Dame i gospodo narodni poslanici, govorimo o amandmanu na član 7. koji je podneo kolega Radovan Radovanović, koji je ovde ukratko pokušao da ubedi skupštinsku većinu, pošto ne možemo predstavnika Vlade, da se ovaj amandman usvoji.
Podsećam da se ceo član 7. odnosi na odeljenja višeg prekršajnog suda i da je u stavu 1. tački 3) Predloga ovog zakona predviđeno da odeljenje višeg prekršajnog suda u Novom Sadu bude za područje prekršajnih sudova u Bačkoj Palanci, Bečeju, Vršcu, Zrenjaninu, Kikindi, Novom Sadu, Pančevu, Rumi, Senti, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Subotici. Ovde je obuhvaćeno, nisam tačno brojala, ali bar četiri-pet administrativnih okruga. To je zaista neverovatno, kao da je viši prekršajni sud nekakav vrhovni sud, pa hajde da sada obuhvati što veći broj opština, što veći broj gradova, čak i administrativnih okruga.
Kolega Radovan Radovanović je predložio svojim amandmanom da se iz ove tačke 3) izostave Bačka Topola i Inđija. Kako je u obrazloženju rekao, ovaj amandman je neposredno u vezi sa amandmanom kojim se traži formiranje još dva prekršajna suda, tako da se i sam nameće kao zakonska nužnost kada se usvoji navedeni amandman.
Dakle, kolega je mišljenja da iz ovoga treba izostaviti sudove u Bačkoj Topoli i Inđiji. Verujte, ne bi bilo previše da su ovim ili nekim drugim amandmanom (evo, imamo sledeći amandman na ovu istu tačku) sva ova mesta podeljena tako da svi imaju više prekršajne sudove, odnosno odeljenja višeg prekršajnog suda.
U obrazloženje koje smo dobili od Vlade Republike Srbije – jedva sam ga našla, pošto je to obrazloženje kao za neprihvatanje amandmana Dujović Saše, a u međuvremenu je bilo pre toga obrazloženje na amandman Vladimira Milentijevića, pa Milovana Radovanovića, pa nekako, vraćajući se nazad, dođoh i do obrazloženja na koji se Vlada poziva – Vlada kaže da ne prihvata amandman budući da nisu prihvaćeni amandmani kojima se predlaže povećanje broja prekršajnih sudova.
Gospodo iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u tome i jeste stvar, zato postoji na 19 članova zakona 122 amandmana. Vlada je prihvatila 13 amandmana. Naravno, neću da govorim sada koji su amandmani prihvaćeni zato što ne želim da upoređujem sedišta opština i da kažem zašto ovde može, a ovde ne može, jer mislimo da svuda može i da svuda treba, ali zato ću da pitam zašto ovde ne može. Takođe, pitam Vladu Republike Srbije koji su bili kriterijumi za uspostavljanje ovakve mreže sudova i javnih tužilaštava, a novo pitanje je – koji su bili kriterijumi prilikom prihvatanja amandmana. Zaista je neverovatno da Vlada, bez ikakvog valjanog obrazloženja, osim što kaže - prihvatamo amandman, sa obrazloženjem koje je dato uz amandman, prihvata, a sa druge strane, na drugim teritorijama amandman ne prihvata. Očigledno je da to nisu bili kriterijumi.
Ovde sam pitala kolege iz Demokratske stranke, pošto od njihovog glasanja dobrim delom zavisi da li će ovaj zakon biti usvojen ili neće, kako se to desilo da se usvoje amandmani Srđana Milivojevića i Nenada Konstantinovića, a da se ne usvoji amandman Vlatka Ratkovića.
Da li je to odnos Vlade Republike Srbije prema bivšim otporašima i prema onima koji su samo članovi DS, to je pitanje za Glavni odbor, gde se ovako pretilo i gde su građani upućivani da čuvaju svoja radna mesta. Ne znam da li je taj gospodin predsednik DS, kada je rekao "čuvajte svoja radna mesta", mislio i na sudije, da li je mislio na javne tužioce, da li je mislio na zaposlene u sudskoj upravi, ili je mislio samo na funkcionere Demokratske stranke.
Zaista je neverovatno da vi, uz ovako nemušto obrazloženje, ne prihvatite amandman i da će, ako dođe do usvajanja ovog zakona, ostati zauvek tajna kome je u Vladi Republike Srbije palo na pamet da napravi ovakvu mrežu sudova i javnih tužilaštava.
Mi uporno apelujemo i zato uporno obrazlažemo ove amandmane da bismo doprli do svesti narodnih poslanika koji će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Pogotovo se obraćam kolegama koji su podneli amandmane na ovaj zakon i pitam ih da li će u danu za glasanje glasati za zakon, čak i ako njihov amandman ne bude prihvaćen? Ako to urade, onda je pitanje zašto su obmanjivali građane Srbije, zašto su obmanjivali svoje sugrađane u mestima odakle dolaze, zašto su im na terenu pričali da će da se bore i da se izbore da ostanu mreže sudova onakve kakve su sada, jer je to sada zaista definitivno najbolje rešenje, a to govori i 122 amandmana narodnih poslanika, to govore i građani sa terena, to govori pravnička struka. To jedino neće da prizna Vlada Republike Srbije.
Zašto je Vlada zapela baš za ovakvu mrežu zaista je nejasno. Znate, da smo mi dobili neko obrazloženje, sa nekim razlozima koje možda ne bismo razumeli, ali da su bar razlozi o kojima možemo da polemišemo, ali, ne, mi imamo obrazloženje u jednoj rečenici i onda za narednih 20-25 amandmana – kao za onaj amandman, kao za onaj, i morate da se vraćate sedam stranica unazad da nađete to obrazloženje da biste shvatili zašto Vlada ima isto mišljenje o teritorijalnoj raspoređenosti sudova u Južnobačkom okrugu i u Rasinskom okrugu, recimo.
