Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, da vas obavestim da sam prihvatio vaše izvinjenje vezano za omašku u zapisniku o radu komisije za izradu zakona o Narodnoj skupštini. Naš član u toj komisiji je istaknuti pravnik, izuzetan poslanik, gospođa Vjerica Radeta. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da nema potrebe da se na tom zakonu radi na Divčibarama kada ovde postoje sasvim pristojni uslovi za rad. Ali, i te kako nam je stalo da vidimo šta je Vlada uradila po pitanju davanja obaveštenja narodnim poslanicima o malverzacijama koje su se dešavale u javnim preduzećima.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, na ovaj zakon o sedištu i području sudova i javnih tužilaštava, koji ima 19 članova, podneto je 122 amandmana; 13 amandmana je prihvaćeno, a 109 nije.
Na član 3. ovog zakona podneto je ukupno 37 amandmana. Amandman koji brani ni manje ni više nego 104 opštinska suda jeste amandman koji je podnela gospođa Milica Radović. Mislim da je to sveobuhvatan amandman, s tim što uvažavam sve amandmane ostalih kolega narodnih poslanika, kao i Radovana Radovanovića, gde se vrši konkretizacija određenih amandmana, vezano za određeno područje. Ne zamerajući drugim kolegama, i ja ću ovaj put činiti to.
Naime, dolazim iz Mačvanskog okruga gde postoji osam opštinskih sudova.
Mi smo ovde čuli da je naziv opštinski - anahron. Mi smatramo da ti sudovi treba i dalje da se zovu opštinski, ali, u suštini, ako bude naziv - osnovni, neće se bitno menjati, i okružni, a ne viši, jer upravni okruzi postoje kao kategorija u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji.
Dakle, kada bi se prihvatio ovaj amandman... Gospođo ministre, izbeći ćete onu kvalifikaciju koju je neko izrekao ovde da rizikujete da budete grobar srpskog pravosuđa pod uslovom da prihvatite amandman na član 3. ovog zakona, ili da se ovaj zakon u potpunosti povuče iz procedure. Ovo nije naš koncept, pa čak ni koncept Demokratske stranke; ovo je koncept Evropske unije. Prihvatite vi predloge i inicijative Evropske unije od kojih će građani Srbije imati koristi, ali nemojte ono za šta zasigurno znamo (i vi ste ubeđeni) da će štetiti građanima Srbije.
Rekao sam da na području sa koga dolazim postoji sedam opštinskih sudova, i to: u Šapcu, Vladimircima, Koceljevi, Bogatiću, Loznici, Ljuboviji i Krupnju. Sada se predviđa, po ovom zakonu, da postoje samo dva osnovna suda. Građani tog područja ne da su navikli, nego su oni, rekao bih, prilično efikasno ostvarivali svoja prava sa ovom mrežom sudova. Ne ulazim u pojedinačne presude, o tome je sa ovog mesta teško govoriti; znate, kada se neko obrati sudu, dve su strane, jedna će sigurno biti nezadovoljna, i predmet moje rasprave neće biti to, ali smatram da je ova mreža sudova na području Okružnog suda u Šapcu bila sasvim zadovoljavajuća.
Parametri koje ste izneli prilikom obrazloženja prvog amandmana, koji niste prihvatili, jesu sledeći: geografska udaljenost, što je nešto o čemu nije vođeno dovoljno računa. Ako vam kažem da je po ovom predlogu zakona predviđen osnovni sud u Užicu i sledeći, tom linijom ili trasom, jeste osnovni sud u Loznici, udaljenost između ova dva mesta je 150 km, od toga 120 pored reke Drine, koja čini, ponavljam još jednom, nažalost, granicu između Republike Srbije i Republike Srpske. Ukida se osnovni sud u Bajinoj Bašti i ukida se osnovni sud u Ljuboviji. Dakle, udaljenost između dva osnovna suda je 150 kilometara.
Blizina granice – mesto Ljubovija je upravo na samoj granici, jer preko puta su Bratunac i Srebrenica. Posebno je trebalo voditi računa, ako mogu da se prave neki izuzeci, mada sam ja u principu za to, i SRS, da se ovim amandmanom na član 3. sačuvaju još 104 opštinska suda, o blizini granice jer je to, dakle, na samoj granici.
Gustina naseljenosti je, nažalost, nešto čime ja kao čovek koji dolazi iz Ljubovije ne mogu da se pohvalim jer stalno dolazi do migracija iz te male varošice. Potpuno sam siguran, to mi kažu i građani, ne sudije u tom mestu, da ukoliko se desi da se ukine Opštinski sud u Ljuboviji, taj trend će se nastaviti i dalje.
