Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, žao mi je što u ovom trenutku u sali nije gospođa Malović jer se ovde radi o jednom, po meni, veoma značajnom amandmanu.
Da budem iskren, očekivao sam da će kolege iz SPS-a koje su podnele ovaj amandman, gospodin Saša Dujović i Milićević Đorđe, da izađu ovde i da brane ovaj amandman jer je ovaj amandman, koji se odnosi na zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, izuzetno značaj za građane opštine Priboj. Poslanici iz te poslaničke grupe, a i iz poslaničke grupe DSS, dobili su sijaset pisama od građana opštine Priboj u kojima nas oni upozoravaju na značaj dalje egzistencije kako osnovnog suda u Priboju, odnosno opštinskog suda u Priboju, tako i opštinskog tužilaštva.
Kao što znate, Priboj je strateški izuzetno značajna opština. To je pogranična opština, koja je prema popisu iz 1991. godine imala 35.800 stanovnika, a prema popisu iz 2002. godine oko 30.000 stanovnika. Međutim, prema našim saznanjima, trenutno u Priboju živi oko 25.000 stanovnika.
Kada uzmemo u obzir da veliki broj privrednih subjekata tamo praktično ne egzistira i da već postoji problem sa Fabrikom automobila Priboj, da u opštini Priboj postoji veliki broj staračkih domaćinstava i da je velika migracija stanovništva, uglavnom mladi ljudi napuštaju Priboj, gašenjem velikog broja državnih ustanova i institucija (mislim na carinu, finansijsku policiju, upravu prihoda), gašenjem osnovnog, odnosno opštinskog suda i tužilaštva praktično građani Priboja imaju osećaj da dobijaju manje-više status jedne mesne zajednice i da država ne vodi računa o njihovom interesu. S obzirom na to da je Priboj pogranična opština, povećan je i obim kriminaliteta, šverca, nedozvoljene trgovine, ilegalnih prelazaka. Iz tih razloga smatramo da je preko potrebno da u opštini Priboj ostane kako osnovni sud, tako i javno tužilaštvo.
U višednevnoj raspravi ovde, u vezi sa predlogom zakona o osnovnim sudovima i javnim tužilaštvima, mi smo argumentovano iznosili kritike zašto je taj zakon loš. Pre svega, imamo veliki broj amandmana, praktično iz svih sredina sa teritorije Srbije. Kada kažem iz svih sredina mislim i na ogroman broj građana koji su, na neki način, zaštitu svojih elementarnih prava tražili od svih narodnih poslanika, bez obzira na stranačku pripadnost, da li su iz vladajuće koalicije ili iz opozicionih stranaka.
Ovaj zakon je loš i to pokazuju 124 amandmana na svega 19 članova ovog zakona, mišljenje koje je dala sama struka, obrazloženje koje ukazuje da se taj zakon donosi iz čisto ekonomskih razloga, što ne stoji, jer će se upravo povećati troškovi vezani za dnevnice sudija, veštaka, tumača, tužilaca i svih onih koji su vezani za rad osnovnih sudova i tužilaštava. Isto tako, mislimo da je zakon i politički loš, jer je to loša poruka građanima iz onih sredina u kojima se gase osnovni sudovi i tužilaštva.
Pošto je ovo manje-više poslednja prilika da vam se obratim, gospođo Malović, ja očekujem i DSS očekuje da ćete da uvažite sve ove razloge koje smo mi u višednevnoj raspravi ovde izneli i da ćete ovaj Predlog zakona da povučete iz procedure, što je u opštem interesu svih građana.
Na kraju, gospodinu Petronijeviću bih poručio da upravo mi pokazujemo koliko smo konstruktivni, jer se i po vašim amandmanima javljamo za reč i branimo ih. Radimo isključivo u interesu građana i ne želimo da budemo destruktivni.
A vama, gospođo predsedniče, moje prezime se izgovara Radulović, a ne Radulović. Hvala.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.) Milan Dimitrijević ima reč.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Vlatko Ratković je podneo amandman na član 9. stav 1, gde se tačka 27) pretvara u tačku 28) i gde se kaže da se osniva osnovno javno tužilaštvo u Rumi za područje osnovnog suda u Rumi. Spreman sam da podržim ovaj amandman, pogotovo videvši da gospodin Vlatko Ratković nije u sali. Koliko sam video u obrazloženju zašto je Vlada odbila ovaj amandman, Zakonodavni odbor, čiji je predsednik gospodin Vlatko Ratković, rekao je da je taj amandman pravno moguć. Mene čudi da gospodin Vlatko Ratković nije izašao da brani svoj amandman. Verovatno je zauzet ili ima nekih drugih obaveza. No, suština je sasvim drugačija. Možda je neko gospodinu Vlatku Ratkoviću rekao – nemoj da braniš amandman jer si ti poslanik vladajuće koalicije. Mislim da je stvar u tome, ali dobro, mislim da je to problem gospodina Vlatka Ratkovića.
