Poštovani gospodine Novakoviću, javljam se po Poslovniku. Jeste da su kolege iz DSS-a već dovoljno rekle, ali s obzirom na to šta je sve ovde izrečeno imam potrebu da dam još neke dodatne informacije.
Pozivam se na član 225. i na član 104. i to želim da obrazložim, jer se radi o narušavanju ugleda ove skupštine. Mi smo danas suočeni sa izjavom premijera Cvetkovića koji kaže da je obaveza da Vlada usvoji do 20. decembra Predlog budžeta i da je to uslov za MMF, a ne parlament. Drugim rečima, premijer Cvetković je rekao da ovaj parlament apsolutno nije bitan. Hipotetički, recimo da taj budžet nećemo usvojiti i da neće biti dovoljna većina, a koliko vidimo iz vesti i koliko možemo da se informišemo, postoje poslaničke grupe koje ozbiljno dovode u pitanje ovaj budžet. Šta ako se taj budžet ne usvoji?
Dakle, gospodin Cvetković ulazi u jedno vrlo rizično polje gde jednostavno javnosti govori kako ovaj parlament nije bitan. To se odnosi na poslanike vladajuće većine. Nije dobro kada premijer kojeg ste vi izabrali sa nipodaštavanjem govori o vašoj poziciji u ovom parlamentu. To je prva stvar.
Druga stvar koju ovde želim da kažem jeste da vidimo da postoje ozbiljna razmimoilaženja unutar Vlade. Ministar Dinkić kaže da je obaveza, da bi se sklopio aranžman sa MMF-om, da od 1. januara 2009. godine stupi jednostrana primena Prelaznog sporazuma. Koliko smo obavešteni, onaj razumniji deo Vlade apsolutno razume da će nas to koštati bar jedno 150 - 200 miliona ako mi jednostrano počnemo da primenjujemo taj sporazum. Sada ovde imamo sukob. Koliko vidimo, bar pretpostavljam, Demokratska stranka je voljna da ispoštuje realnost i da jednostavno tu glupost koju ste učinili, a zarad evropskih integracija deklarativno, jer ste se tako i određivali prema toj stvari a ne prema interesima države i realnog punjenja budžeta...
Da kažem još jednu stvar: tada ste Demokratsku stranku Srbije optužili da je protiv Evropske unije – ako ste protiv Prelaznog sporazuma, onda ste protiv Evropske unije. Sada vidimo da je Demokratska stranka, kada se suočila sa realnošću, kada je udarila glavom o zid, voljna da razmisli o tome. Da li je onda i Demokratska stranka protiv Evropske unije? Ako sledimo i citiramo ono što ste vi nama tada upućivali onda ste, bogami, i vi protiv EU. Ali, nije to važno. Vi morate biti svesni jedne činjenice – da vi snosite odgovornost za sve ono što će se dešavati u državi. Ovde se ne raspravlja ni o Euleksu, predsednik države se bavi svim i svačim, pa i budžetom, između ostalog...
(Predsedavajući: Vreme.)
... a vi ovde uporno ćutite. Nije korektno ovo što ste rekli, gospodine Maraš (završavam, treba mi još 15 sekundi), da je za vreme Vlade Vojislava Koštunice bilo privremenog finansiranja 2007. godine. Pa, izbori su raspisani u novembru 2006. godine. Vlada ne može da donese budžet kada su raspisani izbori, odnosno ne može parlament, jer u tom momentu parlament nije postojao. Vlada je formirana tek 15. maja 2007. godine. Dakle, ili ne znate te činjenice ili ste krajnje zlonamerni. Naročito poslanici DSS-a imaju pravo, i to će pravo koristiti, da ovoj vladi, shodno onome što je obećavala, kažu – gde je budžet.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Hvala, gospodine predsedavajući. Kao poslanik DSS-a ću i te kako koristiti svoje pravo da govorim za ovom govornicom. To što mi neko spočitava da nemam adekvatno pravo jednostavno ću zanemariti zato što mislim da mi on to pravo ne može oduzeti.
Prvo ću početi od onoga što je on rekao da Vlada Vojislava Koštunice nije govorila o ovome ili onome. Vlada, doduše, nije govorila o tome da nećemo biti gladni, kao što govori ova vlada. Nije govorila ništa ni o tome da nećemo biti goli i bosi, kao što govore ministri ove vlade, a nisu doneli budžet, iako su svi zakonski rokovi prošli. U predizbornoj kampanji su obećavali 200.000 novih radnih mesta, visoki standard, ravan Evropskoj uniji itd.
