Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 225. i 226. tražim objašnjenje od Vlade Republike Srbije, koja je dala mandat RIK-u da vrši radnje za potrebe lokalnih samouprava na Kosovu i Metohiji, zašto se ne održava sednica RIK-a i zašto ne razmatraju materijal koji je dostavljen RIK-u ako je kompletiran i u potpunosti sadrži sva ona neophodna dokumenta da bi Republička izborna komisija mogla da radi.
Naime, ja sam još 4. novembra podneo zahtev i doneo sam presudu Okružnog suda iz Kosovske Mitrovice, a 11. novembra sam obnovio taj zahtev; onda ste vi tražili da to isto uradi lokalna samouprava, a onda je došlo do zabune zašto propratni akt nije pečatiran. Sada se ponovo traži neki bonus da se izbegne da se ta tačka stavi na dnevni red, da se rešava i da se izda uverenje za nova upražnjena odbornička mesta.
Ne razumem ovu samovolju RIK-a i tražim da mi Vlada dostavi objašnjenje da li je moguće da se ne poštuje odluka suda i kome je u interesu da ne funkcioniše jedna lokalna samouprava na Kosovu i Metohiji. Ili ste vi već otpisali Kosovo i Metohiju, trebalo je možda tu predstavku i te zahteve da šaljemo negde u Prištinu a ne u Beograd, pošto vi, koliko vidim, ne želite da radite i ne želite da pomognete da ta lokalna samouprava funkcioniše?
Naime, šta se dešava? Ukoliko ne izdate uverenja, proći će ta tri meseca i onda će ova većina koja čini vlast konstatovati da nije došlo do funkcionisanja lokalne samouprave, da nema održavanja sednica SO Leposavić; uvešće privremene mere i dovesti svoje ljude i tako ispuniti svoj cilj da imate bar jednu lokalnu samoupravu u kojoj vršite vlast.
Mislim da taj način nije primeren jer se krše svi propisi, svi zakoni, ne poštuje se odluka suda, ne poštuje se volja naroda koji je izašao na izbore i koji je dao poverenje srpskim radikalima. Sva neophodna dokumenta koja su bila potrebna pribavio sam i dostavio, i dostaviću ponovo ako treba, u duplom primerku i u troduplom, fotokopiraću; ne znam koliko ima članova RIK, ako toliko primeraka treba, fotokopiraću i dostaviti. Ali, prosto ne razumem razlog zašto se to jednostavno ne stavi na dnevni red i donese odluka. Traže se neki izgovori koji ne postoje, jer tu je sve čisto i kristalno jasno, samo treba RIK da izda nova uverenja jer ne možete vratiti one odbornike kad je sud presudio da su mandati oduzeti po sili zakona. Ne vidim razloga da jedna lokalna samouprava na teritoriji Kosova i Metohije, u ovom slučaju opština Leposavić, ne funkcioniše onako kako nalaže Zakon o lokalnoj samoupravi.
Stoga tražim objašnjenje od Vlade da li može da stane na put samovolji Republičke izborne komisije, koja već dva meseca ne želi da postupi po Zakonu o lokalnoj samoupravi i po Zakonu o izboru odbornika.

Zahvaljujem.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Saša Dujović i Đorđe Milićević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospodin Šami. Izvolite.

Gospođo predsednice parlamenta, dame i gospodo poslanici, gospođo ministarka, moram da priznam da je ovo prvi put da se povodom nekog zakona javljam tri puta. Doduše, možda je na neki način dobro delovala na mene ta velika energija gospođe ministarke koja nas ovde sluša već ne znam koliko dana, ali zapravo pravi motiv je to što sam i dalje ostao, nažalost, duboko uveren da je ovo jedan jako loš zakon.
Prosto, hteo sam da iskoristim još jednu priliku, ne navodeći ponovo argumente o kojima sam već dovoljno govorio, da pozovem gospođu ministarku da povuče ovaj zakon i da nesumnjivo potrebnu reformu mreže sudova u Srbiji, za koju uopšte ne sporim da je potrebna, napravi na jedan celishodniji način. Ne tvrdim, ponoviću, da treba da ostane 138 sudova, ali mislim da treba da ostane mnogo više od 34. Tu se, naravno, moraju uvažiti i sve specifičnosti ...