Suština zakona o kome su govorili poslanici u proteklih četiri-pet dana jeste da je zakon loš. Problem rešava amandman gospođe Milice Radović, povucite taj zakon. Jedino je to rešenje, jer je ovo nepopravljivo amandmanima. Jednostavno nepopravljivo.
U prethodnim amandmanima se govorilo o svim javnim tužilaštvima u pograničnim opštinama koje ostaju bez osnovnih javnih tužilaštava. Jedan od parametara i kriterijuma koje ste vi navodili u obrazloženju zakona je dostupnost pravde.
Pravda je dostupna, samo je malo dugačka, negde je 100 ili 150 kilometara, negde manje, negde više, tako da ti parametri i kriterijumi koje ste naveli u obrazloženju zakona jednostavno ne stoje. Ni po jednom kriterijumu to jednostavno ne stoji.
Nije problem samo tužilaštvo. Problemi su daleko veći i daleko opasniji po građane Srbije. Nama je stigao Predlog zakona o budžetu i ovo je interesantno za građane Srbije da čuju jedan podatak i jednu cifru: predviđen je deficit budžeta u iznosu od 49.000.000.000 dinara. Ali, onaj ko uzme da prelista taj budžet i sabere ekonomsku klasifikaciju 422, a ta ekonomska klasifikacija znači - troškovi putovanja, dođe do cifre od 5.640.000.000 dinara, a to iznosi više od 10% budžetskog deficita. Da vas čovek sada pita gde vi putujete, gde se troši tih 5.600.000.000 dinara? Pa put do Meseca ne košta toliko.
Još jedan primer u rebalansu budžeta: Generalni sekretarijat Vlade broji 122 zaposlena; stavka troškovi putovanja - 94 miliona. Kada to podelite sa brojem zaposlenih, jedan zaposleni potroši dve godišnje prosečne plate u Srbiji. Restriktivni budžet, socijalno odgovorna Vlada. Opet vas pitam, gde putujete? Kada biste pogledali i druge stvari u tom budžetu, to je prosto da se čoveku digne kosa na glavi.
U jednom članku sam našao da je, recimo, povećanje plata zaposlenih u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje daleko veće nego što je povećanje plata zdravstvenih radnika. Dakle, zbog čega postoji taj Zavod za zdravstveno osiguranje? Da bi trošio pare poreskih obveznika na taj način? Pa, gde ti ljudi uplaćuju novac i zašto ga uplaćuju? Za svoje lečenje. Zašto je izgradnja zgrade Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje kasnila toliko meseci? Zašto je probijen taj budžet za gradnju zgrade? Zašto je to izašlo preko sto miliona više? Je l' neko treba da odgovara za to?
Da li je neko od poslanika vladajuće koalicije uopšte čitao i da li je upamtio bilo šta iz ekspozea gospodina Mirka Cvetkovića? Koje je to predizborno obećanje održano? Hajdmo da vidimo neke stavke. Šta je bilo sa produženim dejstvom opšteg kolektivnog ugovora o povećanju, odnosno isplati 15% prosečne plate? Kada je tu na vašem mestu sedela ministarka finansija ja sam izračunao da tih 15% povećanja prosečne plate iznosi 1.600.000.000 dinara, a da 75% jednokratne pomoći za regres iznosi 400.000.000 evra. To je dve milijarde evra. Pitam, je l' imate te pare da isplatite? Onda odmah gledamo odakle te pare. Dobro, zašto ste potpisali taj ugovor? Zašto je gospodin Gajić potpisao taj ugovor? Šta danas rade predstavnici sindikata ispred zgrade Vlade? Zbog čega se oni bune? Zbog odgovornosti Vlade.
Šta je sa besplatnim akcijama? Gde je tih hiljadu evra? Gde je po hiljadu evra za pet miliona punoletnih građana Srbije? Ko će to da isplati? Je l' socijalno odgovorna Vlada ima para za to? Hajde, dajte tim ljudima po hiljadu evra i rešili smo problem, nema krize, pet milijardi evra, sitnica.
Dakle, Vlada koja radi to što radi, koja je lagala građane u prethodnoj kampanji, koja ne vodi računa o svom stanovništvu ne zaslužuje da bude na vlasti više nijedan dan. Svaki dan sa ovakvom vladom je gubitak za državu i za građane Srbije. Začuđujuće je i to što u svojim sinoćnim komentarima i izjavama poslanici vladajuće koalicije optužuju poslanike opozicije kako opstruišu rad Skupštine u vezi sa donošenjem seta pravosudnih zakona. Videćemo da li je to baš tako.
Prekjuče je poslanicima opozicije, a i vi ste, gospođo ministarka, bili svedok tome, bilo uskraćeno pravo da govore i po amandmanima, a kamoli po Poslovniku.