Ali, nemoguće je da u svakom mestu imate iste razloge, to je prosto nemoguće. Vi zapravo nemate nikakav razlog, vi ste zacrtali, "ufiksirali" u svojoj glavi, mislim na Vladu, da to mora da bude ovako, da vi na ovaj način vidite nekakve epohalne pomake u oblasti pravosuđa, a dobro znate da od toga ništa nema.
Zapravo, ovim zakonom i onim zakonom o sudijama, tom čuvenom lustracijom o kojoj ste prestali da govorite, vi hoćete da napravite mrežu sudova i sastav sudija koji će služiti Vladi Republike Srbije i tajkunima koji su tu vladu napravili. To ne može biti u interesu građana Srbije. Zaista bi bilo dobro da narodni poslanici povedu računa o svojim biračima, o građanima, o interesima građana.
Niko od nas ovde nije iz svog ličnog interesa, ili bar niko nije građanima u predizbornoj kampanji rekao – birajte našu političku partiju jer je naš interes da budemo u parlamentu ili da budemo u Vladi. Svi smo građanima rekli – mi ćemo se boriti za vaše interese.
Mi srpski radikali se borimo za interese građana Srbije onoliko koliko je to moguće u opoziciji. Zato nećemo da prestanemo da govorimo i da pozivamo vas iz vlasti, narodne poslanike koji podržavaju Vladu Republike Srbije, što je vaše legitimno pravo, ali morate da imate svest o tome da Vlada nije vama šef nego ste vi Vladi šef. Vi ste birali Vladu Republike Srbije, vi možete gospođi Malović da kažete – interes je građana Srbije da ovi amandmani budu prihvaćeni. I, ako bilo koji amandman u danu za glasanje bude prihvaćen, a ne budu prihvaćeni ostali amandmani, vi ništa niste uradili.
Neće biti dobro ako se samo neki narodni poslanici dogovore sa kolegama u skupštinskoj većini da se glasa za njihov amandman da bi oni oprali svoj obraz kod svojih sugrađana i da budu zadovoljni, a da ostali amandmani ne budu prihvaćeni. Ne može ovaj zakon nikako da prođe, osim da se prihvate svi amandmani ili, još jednostavnije, da se prihvati amandman Milice Radović. Najjednostavnije i najcelishodnije, pošto Vlada vodi da upotrebi izraz "celishodno", a očigledno ne znaju ni šta podrazumevaju pod tim, najcelishodnije je da se ovaj zakon povuče iz skupštinske procedure.
Nećemo vam zameriti, gospodo iz Vlade, ni to što smo potrošili ovoliko dana raspravljajući, jer smo iskoristili priliku da razmenimo mišljenja, da iznesemo argumente, da vam prenesemo stavove građana sa terena i ako to prihvatite, kad god prihvatite, nije kasno. Sve je bolje od toga da se ovakav zakon usvoji. Koliko god gospođa ministar pričala u javnosti, medijima i ovde u nekoliko navrata, koliko god nas ubeđivala da ovaj zakon znači neku pozitivnu reformu (dobrodošli, gospođo Malović), ovaj zakon je jako loš i vi znate naš stav o tome.
Niste u pravu kada kažete da primenom ovog zakona niko neće putovati dalje da bi ostvario pravdu, da niko neće biti oštećen na bilo koji način. Biće oštećeni građani Srbije. Zamislite, prekršajni sporovi će se rešavati stotinama kilometara daleko od mesta gde se prekršaj desio. To jednostavno ne može zdrav razum da prihvati. Vi ovim zakonom terate ljude da uzimaju pravdu u svoje ruke, što niko od nas ne želi, što je najlošije rešenje. Ostavljate bez posla i sudije i tužioce koji nisu po volji vlasti. Ostavljate bez posla veliki broj zaposlenih u sudskoj upravi, u sudskoj administraciji, ljude koji inače jedva preživljavaju, o kojima u poslednjih osam godina niko ne vodi računa. Sudijama se plate tu i tamo povećavaju, a sudskoj administraciji ni makac.
Tako male plate, takva radna mesta će ljudi da izgube zato što je neko u Vladi Srbije smislio ovakvu mrežu, ili vam je neko negde to napisao pa ste vi samo prepisali, što takođe nije dobro.
Mi se zaista nadamo, računamo na savest svojih kolega narodnih poslanika da u danu za glasanje neće glasati za ovaj zakon. Tako ćemo svi pokazati da smo odgovorni, da nam je stalo do interesa građana. Ovo nije zakon koji može da se menja svaki čas. Mnogo zakona je ovde doneto, gde smo mi srpski radikali imali primedbe, podnosili amandmane; manje-više, ti zakoni mogu lako da se promene. Ali, ovi zakoni o mreži sudova, o lustraciji sudija, jesu zakoni koji ne mogu svaki čas da se menjaju. Negativne posledice koje će proizvesti primena ovih zakona, ako do toga dođe, teško će moći u nekoj doglednoj budućnosti da se nadoknade.
Zato vas još jedanput molim, vreme za amandman je prošlo, i moliću vas koliko god puta budem izlazila da govorim o amandmanima, povucite, gospođo ministre, ovaj zakon iz procedure. Ako vi to ne uradite, onda, kolege poslanici, glasajte u interesu građana Srbije, a to je protiv ovog zakona.