Čime je govorila Koštuničina vlada, i jedna i druga? Govorila je i te kako svojim delima. Podsetiću one koji su zaboravili, ali građani to i te kako dobro znaju, u vreme Vlade Vojislava Koštunice ste imali rast bruto društvenog proizvoda za 7,6%. Bili ste među onim zemljama u tranziciji koje su imale najviši rast bruto proizvoda. Imali ste makroekonomsku stabilnost u zemlji, imali ste je nekoliko godina. Ovoga trenutka nemate ništa od toga.
Šta ste još imali? Imali ste započinjanje svih vrlo važnih infrastrukturnih objekata. Sada ova vlada baštini neke od njih. Smatram da je potpuno normalno da vlade nasleđuju poslove koje jedna započne, druga pokrene. Ružno je što su koncesiju za autoput na onakav način srušili, što pokušavaju da sruše priču o gasnom aranžmanu na ovakav način, a zapravo je prirodno da nastavljaju to.
Šta je još Vlada Vojislava Koštunice uradila? Ove devizne rezerve, koje se ovih nekoliko meseci puštaju nekontrolisano ne bi li zaustavili pad dinara, skupila je Vlada Vojislava Koštunice. Mi smo tada imali i te kako visoke rezerve. Vi ste u poslednjih devet meseci pustili u promet milion ili 900 miliona evra iz tih rezervi ne biste li zaustavili kurs, a ipak niste uspeli da ga zaustavite, što je ružno, jer em trošite državne rezerve, em kurs ne možete da zaustavite.
Imali ste kupovnu moć građana koja je daleko viša nego što je danas. Imali ste Ustav koji je donela Vlada Vojislava Koštunice. Siromaštvo koje je bilo realno smanjeno na 6%. Imali ste prve zakone iz ekologije.
Približava mi se tri minuta pa ubrzavam. Zatim, imali ste toliko mnogo pomaka koji ne mogu da stanu u ta tri minuta, pa ću verovatno koristiti nekoliko puta po tri minuta da vas podsetim. Danas je to zaboravljeno. Danas vam premijer kaže da nije nužno da on 1. novembra donese budžet među poslanike, da nije nužno da ga Skupština usvaja uopšte, izgleda da ga neće ni usvajati. Danas je to normalno. Za vreme Vlade Vojislava Koštunice to nije bilo normalno.

Hvala. Reč ima narodni poslanik gospodin Vladan Batić, po Poslovniku.

Dame i gospodo, tražio bih odgovore na dva pitanja. Pošto se ovde pominje Vlada Vojislava Koštunice i gasni sporazum, s tim u vezi imam dva pitanja.
Prvo, da li je generalni sekretar te vlade, dakle Vlade Vojislava Koštunice, imao ugovor o delu sa "Gaspromom" i kolika je naknada bila po tom ugovoru o delu, u vreme dok je bio generalni sekretar Vlade, kao stručni konsultant ili savetnik? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje je da li je njegova supruga, u vreme kada je bio generalni sekretar Vlade, postala portparol "Lukoila" i sa kolikim primanjima? Pošto je danas u modi, šta – nepotizam. Zloupotreba. Kako može generalni sekretar Vlade da ima ugovor o delu sa nekom kompanijom sa kojom se zaključuje gasni sporazum? A sada čujem od potpredsednika Vlade da se ne zna da li će i kada će taj čuveni gasovod "Južni tok", koji treba da se ulije u Marićevića jarugu, uopšte proći kroz Srbiju. Hvala.

Izvinjavam se, kome pitanje da prosledim? Vladi. Hvala.
Po amandmanu na član 3. se javlja Laslo Varga.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM su podneli amandman, o tome smo puno puta govorili, čiji je cilj da opstanu osnovni sudovi u Bačkoj Topoli, Senti i u Bečeju.
Pre nego što pokušam da dodatno obrazložim taj naš predlog želim da odgovorim na neka pitanja koja su juče i danas postavljena, pa ću malo kasnije stići do samog amandmana. Mnogi nas pitaju zašto smo glasali za ovu vladu, kako smo mi deo vladajuće koalicije kada nemamo ministre, kada kritikujemo određene zakone. To su nas pitali juče i danas je to pitanje postavljeno. Iz razloga što smatramo da ova vlada vodi politiku i ima ciljeve koji se u velikoj meri podudaraju sa onim ciljevima koje naša stranka ima, a to je u jednoj rečenici, ako želim da stavim u jednu rečenicu, najbrži mogući ulazak Srbije u Evropsku uniju. Mi smo praktično tu u Skupštini, pored toga da podržavamo tu vladu koja ima taj cilj, da zastupamo interese onih građana koji su nas u ovu skupštinu poslali i naravno ona područja sa kojih dolazimo i sa kojih dolaze oni građani koji nas podržavaju.