Dakle, vi nama ne date da govorimo o temi, ne date nam da govorimo po Poslovniku. Ima li nešto što vama uopšte odgovara? Govorite da nema dijaloga. Pa, za dijalog je potrebno dvoje. Je l' vi mislite da je dijalog samo kada se vi dogovorite kako ćete da rasporedite pare iz budžeta unutar vladajuće koalicije? To je za vas dijalog.
Šta su krajnje namere ove vlade? Da stvaranjem afera, dizanjem magle, prašine, skrene misli ovog naroda, koji je već na ivici gladi, sa glavne teme, a glavna tema se zove dolazak Euleks misije na Kosovo. Šta je zadatak Euleksa? Zadatak Euleksa je da radi na uspostavljanju nezavisnosti tzv. narkodržave Kosovo. Vi to mirno gledate. Govorite da će Euleks biti statusno neutralan. Pa kakva je to misija koja uspostavlja carinu, dovodi sudije? Po kojim zakonima će da sude te sudije, po zakonima koje države? Imate li odgovor na to pitanje? Koji su to zakoni po kojima će da sudi sudija Euleksa?
Pa dajte, izađite jednom pa kažite – mi kao vladajuća koalicija, gde je najjača stranka Demokratska stranka, vodili smo tajne pregovore, priznali smo Euleks, dozvali smo Euleks, pričali smo jedno, a radili smo drugo. Hajte jedanput kažite jasno i glasno – prevarili smo vas. Takva pitanja, ne jedno, nego stotine takvih pitanja. Ima li ijednog odgovora? Nijednog odgovora.
Gospodin Jojić postavi pitanje, a dobije pet kilograma materijala. Na mnoga pitanja koja su postavljena Vladi i ministrima odgovora nema. Čak i kada se neka pitanja postave pokušavaju da poslanike "privedu" u ministarstvo i da im pokažu papire na uvid, kao što je mene šef kabineta ministra poljoprivrede zvao da dođem u Ministarstvo da mi on da na uvid papire. Ja sam pitao – je l' vi to mene privodite? Ako sam postavio poslaničko pitanje u vezi sa trošenjem deset miliona evra na vatanje komaraca i krpelja i na uništavanje ambrozije, da li sam ja dužan da me privedete da biste mi objasnili u čemu je problem? Vi ste dužni da mi na to pitanje odgovorite pismeno.
Možda ću dobiti duplo veću količinu papira nego gospodin Jojić, a možda neću dobiti uopšte te papire.
Da li uopšte imate odgovor na neko pitanje? Da li uopšte znate šta radite? Tako se ne vodi država. To nije socijalno odgovorna vlada, to je neodgovorna vlada. Svaki dan je strašan gubitak za državu i za narod.

Reč ima gospodin Martinović, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, naravno, ne plašim se, duboko vas cenim i uvažavam, pre svega kao damu i kao ženu koja poseduje ogromno stručno znanje, ali malo sam se našalio sa vama jer ste napravili izraz lica, kao "zar baš moraš opet po amandmanu". Ali, neću dugo.
Dakle, mislim da je amandman gospodina Vlatka Ratkovića apsolutno opravdan, osnovan i da je Vlada trebalo da ga prihvati. Mislim da je potpuno logično da u Rumi postoji osnovno javno tužilaštvo i da postoji osnovni sud. Opština Ruma ima više od 60.000 stanovnika, teritorijalno je prilično velika, obuhvata 16 sela. Mislim da je apsolutno logično bilo da se zadrži postojeća pravosudna mreža.
Jedino ne znam zašto gospodin Vlatko Ratković nije sam obrazložio ovaj svoj amandman. Malo smo u čudnoj situaciji, poslanici opozicije moraju da brane amandmane koje podnose poslanici iz vladajuće koalicije. I dalje tvrdim ono što sam rekao i pre nekoliko dana - da su svi ovi amandmani koje su podneli narodni poslanici iz vladajućih partija u stvari sredstvo da se opere savest pred građanima opština iz kojih ti narodni poslanici dolaze.
Mislim da narodni poslanici vladajuće koalicije u danu za glasanje neće glasati za svoje amandmane. Mislim da će strah od Vlade biti jači u odnosu na obaveze koje ti narodni poslanici imaju prema svojim građanima. Ali, to je samo moja tvrdnja, oni mogu da me demantuju u danu za glasanje, da pokažu da su slobodni poslanici, da su hrabri, da su odlučni, da imaju određeni lični i politički integritet i da u danu za glasanje, suprotno mišljenju Vlade, glasaju za svoje amandmane.
Inače, ovaj amandman je zanimljiv i u kontekstu onoga što sam maločas govorio. Rekao sam da se na sajtu Haškog tribunala nalaze interaktivne mape; Vlada može da pogleda te mape i da vidi na koji način tužilaštvo Haškog tribunala i kompletan Haški tribunal doživljavaju Republiku Srbiju. Dakle, Srbija je podeljena na tri dela. Unutrašnje granice između Vojvodine i centralnog dela Srbije i Kosova i Metohije i centralnog dela Srbije tretiraju se kao državne granice. To je dokaz više da je za Haški tribunal i za države koje stoje iza Haškog tribunala Kosovo i Metohija već nezavisna država. Sve ove priče kako smo mi SSP-om postigli veliki uspeh, da ipak nije sve izgubljeno itd., nažalost, padaju u vodu pred činjenicom da je za Haški tribunal i za države koje su ga formirale, koje ga finansiraju i podržavaju, Kosovo i Metohija, nažalost, nezavisna država, odvojena od Republike Srbije.
