U prilog ne samo ovom amandmanu, nego i intenciji svih narodnih poslanika koji su podneli amandmane na ovaj zakon, mora se još nešto reći, baš kada smo došli do Višeg prekršajnog suda.
Ako se pogledaju odredbe koje govore o Višem prekršajnom sudu, ustanovljava se da te odredbe jako liče na odredbe o apelacionim sudovima; znači, za vas je to isto, potpuno isti šablon, ista logika. Vi ste, dakle, smanjili ukupan broj prekršajnih sudova, pravili ste potpuno isti šablon kao i kod osnovnih sudova, odnosno, umanjujući ukupan broj prekršajnih sudova, otvarajući pojedina odeljenja prekršajnih sudova u pojedinim mestima, a određena mesta potpuno izostavljajući od toga da imaju prekršajni sud na svojoj teritoriji.
Pazite, priroda prekršajnog suda je da se bavi određenim deliktima. Taj delikt, kada je reč o prekršaju, to je protivpravno ponašanje koje iza sebe ima državnu sankciju. On nije krivično delo i drugačije se definiše od krivičnog dela, ali da bi prekršaj bio to što jeste, neophodno je da postoje određeni specifični rokovi. Zastarelost je drugačija u prekršaju nego u krivičnim delima i to upućuje na brzo odlučivanje. To znači da se u prekršajnom postupku mora doneti veoma brzo odluka i da rok za odluku po žalbi mora da bude, takođe, primeren, kako ne bi došlo do apsolutne zastarelosti.
Kada je reč, dakle, o prekršajnom postupku i kada je reč o sudovima, prekršajnim sudovima koji će tek nastati, jer negde do 2010. godine se ne očekuje da budu, uopšte, a za sada su to organi za prekršaje, ne mogu da shvatim kakva vas je logika naterala da prepisujete celu logiku osnovnih sudova na sudove za prekršaje. To mi uopšte nije jasno. Pitam se, da li je ikome ovde jasno o čemu je tu reč?
Kada se pogleda ovo odeljenje Višeg prekršajnog suda, ispada da postoje samo tri odeljenja jednog višeg prekršajnog suda, i to su odeljenja u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Znači, vi ovde ne vidite ništa drugo i govorite za koje područje prekršajnih sudova postoje ta odeljenja i ovamo, naravno, imamo šta sve podrazumevaju područja prekršajnih sudova.
Verujte, ne znam kako ste to zamislili? Ne znam ko vam je radio ovu projekciju prekršajnih sudova i, uopšte, ulogu Višeg prekršajnog suda u ovoj instanci?! Meni se čini, ne da mi se čini, nego sam potpuno siguran da ovo neće da radi, i to je suština. Nije da nam se sviđa ili ne sviđa, ne što smo protiv ovoga, nego ovo u praksi neće dobro funkcionisati, budite uvereni. Argument ujednačenja prakse kod smanjenja broja sudova može da bude argument, ja to prihvatam, ali to u praksi neće da funkcioniše.
Vi nemate nijedan jedini zdravorezonski argument zbog čega je ovo ovako urađeno. Potpuno isti prigovor trpi ovaj deo zakona, kao i onaj deo zakona kada je reč o osnovnim sudovima. Čak je kudikamo gore, ali se veća temperatura podigla oko osnovnih sudova, opštinskih sudova u zemlji, nego kada je reč o prekršajnim sudovima. U suštini, ove odredbe su kudikamo gore od onih. Da li je Tutin, ili nije Tutin itd., to je potpuno druga stvar.
Problem je s Predlogom ovog zakona što niste izašli s opravdanjem strategije koja je u pitanju. Niste izašli s veoma jasnim obrazloženjem – zbog čega se stvara ovakva mreža uređenja sudova, kako prekršajnih, tako i ovih drugih i u čemu se ti kriterijumi razlikuju od područja do područja. Šta vas je nagnalo da određena područja zaokružite na jedan način, a druga na drugi način, kao, kada je bilo reči o osnovnim sudovima – zbog čega postoje, recimo, za Borski okrug, dva osnovna suda, a ima četiri opštine, jedan osnovni sud za Južnobački okrug, a ima 12 opština?