(Predsednik: Hoćete li, molim vas, omogućiti govorniku da govori?)
Dakle, treba uvažiti sve specifičnosti i opravdane zahteve iz onih mesta gde žive nacionalne manjine i iz onih krajeva Srbije gde su putevi loši, gde su bespuća i gde neće biti lako sudijama iz drugih gradova da dolaze svakodnevno da sude. Dakle, treba napraviti jedan racionalan i razuman predlog i ja verujem da bi taj predlog onda u ovom parlamentu dobio podršku, verovatno čak i svih poslaničkih grupa.
Javio sam se po amandmanu koji su, ako se ne varam, podnele kolege iz SPS-a, ali, zapravo, to je i amandman gospodina Kenana Hajdarevića. To je potpuno identičan amandman i ja bih zamolio i nadležne odbore, ali i stručne službe Skupštine, ovo sad nema veze sa ovim zakonom nego govorim načelno, da ubuduće kada se pojave identični amandmani od više autora, da se to precizno naglasi i da se onda, naravno, rasprava može voditi jedinstveno. To je krajnje logično, iako to decidirano ne piše u postojećem poslovniku. Potpuno je logično, ako dva poslanika nezavisno jedan od drugog podnesu identičan amandman, da se, prvo, taj amandman jedinstveno raspravlja, a drugo, on ima istu sudbinu, dakle, ili ga Vlada prihvata ili ga ne prihvata.
Mi smo pre neki dan na ovom zakonu imali jedan slučaj, to je jedno interesantno teorijsko pravno pitanje, gde je prihvaćen amandman jednog poslanika iz vladajuće većine, mislim da se radilo o Trgovinskom sudu u Kruševcu, a isti takav amandman iz opozicije je odbijen. Zamislite sad da u danu za glasanje taj amandman koji je Vlada odbila, iako je amandman u istom tekstu drugog poslanika prihvatila, bude odbijen prilikom glasanja. Postavlja se teorijsko pitanje da li je amandman zapravo postao deo zakona ili nije postao deo zakona? Naravno, nije ministarka za to kriva, za to je kriv nadležni odbor Skupštine i još više su krivi ljudi iz administracije Skupštine.
Mislim da, u principu, na jedan kvalitetniji način moramo pripremati amandmane koje dobijamo na zakone i kad se konstatuje da su dva ili više poslanika iz različitih poslaničkih grupa podneli istovetan amandman, u istovetnom tekstu, onda nema potrebe da raspravljamo posebno o svakom od njih. U tom smislu je besmisleno što sam se ja javio povodom ovog amandmana, a ne povodom istog takvog amandmana gospodina Hajdarevića.
S ovim ću da završim, uz još jednu, i to ovog puta poslednju, molbu da se ovaj zakon povuče ili, što je neka alternativa, da se prihvati amandman gospođe Radović, koji praktično zadržava status kvo u postojećem zakonu i da se na taj način do kraja 2009. godine (ima još godinu dana) pripremi jedan kvalitetan tekst zakona o mreži sudova, tužilaštava i svega što ovaj zakon obuhvata. Hvala.

Zahvaljujem. Izvolite, gospodin Maraš, po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, član 226. Tražim jedno obaveštenje od vas: da li ste uspeli do sada da zakažete zajedničku sednicu dva odbora, Odbora za industriju i Odbora za privatizaciju, i da li ste uspeli da dobijete potvrdu da će ministri Škundrić i Dinkić biti prisutni na tim odborima? Ukoliko niste uspeli do sada da dobijete te potvrde i da objavite da li će biti zakazana u petak sednica ta dva odbora, da li možete da kažete samo kada ćemo dobiti potpunu informaciju da bismo mogli da se pripremimo na najadekvatniji način za ta dva odbora? Hvala.

Zamolila sam predsednike odbora da međusobno kontaktiraju i da mi daju termin, a onda bih ja pozvala ministre, kad budem znala koji je to termin. Petak je orijentaciono dan. Međutim, znate da poslovnički samo u slučaju ako ne sazovu predsednici zajedničku sednicu onda ja imam pravo, ali ja mislim da oni to upravo čine i da će me obavestiti do kraja dana ili sutra pre podne najkasnije.

Gospodin Dušan Marić, pa gospodin Jojić, pa gospodin Radulović.