Mi pokušavamo da podržavamo Vladu, ali zastupajući interese naših birača, onih ljudi koji su nas, još jednom ponavljam, u ovu skupštinu poslali. Nikako nismo u ovoj skupštini zbog vlasti i sama činjenica da nemamo ministre je najbolji dokaz za ovu moju tvrdnju. To je razlog zbog kojeg se sa nama jednostavno ne može trgovati. To želim još jednom da kažem i kada su u pitanju sudovi, a i kada je u pitanju, na primer, budžet Vojvodine i tih famoznih 7%. Možda smo malo idealisti, možda smo čak i nepopravljivi idealisti, ali smo u Skupštini zbog ovih ciljeva i dok smo u Skupštini sigurno ćemo ove ciljeve zastupati.
Moram da kažem da je za nas uvreda kada bilo ko kaže da mi uslovljavamo, pretimo, ucenjujemo. Mi to ne radimo.
Još jednom ponavljam, pokušavamo da zastupamo one ideje u koje verujemo i interes onih koji su nas u ovu skupštinu poslali. Nikada nećemo moći da glasamo za bilo koji predlog zakona koji je suprotan našem ubeđenju i interesima naših birača. Nikada nećemo dopustiti, na primer, i to je jedan citat iz novina, da pristanemo na bilo koji kompromis koji praktično znači nepoštovanje Ustava. Mislim da svi poslanici koji možda razmišljaju o tome da bi se mogao usvojiti budžet Republike Srbije u delu koji se odnosi na Vojvodinu, a da se ne poštuje Ustav, dobro treba da razmisle.
Dakle, još jednom ponavljam, glasali smo i za Vladu i za sve proevropske zakone i tako ćemo činiti i u budućnosti. Jedino nismo glasali za naftno-gasni sporazum zato što smo duboko ubeđeni da to nanosi štetu građanima Vojvodine, ali i to je, naravno, prošlo, i sad raspravljamo o sasvim drugom zakonu. O jednom zakonu koji je, pored ovog sporazuma o kojem sam sad govorio, prvi zakon koji, po našem dubokom uverenju, nije u skladu sa evropskim standardima i nije u skladu sa onim ciljevima za koje se Vlada zalaže, a to je ubrzani put ka evropskim integracijama.
Naime, ovaj predlog zakona, to smo više puta govorili, a i sad želim da ponovim, ignoriše činjenicu da je Srbija multietnička država i na taj način krši prava manjina.
Još jednom ću da ponovim onu brojku koju već danima ponavljamo, a to je da se broj sudova sa 138 smanjuje na 34, dakle, opstaje jedna četvrtina sudova, a broj sudova na onim područjima na kojima manjine čine relativnu ili apsolutnu većinu se smanjuje sa 14 na dva, dakle opstaje jedna sedmina.
Tvrdim da će se ovim, ako ovaj zakon ovako bude usvojen, stvoriti prepreka na putu približavanja Srbije Evropskoj uniji. Naime, poštovanje prava pripadnika nacionalnih manjina je postalo jedno od osnovnih vrednosti EU i mnogo toga se u poslednjih petnaestak godina i u samoj EU promenilo. Bojim se i tvrdim, ako ovaj zakon ovako bude usvojen, u svim narednim izveštajima o napretku će se spominjati mreža sudova kao problem.
Želim da povučem jednu paralelu sa kontrolom mandata od strane stranaka. Taj problem se od usvajanja novog Ustava pojavljuje u svakom dokumentu EU i sve dok se to rešenje ne promeni to će se uvek pojavljivati kao prepreka i to, naravno, u onom delu raznih dokumenata EU koji se odnose na političke kriterijume. U istim tim poglavljima će se iz godinu u godinu pojavljivati problem mreže sudova ako ova mreža koja je predložena na ovaj način bude usvojena.
Sada želim da nabrojim one gradove ili one opštine u kojima se ukidaju sudovi, a u kojima manjine čine relativnu ili apsolutnu većinu.
Dakle, ukidaju se sudovi u Kanjiži, Senti, Adi, Bačkoj Topoli, Bečeju, Kovačici, Preševu, Bujanovcu, Tutinu, Sjenici, Bosilegradu i Dimitrovgradu, a opstaju u Subotici i Novom Pazaru.
