Dame i gospodo narodni poslanici, danas već treći put izlazim za ovu govornicu, u nadi da ću vam svojim argumentima, možda, gospođo ministre, ukazati na značaj i na kvalitet pojedinih amandmana, na njihov smisao. Vi do sada i niste pokazali volju da prihvatate amandmane koji su, tvrdim vam, smisleni, koji ne izlaze iz okvira koji ste definisali svojim obrazloženjima, ali, eto, neće mi biti teško, ako treba, još pet puta da izađem. Naravno, ponavljam, takođe, da ste u jednoj vrlo neprijatnoj situaciji, ne vi lično, naravno, vi ste eksponent Vlade, Vlada, s obzirom na to da preti, objektivno, neusvajanje ovog zakona. Ukoliko bi se to desilo, to bi bio šamar za Vladu.
Na osnovu svega ovoga što je danas, ili večeras, ili juče, ili prekjuče, kada je bila rasprava, izrečeno, nameće se zaključak, koji sam, čini mi se, delimično jutros pomenuo, a to je da ćete na neprincipijelan način morati da usvojite ovaj zakon, ili ćete prihvatiti amandmane pojedinaca od čijih glasova zavisi usvajanje zakona, pa ćete tako, na neki način, pokazati diskriminaciju prema drugim poslanicima, koji su ovde, takođe, govorili u ime nekih, šta ja znam, ili nacionalnih manjina, ili nekih ugroženih sredina, ali čini mi se da ćete biti primorani na tako nešto, u kontekstu usvajanja ovog promašenog zakonskog rešenja.
Još jednom ću ponoviti ono što sam danas rekao. Stvarno bih voleo da kolege narodni poslanici iz pozicije, odnosno iz vlasti, koji su imali amandmane na tekst ovog zakona, budu principijelni u danu za glasanje, da glasaju za svoje amandmane, da podrže amandmane opozicije, jer je, očigledno, njihov stav i stav opozicije po pitanju ovog zakona kompatibilan, odnosno da ne glasaju za Predlog zakona ukoliko Vlada ne bude spremna da prihvati amandmane opozicije, odnosno jedan amandman je dovoljno – gospođe Radović, i time, na neki način, ili potpuno, dovede stvari u normalu, u okvire normalnog.
Danas sam vas pitao, gospođo ministre, da li znate u čijem interesu je usvajanje ovog zakona? Vi mi odgovor niste dali, pretpostavljam da ćete to na kraju ove rasprave da kažete. Ali, evo, ja sam se bavio nekim menijima iz ove evropske kuhinje. Ovo je deo jedne opširne knjige, koja bi definisala naš put ka Evropi, odnosno evropskim integracijama, to je Nacionalni program integracija. Između ostalog, tu se kaže sledeće – Narodna skupština je usvojila, na predlog Vlade, 25. maja 2006. godine, Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa. Vlada je usvojila akcioni plan za sprovođenje Strategije, u junu 2006. godine.
Nacionalna strategija ima kao osnovni cilj da se, uspostavljanjem vladavine prava i pravne sigurnosti, kroz reformu sudskih organa i pravosuđa u celini, očuva i ojača poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije i ostvari dalji napredak u procesu približavanja EU. Prema Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa, ostvarenje delotvornog pravosuđa bazira se na četiri ključna načela: nezavisnost, transparentnost, odgovornost i efikasnost.
To ste pisali vi, kao evrofanatici, ponavljam, ne mislim lično vi, znači, vaš politički koncept je izražen kroz ovo.
Mogu da prihvatim da se bavite evropskim standardima u oblasti pravosuđa s nekim domaćim kapacitetima, ali se nameće zaključak da i ove zakone, kao i mnoge druge, prepisujete iz, recimo, zakonodavstva Hrvatske ili zakonodavstva Slovenije. Možda su i to razlozi zbog kojih su zakoni osuđeni na neuspeh, odnosno što su definisani kako jesu. Probajte, recimo, sa zakonima iz Slovačke, oni imaju efikasno zakonodavstvo, pokazalo se da je delotvorno i da deluje. Ali, evo, ja ću se pozabaviti sa sva četiri ova principa ponaosob.
Kažete – nezavisnost. Koliki će stepen nezavisnosti sudova, posle ovakve centralizacije, biti, možemo samo da naslućujemo, a što se nezavisnosti pravosuđa u celini tiče, vi ste i postupkom i načinom usvajanja ovog zakona pokazali koliko ste spremni na nezavisnost. Ja sam danas to rekao. Vi ste sistemski naterali sudije da ćute i da se objektivno ne bune protiv zakona koji nije dobar. Vi nas ubeđujete i mi bi trebalo da prihvatimo činjenicu da će sudstvo, ovakvim načinom, biti nezavisno.
Nezavisnost sudstva ne može da se definiše papirom, nikakvim aktom, mora da se definiše jednom pozitivnom praksom. Koliko god da želite da nešto definišete i uokvirite zakonom, ukoliko volje nema, to ne možete da uradite.
Kažete – transparentnost. Toliko toga se dešava iza, toliko toga se dešava mimo očiju javnosti, pa možda i onih koji su najodgovorniji i, da kažem, najbitniji u celoj ovoj priči. Govorite o odgovornosti. Da li sve ono što se u pravosuđu dešavalo u poslednjih osam godina može da da garanciju svakom ko će biti upućen na ovaj pravosudni sistem da će pravosuđe u narednom periodu, samo zbog činjenice da je ovakav zakon usvojen, biti reformisano, odnosno da će se odgovornost u pravosudni sistem vratiti?