Blizina turističkih mesta – naša Srbija je zaista prelepa država, ali retko ko od narodnih poslanika (možda sam sad malo i subjektivan) može da se pohvali turističkim znamenitostima kakve poseduje celo Podrinje, a mislim da Ljubovija u tome prednjači. Da vas samo podsetim, Soko-grad je bio poslednje uporište Turaka i čini mi se da ni oni ne bi doneli (nije tad postojao opštinski sud u Ljuboviji, on je nešto kasnije uspostavljen) takvu odluku. Dakle, manastir Soko-grad, etnoselo Bobija, Mačkov kamen i niz drugih turističkih destinacija i atrakcija.
Dakle, od ukupno četiri parametra za koja ste se vi, kažete, zalagali, samo jedan, na žalost građana, mogu da kažem Srbije, a posebno Ljubovije, ne ispunjava ove uslove.
Ali, ima nešto drugo što je veoma značajno, a to je tendencija porasta broja sudskih predmeta: u 2008. godini, u prvih šest meseci, primljen je 3.681 predmet, a u radu je bilo 4.266; završeno je 3.976, a ostalo nerešenih 290. U tom opštinskom sudu ne postoje tzv. stari predmeti.
Pored ovoga, istaći ću još da postoji određen broj sela koja su od sedišta opštine udaljena i po 40 kilometara. To su Gornje Košlje, Orovička Planina, Gornja i Donja Orovica, Tornik i neka druga mesta, gde samo jednom sedmično saobraća autobuski saobraćaj, i to pijačnim danima u tom mestu. Ništa bolja situacija nije ni u opštini Krupanj, a mislim da bi ovo trebalo imati u vidu prilikom usvajanja ovog amandmana.
Ukoliko se desi da se prihvati ovakav zakon, mada ja sumnjam... Zbog čega sumnjam, na čemu baziram svoju tvrdnju da neće biti prihvaćen? Poslanici svih poslaničkih grupa su uložili amandmane, 122 amandmana, i ukoliko budu glasali za ovaj zakon pokazaće se da ti amandmani nisu imali iskrenu nameru, a ja sam siguran da jesu. Svi narodni poslanici, bez obzira na to iz koje su poslaničke grupe, izneli su ovde veoma jake argumente za prihvatanje ovih amandmana ili za povlačenje ovog zakona, odnosno zadržavanje stare organizacione šeme, ako mogu tako da je nazovem.
Moram da vas podsetim da Opštinski sud u Ljuboviji ima svoju tradiciju. Uspostavljen je na osnovu zakona o ustanovljavanju sreskih i okružnih sudova na području apelacionog suda u Beogradu 29. novembra 1930. godine; u tom vreme od strane prvostepenog lozničkog suda uspostavljen je sreski sud u Ljuboviji. Građanskih sporova je bilo 229, krivičnih predmeta 260 i ostalih, odnosno ukupno 2.391, što je već tada pokazivalo opravdanost postojanja ovog suda.
Ako se desi da se ukine Opštinski sud u Ljuboviji, Bogatiću, Bajinoj Bašti i drugim mestima, govorim o ovom delu koji je bliži meni uvažavajući argumente kolega koji su vezani za mesta odakle oni dolaze, imaćemo ubrzanu migraciju.
Naravno, u tom slučaju ni advokati neće imati posla u tim mestima i odlaziće, u najboljem slučaju, u mesta gde su sedišta osnovnih sudova, a možda i u neka druga. Siguran sam da to nije rešenje jer određena opštinska mesta jesu prepoznatljiva i po svojim opštinskim sudovima.
Ovde je iznet argument da će doći do uštede ukoliko se prihvati ovakva organizaciona šema. Tvrdim da sigurno uštede u tom slučaju nema, a i vi znate da je tako jer ste rekli – ostaće objekti, ostaće sudnice, ostaće još ponešto od toga. Konkretno, ako se ukinu opštinski sudovi u Krupnju i Ljuboviji, moraće da se obezbedi prostor u Loznici.
Kažete da će biti uštede, a ja vam kažem da neće, ne samo zbog tog prostora, nego zato što će sudije iz Loznice, odnosno iz Bajine Bašte, Ljubovije, Krupnja, Bogatića i drugih mesta ići na neko drugo mesto i moraće da putuju u mesta gde su sedišta osnovnog suda. Rekli ste da je u malim sudovima to što se svi međusobno poznaju preduslov za korupciju u pravosuđu, pa će onda morati neko drugi da dolazi. Znači, sudija iz Ljubovije će putovati u Loznicu, ali će iz Osečine dolaziti u Ljuboviju da bi se rešio određeni slučaj u toku dana.
