znači, tvrdimo da je u manjoj sredini, kakav je Južnobački okrug, gde smo poukidali razne sudove i ostavili samo jedan osnovni sud za 12 opština, veliki stepen korupcije, pa će se problem rešiti tako što ćemo sve to svesti na jedan jedini osnovni sud. Verovatno je u Beogradu veliki stepen korupcije, ali neuporedivo manji u odnosu na Južnobački okrug. Kakav je to argument?
Mi nismo čuli do sada ni jedan jedini zdravorezonski argument zbog čega treba ovakvu mrežu sudova napraviti. Zatim, da li je možda osnov za ovakvo uređenje sudova bio različit priliv predmeta? Znate, ako jedan opštinski sud ima malo posla, ima relativno mali priliv predmeta, mali broj rešenih slučajeva, onda je možda prirodno i racionalno da se razmišlja o ukidanju sedišta tog suda, eventualno razmisliti o ostavljanju odeljenja nekog suda, osnovnog suda sa drugim sedištem, jer je reč o malom broju predmeta i malom broju rešenih predmeta u toku godine. Međutim, u pojedinim sudovima ima preko 30.000 predmeta godišnje i veliki broj rešenih predmeta, kao što je slučaj sa Gornjim Milanovcem. Gde je tamo osnovni sud?
Da li kriterijum treba da bude ravnomerni regionalni razvoj? Jer, ako ravnomerni regionalni razvoj uzmemo u obzir, sve institucije sistema, uključujući i sudstvo, treba da učestvuju u ideji ravnomernog regionalnog razvoja. Ovo je, zapravo, najveća šteta ovog zakona, jer pitanje dostupnosti pravde kroz odeljenja sudova ili kroz sedišta sudova je diskutabilno pitanje i o tome možemo raspravljati do podne, ali kada je reč o poruci koja se šalje potencijalnim investitorima za određena područja, kakva je to poruka kada im kažete da država razmišlja o tom području toliko da čak ukida pravo na sedišta osnovnog suda? To je izuzetno loša poruka.
Kada je reč o dostupnosti pravde, ne radi se samo o tome da li će lice koje želi da ostvari neko svoje pravo pred sudom putovati 25 ili 30 kilometara do suda, nije to baš tako kao što neke moje kolege pričaju. Ova stvar je u tom smislu relativno pokrivena. Postavlja se pitanje troškova. Nigde ne postoji ni jedan jedini dokaz da je način na koji je uređena mreža sudova po ovom zakonu racionalan način i da će dovesti do značajnijeg smanjenja troškova kada je reč o radu sudova na području naše države. Sasvim suprotno tome, ovaj koncept je još i skuplji od onoga koji smo do sada imali.
Postavilo se pitanje, kako reagovati na ovakav predlog zakona? Naravno da sam protiv ovog predloga zakona, a sa zadovoljstvom ćemo pritisnuti crveni taster onog dana kada se o ovom zakonu bude odlučivalo...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Upravo završavam. Amandmani koje smo podneli na član 3. i ostale članove zakona vraćaju stari sistem ne zbog toga što bismo želeli da se vratimo na stare nazive, stare termine i stari sistem uređenja sudova, nego da vam pokažemo da ovo što ste vi uradili ništa ne valja i da je neophodno povući ovaj zakon iz procedure i zameniti ga novim ...
(Predsedavajuća: Šesnaest minuta.)
... predlogom zakona. Molim vas, to uradite i neće biti nikakvih problema.

Narodni poslanik Miroslav Markićević traži reč. Vašoj poslaničkoj grupi na raspolaganju je 20 sekundi. Da li ćete iskoristiti to vreme ili tražite reč po povredi Poslovnika? Narodni poslanik Miroslav Markićević želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana potpredsednice, gospođo ministre, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pozivam se na čl. 225. i 226. Potrebno mi je jedno obaveštenje. Kada budete čuli, kao i svi oni koji gledaju ovaj prenos, videćete da to što ja tražim nije zloupotreba Poslovnika, kako neki tumače, nego je važno za obraz svih nas koji ovde sedimo. Molim vas za malo tišine i molim vas da čujete o čemu se radi.