Dame i gospodo, podržavam amandman koji su podnele kolege Dujović Saša i Milićević Đorđe. Obrazložiću tu podršku u najkraćem: predlagač zakona nije pružio nijedan dovoljno ubedljiv razlog zbog čega bi trebalo ukinuti Opštinski sud u Priboju i Opštinsko javno tužilaštvo u Priboju, kao ni opštinske sudove i opštinska javna tužilaštva u većini drugih mesta u Srbiji.
Ovaj amandman i argumenti koji su se čuli u njegovoj odbrani najbolja su potvrda da bi vladajuća većina i Vlada kao predlagač trebalo da još jednom razmotre sve ove argumente i da ovaj predlog zakona povuku iz procedure.
Kao jedan od razloga za podnošenje ovakvog predloga zakona predlagač je naveo svoje uverenje da će njegovo usvajanje doprineti bržem i efikasnijem sprovođenju pravde. Po mom mišljenju, to je labava hipotetička pretpostavaka koja je zasnovana na zameni teza. Mislim da suština problema neefikasnosti pravosuđa u Srbiji nije u tome koliko sudova i tužilaštava imamo, nego da li ti sudovi, konkretno i u slučaju tužilaštava, rade svoj posao. Po mom mišljenju, to nije slučaj.
U poslednjih mesec dana smo sa ove govornice, u medijima od strane novinara, od strane opozicionih političara, ali i od strane pojedinih direktora javnih preduzeća i ministara u Vladi Srbije čuli brojne podatke o astronomskim isplatama u pojedinim javnim preduzećima.
Da tužilaštvo u Srbiji radi svoj posao, smatram da bi neke od tih isplata ili, u najmanju ruku, neke od tih izjava već trebalo da budu predmet rada i interesovanja javnih tužilaca. Umesto toga, mi slušamo objašnjenja da su sve te astronomske isplate izvršene u skladu sa zakonom. Jedina zamerka koju ministri imaju na svoje direktore u javnim preduzećima, na svoje predsednike upravnih odbora jeste nedostatak osećaja za društveni trenutak; dobro je što su uzeli te pare, jedino je loše što su to radili u ovom političkom trenutku.
Zbog građana Srbije i zbog javnosti još jednom ću podsetiti na te brojke koje su iznete sa ove govornice i u sredstvima informisanja: NIS - plata direktora 600.000 dinara, Agencija za kontrolu leta - 466.000 dinara, JAT - 348.846 dinara, Aerodrom "Nikola Tesla" - 382.210 dinara, EPS - 297.740 dinara, "Elektromreža Srbije" - 289.713 dinara (samo mi nije jasno gde nađoše ovih 13 dinara), "Srbija gas" - 287.495 dinara, "Transnafta" - 287.272 dinara, "Srbijašume" (oni još ispadoše skromni) - 165.184 dinara, "Železnice Srbije" takođe spadaju u kategoriju skromnih sa platom direktora od 135.784 dinara, "PTT Srbija" - 220.429 dinara, Agencija za privatizaciju - 284.621 dinar, Agencija za privredne registre - 237.834 dinara, Agencija za osiguranje depozita, plata direktora - 283.018 dinara, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva - 215.821 dinar, RTS - 255.000 dinara. Ove plate mi liče na one cene, kad uđete negde u prodavnicu, supermarket, pa tamo pročitate cenu 5.999 dinara. Tanjug - 133.000 dinara, RATEL - 200.000 dinara, "Telekom" - 222.000 dinara, "Galenika" - 282.000 dinara.
Nakon prozivke u javnosti Upravni odbor Galenike je saopštio da je plata direktora sa prethodne - 382.000 smanjena za 100.000 dinara pa sad iznosi 282.000 dinara. Zašto ovo navodim kao podatak? Navodim iz razloga što smatram da ovaj podatak o smanjenju plate za ravno 100.000 dinara ukazuje na način na koji je ta plata ranije bila određena.
Evo još nekoliko podataka: direktor Aerodroma Bojan Krišto na ime bonusa je sebi isplatio 880.000 dinara u junu mesecu. Bojan Krišto, po izjavi Mlađana Dinkića u "Utisku nedelje", mesečno prima 350.000 dinara plus bonus od 150.000 dinara. Stranačkom kolegi iz G17 Velimiru Radosavljeviću Krišto je kao savetniku za dva meseca isplatio 538.000 dinara. Čuli smo ovde podatak da je za jedan mesec na službenom telefonu napravio račun od pola miliona dinara.