Kada smo razgovarali danas u Prokuplju, pre podne, bilo je postavljeno isto pitanje, juče, naravno, i prethodnih dana. Dakle, vi nemate zdravorezonski odgovor na to pitanje. Jer, svakoj brojci koja bi opravdala neku logiku u onome što ste izneli mogu se suprotstaviti druge brojke. Kada nije u pitanju teritorija, veličina teritorije, ili prohodnost, onda je u pitanju broj predmeta pred sudom, i obrnuto. Znači, tu ne postoji nikakva konzistentnost.
Zato vam tvrdim da je najbolje rešenje za predlagača ovog zakona, da bi se izbegli ovi konflikti i jedna, na kraju krajeva, vrlo duga, mučna rasprava, jer ona, svakako, nije laka, odnosno ova rasprava vodi jednom zdravorezonskom ubeđivanju jedne i druge strane – da se prihvate određena rešenja; to bi kudikamo išlo nekako.
Bojim se da to ovde nije slučaj. Ovo se pretvara u jedno nadgornjavanje, s jedne i s druge strane, koje ne vodi ničemu. Mislim da je jedini pravilan rezon – da se ovaj zakon sada povuče iz procedure.
To može da uradi Vlada Republike Srbije, da sedne sa stručnom javnošću, da se pogledaju analize i da se te analize otvore za javnost, i za stručnu javnost, i za narodne poslanike; da se sastane u par navrata Odbor za pravosuđe i da se to na miran način pogleda.
Sasvim je moguć ovaj zakon u drugačijoj atmosferi, s mnogo manjim brojem amandmana, uvek će se neko buniti i napisaće neki amandman, dakle, da se usvoji, možda, i za mesec dana. To bi bilo jedino racionalno rešenje. Ovako se bojim da imamo pravo, a to ste doživeli od svake opozicione stranke, s ove desne strane, odnosno nije postojala samo jedna opoziciona stranka kojoj je palo na pamet da gusla s ovim svojim amandmanima, nego to čine sve opozicione stranke, pa čak i pojedini poslanici vladajuće koalicije, i to ne mali broj.
Dakle, oni rade to upravo zbog toga da bi vam poslali vrlo jasnu poruku – ono što nije dobro napravljeno u startu, što trpi ovolike primedbe, najkorektnije je da se povuče iz procedure. To je jedino logično i racionalno rešenje. U suprotnom, videćemo. Nadgornjavaćemo se oko ovoga rečima, a videćemo posle i delom; kada dođe dan za glasanje, videćemo kako će ta stvar da se razvija. U svakom slučaju, ovo je prijateljski savet, koji ne ide ni protiv koga, nego u korist svih nas i u korist onih koji su nas birali, i jednu i drugu stranu – da se ovaj predlog zakona povuče i da se vidi koje bi to bilo racionalno rešenje i s kakvim bi se opravdanjima ta rešenja iznela pred Narodnu skupštinu.
I ovi drugi zakoni su trpeli odgovarajuće primedbe, vi ste ih čuli, mi ne mislimo dobro o tome kako je to napravljeno, ali ovo, pravo da vam kažem, baš zvuči skandalozno. Ovo se na neki način mora rešiti. Ja vam sad predlažem jedan od najefikasnijih i najboljih načina da se ova stvar završi, a vi, kako god hoćete.

Reč ima poslanik dr Nikola Krpić.

Gospođo ministarka, koleginice i kolege, neću puno pričati o ovome što su već kolege prethodno rekle, ali moj glas je da, uz obrazloženje gospođe Vjerice Radete, kažem još samo nekoliko stvari. Sve što je ona rekla, stoji. Vidite, kada se govori o Tutinu, jednoj od najmanjih opština u Srbiji, gde su snegovi, smetovi i niske temperature sigurno oko pet meseci godišnje, kada se ne može ni sa kakvim prevozom stići do Tutina, izuzev na brdskom konjiću, bilo je problema kada se govorilo i o zdravstvu i o zdravstvenim problemima.
