Da li još neko želi reč po amandmanu? Po Poslovniku? Nisam sigurna ko se prvi prijavio. Narodni poslanik Vladan Jeremić želi da govorio o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, iskoristiću svoje pravo da, shodno članu 226. Poslovnika o radu Skupštine, zatražim objašnjenje od predsednika parlamenta, kao i od predsednika Vlade Republike Srbije, odnosno predsednika Republike, vezano za zvaničnu izjavu državnog funkcionera Verice Barać, predsednika Saveta za borbu protiv korupcije, datu nedeljniku "NIN", ako se ne varam, a koju je danas preneo i list "Kurir", gde gospođa Barać kaže, parafraziram – priznala bih Kosovo i povukla sve tužbe i protivtužbe protiv suseda. Ona, doduše, još dodaje da je to, tobože, njen lični stav, ali da bi to učinila da je vlast samo jedan dan.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ona i jeste vlast i ovu njenu izjavu možemo protumačiti kao zvaničan stav u vidu puštanja probnog balona u javnost. Pustite, dakle, priče o tobožnjoj svrsishodnosti misije Euleks, to je ništa drugo do okupacija dela teritorije Srbije. Srpska radikalna stranka će zatražiti smenu Verice Barać i ukazati da su nedopustivi ovakvi nastupi državnih funkcionera. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.  

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po članovima 225. i 226. Pitanje je za ministarstvo pravosuđa.
Naime, u periodu od juna do septembra 2003. godine novoformirana vlast, uglavnom iz redova žute orijentacije, suprotno zakonu i neovlašćeno, u gradskoj opštini Voždovac u Beogradu odlučila je da u vreme "Sablje" sruši sto objekata male privrede grupisanih na lokaciji Plavi most, što je i učinjeno uz pomoć rukovodeće strukture u Beogradu, uz pomoć pokojnog predsednika Izvršnog odbora Bogdanovića i njegovog zamenika Ljubomira Anđelkovića.
Prvo su opštinski građevinski i komunalni inspektori, bez obzira na nadležnost, doneli rešenja o rušenju svih sto objekata na toj lokaciji. U rušilačkom hiru, uz asistenciju kordona do zuba naoružane policije, specijalnih brigada iz Beograda, Novog Sada i drugih mesta Srbije, srušeno je svih sto objekata površine oko 10.000 metara kvadratnih poslovnog prostora, a da uredno nije bio sproveden upravni postupak. Učinjena je šteta u današnjoj vrednosti od 15 miliona evra, a oko 500 radnika ostalo je bez posla, vlasnici objekata bez imovine i bez mogućnosti zapošljenja, sa neplaćenim porezima i neotplaćenim kreditima.
Danas, umesto prestižne i poznate trgovinske lokacije, ljubitelji kućnih ljubicama šetaju zajedno sa psima lutalicama po opustošenom prostoru. U međuvremenu, od stresa je umrlo sedam lica vlasnika objekata, njih oko 20 je obolelo od kancera ili je doživelo srčani ili moždani udar. Većina vlasnika ne radi, nema ni osnovnih uslova za preživljavanje i posao nalaze širom Srbije i po svim kontinentima sveta.
Uporni vlasnici, koji znaju da su im objekti srušeni zbog hira i dokazivanja da je na prevaru izvršeno falsifikovanje generalnog plana do 2021. godine za Beograd, za taj prostor bezuspešno vode upravne postupke, gde prvostepeni organi već pet-šest puta donose fiktivna rešenja da se sruše objekti koji su srušeni još 2003. godine.
Drugostepeni organ se, umesto da postupa po zakonu, po partijskom nalogu odnosi ktitorski prema prvostepenom organu i potvrđuje rešenja prvostepenog organa. Lica koja vode upravni postupak su šikanirana, nemaju sredstva, jer kao dobri građani psihički pate zbog toga što nisu u pravnoj i fizičkoj mogućnosti da nekoliko puta ruše isti objekat, koji ne postoji.