Kažete da će građani moći da predaju svoje zahteve u svim mestima u kojima su do sada imali opštinske sudove. Mi to znamo, ni do sada nismo morali da odemo u sud da bismo predali žalbu lično, nego smo mogli da pošaljemo putem pošte. Nije problem i nije sporno to, nego što se kad su dani suđenja, kad su rasprave mora odlaziti u mesto gde je sedište osnovnog suda, a to je ono što sigurno ukazuje da nema opravdanosti za ukidanje ovih sudova.
Trebalo je u pravosudnom sistemu uraditi nešto drugo – "osloboditi se" onih sudija i tužilaca koji nisu dostojno obavljali svoju funkciju, koji nisu bili stručni ili namerno nisu bili stručni, ukoliko su sudili pod uticajem nekih političkih stranaka ili nekih ljudi izvan oblasti pravosuđa. To moramo i danas i to ćemo morati da činimo i u periodu kada bude uspostavljena (ako bude uspostavljena) neka druga organizaciona mreža.
Da vam iznesem jedan praktičan primer koliko je opasno u mestu koje je 120 km pored granice: prilikom određivanja pritvora za državljane Bosne i Hercegovine moramo brzo da reagujemo, a onda će morati da dolazi sudija iz Loznice ili iz nekog drugog mesta, a Mali Zvornik je mesto koje ni do sada nije imalo opštinski sud. Desio se saobraćajni udes na toj relaciji i paralizovalo se odvijanje saobraćaja na magistralnom putu, pa se čekao istražni sudija dva sata, a iz suprotnog pravca bio je hitan slučaj; radilo se možda o nekom saobraćajnom udesu, o nekom zdravstvenom problemu gde mora hitno da se reaguje i da se preveze do Zdravstvenog centra u Loznici; zahvaljujući humanosti (ovo je primer iz prakse) tih ljudi koji žive blizu mesta udesa vozilo je preneto preko tih njiva, tako da može nastaviti dalje.
Gospođo ministre, o ovim konkretnim predlozima, i mojim i svih kolega, morate voditi računa. Najbolji način da se ovi problemi razreše jeste prihvatanje svih 37 amandmana, koliko je podneto na ovaj član 3. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ili prihvatanje amandmana gospođe Milice Radović, koja je inače obuhvatila sve naše amandmane. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.

Uvažena predsedavajuća, gospođo ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodo radikali, pošto ću govoriti o studentskim pitanjima pokažite da ste i protiv studenata u Srbiji.
Gospodo, evo već dve nedelje raspravljamo o pravosudnim zakonima. Sama ta činjenica pokazuje koliko je ta oblast važna u Srbiji. U toku te rasprave u ovoj skupštini je od strane poslanika pokrenuto nekoliko važnih pitanja i već smo videli da državni organi preduzimaju neke mere. To je vezano za Aerodrom Beograd i za Direktorat civilnog vazduhoplovstva.
Nije dobro ako institucije i građani jedino u nama poslanicima vide mogućnost da preko nas ukažu sudstvu i tužilaštvu na velike zloupotrebe koje danas postoje u Srbiji. Ovo pismo, ovi dokumenti koje držim u ruci naslovljeni su na gospođu Slavicu Đukić-Dejanović, ali isto tako i na sve poslaničke grupe, na predsednika Srbije, ministra zdravlja, ministra obrazovanja i, verujem, ministra pravde, pa ću u najkraćem da pročitam ovo obraćanje da biste shvatili o čemu se radi.
Medicinska akademija je uputila ovaj dopis: "Obraćamo vam se sa apelom za zaštitu od diskriminacije, kršenja elementarnih ljudskih prava i sloboda, prava na rad, egzistenciju, učenje, akademske slobode i ravnopravnost oblika svojine. Medicinska akademija je prvi privatni medicinski fakultet u našoj zemlji i na Balkanu. Osnovana je odlukom Ministarstva prosvete Vlade Republike Srbije 16. 9. 2005. godine i do sada je upisala četiri generacije studenata ili ukupno oko 160 studenata. Krajem oktobra ove godine, u cilju realizacije praktične nastave na kliničkim predmetima, fakultet je sklopio ugovore na neodređeno vreme sa kliničko-bolničkim centrima, i to: "Dr Dragiša Mišović" i Kliničko-bolnički centar Zemun." Ovde su i kopije tih ugovora.
