Za reč se javila potpredsednica, gospođa Judita Popović, povodom amandmana.

Htela bih samo da vas obavestim da ćemo danas raditi i nakon 18 časova, do 19.30 časova, u skladu sa članom 85. Poslovnika.

Takođe bih htela da vas obavestim da ćemo imati odloženi prenos našeg rada, od 18.10 časova, pa nadalje, do 19.30 časova, zbog toga što će u to vreme RTS prenositi Evropsko prvenstvo u rukometu Srbija-Nemačka.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine sekretaru, LDP ostaje pri tome da nećemo podržati ovaj predlog zakona o sedištima sudova. Ostajemo pri celoj argumentaciji koju smo izneli do sada.
Htela bih samo da vam ukažem na jednu činjenicu kada govorimo o ovim vojvođanskim sudovima, i to tako što ću vam sada pročitati sudove koji se, faktički, ukidaju ovim zakonom za koji predlagač pretpostavlja da će biti usvojen. Dakle, radi se o sudovima u Adi, Alibunaru, Apatinu, Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli, Beloj Crkvi, Bečeju, Vrbasu, Vršcu, Inđiji, Kanjiži, Kovačici, Kovinu, Kuli, Novom Bečeju, Novom Kneževcu, Odžacima, Pančevu, Rumi, Senti, Staroj Pazovi, Temerinu i Titelu. Greškom sam u ovu priču ubacila Vršac i Pančevo. To je mala digresija, hvala vam što ste mi pomogli da ispravim. Uvek prihvatam kritiku i očekujem da i drugi prihvate, ukoliko je prava.
Prema tome, ovo je spisak od 20 sudova kojih neće biti ukoliko ovaj zakon bude usvojen. Faktički, u Vojvodini ostaje osam sudova. To znači da se redukuje pravosudna vlast, redukuje se rad u sudovima: na osam gradova – osam sedišta sudova. Dakle, kompletnu nadležnost, ranije, 28 opštinskih sudova, sada preuzima osam komada, osam osnovnih sudova.
To znači da će tih osam morati da radi za njih 28. To znači da će imati toliko puta više posla, to znači da će imati toliko puta više radnika, to znači da će morati da pokažu da je ovaj predlog zakona bio opravdan i da dokažu da se zaista racionalizovala mreža sudova. Moraće da dokažu da su se sudovi promenili, da nema više korupcije, da je sve mnogo stručnije, da je sve mnogo štedljivije i da sudovi mnogo manje koštaju državu, pre nego što bilo šta drugo kažu.
Prema tome, mi na ovaj način građane upućujemo na to da ćemo smanjivanjem broja sudova, redukovanjem broja sudova, što se gradova tiče, dobiti dobro rešenje, dobićemo pravedne sudove i mi smo postigli cilj. Međutim, ne rešava se tako problem u pravosuđu. Problem u pravosuđu se rešava sistemski, korupcija se ne rešava jednim potezom, korupcija se rešava sistemskim pristupom predmetu.
Prema tome, ukoliko očekujemo da vojvođanski sudovi zaista dobro rade, onda tako treba i da postavimo problem, ne tako što ćemo smanjiti njihov broj, nego tako što ćemo ih uputiti da rade na jedini mogući način, na zakonit način, pravično, pravedno i stručno. To nije, opet vam podvlačim, tako da im smanjujemo broj, nego na neki drugi način, a to je, pre svega, da kadar koji biramo da radi u budućim sudovima, zaista, bude stručan i dostojan te sudijske funkcije.
Ne može linearnim načinima, ne može običnim prestankom rada sudova u određenim mestima u Vojvodini da se postigne cilj. Cilj se postiže tako što će se odabrati i birati sudije koje će biti dostojne tog zadatka. Ukoliko smanjimo broj sudova u Vojvodini, apsolutno, nećemo dobiti bolje sudove i bolji rad, ukoliko to ne bude sistemska reforma, u smislu da prestane funkcija onima koji nisu dostojni sudijske funkcije, a to je nešto što je trebalo da se uradi još pre osam godina, kada smo krenuli u reformu. To je ta lustracija, koja se opet neće sprovesti, a doći ćemo u situaciju da za koju godinu, ukoliko zaživi ovaj zakon, moramo da menjamo ponovo mrežu sudova, moramo da vraćamo te sudove na prvobitne položaje i opet ćemo samo napraviti jednu veliku gužvu, bez pravog rezultata.
Prema tome, sudovi u Vojvodini su i do sada, ma koliko se pravosuđe u poslednjih 20 godina znatnije promenilo, u negativnom smislu, u Vojvodini, ipak radili iznad proseka, što se stručnosti i kvaliteta njihovog rada tiče, pa nema razloga da se ti sudovi sada ukidaju samo zbog toga što država smatra da je vreme za štednju.
Državne organe treba upristojiti, državne organe koji nose velike novce, birokratiju, agencije, dakle, sve ono što su budžetski korisnici, a veliki su teret za budžet. Sud i pravosuđe jesu veliki teret za budžet, ali to je jedini mogući način, jedina sigurnost, osiguranje da će se primenjivati zakoni i da smo mi civilizovano, a ne anarhično društvo, koje ne poštuje zakone i sudove.
Nije šteta trošiti novce na sudove, šteta je trošiti novce na loše sudove, šteta je trošiti novce na birokratiju, na jednu neredukovanu administraciju, koja je preglomazna, a te administracije ima svuda, od lokalnog, do republičkog nivoa.
Prema tome, mi ostajemo pri tome da ovaj zakon mora da se vrati na početak, da ovaj zakon mora da se izuzme iz ove procedure, da prestane forsiranje da ga usvojimo kao jedan od reformskih zakona, jer neće dati rezultate koji se od njega očekuju.
Nažalost, naši sudovi danas predstavljaju, pogotovo u manjim mestima, neki stožer kulture, civilizacije, nekog društvenog napretka, a to samo zbog toga jer ta mesta nemaju ništa drugo osim tih sudova. Nažalost, sve ostalo je zapušteno, pa bismo došli u situaciju, ako se ti sudovi ukinu, da već i sada provincijalna, ta mesta postanu još provincijalnija, još mračnija i prestanu biti interesantna za neki stručni deo, neki kulturniji i neki građanskiji deo populacije.
Prema tome, imaćemo opet velike migracije, veliki odlazak iz manjih mesta ka centrima, a to nije rešenje ako nam je u interesu da radimo decentralizaciju. A, decentralizacija je ta koja bi trebalo da bude svima u interesu i svima cilj, jer pojedine centrale, pojedina mesta, kao stožeri i nosioci razvoja, ne mogu biti toliko u manjini kao što su sada.
Dakle, mi imamo sada centre kao što su Beograd, Novi Sad, eventualno, Niš, možda, Kragujevac ili Zrenjanin, a sva ostala mesta ostaju po strani, van tokova novca, van razvoja.
Kada se radi takva sveobuhvatna reforma pravosuđa, treba da se na mnogo šta misli, da se kompletan društveni život, i život i budućnost jedne države uzmu u obzir, da bismo postigli željeni cilj.
Prema tome, apelujem i dalje na predlagača zakona da pažljivo pročita predate i podnete amandmane i da dobro razmisli da li ti amandmani imaju smisla i da li njihov predlog zakona ima smisla.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, reč ima gospođa Radeta, mada vaša poslanička grupa ima još tri i po minuta. Vi želite po Poslovniku.