Dakle, želim sve da podsetim da je danas međunarodni Dan osoba sa invaliditetom i ne bih više o tome da pričam, ima pametnijih i stručnijih ljudi od mene da pričaju o tome. Želim da vas podsetim da smo nedavno ovde usvajajući rebalans budžeta usvojili jedan, možda jedini, amandman opozicije, i to poslanika Nove Srbije, vezano za ona čuvena igrališta za osobe sa invaliditetom. To je nekih 12.000.000 dinara, to je otprilike jedna plata nekog direktora javnog preduzeća. Danas je 3. decembar, a svi koji znate šta je budžet i koji se u lokalnim samoupravama i uopšte bavite budžetom znate da fiskalna godina traje još 28 dana.
Gospodo draga, imamo još 28 dana, svi mi koji sedimo ovde i ovde iza mene i u Vladi Republike Srbije, da spasimo obraz. Pokušavam ličnim i prijateljskim vezama sa jednim ministrom u Vladi Republike Srbije da realizujem taj amandman. Za sada mi to nešto ne ide. Čini mi se da Skupština nema samo zadatak i ulogu da donosi zakone, odluke, nego da kontroliše kako se te odluke sprovode. Ako mi ne možemo tu odluku ili ne mogu ja da je sprovedem, onda se postavlja pitanje šta mi ovde donosimo.
Poštovana potpredsednice, molim vas da u toku dana meni i Skupštini date obaveštenje šta je sa tih dvanaest miliona. To može da se raspodeli na šest puta po dva miliona za nekih šest igrališta, a svi znaju da je to onda mala nabavka, da tu nema procedure po Zakonu o javnim nabavkama i da to može da se uradi u roku od tri dana, ako neko hoće. Molim vas da danas u pauzi, biću strpljiv do te pauze, zatražite obaveštenje od nadležnih ministarstava šta je urađeno sa tim parama, ako je već nešto urađeno i ako neko zna, pošto ja kao podnosilac amandmana, u ime poslanika Nove Srbije, ne znam i nisam obavešten. Goca iz G 17, koja je, nažalost, osoba sa invaliditetom, jedna vrlo inteligentna osoba, mislim da je danas na nekim skupovima posvećenim invalidima, zamolila me je da počnem da guram taj svoj amandman, odnosno da se više zainteresujem kakve su šanse da se on uopšte sprovede.
Ponavljam, visina sredstava je u visini plate direktora nekih javnih preduzeća. Poznavajući vas lično, poštovana potpredsednice, molim vas da to obaveštenje danas dobijemo svi zajedno ovde u Skupštini. Hvala.

Molim službu da stenogram izlaganja narodnog poslanika odmah uputi Ministarstvu finansija. Molim predsednicu Odbora za finansije da, zajedno sa sekretarom Skupštine, stupi u kontakt sa Ministarstvom finansija i da se odgovor o usvojenom amandmanu, odnosno o sredstvima po rebalansu, dostavi Skupštini u toku dana kako narodnom poslaniku Miroslavu Markićeviću tako i nama ostalima.
Narodni poslanik Milan Veselinović želi da govori o povredi Poslovnika? Nemate vremena, poslanička grupa je iskoristila vreme.
Narodna poslanica Snežana Plavšić-Stojanović. Vi se javljate za raspravu po amandmanu? Po Poslovniku, član 100. stav 1.

Želela sam da dam jedno obaveštenje u vezi sa međunarodnim Danom osoba sa invaliditetom o aktivnostima koje će Skupština danas i sutra, između ostalih aktivnosti, preduzeti na ovom planu. Govorim u ime Odbora za smanjenje siromaštva koji se, baveći se pitanjem siromaštva, bavi i problemima osoba sa invaliditetom imajući u vidu činjenicu da ova populacija spada u one populacije koje su najugroženije siromaštvom u Srbiji.