Inače, gospodine Ćosiću, žao mi je što gospođa ministar nije ovde, ali na ovoj interaktivnoj mapi nalazi se i Ruma, dakle opština koja se pominje u ovom amandmanu. Na ovoj karti piše: "Kliknite na crvenu tačku za kratak pregled i spisak predmeta u kojima je pred međunarodnim sudom dokazano ili se tvrdi da su počinjeni zločini na određenom području". Ova mapa i svi prateći tekstovi služe kao uvod za upoznavanje sa zločinima počinjenim u ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, u Rumi su se desili ratni zločini!
Za te ratne zločine, po mišljenju tužilaštva Haškog tribunala, odgovoran je niko drugi nego Vojislav Šešelj zato što je 6. maja 1992. godine u Hrtkovcima održao jedan govor u kojem je rekao da svi oni koji su lojalni državi Srbiji mogu da ostanu u Srbiji, da će im on lično i SRS garantovati bezbednost. Čak je izričito rekao da svi Hrvati koji služe u JNA, čiji su sinovi u JNA, imaju njegovu reč da će, što se tiče članova i simpatizera SRS, biti bezbedni. Tužilaštvo Haškog tribunala je te njegove reči, zamislite, protumačilo kao ratni zločin ili, tačnije, kao kršenje zakona i običaja rata.
Kao što vidite na ovoj karti, u Rumi... U stvari, misli se na Hrtkovce, jer se jedna od tačaka optužnice protiv Vojislava Šešelja odnosi i na taj inkriminisani govor dr Vojislava Šešelja u Hrtkovcima. Vi svi tvrdite, kao što i mi tvrdimo, da Republika Srbija nije vodila bilo kakve ratove, da se na teritoriji Republike Srbije nisu vodile bilo kakve ratne operacije u periodu za koji je nadležan Haški tribunal, ako izuzmemo NATO intervenciju, odnosno agresiju 1999. godine. Nažalost, Haški tribunal to ne priznaje. Evo, kao što vidite, Ruma je označena kao jedna opština u Vojvodini, odnosno u Srbiji, u kojoj su, navodno, počinjeni ratni zločini.
Nažalost, koliko sam pročitao ovaj predlog budžeta za 2009. godinu, Vlada je predvidela značajna finansijska sredstva za finansiranje Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom. Sve ove činjenice koje vam mi iznosimo za vas nisu dovoljne. Pored svega što radi Haški tribunal, ne samo sa Vojislavom Šešeljem nego sa svim Srbima koji su optuženi ili protiv kojih se vodi postupak ili koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, vi te argumente ne uvažavate.
Mi smo vam danas pokazali kartu u kojoj je Haški tribunal potpuno pogazio svoju nadležnost. Dakle, on samog sebe više ne doživljava kao nekakvu pravosudnu instituciju, kao instituciju pravde. To je isključivo politička institucija. Da je to tako vidi se iz ovih karata u kojima Haški tribunal deli Srbiju na tri dela: na Vojvodinu, na užu Srbiju i na Kosovo. Kosovo je, po ovim kartama, već nezavisna država; Vojvodina, ako imamo u vidu činjenicu da je Novi Sad označen tačkom, a ne crnim kvadratom, još nije država, ali vi iz vladajuće koalicije im zdušno pomažete da se i taj treći deo Srbije - Vojvodina, proglasi nezavisnom državom. Evo, mi smo ovde da vam taj posao otežamo i, što se tiče SRS, a mislim i svih patriotskih organizacija u Srbiji, taj pokušaj razbijanja Srbije i stvaranja nekakve nezavisne države Vojvodine neće vam poći za rukom.

Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem ono što imam nameru, vezano za amandman, a govorila sam dosta na ovu temu, naravno, nisam se umorila od toga, čini mi se da bi bilo dobro da čujete u dve rečenice samo kako izgleda izveštaj o učešću stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a na godišnjem zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-a u Valensiji od 15. do 18. novembra 2008. godine. Tema je, između ostalih, bio izveštaj "Kosovo i budućnost bezbednosti na Balkanu" generalnog izvestioca Vitalija Kanasa. Stoji da su u ime Skupštine Srbije tamo bili Marko Đurišić, kao šef delegacije; Edip Šerifov, narodni poslanik; Dragan Šormaz, narodni poslanik; Igor Bečić, Božidar Delić, bivši narodni poslanici; Ivana Božović, sekretar delegacije i Ivana Vuković, prevodilac.