Zamolio bih gospođu ministarku da porazgovara s gospodinom ministrom za zdravlje. Postoje odgovarajuća načela gde može da bude porodilište. Gospodin ministar Milosavljević nije hteo da to prihvati ovako, usmeno, kad smo razgovarali. Međutim, imao je rezona, bio je naš gost, odveli smo ga u Tutin i kada je video šta i kako, on je dozvolio, i to je jedini primer u Srbiji, da bude vanbolničko porodilište, iz prostog razloga što je nemoguće od Tutina do Pazara doći, što iznosi 30 km.
Zamislite ako treba i više itd. Znači, ti ljudi tamo treba da žive. Tamo je 95% muslimanskog stanovništva i 5% ostalih. To je jedan razuđeni grad i trebalo bi, ukoliko možete vaš autoritet da iskoristite, da se ovo što je za Tutin predviđeno, ipak ostvari.
Hvala lepo.

Hvala, doktore Krpiću.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Radi javnosti, moram da kažem da se ovaj amandman odnosi na član 7. Predloga zakona koji reguliše odeljenja Višeg prekršajnog suda. Naravno, odnosi se na teritoriju opština Preševo i Bujanovac, za koje pokazuje interesovanje gospodin Riza, jer odatle dolazi, ali moram da vam kažem da se taj amandman principijelno ne razlikuje od drugih amandmana. I ovaj amandman sledi onaj prethodni amandman koji je gospodin Riza podneo na član 2. Predloga zakona, pa sada računa da ta dva amandman čine jednu celinu; prvi se odnosi na prekršajni sud, a drugi treba, ako se usvoji, da prati promenu i da se odnosi na odeljenje Višeg prekršajnog suda u Nišu, ali od toga, verovatno, neće biti ništa, pošto je ova većina već odlučila kako će da rešava ove amandmane.        
Uopšte, za ovu temu danas – organizacija svih ovih sudova, ja ću da se oslonim i na ovaj amandman, da bi postojala neka veza, kako gospodin Novaković ne bi imao problema s nekim drugim poslanicima posle mene, ali mora da se ukaže na Predlog budžeta za 2009. godinu. Molim vas, obratite pažnju šta je tu sve zapisano.
Znači, u toku 2009. godine, biće postojeća organizacija pravosudnih organa, jer sve ovo što pričamo već nekoliko nedelja verovatno će početi da se primenjuje, po želji predlagača, tek 1. januara 2010. godine.
Znači, u toku 2009. godine ide postojeća organizacija i sada, molim vas, obratite pažnju.
Vrhovni sud sada ima 176 zaposlenih, računa se da će do kraja 2009. godine imati isto 176 zaposlenih. Republičko javno tužilaštvo ima 33 zaposlena, do kraja 2009. godine biće 33. Tužilaštvo za ratne zločine ima 28, do kraja sledeće godine imaće 28. Opštinski organi za prekršaje, to je neki pandan onome što smo danas i ovih dana nazivali prekršajnim sudom, nemoguće je doslovce da se upoređuje, samo kao orijentacija može da se koristi, znači, opštinski organi za prekršaje na teritoriji Republike Srbije sada imaju 2.057 zaposlenih, a do kraja sledeće godine biće 2.079, što znači 22 novih treba da se zaposli.
Molim vas, s obzirom na to, kako rekoše – čuvajte radna mesta, i kako rekoše neki iz Vlade – došlo je vreme da se steže kaiš, ovde vidimo povećanje broja zaposlenih, a kako sam ja razumeo Mlađana Dinkića, danas je neko čitao njegov intervju, rečeno je da je potrebno da se smanji, uopšte, broj zaposlenih u državi. Ovde imamo povećanje i, samo da vam skrenem pažnju, ovde su oni vodili računa i o onima kojima će 2009. godine da prestane neka od ovih funkcija u okviru pravosudnih organa, pa će da se zaposle novi na tom mestu, ali ovde imamo još 22 nova zaposlena.