Odbor za smanjenje siromaštva će zajedno sa još pet odbora koji se bave problemima siromaštva, a to su Odbor za zdravlje i porodicu, Odbor za prosvetu, Odbor za lokalnu samoupravu, Odbor za poljoprivredu, Odbor za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, organizovati tokom današnjeg i sutrašnjeg dana posetu Nišu i Leskovcu. U Leskovcu ćemo održati sednicu Odbora za smanjenje siromaštva sa temom "Ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom u najsiromašnijim sredinama".
Zašto ovo radimo? Zato što posao Skupštine nije samo da donosi zakone, već i da radi na njihovom sprovođenju, da kontroliše njihovo sprovođenje, a isto tako, da omogući učešće svih zainteresovanih građana da aktivno učestvuju u radu Skupštine i da kontrolišu njen rad.
Dakle, ideja, koju ćemo ostvariti, jeste da danas dvadesetak poslanika poseti Niš, gde će sa lokalnim vlastima, sa organizacijom osoba sa invaliditetom iz ovog grada, naravno i sa institucijama, razgovarati o tome koji su problemi osoba sa invaliditetom u Nišu. Sutra ćemo u Leskovcu imati veliko javno slušanje sa ovom temom, gde želimo da čujemo kako osobe sa invaliditetom iz najsiromašnijih sredina uspevaju da, zajedno sa lokalnom samoupravom, izgrade ili ne izgrade mehanizme kako bi obezbedili i obrazovanje, i pristup svim objektima i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Verujemo da je ovo značajna informacija. Pozivam sve osobe sa invaliditetom iz ovih gradova da nam se pridruže i da u neposrednom kontaktu sa poslanicima pruže mogućnost Narodnoj skupštini da obavlja i svoju zakonodavnu, i svoju participativnu i nadzornu funkciju. Zahvaljujem i izvinjavam se ako sam zloupotrebila vreme.

Narodna poslanice, trebalo je da navedete član Poslovnika na koji se pozivate. Pozivajući se na član 27. molim sve predsednike odbora da ako žele da se o aktivnostima odbora obavesti i Narodna skupština i javnost o tome samo dostave pisanu informaciju, a predsednica Narodne skupštine ili predsedavajući je u obavezi da je pročita, da ne bi upotrebljavali i zloupotrebljavali Poslovnik.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da. Reč ima poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 3. stav 1. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Svrha amandmana je preciziranje i definisanje odredaba u tekstu zakona, tačnije usaglašavanje sa samim naslovom Predloga zakona u kome se koristi reč "područje", a ne reč "teritorija". Slične amandmane su podneli i magistar Martinović i gospodin Krasić.
Predlagač odbacuje sve ove amandmane, uz isto obrazloženje, a ono se svodi na sledeće: Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije koristi pojam "teritorija opštine", a u Predlogu zakona o uređenju sudova navodi se da se sud osniva za teritoriju opštine i iz toga proizilazi da je Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava precizno određeno šta se smatra područjem, a šta teritorijom.
Dakle, mi sami treba da zaključimo šta je autor (ili autori) ovog teksta Predloga zakona imao u vidu ili šta je hteo da kaže. Kakvo je ovo tumačenje zaista nije jasno, jer ono više zbunjuje nego što pojašnjava. Svakom pravniku je poznato i da postoji legalno tumačenje zakona, ali ovo obrazloženje koje smo dobili ne može se podvesti ni pod takvo tumačenje. Na primer, čuveni pravnik Andrija Gams legalno tumačenje zakona definiše kao tumačenje koje ima opšteobaveznu snagu, kao i sam zakon, pošto ima za svrhu da precizira smisao jednog već postojećeg zakona i ima retroaktivno dejstvo. Koliko je poznato, ovaj predlog zakona još nije usvojen.
Ne može se reći ni da autor (ili autori) Predloga zakona primenjuje zakonsku analogiju nalik onoj iz člana 781. Opšteg imovinskog zakona, kojim je predviđeno da se u nestašici određenih pravila udešavaju suđenja prema pravilima slične vrste poslova. Ali, ovo su pravila iz XIX veka i odnose se na sudije koje treba da rešavaju slučajeve koji nisu predviđeni zakonima i ne mogu da se primene na predloge zakone iz XXI veka, posebno na ovaj predlog koji je pred nama.