"Diskriminatorskim aktima medicinskog lobija oko državnog Medicinskog fakulteta u Beogradu, ministra zdravlja, a i samog grada Beograda upravni odbori ovih kliničkih centara naložili su da se ti ugovori ponište i da se stave van snage, iako se ovde radilo o ugovorima koji su dvostruko teretni, gde postoji klauzula da otkazni rok ne može biti kraći od godinu dana.
Samovoljom našeg ministra zdravlja studenti su izbačeni sa kliničkih centara i više ne mogu da tamo vrše praksu. Kao razlog za raskid pomenutih ugovora istaknuto je da su kliničko-bolnički centri nastavna baza državnog Medicinskog fakulteta, a onda je navedeno da po samoupravnom sporazumu i društvenom dogovoru iz maja meseca 1979. godine ti direktori nisu nadležni da sklapaju ovakvu vrstu ugovora i da su direktori neovlašćena lica i da se radi o sukobu interesa između državnog i privatnog medicinskog fakulteta."
Gospodo, mislim da ćete se složiti sa mnom da je socijalističko samoupravljanje daleko iza nas, da u Srbiji postoji jednakost svojina, i privatne i državne, da Medicinski fakultet u Beogradu nikako ne može da ima monopol na obrazovanje i da su privatni fakulteti apsolutno u potpuno istoj ravni kao i državni fakulteti. Na stranu to što se na ovom privatnom fakultetu školuje veliki broj stranaca, dece diplomata koji rade ovde u Beogradu, tako da to može biti diplomatski problem.
Evo, recimo, da dođemo na nivo vaše struke, gospođo ministre: postoje privatni pravni fakulteti, ali ne postoje, u stvari, ne bi trebalo da postoje, privatni sudovi, a možda su neki privatizovani. Nisam čuo da postoji problem da oni koji studiraju privatne fakultete mogu da ostvaruju praksu u sudovima, jer mi imamo samo jednu vrstu sudova, to su državni sudovi, tako da ako pođemo od te analogije, ova praksa je apsolutno neprihvatljiva. Pravni eksperti sa pravnog fakulteta su dali svoje mišljenje i ono je apsolutno negativno. Po tom mišljenju nema pravnog osnova da se ovi ugovori raskinu.
Takođe, ovo govori da se radi o flagrantnom kršenju ravnopravnosti oblika svojine u zdravstvu i zdravstveno-obrazovnom sistemu. Imamo drugačiju praksu kada su u pitanju neki drugi fakulteti: recimo, privatni stomatološki fakultet u Zdravstvenom centru "Južni Banat" u Pančevu bez ikakvih problema obavlja svoju praksu, isto kao što to radi i visoka škola "Milutin Milanković" u Kliničkom centru Srbije i na Vojno-medicinskoj akademiji.
Ovde ću samo u najkraćem pročitati još šta kažu studenti koji će vama, gospodo radikali, biti posebno zahvalni za vašu današnju podršku. Studenti ovog medicinskog fakulteta su kroz nekoliko tačaka izneli svoje stavove. Kao prvo, traže od nas kao Skupštine da sprečimo diskriminaciju, samovolju i teror koji nad njima vrši ministar zdravlja i lobistička grupa na Medicinskom fakultetu. Drugo, da im se omoguće elementarna ljudska prava i slobode, kao što su pravo na obrazovanje, pravo na rad i pravo na egzistenciju. Treće, da im se omogući ravnopravnost koju garantuje Ustav Republike Srbije i odgovarajuće međunarodne pravne konvencije koje je Republika Srbije ratifikovala.
Zatim, da se spreči bezakonje, odnosno gaženje pravnovažećih akata koji se tiču naših najelementarnijih prava, pre svega, prava na obrazovanje i ravnopravnosti oblika svojine. Zatim, da se spreči monopolizam državnog Medicinskog fakulteta sa kojim ovaj privatni fakultet nije ni u kakvom sukobu interesa, već kao oblik konkurencije treba samo da omogući da mi u našoj državi imamo sve bolje i bolje lekare.