Gospođo Đukić-Dejanović, po Poslovniku, jer ne mogu drugačije da vam skrenem pažnju da ste pre petnaestak minuta prekršili član 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine. Taj stav 4. člana 85. glasi da, izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.
Vi, gospođo Đukić-Dejanović, niste postupili u skladu s ovim članom i niste nam rekli koji su to posebni razlozi zbog kojih ćemo danas da radimo duže od Poslovnikom predviđenog radnog vremena. Možda je vama opravdan razlog to što ste dobili nalog od Borisa Tadića da tako radite. Nama to nije opravdan razlog. Možda bi nama bio opravdan razlog kada bismo bili u situaciji da, recimo, već nekoliko dana imamo Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu u skupštinskoj proceduri, pa da uvažimo tu činjenicu.
To nije razlog, jer Predlog budžeta još uvek nemamo u skupštinskoj proceduri. Onda ćete, opet jednog dana, kada to dođe na red, reći da poslanici SRS-a opstruišu rad zato što žele da govore upravo o toj temi.
Za nas bi bio opravdan razlog, recimo, da ste rekli – hajde večeras da produžimo rad, pa ćemo sutra da raspravljamo o Predlogu rezolucije o KiM-u i o razmeštanju Euleksa na teritoriji KiM-a. Ni to niste planirali.
Za nas bi, takođe, bio opravdan razlog, recimo, da ste rekli, hajde danas radimo duže, a sutra ćemo da razgovaramo o državnoj strategiji vezanoj za ekonomsku krizu i sve vidljiviju socijalnu bedu u Srbiji. Vas ni to ne interesuje.
Dakle, koji su to opravdani razlozi, gospođo Đukić-Dejanović, da radimo duže od planiranog radnog vremena?
Niste bili u sali, bili ste odsutni kada sam vas podsetila i evo, da se ne bih ponovo javljala, ukoliko me, naravno, na to ne naterate, molim vas da javno narodnim poslanicima kažete, obećali ste danas na sastanku s predstavnicima poslaničkih grupa da ćete o tome obavestiti narodne poslanike, šta se dešava u kući Darka Mladića, po čijem nalogu tamo vršlja policija, ko vrši pretres. Rekli ste da ćete o tome obavestiti Parlament i javnost. Molim vas da to uradite odmah.