Ne može se tvrditi ni da je autor u obrazloženju za odbijanje amandmana koristio logičko tumačenje, jer prema definiciji, ponovo Andrije Gamsa, logičko tumačenje je razjašnjenje smisla propisa, utvrđivanje logičke veze sa ostalim pravnim propisima kojima se zakon koristi.
Nisam primetio, takođe, ni da se u tekstu Predloga zakona pominju svi zakoni koje je autor obrazloženja naveo prilikom odbijanja amandmana.
Dakle, kada uzmemo sve prethodno u obzir, smatramo da je bilo mnogo lakše i primerenije usvojiti ono rešenje koje se predviđa u amandmanu i koje definiše nejasne pojmove koji se pojavljuju u Predlogu zakona. Ništa strašno se ne bi desilo ako bi predlagač priznao da je koristio neprecizne definicije i ako bi prihvatio ovaj amandman.
Objašnjenje koje se nudi i koje upućuje na druge zakone, od kojih jedan nije čak ni u okviru seta pravosudnih zakona, blago rečeno, neozbiljno je.
Takođe, kada se pogleda tekst Predloga zakona jasno je da postoji jedna vrsta konfuzije. Već u samom naslovu se koristi pojam "područje sudova". Zatim, u članu 1. stav 1. u kome se određuje sadržina zakona, navodi se: "Ovim zakonom osnivaju se prekršajni, osnovni, viši, privredni i apelacioni sudovi, određuju njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost i određuju odeljenja višeg prekršajnog i upravnog suda i područja...". Dakle, u stavu 1. se ne pominje teritorija. Isti je slučaj i u stavu 2. ovog člana koji se odnosi na tužilaštva i njihova sedišta i područja.
Ipak, već u sledećem, drugom članu Predloga zakona, bez obzira na pojmove koji se koriste u naslovu i članu 1. koristi se pojam "teritorija". Ako bismo hteli da se poslužimo nedefinisanim tumačenjem ili logikom koju je predlagač koristio u obrazloženju odbijanja, onda bismo mogli da tvrdimo da iz naslova i člana 1. proizlazi da treba koristiti pojam "područje". Ako nije tako, onda se postavlja pitanje da li su duhu ovog predloga zakona bliži sam naslov zakona i član 1, koji određuju sadržinu zakona, ili tekstovi nekih drugih zakona?
Takođe, kada se pogledaju i drugi članovi Predloga zakona, kao, na primer član 7. koji određuje odeljenja višeg prekršajnog suda i kada se njegove odredbe uporede sa onima u članu 2, opet dolazi do pojmovne i jezičke konfuzije. Na primer, u članu 7. stav 1, koji reguliše odeljenje višeg prekršajnog suda, za odeljenje u Kragujevcu se navodi da se to odnosi na područje prekršajnih sudova u Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu, Jagodini itd. S druge strane, u članu 2. se navodi, na primer, da je prekršajni sud u Aranđelovcu, za teritoriju opština Aranđelovac i Topola, sa odeljenjem suda u Topoli; ili, prekršajni sud u Bačkoj Palanci, za teritoriji opština Bač, Bačka Palanka i Bački Petrovac, sa odeljenjem suda u Baču i Bačkom Petrovcu itd.
Dakle, trebalo je usaglasiti ove pojmove u skladu sa članom 1. zakona koji određuje sadržinu samog zakona, ako se već u tom članu nije načelno obuhvatilo sve što pište u Predlogu zakona. Uostalom, to bi bilo u skladu sa našom pravnom tradicijom, jer je još u Srpskom građanskom zakoniku iz 1844. godine bilo zapisano: "Smisao zakona niko da ne izvrće i krivo da ne tumači. Svako da pazi na reči i njihovo pravo značenje".
Prihvatanje amandmana bi bilo u skladu sa modernom pravnom naukom, jer, kao što piše čuveni Ronald Dvorkin, jedan od vodećih savremenih teoretičara prava, profesor prava na Univerzitetu države Njujork, pravni argumenti u komplikovanim slučajevima zavise od spornih pojmova. Dakle, prihvatanje ovog amandmana bi barem donekle popravilo tekst Predloga zakona. To bi bilo dobro rešenje i zbog konteksta koji prati ovaj predlog zakona.