Mi smo u pravosudnom i zakonskom smislu imali odgovornost i prema Bojanu Krištu, da li je tako? Da li postoji zakonodavna materija koja reguliše, odnosno koja se bavi svim onim što je on radio, a navedeno je s ove govornice? Postoji. Svi su ostali ili gluvi, ili nemi, ili slepi na to što je radio i što je učinio. Da li neko danas odgovara za to? Ne. O kakvoj odgovornosti mi, kao Parlament, odnosno vi, kao predstavnici izvršne vlasti možete da govorite?
Nema odgovornosti. To je problem. Ta odgovornost, u Srbiji i u reformi pravosuđa, ne stavlja se na papir, nego se manifestuje kroz konkretne poduhvate i poteze. Ne možete sve, čak, ni zakonom da rešite. Nije dovoljno imati zakon. Danas sam vas pitao kako će se raspoređivati sredstva od opštinskih taksa koja su išla na ime opštinskih sudova? Vi kažete, raspoređivaće se zakonom. Da li je zakon dobar? Ko će definisati kriterijum? Da li će kriterijumi biti pravični?
Vi ste, u skladu sa zakonom, uleteli pre neki dan u kuću Darka Mladića. Da li je tako? Niste se pozvali na statut nekog udruženja građana, nego na zakon. Da li je to dobro? Diskreditovali ste čoveka, diskreditovali ste porodicu, njegov poslovni imidž itd. To ste isto pre mesec dana uradili s porodicom Vujić. To ste uradili u skladu sa zakonom. Na žalost cele naše države, jedini oblik i izraz transparentnosti su dva člana Poslovnika Narodne skupštine, a to su čl. 225. i 226. Samo se zahvaljujući tim članovima Poslovnika može prepoznati i nazreti transparentnost u Srbiji. Tu može da se čuje šta se u Srbiji dešava. Na taj način. Dobro je što postoje i mi u SRS-u ćemo to, kao model i sistem transparentnosti, i dalje da koristimo.
Gospođo ministre, što se efikasnosti tiče, možete samo da zamislite kako će biti efikasno sudstvo. Ostao sam uskraćen za ove odgovore, u kom kontekstu su ta geografska udaljenost, putna infrastruktura, odnosno saobraćajne veze. To mi niste rekli. Očekujem da ćete mi reći. Evo, ovih poslednjih nekoliko dana govorimo o sudstvu, demonstriramo našu volju da uvedemo određena pravila u sudove, a paralelno s tim dešavaju se u sudovima, za koje ste vi, kao ministar, nadležni, strašne stvari. Evo dokumentacije. Ovo se, konkretno, odnosi na neki apelacioni sud. Sada neću da koristim ovu govornicu, ako ste zainteresovani, voljan sam da porazgovaram i da vam ukažem na neke anomalije, a to se sve mimo vas, pored vas dešava. Objektivno se dešava. Cifre nisu male. Cifre su milionske. Kreću se od 15 do 30 miliona dinara. Čini mi se da su neki od ovih papira i kod vas na stolu.
Mislim da ste vrlo paušalno i vrlo površno upoznati s ovim predmetom. Mislim da bi trebalo da se na drugačiji način upoznate. Znam da je došao kod vas u Ministarstvo na sto. Odnosi se na Apelacioni sud u Nišu. Ponekad pogledajte šta ima i šta se dešava.
Danas, kada govorimo o sudovima, o sudstvu i potrebi da reformišemo sudstvo, evo, Trgovinski sud u Leskovcu, sudije, zloupotrebljavaju sistem razglasa. Stranke u predmetima varaju, manipulišu njima da su prozivani na ročišta, ljudi čekaju, ne prozovu ih na ročišta i tu se manipuliše ljudima. Pokreću se postupci protiv njih, ljudi daju pismene izjave da su svedoci nekih nepopularnih, nekorektnih postupaka istog sudije, a to je neki Branimir Stanković, sudija iz Trgovinskog suda u Leskovcu.
Ko zna koliko ljudi je u ovakvim postupcima oštećeno. I to ću da vam dam, daću vam izjave svedoka, izjave sudskih činovnika, izjave advokata, izjave oštećenih stranaka u postupcima. Cifre nisu male.
Zloupotrebama i bahatim ponašanjem, objektivno, ostavlja se utisak vrlo lošeg i neefikasnog sudstva. Ti isti ljudi kažu da u ovom trgovinskom sudu, od sedam sudija, šest vredi, a taj jedan ne. Utisak o sudstvu se stiče na osnovu, nažalost, tog jednog čoveka, a ne na osnovu šest onih koji rade dobro i kvalitetno.
Mislim, gospođo ministre, da biste uradili dobru stvar da povučete ovaj zakon iz procedure, dosta nas to misli. Mislim da nećete u praksi biti u situaciji da ovo primenite. Vi procenite. Ukoliko budete ovo ozbiljno shvatili, uradićete nešto dobro i nešto pametno, a ukoliko ne, budite spremni da doživite možda jednu neprijatnost, a to je da ova skupština, odnosno skupštinska većina, ne usvoji predlog Vlade koju je izabrala. Zahvaljujem.