Idemo dalje. Opštinski sudovi trenutno u Srbiji imaju 6.829 zaposlenih, do kraja sledeće godine imaće 6.865, što znači četrdesetak novih, uz činjenicu da će nekima da prestane sudska funkcija, da će na njihovo mesto biti neko izabran, još novih 40.
Ovo sve pričam da biste shvatili kakva je besmislenost ove transformacije, jer će 2010. godine biti trend otpuštanja, smanjenja, tako ste rekli u obrazloženju predloga svih ovih zakona, da nova šema organizacije pravosudnih organa podrazumeva, čini mi se, negde ste rekli, oko 400 i nešto manje sudija.
(Snežana Malović, s mesta: Sudske straže...)
Doći ću do sudske straže, ona je na drugoj poziciji. Nemojte da se sekirate, nisam zaboravio.
Znači, kod opštinskih sudova imamo povećanje. Ovde pričamo o broju zaposlenih, ja sam se ogradio, nisam rekao sudije, nego broj zaposlenih. Opštinska javna tužilaštva – 627, samo još jedan da se primi u toku sledeće godine. Okružni sudovi – 1.810, a do kraja sledeće godine 1.812. Okružna javna tužilaštva – 279, a do kraja sledeće godine 281. Veće za prekršaje, to je neki pandan svim odeljenjima, plus sedište ovog višeg prekršajnog suda, za sada, taj drugostepeni postupak, a i ova odeljenja i viši prekršajni rade drugostepeni postupak, imamo 91 zaposlenog i tu se ne menja ništa.
Kod trgovinskih sudova, imamo trenutno 843 zaposlenih i neće ni tu da se menja do kraja sledeće godine. Viši trgovinski sud ima 72, toliko će biti i na kraju sledeće godine. Sada ide povećanje, to je nešto novo, s obzirom na onaj nulti sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca; Visoki savet sudstva će da primi novih 50 zaposlenih, a Državno veće tužilaca će primiti 22.
To je, otprilike, postojeća struktura zaposlenih, s tendencijom da to bude do kraja sledeće godine, i tu ćemo videti; od 12.845, biće na kraju 12.980, znači, 55 novih u okviru pravosuđa.
Što se tiče postojećih opštinskih organa za prekršaje, pošto se oni ne menjaju, nastavljaju sledeće godine, oni će da potroše 2,4 milijarde dinara, a što se tiče Veća za prekršaje, ono će u toku 2009. godine potrošiti 174 miliona dinara. To je sada pandan ovoj temi, to sam malo proširio na opštinske sudove za prekršaje i Viši prekršajni sud.
Viši prekršajni sud imaće sedište i još tri odeljenja, da se predmeti ne bi selili u Beograd, razuđeno. Ta logika je donekle, ne mogu reći prepisana, ali na sličan način kao što je karakteristično za drugostepene sudove.
Smatramo da je ovo moglo potpuno drugačije da se uredi. Jutros smo imali prilike da čujemo da je nekoliko poslanika izašlo i da su rekli – ovi iz inostranstva prigovaraju našem pravosuđu i, kada prigovaraju, prevashodno misle na trgovinske sudove, jer, navodno, oni tu ne mogu da završe posao onom brzinom kako to oni žele.
Moram da vam kažem da ta brzina kojom žele da završe posao u nekom od naših trgovinskih sudova nije ista kao u njihovoj matičnoj državi, tamo taj postupak duže traje. Oni kod nas uvek pričaju – turbo brzina, da bi završili posao s autoritetom – strani jezik, strana firma, a kasnije se ispostavi da je ta firma registrovana na nekom aerodromu, u nekoj slobodnoj zoni, samo ima strana imena, strane nazive, a ovi naši se plaše tih stranih imena i naziva, jer čim vide strano ime, još ako neko zavrne na engleski jezik kad uđe u sud, oni kažu – to je sto posto CIA, BIA, MIA.