Zašto želim ovo da napomenem? Zato što na Parlamentarnoj skupštini NATO-a u Valensiji na temu "Kosovo i budućnost bezbednosti na Balkanu" nisu govorili predstavnici parlamenta, osim Marka Đurišića koji je postavio pitanje kakvi će biti naredni potezi ove parlamentarne skupštine, vezano za Kosovo i Metohiju. I, govorio je Dragan Šormaz.
Šef delegacije Marko Đurišić uputio je pitanje predsedniku odbora da li delegacija privremene skupštine Kosova i Metohije ima pravo na reč. Dragan Šormaz je govorio nešto više od toga. Ostali su tamo otišli da se prošvrćkaju, da se prošetaju. Mislim da treba da vodimo računa koga tamo šaljemo i sa kakvim zadatkom tamo neko ide i da s vremena na vreme ovaj parlament treba da razmatra ovakve izveštaje. Nemam nameru da to sada daljem elaboriram. Samo da se zna.
Kada je u pitanju amandman na član 9, kao, uostalom, i svi amandmani koji su podneti, 122 ili 124 amandmana, interesantno je da u jednom delu moram da se složim sa onim što je danas pre podne govorila gospođa Vesna Pešić. Ona je gospođu Malović pitala da li ona kao ministar može da garantuje da će ovi zakoni biti primenjeni u rokovima koji su predviđeni u završnim odredbama ili ćemo u decembru iduće godine ponovo videti ovde predstavnika Vlade koji će nam obrazlagati dopune ili izmene ovog zakona, kojima će se produžavati rok primene ovog zakona.
Ne volim da se kladim, ali bila sam spremna i spremna sam da se opkladim sa gospođom ministar da će se to sigurno desiti, i to je dobro. To je dobro ne zato što smo mi ovde potrošili nedelju dana raspravljajući o ovom predlogu i o svim ovim predlozima iz tzv. seta zakona iz oblasti pravosuđa, dobro je zato što se ipak neće stvoriti taj haos koji bi ovi zakoni, kada bi se zaista primenjivali u oblasti pravosuđa, doneli.
Član 9. govori o osnovnim javnim tužilaštvima. Podnela sam amandmane vezane za pravosudnu mrežu na teritoriji opštine Tutin. Ovde sam predložila da se u članu 9, gde je nabrojano 30 osnovnih javnih tužilaštava, predvidi osnovno javno tužilaštvo u Sjenici za područje osnovnog suda Sjenica i osnovno javno tužilaštvo u Tutinu za područje osnovnog suda u Tutinu.
Mislim da je izneto zaista mnogo argumenata u prilog činjenici da bi trebalo usvojiti ove amandmane. O tome smo prethodnih dana govorili kolege Šerif Hamzagić, Kenan Hajdarević, predstavnici DSS-a i ja. Svi smo bili jednoglasni u tome da je neophodno da se ovi amandmani usvoje. Govorim ovi, zato što je logično. Vlada kaže da ne može da usvoji ovaj amandman zato što nije usvojila amandman na član 3.
Da podsetim, član 3. govori o mreži osnovnih sudova na teritoriji Srbije. Jasno je da su ovi amandmani vezani. U samom obrazloženju amandmana sam napisala da je ovaj amandman logičan sled amandmana koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na član 3. Problem i jeste u tome što predstavnik Vlade nije želela da prihvati amandman na član 3. Ne samo amandman koji sam ja podnela, ne samo amandmane koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke, nego sve amandmane.
Zaista nema rešenja za ovaj problem, osim da... Postoje, zapravo, tri rešenja: jedno je da se prihvate apsolutno svi amandmani, drugo je da se prihvati amandman koleginice Milice Radović, ali najbolje rešenje bilo bi da se, dok još nije kasno, predlog ovog zakona povuče iz procedure.
Očigledno je da je to opšte mišljenje i neću propustiti ni ovu priliku, pošto je ostalo svega nekoliko amandmana, da pozovem sve narodne poslanike, sve kolege koje su podnosile ove amandmane, da glasaju za svoje amandmane, pre svega, ali i da u danu za glasanje ne glasaju za zakon. To je jedini način da imate častan i odgovoran odnos prema građanima koji su vas birali. Potpuno svesno i namerno želim da oni koji prate rad ovog parlamenta, da srpska javnost zna kako se narodni poslanici ponašaju prema građanima koji su nas ovde poslali.
Dakle, građani Tutina insistiraju i kažu da će biti strašno ako se u Tutinu ukine osnovni sud, ako se u Tutinu ukine sud za prekršaje, ako se u Tutinu ukine osnovno javno tužilaštvo, da će to značiti oko 150 ljudi bez posla u ovoj situaciji.