Još jednom ponavljam, ovo rešenje će stvoriti prepreku na putu ka približavanju Evropskoj uniji. Juče smo, inače, pokazali primer kako se poštuje ili ne poštuje višejezičnost u nekim pravosudnim organima i o tome, naravno, ovom prilikom ne bih želeo da govorim. Međutim, želim da govorim o jednom drugom problemu koji proizilazi iz ovog rešenja, a to je praktično ukidanje mogućnosti pravosudne karijere pripadnicima nacionalnih manjina. Naime, u teoriji će to, naravno, da postoji, ali u praksi sigurno ne, jer će ostati dva ili tri suda na celoj teritoriji Srbije u kojima će pripadnici nacionalnih manjina imati mogućnosti da postanu predsednici sudova ili javni tužioci tokom svoje karijere. To je za nas neprihvatljivo.
Želim da vam pokažem kako na osnovu Predloga zakona izgleda pravosudna mapa Vojvodine. Ovako izgleda. Vi ste stvorili jednu ogromnu "rupu" na sredini Vojvodine: između Subotice i Novog Sada sa jedne strane i Sombora i Kikinde, sa druge strane, ne postoji ni jedan jedini osnovni sud. Mi smo svojim amandmanom predložili (i to ću isto da vam pokažem, jedan ovakav amandman) da opstanu sudovi u Senti, Bačkoj Topoli i Bečeju, i to u Senti sa 86.000 stanovnika, u Bečeju sa 114.000, a u Bačkoj Topoli sa 52.000 stanovnika.
Želim vama, gospođo ministarka, da predam ovaj amandman, ovako u vizuelnoj formi. Drugu sliku ću da zadržim za sebe, u nadi da ćemo kad završimo raspravu o pojedinostima i kad se završi glasanje imati prilike da ovu sliku koju zadržavam za sebe, dakle, ovu sa ogromnom rupom, i ovu koja predstavlja naš amandman sastavimo i da ne ostane jedna ovakva rupa na sredini Vojvodine. Hvala vam.

Hvala vama, vrlo plastično i šarmantno. Po Poslovniku, gospodin Šormaz, pa po amandmanu gospodin Petar Jojić.

Meni je žao... Pre svega, po članu 225, ali dobro, i 226; mogu čak i da se pridružim nekim pitanjima. Meni je žao što je gospodin Batić izašao, ali mi smo, kao ozbiljni ljudi, prvo hteli nešto da proverimo, pa hajde da ne istrčavamo odmah posle njega. Ali evo, javnosti radi, hoću da kažem da je apsolutna neistina da je Dejan Mihajlov imao bilo kakav ugovor o delu sa "Gaspromom". Pomalo je neukusno komentarisati i govoriti o porodici, jer kakav je to nepotizam kada se radi o privatnoj firmi, ali, eto, da kažemo – gospođa Sonja Mihajlov, koja je inače majka dvoje dece, diplomirala je na "Lomonosovu" u Moskvi, savršeno priča ruski i engleski jezik, radila je u novinarstvu i, kao takva, zbog svojih sposobnosti primljena je u rusku privatnu kompaniju "Lukoil".
I dan-danas je u toj firmi, samo ne znam da li je sad na tom poslu, a tada, u vreme o kojem priča gospodin Batić, nije bila portparol nego šef marketinga, što je bolje nego portparol, u svakom slučaju. Ali, eto, pošto on traži informacije može od nas da ih dobije, a da li će ih dobiti još od nekog... ispravne informacije su ovakve kakve jesu.
Da li će biti "Južnog toka"? Hoće. Da li neko u Srbiji pokušava da ga sruši? Da, i ima ih u izvršnoj vlasti, ali će biti urađen i biće završen i neće oni koji rade za "Nabuko", koji ne postoji, ne zna se čak ni gde je izvorište, koji je samo ideja u glavama Amerikanaca da bi se Evropa, kao, spasila od energetske zavisnosti od Rusije... "Nabuko" ne postoji, to je ideja, ne zna se ni izvorište. Izgleda da se planira da izvorište bude u Iranu, ali, za razliku od Iraka, Iran ima 70 miliona stanovnika, pa je malo teže pozabaviti se Iranom, naročito kada dajete stotine milijardi dolara za spasavanje svojih kompanija. Od "Nabuka" nema ništa. Svi koji pričaju o "Nabuku", o OMV-u ili oni koji se brinu za to kako će "Mol" sa svojim protokom koji nama naplaćuje da prođe ovde ne rade u interesu Srbije. Interes Srbije je "Južni tok" i biće urađen, biće sigurno urađen.
Gospodin Batić može da vidi u stenogramu ovo što sam rekao; znači, apsolutno je netačno, u vezi sa ovim pitanjem koje je postavio, nije tačno, ponavljam još jednom, ni za ugovor o delu, a Sonja Mihajlov je kao šef marketinga, a ne portparol (diplomirala na "Lomonosovu", savršeno priča ruski i engleski), radila u privatnoj kompaniji, što nema veze sa nepotizmom.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Kragović.