Htela bih, pre svega, da vam kažem ono što sam šefovima poslaničkih grupa već rekla, a pretpostavila sam da ste kontaktirali s poslanicima svojih poslaničkih grupa, da je to učinjeno po nalogu tužioca, specijalnog tužioca; instance, institucije i pojedinci u zemlji su angažovani, i to je odgovor na konkretno pitanje šta se događa u kući Darka Mladića.

Što se tiče razloga zbog kojih sam produžila danas rad, kada smo stavili ove tačke na dnevni red, naša ocena je bila, svih nas, da su reforme u pravosuđu neophodne.

Početni korak u tim reformama su zakonske odredbe, odnosno zakoni koji će to omogućiti. To je nešto što je izuzetno hitno i značajno za građane Srbije, za istinu, za pravo i pravdu. Pošto smo se gotovo jednoglasno, u više navrata, dogovarali da to jeste tako, mogu svaki put kada produžim rad o ovim zakonima da ponovim tu rečenicu.

Dakle, ocena najvećeg broja šefova poslaničkih grupa je da na ovoj zakonskoj materiji treba raditi intenzivnije, a posebno kada prođe neko vreme koje, možda, ne iskoristimo najracionalnije svi mi.

Da li još neko želi da govori o ovom amandmanu?

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo, do sada sam očekivao da će gospodin Jovan Palalić povući svoj amandman. Međutim, vidim da se to nije desilo. Amandman gospodina Palalića, sa ispravkom, na član 3, a pogotovo na tačku 8.
Ukoliko bi se taj amandman usvojio, a vidim da niko od prethodnih govornika nije to pomenuo, praktično bismo došli u situaciju da zaboravimo dve opštine, i to opštinu Žitište i opštinu Sečanj. Ukoliko bi se usvojio amandman gospodina Palalića od reči do reči, šta bi bilo sa građanima Sečnja i šta bi bilo sa građanima Žitišta? Nigde nisu obuhvaćeni i to nije precizirano. Ukoliko se gospodin Palalić šalio, kao što se i gospodin Aligrudić juče šalio sa svojim amandmanom, razumem šalu, ali smatram da bi bilo korektno da se amandman povuče.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Radeta, pa gospodin Palalić, ili nisam videla, u isto vreme ste.