U vreme kada je Boris Tadić, pre nekoliko dana, poručio svima da se bore za svoja radna mesta, zaposleni u pravosuđu sa teritorije opštine Tutin se bore, pokušavaju da se izbore, javljaju se narodnim poslanicima, mole da im pomognemo. Očigledno je Tadić mislio na neku drugu vrstu borbe za radna mesta. Bogami, kako stvari stoje, moraće ljudi zaista da se bore za svoja radna mesta.
Tadić je zaštitio one koji su u Vladi i u ministarstvima, državnim agencijama, u raznim državnim organima. Zato jedan od njegovih ministara, Milan Marković, već najavljuje ozbiljne restrikcije u lokalnim samoupravama; gospođa Malović najavljuje kroz ove zakone restrikcije u oblasti pravosuđa. To svakako nije dobro rešenje.
Nije dobro rešenje ni da jedna mala opština poput Tutina, koja ima 99 sela, najudaljenije selo od samog centra Tutina je 41 km, nema ovih državnih organa i da nema ovu granu vlasti. Jer, ako u jednom tako malom mestu ukidate sudove, ako ukidate srednje škole jer procenjujete da nema dovoljno učenika, ako ukidate u nekim selima osnovne škole jer procenjujete da se državi ne isplati da zbog nekoliko učenika u jednom selu tamo postoji škola, a ne pada vam na pamet da pravite obdaništa, dakle, sve ono što bi eventualno moglo da zadrži građane da ostanu da žive u svojim kućama, u Tutinu, vi zapravo radite suprotno od toga, terate ih da se iseljavaju, da dolaze u Beograd, da se ovde snalaze. Ovde, kažu, bar mogu da zarade nešto na crno, u Tutinu ni to ne mogu, tamo mogu samo da rade i da zarade...
Kad u takvom malom mestu ostavite bez posla tridesetak zaposlenih u sudu i tužilaštvu, ljudi koji već imaju možda 20 ili 30 godina radnog iskustva, šta oni mogu da očekuju, kako oni dalje da funkcionišu, kako da žive? Nemaju gde da se zaposle, jer oni neće otići ni u sud ni u javno tužilaštvo u Novom Pazaru zato što tamo čekaju ljudi koji su već zaposleni.
U Novom Pazaru ćete verovatno morati izdvajati velika sredstva da proširujete zgradu sadašnjeg opštinskog suda zato što ćete tamo sada okupiti, maltene, ceo Raški okrug, odnosno veliki deo Raškog okruga i veliki deo Zlatiborskog okruga, što je potpuno van pameti i što svakako nije dobro rešenje.
Još jedanput vas molim, kolege, da u danu za glasanje vodite računa da mi ovde nismo radi sebe, da smo mi ovde da bismo, koliko god je to moguće, preko Vlade Republike Srbije ispunili zahteve koje nam svakodnevno upućuju građani Srbije.
Uverena sam da i vi sa ove strane, koji ćete glasati za ovaj zakon, dobijate kao i mi poruke od građana sa terena. Prati se rad ovog parlamenta i dobro je da se prati, dobro je da građani znaju na koji način ih njihovi predstavnici ovde predstavljaju i biće dobro kada se u danu za glasanje budemo izjašnjavali.
Poštovani građani, ako ovaj nakaradni zakon o mreži sudova bude prošao, onda budite sigurni da su vas izneverili vaši predstavnici iz Demokratske stranke, iz G 17 i Socijalističke partije Srbije jer su oni (naravno, ne svi, nego neki od njih) podnosili amandmane u vaše ime zato što ste vi to od njih tražili.
Ako zaista poštuju volju birača, onda će glasati protiv ovog zakona i onda ćemo izbeći haos u pravosuđu koji nas čeka kad bi se, ne daj bože, primenjivao i ovaj zakon i onaj zakon o sudijama koji predviđa lustraciju sudija, koji predviđa zapravo formiranje partijskih sudova, koji predviđa izbacivanje sa radnog mesta svih onih sudija i svih onih tužilaca koji su imali hrabrosti da se suprotstave ovima iz izvršne vlasti i tajkunima.
Nažalost, očigledno je da ovaj zakon nije delo gospođe Malović, koliko god da ona ovde klima glavom kada mi govorimo i smeška se na svaku našu diskusiju; ovaj zakon je ipak delo nekog drugog ko ima mnogo ozbiljnije i mnogo opasnije interese u Srbiji.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. Obrazlažući svoje amandmane na čl. 3. i 4. ovog zakona rekao sam da će i ovaj amandman i amandman na član 4. zakona biti usko povezani jedan sa drugim, odnosno upućeni jedan na drugi. Zbog toga ću samo podsetiti vas u Skupštini i predstavnike Vlade da je amandmanom na član 3. predviđeno da u Surdulici ostane osnovni sud i da to bude jedan od dva osnovna suda na nivou Pčinjskog upravnog okruga koja sam predvideo. Onda je, naravno, logično da na nivou tog osnovnog suda u Surdulici ostane i osnovno javno tužilaštvo koje će svakako biti nadležno za opštinu Surdulica, opštinu Vladičin Han i opštinu Bosilegrad.