Pošto oni imaju apsolutni prioritet, sve se završava. Po tom kriterijumu je i ''Sartid'' otišao za 20 i nešto miliona, a država preuzela milijardu i nešto duga. Mislim da je to pogrešna argumentacija kojom se kritikuju naši sudovi.
Međutim, ima jedna stvar, jedno današnje izlaganje je ovde bilo apsolutno neprimereno Narodnoj skupštini. Moram da vam skrenem pažnju da nigde ne piše u našim pravosudnim propisima da se ne sme kritikovati sud, sudije, tužilaštvo ili tužilac. Ako bi se to tako tumačilo, onda bi, praktično, izostala javna kritika i onda se ne zna gde to javnost može da kontroliše šta radi pravosuđe.
Javnost je ovlašćena da kontroliše šta radi pravosuđe. Kad kažem – javnost, ne mislim samo na građane, novinare, poslanike, nego apsolutno na sve. Ne sme da se komentariše tekući sudski predmet, gde je u toku izvođenje dokaza, ili tek treba da se saslušaju neki svedoci, tek treba da se donese prvostepena presuda, tek treba da se završi žalbeni postupak, da se donese presuda po žalbi, ili, ako ide na vanredno pravno sredstvo, eventualno, kasnije, mada nema potrebe za vanrednim pravnim sredstvima. Zabrana komentarisanja, a podrazumeva se da komentarisanje može biti uticaj, traje do pravosnažnosti. Posle pravosnažnosti, sve podleže kritici.
Danas smo imali prilike da slušamo jednog ovde, drži nam predavanja kako ne sme niko da proziva sudiju. Sme da se prozove sudija, ali kad se okonča neki predmet. Kad se okonča predmet, javnost to može da kritikuje.
Ona ne može da promeni sudsku presudu, jer javnost nije u pravosudnom sistemu, nema taj autoritet, ali može da kritikuje, jer kad ne bi bilo te kritike, onda bi bila samovolja u sudu daleko veća nego što je u Vladi Srbije ili nekom drugom izvršnom organu. Čovek je počeo da se hvali kako je dobio neke škole ovde, drži neka predavanja i demonstrira apsolutno neznanje. Kad smo već kod toga, moram da vam skrenem pažnju da kritika javnosti dobija na svojoj težini ukoliko je, u priličnoj identičnoj pravnoj ili činjeničnoj situaciji, samo jedan sud, ili samo jedno veće jednog suda drugačije odlučilo nego u 99% slučajeva drugi sudovi. Onda tu nešto nije u redu.
Javnost, s pravom, može da kritikuje, ali je problem druge prirode. Problem je što je tužilaštvo dužno da takvu informaciju koju dobija od javnosti mora da iskoristi i proveri da li je sve u redu u jednom takvom predmetu, da li ima elemenata nekog krivičnog dela u ovim slučajevima kršenje zakona od strane sudije. To je vrlo teško delo i vrlo teško je dokazivo, jer se, obično, sudije kriju iza tog svog imuniteta i iza svog prava da iznose svoje mišljenje, svoj pravni stav o nekom pravnom pitanju.
Teško je pronaći tu tananu liniju, ali nesumnjivo je da je ta tanana linija prekoračena ukoliko 99% sudova za identičnu pravnu stvar odluči na jedan način, a samo jedan ili dva od 130 i nešto sudova, da svedem to na okružne, daleko manji broj tih sudova nađe da odluči na drugačiji način, suprotno od ostalih sudova, tim pre što je pre nekoliko meseci održano savetovanje na kome su tužioci i sudije dobili jedno vrlo kvalitetno tumačenje kako da primene odgovarajuće odredbe Zakona o lokalnim izborima, pre svega, mislim na čl. 46 do 56.