Podsećam da je povodom Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava čak i Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda Srbije, otvoreno izjavila (izjava je od 30. novembra u jednim dnevnim novinama) da nije utvrđeno kakve će efekte predložena zakonska rešenja proizvesti. Zatim kaže: "Imam veliki strah i sumnju da li će delotvornost sudskog sistema biti poboljšana ili pogoršana, posebno kada se ima u vidu koliko su kratki rokovi za realizaciju samog zakona. Imam veliku bojazan da u predviđenim rokovima neće moći da se obezbede adekvatni uslovi za rad ovako organizaciono prepravljene mreže. Sudije će provoditi veliki broj sati u prevozu do sudskih jedinica, predmeti će morati stalno da se prenose, a uslovi za to nisu obezbeđeni. Bojim se i velike zloupotrebe procesnih ovlašćenja stranaka u postupku koje će dostavljati svoje podneske sudskoj jedinici ili osnovnom sudu. U ovom trenutku ne znamo ni tačan broj potrebnih sudija za ovakvu organizaciju rada. Nemamo analitiku vrste i broja predmeta. Osim delimične kompjuterizacije privrednog sudstva, redovni sudovi u Srbiji nemaju jedinstveni softver, niti tehničke mogućnosti za umrežavanje kompjuterskog sistema koji bi omogućio lakši rad. Bojim se da ovako vrlo brzo doneta odluka, bez prethodne analize, predstavlja eksperiment koji ne dovodi do bolje efikasnosti", zaključuje gospođa Škero.
Dakle, kada se uzme u obzir ovakav stav struke, tačnije, videli smo da se u prethodnom citatu govori čak i o zloupotrebi procesnih ovlašćenja stranaka u postupku, postavlja se pitanje da li Predlog zakona obezbeđuje ono pravo koje garantuje član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, a to je pravo na pravično suđenje? Nisam siguran da se na ovo pitanje može dati potvrdan odgovor, iako se upravo u Nacionalnom programu za integraciju Srbije u EU, pod naslovom Sistem pravosuđa, na strani 47, posebno ističe član 6. Evropske konvencije.
Takođe, u kontekstu rasprave o setu pravosudnih zakona treba napomenuti i sledeće. Svi se slažemo da je neophodan bolji rad pravosuđa, ali to se ne postiže frazama kao što je ona sa strane 42; Nacionalnom strategijom je određen period od šest godina (do 2012) za sprovođenje reformskih ciljeva i uspostavljanje pravosudnog sistema koji će odgovarati potrebama novih društvenih vrednosti. Ipak, napredak se ne postiže ni predlozima zakona, za koje čak i predsednik Vrhovnog suda tvrdi da su doneti prebrzo. S druge strane, videli ste da čak ne postoji ni jedinstveni softver.
Dakle, od tzv. briselskih vrednosti, nerealnih zakonskih rešenja i eksperimentisanja se ne može živeti. Tačnije, ne može se na taj način poboljšati rad pravosuđa. Rad pravosuđa se poboljšava onda kada se obezbedi bolji životni standard zaposlenih u pravosuđu ili kada se obezbede dodatna finansijska sredstva za pravosuđe iz budžeta. Tako rade ozbiljne države, na primer, Ruska Federacija. Juče je u Moskvi održan Osmi kongres sudija Rusije. Prisustvovao je i predsednik Medvedev. Glavna tema je bila - Saradnja između Ministarstva finansija i Ministarstva pravde, tačnije dodatno finansiranje pravosuđa. To je prava reforma pravosuđa. Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.
Vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je šest minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo da nema poslanika u ovom parlamentu koji ne bi govorio o ovako važnim zakonima.
Naime, predloženi set zakona u pravosuđu jeste nešto što interesuje sve građane Srbije, ali moram reći da je pravosuđe u Srbiji, da ne kažem ono što su rekli bivši ministri, ali mogu reći, bar u onom delu o kojem ja znam, crna rupa. To je bolna tačka svih građana i normalno je da tamo treba rešavati probleme, ali, nažalost, ne ovakvim predlogom seta zakona koji i dalje dovode u zabunu građane, kojima zakonopisci i dalje žele da, na neki način, centralizuju pravosuđe i pravosudne organe i rad sudija.