Okružni sud u Beogradu u upravnim sporovima poništava rešenja gradske uprave, ova uprava poništava rešenje opštinske uprave Voždovac, a nakon toga uprava Voždovac ponovo donosi rešenja u istom tekstu kao i ranije, samo što promeni datum donošenja rešenja i ceo ciklus počinje iznova i sve tako do danas, jer Okružni sud u Beogradu nema snage (ili mu je naloženo da tako ne čini) i nijednom od 50 donetih odluka u kontinuitetu, bilo za iste ili različite građane, neće meritorno da odluči.
Jer, u tom slučaju građani koji su oštećeni dobili bi naknadu jer im je objekat srušen od strane nenadležnog organa. U toku je oko sedam upravnih postupaka i oko pet upravnih sporova. Izvršni odbor gradske opštine Voždovac, kojim je predsedavao Jesenko Lazović, doneo je i odluku bez zakonskog pokrića.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, već je šesta godina kako se ništa ne rešava u vezi sa ovim objektima. Pitanje za ministarstvo pravosuđa: zašto se procesi odugovlače, stalno odlažu i kada će se završiti?
Kada će vlasnici porušenih objekata, čiji su životi i životi njihovih porodica dovedeni u jako nezavidan položaj, dobiti konačan odgovor? Hvala vam.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podržavam amandman narodnog poslanika Milentijević Vladimira, odnosno cela poslanička grupa Nove Srbije.
Da pojasnim i da malo uprostim, da bi građani od silnih amandmana razumeli o čemu se ovde radi.
Koliko shvatam, poslanik Milentijević Vladimir je tražio da sedište višeg prekršajnog suda bude u Kosovskoj Mitrovici, a ne, kako je zakonom predviđeno, da bude u Nišu. Kada sam malo bolje razmotrio (ne može svaki poslanik svaki amandman da analizira) pitao sam se, kao i svaki običan građanin, da li je ovo moguće, da li je moguće da neko ovo nije prihvatio. Mi bismo morali da u toj Kosovskoj Mitrovici ozidamo zgradu za 24 sata i da kažemo "ovo je viši prekršajni sud", da nekome pokažemo da je to država Srbija, a ne da se držimo strogo nekih činovničkih pravila i zakona.
Ali, ovde nije bilo sluha za Srbe na Kosovu, pogotovo na severu Kosova u ovom trenutku kada govorim. Ili neko zaista misli da je taj Euleks deo Ahtisarijevog plana, da je sve to u paketu i zašto bismo to donosili kada je već Euleks stupio na snagu.
U vezi sa tim kako se tretiraju naši sugrađani na Kosovu i Metohiji, a pogotovo Srbi, mogu da navedem samo jedan primer. Juče je izlazila koleginica iz Demokratske stranke, ne znam da li je ovde prisutna, i pričala o vodosnabdevanju na severu Kosova, potpuno neinformisana, stekao sam utisak da ona ni ne živi na Kosovu i Metohiji. Evo, vi ste, odlično.
Hteo sam, rekao sam bratski, sreli smo se u restoranu, da vam dam sve papire, da vidite u stvari šta je istina. Rekli ste da vas ne interesuje. Imam svedoka, bivši ministar je hteo da vam objasni. Zato sam prinuđen sada da izlazim za govornicu da vam objasnim.
Evo o čemu se radi. Ministarstvo, ministar Velimir Ilić borio se više od dve godine (nikad nema para u Vladi, bilo koja da je vlada, i to je razumljivo) da se realizuje taj sistem vodosnabdevanja na severu Kosova, znači Zvečan, Kosovska Mitrovica, Zubin Potok. Onda se došlo do zaključka da to može jedino pomoću inostranih kredita.
Ovde su dokumenti, dostupni su svakom narodnom poslaniku koji ih bude zatražio, pa ćete vi, koleginice, da vidite o čemu se ovde radi. Vlada je rekla ovim trima opštinama da oni po raznoraznim zakonima mogu da se zaduže u visini od 8,5 miliona evra. Javno preduzeće "Ibar" je napisalo to pismo Vladi Republike Srbije. Svi su intervenisali, vaši ministri, svi su bili saglasni sa tim, samo vi niste informisani. Vi ne znate šta se radi u vašoj vladi, koleginice.