Nakon savetovanja u okviru pravosuđa kako sudije ubuduće da primene tu odredbu, pošto se prvi put susreću s jednim takvim zakonom, 99% sudova odlučilo je na jedan način, a onda su se našla jedan ili dva, pod nekim uslovima neka bude i tri, okružna suda koji to potpuno drugačije urade, suprotno od nečega za šta bi se moglo reći da je već sudska praksa.
Kad su oni to odlučili, predmet je okončan, konačno završen, on može da se komentariše, jer nemate na šta da utičete, pošto je odluka već doneta. Zabranjeno je da se prethodno utiče, u fazi kad se donosi odluka, a kad je odluka doneta, ako izostane javna kritika, pogotovo u Narodnoj skupštini, koja je verovatno najobjektivnija, onda se postavlja pitanje – šta radimo? Zar treba da pišemo propise kako bi svi bili stranka u nekom postupku? To je nemoguća varijanta.
Što se tiče konkretnog amandmana, verovatno će deliti sudbinu amandmana koji je isti podnosilac dao na član 2. Verovatno neće biti usvojen, ali ako se posmatra kao princip, potpuno je primenjen princip kao za Tutin, kao što je Kenan podneo za Priboj i ovi drugi...
(Predsedavajući: Vreme.)
... amandmani koji su podneti za odeljenja Višeg prekršajnog suda. Hvala.

Po Poslovniku, gospođica potpredsednica Nataša Jovanović, pa gospodin Jovan Palalić.

Gospodine potpredsedniče, javljam se po Poslovniku, zato što je to jedini način da dobijem, nadam se u najkraćem roku, odgovor od gospođe ministar i Ministarstva pravde, o slučaju o kome je pričao gospodin Krasić, a o čemu je danas, u više navrata, govorio i gospodin Jojić.
Radi se o tome da tražim od vas da, kao nadležni ministar, a na osnovu, očigledno, najflagrantnijeg kršenja Ustava i Zakona o lokalnim izborima, zatražite odgovor od tog jedinog suda u državi Srbiji, Okružnog suda u Kragujevcu, na osnovu čega je doneo takve presude, na kojima čak piše – u ime naroda. U ime kog naroda da se gazi Ustav i Zakon, da se otmu mandati SRS-u, u Kragujevcu 10 odborničkih mandata, u Opštini Knić 5 i u Lapovu 3?
Dakle, kolege iz DS-a, vama koji ste pravnici, i vama koji niste, mogu da dam na uvid ove skandalozne presude. Videćete i sami da sudije ta dva veća, koje predvodi taj kriminalac na čelu Okružnog suda, Miroljub Tomić, ismevaju zakon koji smo mi doneli. Oni na taj način ponižavaju i nas kao zakonodavnu vlast i kažu da neće da poštuju Ustav. Oni čak idu toliko daleko da odborniku koji je bio ovlašćen u slučaju Lapova, predsedniku srpskih radikala, gospodinu Zlatku Radiću kažu – hajde, vi sada nama u dopuni vaše žalbe.
Gospođo ministar, to je zaista skandal, oni traže od gospodina Radića da napiše u žalbi, a lepo se pozvao na član 49. Zakona o lokalnim izborima. Da li on traži da se poništi odluka SO ili se žali zbog toga što je Skupština propustila da donese?
Ja sam zamolila gospodina sekretara, i hvala mu na tome, da mi doda ovu zbirku propisa o lokalnim izborima. Organ za sprovođenje lokalnih izbora u gradu Kragujevcu, GIK, jednoglasno je, sa članovima iz DS-a, to je vaš vrsni pravnik u Kragujevcu, gospodin Goran Ivanović, koji je član kragujevačkog odbora DS-a, koji je bio nekada predsednik GIK i koji je rekao – ja ću sa dve ruke za ovo da glasam, utvrdio da su ostavke, ovlašćenja i ugovori koje je podneo SRS, odnosno moja malenkost kao ovlašćeno lice, validni, u skladu sa članom 49. Zakona.