Trebalo je, da je bilo sreće, da poslušate prof. dr Vojislava Šešelja koji je javno govorio da u pravosuđu ima velikih problema, ali ih treba rešavati principijelno i da tamo postoji mera i aršin kako se može doći do prave mere o radu sudija. Profesor dr Vojislav Šešelj je govorio da svi predmeti treba da budu osnov za ocenu rada pravosudnih organa i sudija. Govorio je da treba predmete rešavati u roku od šest meseci, izuzev teških krivičnih dela poput ubistava i organizovanog kriminala. Po tome treba, po vašim rečima, lustrirati svakog sudiju i svaki pravosudni organ, odnosno sud.
Vi danas koristite termin "lustracija", a ne objašnjavate, u vezi sa tim pojmom, koji su to rokovi, šta je to što treba izmeriti kod rada sudija kako bi se poboljšao rad organa pravosuđa u celini, ali i sam položaj sudije koji treba da ostane samostalan i nezavisan, koji treba da sadrži autonomnost sudije, a ujedno da se isti natera da radi po predmetima i da rešava predmete. Znate, u našem narodu postoji jedna kletva, kada majka kune sina, kaže – dabogda išao za pravdu u sud ili za uverenje u opštinu. To je ono što je bolno za građane Srbije i to je ono što muči i maltretira građane.
Vaši predlozi zakona neće poboljšati rad, niti skinuti veliku muku građana Srbije, odnosno teret koji građani imaju, vezano za traženje pravde. Videli ste – što vi demokrate više vladate, sve je više posla za pravosudne organe.
Poseban problem jeste ovaj Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ovo je jedan zakonski projekat koji nije smeo da se nađe na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja u ovakvom obliku.
Ovih dana ste videli da su ne samo opozicioni poslanici, već i oni koji su deo pozicije govorili kritički o ovom zakonskom projektu. Primećujem da će mnogi iz pozicije uceniti Vladu Srbije, odnosno ministra pravosuđa da prihvati neke amandmane, ali to ne znači da prihvatanjem tih amandmana mogu da poboljšaju ovaj zakonski projekat.
Posebno nisam za to da se to radi selektivno ili tamo gde su nacionalne manjine, tobož, ugrožene uklanjanjem nekakvih sedišta sudova, opštinskih ili prekršajnih.
Jednostavno, mišljenja sam da Vlada Srbije treba da povuče ovaj zakonski projekat iz procedure i da ga doradi.
Pošto živim u Raškoj oblasti, u Novom Pazaru, i poznajem probleme u okruženju, u Tutinu, Sjenici i Raškoj, mnogi su to pominjali, koristim priliku da još jednom podsetim gospođu ministarku da tamo postoje problemi ne samo zbog toga što gravitiramo prema granici sa Crnom Gorom i administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, već postoje problemi sela udaljenih od Novog Pazara, čiji stanovnici treba da dođu u Novi Pazar da traže pravdu i da pređu i preko 80 km.
Nismo za to da se ukine sedište osnovnog suda u Tutinu. O tome su govorili mnogi poslanici i gospođa Vjerica Radeta. Ali, kao čovek koji poznaje tu sredinu kažem da bismo time samo otežali probleme građana, a ionako je loš rad pravosuđa u Novom Pazaru, pa bi se ti predmeti nagomilali na jednom mestu.
Ako imamo u vidu vremenske prilike i zabiti brdsko-planinskog područja, ne znam kada bi ona ostarela lica mogla doći da traže svoju pravdu. Dobro znate da svako u društvu ima intenciju da širi mrežu ne samo škola, domova zdravlja, nego i pravosuđa, pravosudnih organa, da budu dostupni svim građanima. U ovom slučaju i na ovakav način, gospodo, vi ćete pospešiti migraciona kretanja i raseljavanja i iseljavanja sa tog prostora.