Pre neki dan u novinama čitamo tekst da je direktorka Centralnog registra za hartije od vrednosti Vida Uzelac u novembru primila platu od 1.200.000 dinara.
Bivši direktor DDOR Novi Sad Bogdan Kuzmanović dao je otkaz firmi, a uzeo otpremninu od 226.000 evra. Bivši direktor Aerodroma "Nikola Tesla" i "Skijališta Srbije" Nebojša Nedeljković je na ime otpremnine za osam meseci uzeo 3.760.000 dinara.
Pod pretpostavkom da je Nedeljković, kao njegov naslednik Krišto, po tvrdnji ministra Dinkića imao mesečnu platu od 350.000 dinara, za ovih osam meseci je praktično podigao 6.560.000 dinara ili 800.000 dinara mesečno.
Bivši direktor "JAT tehnike" Radoslav Tomašević, koji je prešao na dužnost pomoćnika ministra infrastrukture, za otpremninu je uzeo 2.150.000 dinara. Radivoju Rajakoviću, koji je takođe radio na Aerodromu, na ime otpremnine isplaćeno je 3.515.656 dinara. Odmah posle dobijanja otpremnine, citiram ono što je rečeno za ovom govornicom ili objavljeno u medijima, Rajaković je prešao na novu dužnost u "Skijališta Srbije".
Još samo tri podatka: u januaru 2008. godine otpremnine 141 radniku Aerodroma isplaćene su u iznosu od 121.617.763 dinara, otprilike milion dinara otpremnine po radniku. U oktobru ove godine 60 radnika Aerodroma dobilo je otpremninu po 30.000 dinara. Praktično imamo radnike prvog reda, koji primaju otpremninu od milion dinara i radnike drugog reda, koji primaju otpremninu od po 30.000 dinara. Njegovoj tadašnjoj sekretarici Miri Nikolić na ime otpremnine isplaćeno je 1.314.000 dinara.
Poslednji podatak kaže – bivši direktor Upravnog odbora "Telekoma" Milan Božić u maju ove godine je na ime bonusa za 2007. godinu primio 1.500.000 dinara.
Na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, od Vlade Srbije tražim sledeća obaveštenja. Pod jedan, spisak direktora svih 28 javnih preduzeća u Srbiji, spisak predsednika i članova upravnih odbora svih javnih preduzeća sa iznosom njihovih mesečnih plata i svih ostalih primanja u 2007. i 2008. godini. Pod dva, stranačku pripadnost svih direktora, predsednika i članova upravnih odbora javnih preduzeća u Srbiji.
Po mom mišljenju, nakon iznošenja ovih podataka, a oni se u javnost iznose već mesec dana, javno tužilaštvo mora da reaguje i da pokrene postupak protiv ljudi koji su omogućili ovakvo pljačkanje građana Srbije, budžeta i budžeta ovih javnih preduzeća ili da preduzme radnje protiv onih koji su iznosili ove lažne podatke.

Gospodine Jojiću, imate pet minuta, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnet u svakom slučaju je delotvorniji i bolje reguliše sedište i područje predmetnoga suda i predmetnog tužilaštva na koje se amandman odnosi.
Dame i gospodo, ja bih nešto govorio, ako mi dozvolite, vezano za ovaj sistem zakona, a odnosi se i na tužilaštva a ujedno i na sudove.
Postavljam pitanje, može li Zakon o sudijama izričito predvideti izbor sudija svih sudova i time poći od pretpostavke da pre njega nije bilo sudova ni sudija u Srbiji? Na ovo pitanje stručna javnost odgovara, mogu da vam kažem, vrlo negativno. Ponuđeni Predlog zakona o sudijama ipak predviđa, jer se oslanja na moguće tumačenje Ustavnog zakona da se sudski sistem posle Ustava Srbije iz 2006. godine zasniva ad initio, što znači od početka.