Sudu to, pošto Skupština grada Kragujevca, zbog tog dila Nikolića i Stevanovića, nije želela, a DS je rekao – pa, mi nećemo da rušimo naš koalicioni sporazum u Kragujevcu, ovi ''gejovci'' već znaju da su Stevanovićeve prišipetlje, čim sam vas spomenula, vašu stranku, zaboravih da ste vi iz tog miljea, nekako mi se ne uklapate u tu Dinkićevu sliku, oni su rekli – dobro, mi znamo da ste vi radikali u pravu, ali, eto.
Molim vas, gospođo Malović, da hitno zatražite odgovor, jer o ovome ćemo da govorimo svakoga dana. Ne reaguje republički javni tužilac, a videla sam ga, pojavio se pre neki dan, dao je izjavu na državnoj televiziji, ne reaguje opštinski javni tužilac, ovo je jedino mesto u Srbiji. Kragujevac je mesto gde je zatvoren put svakom demokratskom procesu i onome što se zove izražena narodna volja na izborima.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Malović, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, evo, u okviru rasprave o ovom predlogu zakona, nakon iscrpne diskusije u vezi s predlogom rešenja o sedištima privrednih sudova, sada raspravljamo o Višem prekršajnom sudu. Sasvim sigurno, koncept koji je ovde predložen u potpunosti potvrđuje sve one diskusije koje su ovih dana vođene o tome da je mnogo kontradiktornosti i mnogo nedoslednosti kada je u pitanju koncept svih vrsta sudova koji se definiše u ovom važnom predlogu zakona.
Prva nelogičnost i odsustvo ozbiljnijeg obrazloženja od strane predstavnika Vlade jeste činjenica da je ovim zakonom predviđeno 45 prekršajnih sudova, a 34 osnovna suda. Mi smo, u okviru diskusije, više puta isticali i tehničku opremljenost i kapacitete koje imaju svih 138 opštinskih sudova, koji se sada svode na 34 osnovna suda. U isto vreme, diskutovali smo i o činjenici da je tu veliki broj opština sa jakim privrednim kapacitetima, s velikim brojem stanovnika, s velikim potencijalima razvoja i ukazivali smo na neke neopravdano izostavljene sa spiska opština koje imaju osnovne sudove, da bismo, u odsustvu ozbiljnijeg obrazloženja, videli da te iste opštine, jedan broj opština, tačnije, 11, imaju predviđene prekršajne sudove, kao što su Aranđelovac, Bečej, Bačka Palanka, Ruma, Trstenik, Lazarevac, Obrenovac, Mladenovac. To su opštine koje bi po ovom predlogu zakona trebalo da dobiju prekršajni sud.
Kada se pitamo, gde je tu kriterijum i zašto te opštine nemaju osnovni sud, ne dobijamo nikakav odgovor, odgovor u smislu prijava predmeta, u smislu kvaliteta donošenja odluka, tehničkih uslova rada. Takva obrazloženja nismo od predstavnika Vlade dobili.
U okviru diskusije, želim da istaknem da je ovo vrlo važan zakon, koji nema svoje aspekte samo kada je u pitanju pravosuđe, on je tu najvažniji i to je njegov osnovni razlog. On mora biti uklopljen u kompletnu sliku razvoja Srbije, u kompletnu strategiju države, kada je u pitanju razvoj pojedinih regiona i pojedinih opština, naravno, vodeći računa o zakonskim predlozima koji su već na snazi, kao što je Zakon o lokalnoj samoupravi.
Suočavamo se s potpunim odsustvom kriterijuma, da imamo Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je ovaj parlament usvojio u decembru prošle godine, 24 grada, pa onda imamo 45 prekršajnih sudova, 34 osnovna suda, 16 privrednih sudova, o čemu smo diskutovali ovde pre nekih sat i više, gde je, s jedne strane, obrazloženje Zakona o lokalnoj samoupravi bilo da se podstiče regionalni razvoj kroz jak privredni razvoj pojedinih gradova, a onda imamo činjenicu da osam gradova nema privredni sud.