Nastavio je ministar, Ministarstvu finansija piše ministar Milutin Mrkonjić, sve to traži, nastavio je da radi ono što je radio Velimir Ilić, svaka čast Mrkonjiću, intervenisao Božidar Đelić. Dokumenti, koleginice, proverljivi, to sam hteo da vam kažem, da danas ne bih uzimao ova tri ili četiri minuta. Piše Đelić i kaže: prihvata se informacija o uslovima i načinu u postupku davanja garancije Republike Srbije u vezi sa projektom izgradnje sistema za vodosnabdevanje Kosovske Mitrovice - sever, Zvečana i Zubinog Potoka, koja je sastavni deo ovog zaključka. To je zaključak Vlade od 7. septembra 2007. godine, poštovana koleginice. Nikome to nije bilo sporno, ni Božidaru Đeliću, ni ministru Iliću, ni ministru Mrkonjiću.
Dalje, završni dokument, za koji niste znali, mislio sam da ste vi informisani: potpredsedniku Vlade odgovara Mirjana Jovašević, šef Kabineta premijera Cvetkovića, pa kaže, odnosno Đelić piše predsedniku Vlade – predsedniku Vlade Republike Srbije Mirku Cvetkoviću dostavljen je dopis JKP "Vodovod Ibar" iz Kosovske Mitrovice, u kome je iznet predlog iz delokruga nadležnosti naslovnog organa. U prilogu vam dostavljam predmet i dopis na dalju nadležnost.
To se sada dešava. Da li vi znate ko je sada premijer? Da li vi znate ko je ministar za infrastrukturu? Da li ste čuli za Božidara Đelića? On je iz vaše stranke, koleginice.
"Molimo vas da o preduzetim merama obavestite podnosioca dopisa i Kabinet predsednika Vlade Republike Srbije."
Vi ste ovde pitali radi reda, pošto ste videli da je bivši ministar i predsednik Nove Srbije Velimir Ilić tu. I, pošto nemate argumenata, da nešto dobacimo i da nešto kažemo za govornicom. Da li vam je sada jasnije nešto? To sam hteo da vam kažem, o čemu se radi.
Dalje, sad nas Srbi sa Kosova mole, pošto zaduženja kod inostranih banaka i kredita moraju da uđu u budžet, ta stavka je skinuta iz budžeta.
Samo vi dobacujte, pa će da se završi u dva, a meni se čini da je danas postignut, potpredsednice, neki dogovor da se ovde radi vrlo konstruktivno, a vi vrlo dobro čujete da dobacuju tri ili četiri poslanika i ne intervenišete. Nisam ništa uvredljivo rekao. Molim vas da ih opomenete ili da odem sa ove govornice.
(Predsedavajuća: Samo nastavite.)
Prema tome, poslanici NS, odnosno poslanička grupa NS će podneti amandman da u budžet uđu garancije za tih osam i po miliona evra, koliko su u stanju, odnosno koliko po zakonu mogu da se zaduže te tri opštine i da se uradi taj vodovod.
Ljudi, nemojmo da se svađamo oko hleba i vode. Ako na nečemu treba da se štedi, bio sam do juče u vladajućoj koaliciji, znam kakva je ta muka, treba skinuti ovome, treba, svima treba, ali oko vode ne sme da bude razlike među nama, pogotovo ne politiziranja za govornicom. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Radovan Radovanović.

Gospođo predsedavajuća, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, moj amandman glasi – U članu 7. stavu 1. Predloga zakona tačka 3) menja se i glasi: "Odeljenje u Novom Sadu, za područje prekršajnih sudova u Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli, Bečeju, Vršcu, Zrenjaninu, Inđiji, Kikindi, Novom Sadu, Pančevu, Rumi, Senti, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Subotici".       