Složićete se sa mnom da niz argumenata koji govore u prilog opstajanju opštinskog, odnosno osnovnog suda u Surdulici može da se uzme kao argument za opstajanje i osnovnog javnog tužilaštva, ali, eto, još nekoliko stvari ću da apostrofiram jer smatram da su važne i da su, u principu, to prioritetni razlozi koje ovde treba navesti.
Naravno, pre nego što kažem bilo šta od toga ponoviću nešto što sam svaki put rekao za ovom govornicom, u vezi sa ovim zakonom, a to su dve stvari. Najpre, želim da dobijem odgovor od predsednika Vlade u čijem interesu je usvajanje ovog zakona, jer nije interes ni opozicije, a bogami, ni dobrog dela pozicije i da još jednom skrenem pažnju predstavnicima Vlade da ne učine ništa što će ovaj zakon na jedan neprincipijelan način staviti u funkciju. Znači, ukoliko svi vi koji sedite ovde budete principijelni, ako budete podržali svoje amandmane ili zbog neprihvatanja istih ne budete glasali za ovaj zakon, ovaj zakon neće doći u situaciju da bude primenjen.
To što je Vlada, rekao bih, bila indiferentna ili gluva za sve ove amandmane možda i nije iznenađenje. Ako uzmete u obzir kako se Vlada odnosila prema mnogo težim i ozbiljnijim stvarima, onda ovo i nije iznenađenje. Svi ste malopre imali priliku da vidite mape koje je gospodin Martinović pokazivao. To su mape sa zvaničnog sajta Međunarodnog suda koji je osnovan od strane UN. Ako je međunarodna organizacija kao što su Ujedinjene nacije dala sebi za pravo da na takav način prekroji granice, međunarodno priznate granice, i da na tu činjenicu izostane reakcija Vlade, Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva pravde, onda vam je jasno kako će se Vlada odnositi prema ovim amandmanima. Onda je ironija da dođemo u situaciju da predstavnici većine dele lekcije predstavnicima opozicije kako ne želimo da usvajamo ovaj zakon ili ćemo da budemo optuženi kako ne želimo da donesemo budžet, koji treba da obezbedi sredstva za naše građane sa Kosova i Metohije. To je stvarno ironija.
Ovaj budžet koji treba da se nađe pred nama, ne znam kad će, došao je u skupštinsku proceduru u ponedeljak. U ponedeljak je stigao u proceduru zato što se nerazumne i usijane glave u Vladi nisu mogle dogovoriti ko će koliko novca za svoj resor da uzme. Teret te odgovornosti vi sad prebacujete na opoziciju, mi smo krivi zato što ne možemo da usvojimo budžet ili zakone koji će obezbediti novac za Kosovo i Metohiju. Onda se, uprkos činjenici da je vaša reakcija na ovakve mape izostala, pitate zašto dovodimo u pitanje vaš odnos prema Euleksu, odnosno vaše namere, zajedno sa EU i međunarodnom zajednicom, bar kad je Kosovo i Metohija u pitanju.
Ono što bih takođe rekao odnosi se na jučerašnju sednicu, kada smo od strane predstavnika većine pozvani na solidarnost kako bismo prevazišli krizu u ovoj državi. Da je dominantnom delu leve strane bilo do solidarnosti, ubeđen sam da prethodna vlada ne bi pala. Vaša vlada, prethodna vlada u kojoj ste bili dominantni nije rasturena zbog neslaganja oko strategije ruralnog razvoja Srbije, nego upravo oko Kosova i Metohije i vašeg odnosa prema Kosovu i Metohiji. Prozivati nas i upućivati nam kritike da nismo spremni na solidarnost stvarno je neukusno. U tom tonu i maniru teče rasprava o ovom zakonu, teći će rasprava i o svim ostalim zakonima koji će se naći pred ovom skupštinom na dnevnom redu.
Gospodo iz Vlade, predstavnici Ministarstva, izneću još nekoliko argumenata u prilog ovom svom amandmanu i pokušaću da vas ubedim da ga prihvatite, mislim da će sve to biti jalovo, ali ne zbog vas, već zbog javnosti koja nas gleda i zbog svih onih koji će u Pčinjskom okrugu, konkretno u opštinama Surdulica, Vladičin Han i Bosilegrad, direktno ili indirektno biti pogođeni ovakvim nakaznim zakonom. Iskreno se nadam da neće doći u priliku da se primenjuje.
U prilog tome, reći ću sledeću činjenicu - Strategiju za reformu pravosuđa ste usvojili 2006. godine, zakon usvajate na izmaku 2008. godine, a primenjivaćete ga 2010. godine. Ta primena objektivno se dovodi u pitanje i gotovo je neizvesna.