Hoćete li dati prednost gospođi Radeti, gospodine Palaliću? Izvolite.

Gospođo predsedniče, moram, izgleda, i vama da skrenem pažnju da mi danas raspravljamo u pojedinostima o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ne znam, zaista, s kim ste vi to postigli dogovor da se o ovom predlogu zakona po nekoj ubrzanoj proceduri ovde raspravlja, kada je, maltene, nepodeljeno mišljenje svih narodnih poslanika, u svakom slučaju, predstavnika svih poslaničkih grupa, da je ovo loš predlog zakona. Koliko puta smo za dva dana, koliko traje rasprava u pojedinostima o ovom zakonu, čuli predlog da se Predlog zakona povuče iz procedure.
Ne vidimo šta je to što vi mislite da je toliko hitno, pogotovo što je ovo loš zakon. Ako kolege poslanici budu zaista principijelni i ako budu u danu za glasanje reagovali onako kako su reagovali za ovom govornicom, onda je sasvim izvesno da ovaj predlog zakona nema većinu u ovom parlamentu.
Osim toga, i kada bi bio donet ovaj zakon, on stupa na snagu tek 1. januara 2010. godine, a to nije razlog da mi sada tu radimo nešto navrat-nanos, jer, ako dođe do primene ovog zakona, to će biti za nepunih 13 meseci.
Dakle, nisu vam, gospođo Đukić-Dejanović, pravi razlozi ti koje ste malopre izneli. Ovo govorim, pre svega, zbog javnosti, zbog građana Srbije i zbog zaposlenih u sudovima, i sudija i tužilaca, zapravo, zaposlenih u pravosuđu, i onih u sudskoj upravi i u sudovima za prekršaje. Čisto da im skrenem pažnju da mogu mirno da spavaju još više od godinu dana, za koliko sigurno ovaj, za njih strašan zakon, za građane Srbije, zaista, strašan zakon, neće stupiti na snagu. Mi smo ubeđeni da neće biti ni donet. U svakom slučaju, neće stupiti na snagu ni za tih 13 meseci.
Kad je u pitanju amandman gospodina Palalića i predlog da se u članu 3 – tačka 6. zakona briše, za isto ovo područje sudova amandman je podneo i kolega Petar Jojić, u ime Poslaničke grupe SRS-a, i taj amandman je na celishodniji i celovitiji način obuhvatio i dao predlog za rešenje svih sudova na ovoj teritoriji, odnosno na području Opštinskog suda Vršac, Bela Crkva i Kovin, opštinskih sudova u Zrenjaninu i Novom Bečeju.
Onako kako je kolega Jojić predložio, taj amandman je prihvaćen i od strane Vlade Republike Srbije. Smatramo da je u tom delu, zaista, ovakvim zakonom kakav jeste, koliko-toliko prevaziđen problem i da je bolje rešenje koje je dao kolega Jojić za ovo područje, za ove sudove. Hvala.

Ima reč gospodin Palalić. Izvolite. Imate još šest minuta u okviru vremena, gospodine Palaliću.

Replika je u pitanju. Ja želim samo da kažem da je čitav koncept amandmana koje smo podneli imao vrlo jasan cilj, a to je – da se ovaj zakon povuče iz skupštinske procedure.
Zato predlažem Vladi Republike Srbije da usvoji, prvenstveno, amandman naše koleginice Milice Radović na član 3 – da se ceo ovaj sistem, ovako nakazno postavljen, vrati na ona rešenja koja su sada, a koja su jedino ispravna, sa svim onim predlozima koji su definisani u sadašnjim rešenjima zakona, za sve opštine, za sve sudove, za sva odeljenja koja postoje u Predlogu zakona. Ili povucite Predlog zakona iz skupštinske procedure, ili usvojite amandmane naše poslaničke grupe, prvenstveno, usvojite amandman koleginice Milice Radović. Rešenje koje smo mi predložili je najcelishodnije. Hvala.