Dakle, ovaj amandman se nastavlja na amandman koji sam podneo na član 2. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, a ima za cilj da definiše područje rada odeljenja višeg prekršajnog suda u Novom Sadu, odnosno da odredi gde će pripadati prekršajni sudovi u Bačkoj Topoli i Inđiji.
Pošto je predlagač zakona, na moje i na zadovoljstvo Lige socijaldemokrata Vojvodine i, što je najvažnije, na zadovoljstvo građana opština Inđija, Stara Pazova, Bačka Topola i Mali Iđoš, prihvatio moj amandman na član 2. ovog zakona, smatram da je sasvim normalno da se definišu i ova područja rada i podrazumevam da će i ovaj amandman biti prihvaćen. Hvala.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, govorimo o amandmanu na član 7. koji je podneo kolega Radovan Radovanović, koji je ovde ukratko pokušao da ubedi skupštinsku većinu, pošto ne možemo predstavnika Vlade, da se ovaj amandman usvoji.
Podsećam da se ceo član 7. odnosi na odeljenja višeg prekršajnog suda i da je u stavu 1. tački 3) Predloga ovog zakona predviđeno da odeljenje višeg prekršajnog suda u Novom Sadu bude za područje prekršajnih sudova u Bačkoj Palanci, Bečeju, Vršcu, Zrenjaninu, Kikindi, Novom Sadu, Pančevu, Rumi, Senti, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Subotici. Ovde je obuhvaćeno, nisam tačno brojala, ali bar četiri-pet administrativnih okruga. To je zaista neverovatno, kao da je viši prekršajni sud nekakav vrhovni sud, pa hajde da sada obuhvati što veći broj opština, što veći broj gradova, čak i administrativnih okruga.
Kolega Radovan Radovanović je predložio svojim amandmanom da se iz ove tačke 3) izostave Bačka Topola i Inđija. Kako je u obrazloženju rekao, ovaj amandman je neposredno u vezi sa amandmanom kojim se traži formiranje još dva prekršajna suda, tako da se i sam nameće kao zakonska nužnost kada se usvoji navedeni amandman.
Dakle, kolega je mišljenja da iz ovoga treba izostaviti sudove u Bačkoj Topoli i Inđiji. Verujte, ne bi bilo previše da su ovim ili nekim drugim amandmanom (evo, imamo sledeći amandman na ovu istu tačku) sva ova mesta podeljena tako da svi imaju više prekršajne sudove, odnosno odeljenja višeg prekršajnog suda.
U obrazloženje koje smo dobili od Vlade Republike Srbije – jedva sam ga našla, pošto je to obrazloženje kao za neprihvatanje amandmana Dujović Saše, a u međuvremenu je bilo pre toga obrazloženje na amandman Vladimira Milentijevića, pa Milovana Radovanovića, pa nekako, vraćajući se nazad, dođoh i do obrazloženja na koji se Vlada poziva – Vlada kaže da ne prihvata amandman budući da nisu prihvaćeni amandmani kojima se predlaže povećanje broja prekršajnih sudova.
Gospodo iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u tome i jeste stvar, zato postoji na 19 članova zakona 122 amandmana. Vlada je prihvatila 13 amandmana. Naravno, neću da govorim sada koji su amandmani prihvaćeni zato što ne želim da upoređujem sedišta opština i da kažem zašto ovde može, a ovde ne može, jer mislimo da svuda može i da svuda treba, ali zato ću da pitam zašto ovde ne može. Takođe, pitam Vladu Republike Srbije koji su bili kriterijumi za uspostavljanje ovakve mreže sudova i javnih tužilaštava, a novo pitanje je – koji su bili kriterijumi prilikom prihvatanja amandmana. Zaista je neverovatno da Vlada, bez ikakvog valjanog obrazloženja, osim što kaže - prihvatamo amandman, sa obrazloženjem koje je dato uz amandman, prihvata, a sa druge strane, na drugim teritorijama amandman ne prihvata. Očigledno je da to nisu bili kriterijumi.