Što se tiče Opštinskog javnog tužilaštva u Surdulici, počeću od onoga što je možda najmanje važno. Vrednost zgrade Opštinskog javnog tužilaštva u Surdulici se procenjuje na preko 90.000.000 dinara, od temelja do krova je apsolutno tehnički opremljena. Država i lokalna samouprava su pre desetak godina uložile velike napore da se ona dovede na takav nivo. Vi ćete to objektivno da skrajnete, ni to nisu dovoljni argumenti za vas.
S druge strane, Surdulica je pogranična opština. S obzirom na to da sam predvideo da javno tužilaštvo bude nadležno i za opštine Bosilegrad i Vladičin Han, svakako, kada govorimo o pograničnim opštinama moramo da spomenemo i Bosilegrad. Te dve opštine pokrivaju 100 km državne granice sa Republikom Bugarskom ili, ako vam je lakše i prijatnije, sa Evropskom unijom. Sve ono što sa sobom nosi činjenica da imate dva granična prelaza na tom području, a ostajete bez osnovnog suda, bez tužilaštva, ozbiljno dovodi u pitanje vaše namere u kontekstu evropskih integracija i standarda.
Zakone koje smo usvajali pre nekoliko dana ovde Evropska unija nije nametnula zbog vas, ili zbog svih nas, zato što smatra da mi treba da definišemo, uspostavimo i afirmišemo standarde koji su u Evropi odavno na snazi. Naravno, oni sebe štite, jer Srbija, odnosno opštine Surdulica i Bosilegrad, tih 100 km, predstavlja spoljnu granicu Evropske unije. Sebe hoće da štite od nas i od pojava koje bi eventualno mogle tamo da se preslikaju. Ali, ako mi i u toj lošoj nameri Evrope ne vidimo i ne pronalazimo interes za nas, pa da dignemo standarde bar na tom delu naše državne granice, onda je stvarno svaki komentar izlišan.
Vi ćete dva granična prelaza ostaviti bez suda, odnosno bez javnog tužilaštva. Šta granični prelazi, s obzirom na geografski položaj istih, nose sa sobom, to znaju oni koji dolaze iz pograničnih opština i koji imaju granične prelaze.
Podsetiću vas, ti granični prelazi nalaze se na putu od istoka ka zapadu, odnosno na glavnom ili jednom od glavnih puteva droge sa istoka u EU, pa između ostalog, bez obzira na to što su u tranzitu kroz Srbiju, deo toga, nažalost, imali ste priliku da gledate pre par dana na televiziji, ostaje u Srbiji.
Eto vam dovoljno razloga da ostavite javno tužilaštvo i osnovni sud u Surdulici kako biste mogli adekvatno da delujete kada su u pitanju pošasti koje se objektivno dešavaju i koje su prisutne u Srbiji, bar na tom području.
Znači, ako želite, ako hoćete da prepoznate razloge i da uradite nešto dobro za taj kraj, mogli ste da uradite. Očigledno ne želite i u tom kontekstu taj kraj će ostati uskraćen za osnovni sud, za osnovno javno tužilaštvo i sve će to sa sobom doneti određene posledice i konsekvence. Vi ne želite da ih vidite. Čini mi se, to sam rekao, ali ponoviću, nažalost, stiče se utisak da je zakon pisao onaj ko Srbiju doživljava sa krova "Beograđanke". Ja bih voleo, gospodo iz Ministarstva, da budete moji gosti u Pčinjskom okrugu, da se zajedno prošetamo do Bosilegrada, da obiđete taj kraj, da vidite kako ti ljudi žive. Mislim da bi vam onda mnogo toga bilo jasnije.
Ono što ću takođe pomenuti kao argument jeste činjenica da su i Bosilegrad, i Surdulica i Vladičin Han višenacionalne sredine. Mislim da biste i o tome mogli da povedete računa u kontekstu ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava. Ti ljudi tamo su izrazili svoju podršku, odnosno kancelarije i za jednu i za drugu nacionalnu manjinu su ovakvom amandmanu dale podršku, i to ću ponoviti, rasterećeni političkih i nekih ideoloških aspekata. Ono zbog čega sam zadovoljan, ako ništa drugo, jeste to što su svi amandmani koje sam podneo u ime SRS dobili apsolutni legitimitet i podršku građana koji dole žive.
Ovim ću završiti, gospodo iz Ministarstva, danas sam ovu temu otvorio, s obzirom na to da sam imao priliku da razgovaram sa ljudima iz "Robnih kuća Beograd". Gospodine Homen, gospodine Ćosiću, ovo je presuda u ime naroda, doneta još 2002. godine. Ovo je izvršna presuda. Odnosi se na neke novce koje su ljudi zaradili još u periodu od 1995. do 2000. godine. Do današnjeg dana ovu presudu ne mogu da izvrše, odnosno ne mogu da dobiju novac koji im pripada. Budite bar toliko ljubazni, pošto ste bili, da tako kažem, indiferentni u odnosu na 100 i nešto amandmana, iskoristite svoj položaj i autoritet, uradite nešto pozitivno i dobro, pomozite ovim ljudima.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Aleksandar Pejčić.