To su stvari o kojima je Ministarstvo pravde moralo da vodi računa, naravno, stavljajući kao prioritet pravosudne razloge i ulogu u pravosuđu, ali ne može se to odvojeno posmatrati od ukupne državne strategije ravnomernog regionalnog razvoja i razvoja pojedinih regiona.
Nismo dobili ubedljivo obrazloženje od Vlade Republike Srbije zašto je ovakav koncept predložen i zašto su pojedini gradovi definisani u ovom predlogu zakona tako da jedni imaju osnovni sud, a drugi nemaju. Jedni imaju i osnovni i viši, nemaju privredni. Jedni imaju prekršajni sud, ali nemaju osnovni sud. Prosto, ne možemo da razumemo koji su to ključni argumenti i kriterijumi bili.
Mi smo čuli samo nekoliko argumenata koji su, apsolutno, nedovoljni da bi se jedna ovako složena materija ovde raspravila. Možda su u pravu sve kolege koje su diskutovale ovde, iz opozicije, prvenstveno, ali i iz pozicije, da je bilo važnije sprovesti o ovako važnom zakonu ozbiljnu javnu raspravu, koja bi uključila, pored pravosudne javnosti, koja najviše sada kritikuje predložena rešenja, i javnost, koja se i te kako bavi ekonomskim i regionalnim razvojem pojedinih delova Srbije, pa i sociološku, pa i demografsku, svaku drugu analizu koja bi bila ovde uključena i koja bi iskazala kakve su posledice ovakvog zakona na ukupnu sliku pojedinih gradova.
Činjenica da imamo 45 prekršajnih sudova, 34 osnovna suda, da je 11 sudova koji su izostavljeni sa spiska osnovnog suda dobilo prekršajni sud, ukazuje nam na ozbiljno odsustvo kriterijuma u donošenju ovog predloga zakona. U tu sliku uklapa se i predlog u članu 7. da postoje samo tri odeljenja Višeg prekršajnog suda. Ako smo već definisali da imamo 26 viših sudova i ako smo želeli da definišemo da je cilj da pojedine gradske celine postaju motori razvoja, mesto koje će uticati na ukupnu sliku razvoja pojedinih regiona, sada pojedine više prekršajne sudove, koji su dobro funkcionisali i imali dobre rezultate, ukidamo i svodimo ih samo na tri velika grada, kao što su Kragujevac, Niš i Novi Sad.
Znači, ovo moje izlaganje ima za cilj da proširi sliku o posledicama primene ovog zakona sa terena pravosuđa. Ona ne može da se svodi na teren pravosuđa, ona ima mnogo krupniji, mnogo širi kontekst posmatranja posledica, u okvirima zakona, u mnogim regionima u Srbiji.
Molim vas da, ne ulazeći u to kako će biti u danu za glasanje, razmislite, prvo, o svim amandmanima koje smo mi, kao poslanička grupa, i veliki broj opozicionih i pozicionih poslanika podneli, da uvažite argumente koje smo istakli, a, u krajnjoj liniji, ako svi ti, eventualno, prihvaćeni amandmani ruše kompletnu sliku i koncept koji ste ovde predložili, najbolje je rešenje da se ovaj zakon povuče iz skupštinske procedure.
Ova rešenja ne mogu da se posmatraju odvojeno od državne strategije ravnomernog regionalnog razvoja, jer imamo najave od strane jednog ministarstva da ćemo, u donošenju predloga zakona o ravnomernom i regionalnom razvoju, imati sedam regiona. Pazite, kakvu će tek tu konfuziju stvoriti, 45 prekršajnih sudova, 34 osnovna suda, 26 viših, sedam regiona, 24 grada. Jednostavno, nikakva jasna slika, jasna državna strategija o tom pitanju u ovom trenutku u državi ne postoji.
Tek ćete videti kako će izgledati predlog zakona o ravnomernom regionalnom razvoju i kakve će tek on imati koncepte i rešenja, koja nemaju nikakve veze s ovim sudovima. Pravosuđe je važna državna institucija i zato vas molim da ozbiljno prihvatite ovu našu analizu i ove naše argumente. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.