Gospodo, ovakvim postupanjem na Medicinskom fakultetu i od strane Ministarstva zdravlja naneta je velika šteta našem visokoškolskom obrazovnom sistemu, jer vi znate da je danas praktično broj ovih privatnih fakulteta daleko veći od broja državnih fakulteta i verovatno će ih u budućnosti biti sve više. Na jednoj strani imamo državni Medicinski fakultet, koji se delom izdržava iz budžeta a delom od školarina, i na drugoj strani imate privatni fakultet, koji se u celosti izdržava od školarina. Nedopustivo je ovakvo ponašanje Ministarstva zdravlja, posebno što imamo mišljenje Pravnog fakulteta i mišljenje Ministarstva prosvete.
Gospodo radikali, samo da vam saopštim da vas od danas ima jedan manje. (Za vreme govora narodnog poslanika Božidara Delića narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)

Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 104 - dostojanstvo Narodne skupštine, jer je za ovu govornicu izašao čovek koji je govorio o nekom kriminalu, a sam je kriminalac. Sam je pokrao izbornu volju građana. Sam je ukrao mandat SRS. Kada vrati taj mandat može da izađe za ovu govornicu, nakon nekih sledećih izbora, i da govori o čemu god hoće, o svim negativnim pojavama u društvu. Dotle može da pravi neke skupove po ulici da bi pridobio javno mnjenje za svoje stavove, ali da se pojavljuje ovde i da on drži pridike bilo kome, pa čak i onima za koje mislimo da zaista jesu kriminalci, sramotno je.
Drugo, ako ne mogu ništa autentično da smisle ti koji sebe nazivaju naprednjacima, a u stvari su stranka "uzmi sve što ti život pruža", ne moraju da hvataju beleške onoga što govore poslanici SRS-a pa da to svojim rečima prepričavaju. Ti uzvici sa ove govornice da se spreči bezakonje... Gde da se spreči bezakonje, u kojoj sferi društvenog života, u kojoj instituciji ako to nismo kadri da uradimo u ovom parlamentu?
Hajde da se prisetimo šta je predsednik te njegove nove stranke odgovorio jednom poslaniku režima od 2000. godine koji ga je direktno pitao – ajde, izađi za ovu govornicu i ponovi ono što si godinama govorio, da je Zoran Đinđić mafijaški premijer.
Šta je uradio taj Tomislav Nikolić kada je izašao za ovu govornicu? Rekao je – družio se sa nekim kriminalcima. Više nije mafijaški premijer. Sada je nešto drugo.
Svojim ponašanjem najviše ste unapredili Demokratsku stranku. Demokratska stranka vam je sigurno za to u ovom trenutku veoma zahvalna. Kako će vam se revanširati, to ćemo videti u budućnosti. Verovatno isto kao i Bogoljubu Kariću, jer je i PSS bio u izvesnoj meri jedna šansa za njih. Vi se ponašate po onom sistemu – ako ne mogu da ih pobedim, ajde da im se pridružim. To je princip koji je svojevremeno, vi ste valjda učili malo nešto od političke filozofije, zastupao Makijaveli – cilj opravdava sredstva. Ako želite vlast po svaku cenu, učinićete ovo što činite. Činićete ovo što činite. Radićete i dalje nečasne poslove, ali to će, nažalost, ići na štetu ove države i na štetu ovog naroda.
U najgorem mogućem trenutku ste uradili najprljaviju stvar koja je uopšte zabeležena u parlamentarnom životu Srbije; u trenutku kada nam otimaju Kosovo i Metohiju, u trenutku kada nam oduzimaju Vojvodinu, kada nam pripremaju i otcepljenje Raške oblasti. Ako se nešto negativno u ovoj Srbiji bude desilo bićete glavni krivci za to što Srbiju vodite polako u granice pretkumanovske Srbije. Tako ćete biti upisani u istoriju. Nažalost, ne mogu vam ništa, ali želim da vas upozorim, pre svega zbog interesa naše države.

Narodni poslanik Zoran Krasić je želeo da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1, pa narodni poslanik Tomislav Nikolić, pa narodni poslanik Sulejman Spaho, pa narodni poslanik Lidija Vukićević.

Gospođo Čomić, u pitanju je član 27, ali to već postaje hronično; hronično se krši član 27. i onda nije ni čudo što neki imaju priliku da dođu ovde i sriču nešto čitajući desetak minuta povodom, navodno, nečega. Ali, da ne pričam, to je neka druga vrsta povrede.