Da je predlagač zakona upao u klopku koju je sam sebi namestio svedoče i prelazne odredbe Predloga zakona o visokom savetu sudstva, koji je ustavni organ. Taj predlog razlikuje prvi sastav visokog saveta sudstva i stalni sastav visokog saveta sudstva, koji se bira na različite načine, što je neprihvatljivo, jer je prvi savet visokog sudstva taj koji mora da prođe izborni postupak na isti način kao što to treba da prođu, ako se ovaj predlog zakona usvoji, svi nosioci pravosudnih funkcija kada su u pitanju sudije.
Nije dobro što Ustavni zakon propisuje da postoji ustavni diskontinuitet. Ako je taj diskontinuitet postojao kada je po Ustavu od 1946. godine kapitalistička Srbija postala socijalistička, to jest komunistička država, morao je postojati i kada je Ustavom iz 2006. godine socijalistička Srbija ponovo postala kapitalistička država.
Postojanje ovakvog diskontinuiteta ogleda se i u načinu poveravanja sudskog mandata. Po ranijem Ustavu sve sudije birala je Narodna skupština i odmah je poveravala svima njima stalni mandat. Važeći Ustav razlikuje dve kategorije sudija: sudije sa ograničenim i sudije sa stalnim mandatom. Ograničeni mandat u trajanju od tri godine poverava se po članu 147. stav 1. Ustava, a Narodna skupština, kada sudiju bira prvi put, stalni mandat poverava po članu 147. stav 2. Ustava.
Pošto Ustav stalnost funkcije jemči samo sudijama koje je izabrao visoki savet sudstva, zatečene sudije se moraju podvrgnuti po tome reizbornosti kako bi sudijsku funkciju nastavili da obavljaju sa punim legitimitetom. U suprotnom, građanima Srbije će za tri godine suditi dve vrste stalnih sudija: oni kojima je mandat poverila Narodna skupština kao zakonodavni organ i oni kojima je mandat poverio visoki savet sudstva.
Sudije sa stalnim mandatom, koje su na različite načine izabrali organi u različitim postupcima, neće moći da obezbede jednaku zaštitu prava građana po članu 36. stav 1. Ustava, a bez nje sudska vlast ne može biti ni nezavisna, ni nepristrasna, a ni pravična. Zato u ovom trenutku sve sudije moraju biti izabrane na jednak način, za šta se zalaže SRS, kao što ni u postupku pred Narodnom skupštinom ne bi trebalo dozvoliti da Vlada i politika ovde odlučuju i da biraju sudije po podobnosti.
Što se tiče odredaba člana 11. Predloga zakona o sudijama, postoji jedna velika greška. Koja je to greška, dame i gospodo narodni poslanici?
Odredba ovog člana glasi: "Sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno". Međutim, dame i gospodo, sudije nisu u radnom odnosu, sudije su izabrani funkcioneri, na funkciju su izabrani kao lica; izabrane sudije treba da imaju ovaj status, a ne onaj koji se predlaže predlogom.
Što se tiče razloga za uvođenje pravosudnih saveta, kako je to u uporednom pravu, dame i gospodo? Pravosudni savet nije institut koji je opšteprihvaćen u Evropi, a ni u svetskim razmerama.
Takođe, postojanje pravosudnog saveta nije međunarodna obaveza država koje ozbiljno nastoje da uspostave vladavinu svoga prava. Ima mnogo evropskih i vanevropskih država čije se pravosuđe smatra uzornim, ali nemaju takav stalni sastav za izbor, kao što je to u Predlogu zakona. Svojevremeno je samo postojao krunski savet kraljice Elizabete I u Engleskoj. Prema tome, nećemo mi dozvoliti, niti treba dozvoliti da se ovako nešto kod nas događa.
Novi ustavni položaj sudija – želim da napomenem da je ustavni položaj sudija novim Ustavom pogoršan u odnosu na ustavni položaj sudija po Ustavu iz 1990. godine. Ustavni položaj sudije pogoršan je u odnosu na dosadašnje stanje najpre zato što se odstupilo od bezizuzetnog pravila o stalnosti sudske funkcije koja je utvrđena Ustavom iz 1990. godine. Ustav ne sadrži razloge, ovo je jako važno, za prestanak sudske funkcije, a naročito ne razloge za razrešenje, što daje zakonodavcu široke mogućnosti za zloupotrebe i biranje sudija po političkoj pripadnosti.

Gospodine Raduloviću, izvolite.