Ovde sam pitala kolege iz Demokratske stranke, pošto od njihovog glasanja dobrim delom zavisi da li će ovaj zakon biti usvojen ili neće, kako se to desilo da se usvoje amandmani Srđana Milivojevića i Nenada Konstantinovića, a da se ne usvoji amandman Vlatka Ratkovića.
Da li je to odnos Vlade Republike Srbije prema bivšim otporašima i prema onima koji su samo članovi DS, to je pitanje za Glavni odbor, gde se ovako pretilo i gde su građani upućivani da čuvaju svoja radna mesta. Ne znam da li je taj gospodin predsednik DS, kada je rekao "čuvajte svoja radna mesta", mislio i na sudije, da li je mislio na javne tužioce, da li je mislio na zaposlene u sudskoj upravi, ili je mislio samo na funkcionere Demokratske stranke.
Zaista je neverovatno da vi, uz ovako nemušto obrazloženje, ne prihvatite amandman i da će, ako dođe do usvajanja ovog zakona, ostati zauvek tajna kome je u Vladi Republike Srbije palo na pamet da napravi ovakvu mrežu sudova i javnih tužilaštava.
Mi uporno apelujemo i zato uporno obrazlažemo ove amandmane da bismo doprli do svesti narodnih poslanika koji će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Pogotovo se obraćam kolegama koji su podneli amandmane na ovaj zakon i pitam ih da li će u danu za glasanje glasati za zakon, čak i ako njihov amandman ne bude prihvaćen? Ako to urade, onda je pitanje zašto su obmanjivali građane Srbije, zašto su obmanjivali svoje sugrađane u mestima odakle dolaze, zašto su im na terenu pričali da će da se bore i da se izbore da ostanu mreže sudova onakve kakve su sada, jer je to sada zaista definitivno najbolje rešenje, a to govori i 122 amandmana narodnih poslanika, to govore i građani sa terena, to govori pravnička struka. To jedino neće da prizna Vlada Republike Srbije.
Zašto je Vlada zapela baš za ovakvu mrežu zaista je nejasno. Znate, da smo mi dobili neko obrazloženje, sa nekim razlozima koje možda ne bismo razumeli, ali da su bar razlozi o kojima možemo da polemišemo, ali, ne, mi imamo obrazloženje u jednoj rečenici i onda za narednih 20-25 amandmana – kao za onaj amandman, kao za onaj, i morate da se vraćate sedam stranica unazad da nađete to obrazloženje da biste shvatili zašto Vlada ima isto mišljenje o teritorijalnoj raspoređenosti sudova u Južnobačkom okrugu i u Rasinskom okrugu, recimo.
Ali, nemoguće je da u svakom mestu imate iste razloge, to je prosto nemoguće. Vi zapravo nemate nikakav razlog, vi ste zacrtali, "ufiksirali" u svojoj glavi, mislim na Vladu, da to mora da bude ovako, da vi na ovaj način vidite nekakve epohalne pomake u oblasti pravosuđa, a dobro znate da od toga ništa nema.
Zapravo, ovim zakonom i onim zakonom o sudijama, tom čuvenom lustracijom o kojoj ste prestali da govorite, vi hoćete da napravite mrežu sudova i sastav sudija koji će služiti Vladi Republike Srbije i tajkunima koji su tu vladu napravili. To ne može biti u interesu građana Srbije. Zaista bi bilo dobro da narodni poslanici povedu računa o svojim biračima, o građanima, o interesima građana.
Niko od nas ovde nije iz svog ličnog interesa, ili bar niko nije građanima u predizbornoj kampanji rekao – birajte našu političku partiju jer je naš interes da budemo u parlamentu ili da budemo u Vladi. Svi smo građanima rekli – mi ćemo se boriti za vaše interese.