Vi namerno kršite član 27. da bi se prikrila najprljavija aktivnost BIA, na čelu sa Mikijem Rakićem. Da znate, građani Republike Srbije, obavestite i komšiluk i prijatelje, BIA se, pored onog posla sa dilovanjem droge koji radi u gradovima Republike Srbije, stavila i u funkciju onih koji treba da instaliraju Euleks i treba da to otopli u Republici Srbiji kao real-politika. Naravno, onda se koriste razni potezi. Jedan od poteza je set pravosudnih zakona koji će da stupe na kukovo leto. Ali, poenta je da se ne priča o Euleksu. Poenta je da se ne priča o budžetu. Poenta je da se ne priča o monetarnoj situaciji u Republici Srbiji, o socijalnim pitanjima i svemu onome što muči građane Republike Srbije.
Ovo što ste imali prilike malopre da čujete je dekor jednog osmišljenog sistema, a to je sistem kako da se Srbija uništi time što se Narodna skupština i javnost bave nečim što jeste kriminal, a nadležni državni organi ne žele da se bave tim kriminalom. Zapamtite, na čelu toga stoji, naravno, Boris Tadić, ali tu je i njegova desna ruka, veliko muško, Miki Rakić i direktor BIA Vukadinović, koji su u potpunosti u službi stranih obaveštajnih službi i rade na razbijanju Republike Srbije.
Podsetiću vas na jednu stvar: kada su radikali u zatvoru Srbija se rastura; kada su radikali na slobodi Srbija je jaka, Srbija jača. To zapamtite. To je poenta svega ovoga. Ovo što ste imali prilike malopre da čujete je tehnika. To je način kako da se uradi prljav posao, prljav, najprljaviji što može da bude, kako bi se građani Republike Srbije zabavljali sa nečim. Naravno, kada se prvi put desi, to je iznenađenje. Kada to krene drugi put, to je iznenađenje. Ali, kada se desi treći put, to nije iznenađenje. Zna se šta stoji iza toga i zna se šta u ovom društveno-istorijskom trenutku znači taj posao.
Važno je, građani Republike Srbije, da verujete u vašu Srpsku radikalnu stranku, da verujete u Vojislava Šešelja. Upalite večeras u deset sati Drugi kanal da gledate kako se brani Srbija, kako se brane srpski nacionalni interesi, kako se brani dostojanstvo ovog naroda.
Pridružite nam se u ovoj borbi za slobodu Srbije. Ako već pišete i tražite da se nešto reši, i to tražite od poslanika, pišite Srpskoj radikalnoj stranci. Da Todorović nije danima čitao ove podatke, nikada se ne bi rešilo ovo pitanje.

Nema povrede člana 27. Ima nedovoljne primene člana 27, ali to nije bio predmet vašeg izlaganja, u delu staranja o dnevnom redu.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Član 104. Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatam da možete bezmalo svakog narodnog poslanika da nazovete i lopovom i kriminalcem, to govori o vama, ali nazvati nedostojnim, nedoličnim i kriminalcem Božidara Delića, ja bih se udavio u septičkoj jami kada bih za čoveka koji je odbranio Srbiju rekao da je kriminalac. Vi još samo treba i da se udavite.
Rekao sam vam, nemojte da me ljutite, odgovoriću pozitivno na zahteve nekih od vas da nam se priključite. Rekao sam, bavite se politikom, nemojte da drndate vunu pod klupama. Molio sam vas da očuvate ono što smo zajednički stekli, ali ne vredi, vi ste rešili da idete velikom nizbrdicom, vas ništa na toj nizbrdici ne može zaustaviti.
Samo mi je vas žao. Znam da me neki od vas već sada mrze, ne razumem zašto, ali vidim po pogledu i vidim po vašim izrazima; čak ni oni ne bi smeli da me mrze, ja sam im veliki prijatelj i dan-danas.
Dakle, izvini, generale Deliću, mnogo veće zlo ti je naneto danas nego kada te je Tadić penzionisao u 48. godini života, ali te molim da shvatiš da oni ne znaju šta čine, a onima koji ne znaju šta čine sve je oprošteno.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić je u pravu kada je rekao da je povređen član 104. jer za vreme njegovog izlaganja narodni poslanici od drugog do desetog reda lupanjem po inventaru ometaju govornika da govori, a bilo je i dobacivanja. Dakle, nisam uspela da primenim član 27. u delu staranja o dnevnom redu, a član 104, kojim je zabranjeno ometanje govornika, jeste povređen pri izlaganju narodnog poslanika Tomislava Nikolića.

Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković. Narodna poslanica traži repliku. Pošto ima poslanika koji žele da govore o povredi, pravo na repliku možete da iskoristite tek nakon što se iscrpi lista poslanika koji žele da govore o povredi Poslovnika.