Mi srpski radikali se borimo za interese građana Srbije onoliko koliko je to moguće u opoziciji. Zato nećemo da prestanemo da govorimo i da pozivamo vas iz vlasti, narodne poslanike koji podržavaju Vladu Republike Srbije, što je vaše legitimno pravo, ali morate da imate svest o tome da Vlada nije vama šef nego ste vi Vladi šef. Vi ste birali Vladu Republike Srbije, vi možete gospođi Malović da kažete – interes je građana Srbije da ovi amandmani budu prihvaćeni. I, ako bilo koji amandman u danu za glasanje bude prihvaćen, a ne budu prihvaćeni ostali amandmani, vi ništa niste uradili.
Neće biti dobro ako se samo neki narodni poslanici dogovore sa kolegama u skupštinskoj većini da se glasa za njihov amandman da bi oni oprali svoj obraz kod svojih sugrađana i da budu zadovoljni, a da ostali amandmani ne budu prihvaćeni. Ne može ovaj zakon nikako da prođe, osim da se prihvate svi amandmani ili, još jednostavnije, da se prihvati amandman Milice Radović. Najjednostavnije i najcelishodnije, pošto Vlada vodi da upotrebi izraz "celishodno", a očigledno ne znaju ni šta podrazumevaju pod tim, najcelishodnije je da se ovaj zakon povuče iz skupštinske procedure.
Nećemo vam zameriti, gospodo iz Vlade, ni to što smo potrošili ovoliko dana raspravljajući, jer smo iskoristili priliku da razmenimo mišljenja, da iznesemo argumente, da vam prenesemo stavove građana sa terena i ako to prihvatite, kad god prihvatite, nije kasno. Sve je bolje od toga da se ovakav zakon usvoji. Koliko god gospođa ministar pričala u javnosti, medijima i ovde u nekoliko navrata, koliko god nas ubeđivala da ovaj zakon znači neku pozitivnu reformu (dobrodošli, gospođo Malović), ovaj zakon je jako loš i vi znate naš stav o tome.
Niste u pravu kada kažete da primenom ovog zakona niko neće putovati dalje da bi ostvario pravdu, da niko neće biti oštećen na bilo koji način. Biće oštećeni građani Srbije. Zamislite, prekršajni sporovi će se rešavati stotinama kilometara daleko od mesta gde se prekršaj desio. To jednostavno ne može zdrav razum da prihvati. Vi ovim zakonom terate ljude da uzimaju pravdu u svoje ruke, što niko od nas ne želi, što je najlošije rešenje. Ostavljate bez posla i sudije i tužioce koji nisu po volji vlasti. Ostavljate bez posla veliki broj zaposlenih u sudskoj upravi, u sudskoj administraciji, ljude koji inače jedva preživljavaju, o kojima u poslednjih osam godina niko ne vodi računa. Sudijama se plate tu i tamo povećavaju, a sudskoj administraciji ni makac.
Tako male plate, takva radna mesta će ljudi da izgube zato što je neko u Vladi Srbije smislio ovakvu mrežu, ili vam je neko negde to napisao pa ste vi samo prepisali, što takođe nije dobro.
Mi se zaista nadamo, računamo na savest svojih kolega narodnih poslanika da u danu za glasanje neće glasati za ovaj zakon. Tako ćemo svi pokazati da smo odgovorni, da nam je stalo do interesa građana. Ovo nije zakon koji može da se menja svaki čas. Mnogo zakona je ovde doneto, gde smo mi srpski radikali imali primedbe, podnosili amandmane; manje-više, ti zakoni mogu lako da se promene. Ali, ovi zakoni o mreži sudova, o lustraciji sudija, jesu zakoni koji ne mogu svaki čas da se menjaju. Negativne posledice koje će proizvesti primena ovih zakona, ako do toga dođe, teško će moći u nekoj doglednoj budućnosti da se nadoknade.
Zato vas još jedanput molim, vreme za amandman je prošlo, i moliću vas koliko god puta budem izlazila da govorim o amandmanima, povucite, gospođo ministre, ovaj zakon iz procedure. Ako vi to ne uradite, onda, kolege poslanici, glasajte u interesu građana Srbije, a to je protiv ovog zakona.