Na član 30. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Gordana Rajkov.

Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 28. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.

Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Vlada i Odbor za finansije prihvatili nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Jojić želi reč.

Gospodine Markoviću, da li želite po Poslovniku ili po amandmanu? Po amandmanu, izvolite. Vaš amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo teksta. Vi ne možete verovati, ali je prihvaćen. Stručna služba će vam, ako treba, malo pojasniti.

Gospodine Jojiću, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetna je prilika da Narodna skupština Republike Srbije konačno otpočne da raspravlja i da donosi zakone i propise kojima se regulišu javne nabavke. Sve ovo do sada što je bilo vezano za javne nabavke, i ovaj kriminal koji se godinama u našoj državi, sa dubokim korenima, razvija, zapravo ovaj parlament i narodni poslanici moraju dati veći doprinos da se prekine sa kriminalom što se tiče javnih nabavki.
Nema većeg kriminala u našoj državi kao što je kriminala kod privatizacije i kriminal kod javnih nabavki.
Želeo bih danas ako mogu predstavnici Vlade da nam bar daju informaciju ili da pokažu bilo koji izveštaj budžetske inspekcije, kontrole ili bilo kog revizora koji je izvršio kontrolu utroška budžetskih sredstava od mesne zajednice do Vlade Republike Srbije i ostalih republičkih institucija. Nažalost, unapred sam uveren da do toga neće doći i da takvih argumenata predstavnici Vlade nemaju.
Kako može da se dogodi da stotine i stotine milijardi dinara poreskih obveznika, građana Republike Srbije, ne kontroliše niko? Državni revizor, kao što smo danas o tome govorili, zakon o toj instituciji donet je pre tri godine, još uvek nema prostorije u kojima treba da radi. Njih četvoro radi, a po sistematizaciji predviđeno je 129 izvršilaca. Ne ide nekome u prilog da ima kontrolu.
Ministarstva i organi Republike Srbije, dakle 25 ministarstava i 111 organa, nema ko da kontroliše. Oni kontrolišu sami sebe. Oni sami sebi podnose izveštaje. Ali, verifikacije i revizije tih izveštaja nema. Oko 11.000 je poreskih referenata koji naplaćuju porez od poreskih obveznika u Republici Srbiji, a samo je 12 budžetskih inspektora. Zašto je ovakvo stanje? Zato da ne bi bili kontrolisani, jer ako bi ušla jedna kontrola, kao što je nekada bila SDK, to bi bilo jasno i vidljivo građanima Srbije i poreskim obveznicima.
Dame i gospodo, ne znam da li znate, Slovenija nije ukinula SDK. Dakle, SDK u Sloveniji je organizovana, i ona nije ukinuta. Ali, kada su kontrole utroška budžetskih sredstava u našoj državi nedostaje kontrola. Imate opštine koje imaju budžet sa više milijardi. Imate javna preduzeća koja sa više milijardi dinara poreskih obveznika raspolažu. Niko ne kontroliše. Cene nabavki, kako sitnih nabavki, tako i onih najkrupnijih, koje se kreću i na desetine i desetine miliona dinara, tu niko nema da kontroliše. Ko kontroliše donacije? Niko. Ko kontroliše Narodnu banku Srbije, koja ne saopštava građanima Srbije gde su devizne rezerve, u kojoj su državi devizne rezerve Republike Srbije?
Ko o tome treba da podnese izveštaj parlamentu i građanima Srbije? Vlada. Vlada ćuti, pa zato nazivam ovu vladu, dame i gospodo, mini vlada: malo pokriva, ali ništa ne otkriva. U tome je problem. Ponavljam - malo pokriva, ali ništa ne otkriva.
Dame i gospodo narodni poslanici, zašto su neki radovi preplaćeni po nekoliko puta. Zaključi se osnovni ugovor, gde u ugovoru imate jednu cenu, da bi aneksom ugovora, posle kraćeg vremena, ta cena bila utrostručena. Zašto? Zato što nije imao niko da kontroliše da li je taj ugovor realan, da li taj ugovor odgovara tržišnim cenama. Ako ne odgovara tržišnim cenama, taj ugovor mora biti poništen, ukoliko su prekoračene tržišne cene.
Kod izvođenja radova, evo sada imamo izgradnju puteva. Pre rata, kada su građeni putevi u Srbiji, svakih 100 metara određeni stručnjaci proveravali su i primali deonicu puta. To pogledajte između Inđije i Stare Pazove kada je 1936. godine građen put. U saobraćaj nijedan dužni metar nije mogao da bude pušten dok ga nadležna državna komisija nije primila i proverila da li su radovi izvedeni u skladu sa standardima i merilima.
Dalje, od običnih cena nabavke potrošnog materijala, gde su privilegovani oni koji prodaju? Kolika je cena određenih proizvoda kada su pokretne stvari u pitanju, a kolika je tržišna? Konačno, šta treba kupac, odnosno državni organ da plati?
Dame i gospodo, od mesne zajednice do Vlade Republike i svakog resora, kada bi se sada uključila budžetska inspekcija, finansijska inspekcija, poreznici, videli bi da nema institucije u kojoj nema grubog kršenja zakona.
Vidite, kada je u pitanju izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, to državno poljoprivredno zemljište, koje se kreće u Srbiji na stotine hiljada hektara, država posmatra kao alajbegovu slamu. Šta to znači? Dajemo u bescenje, pogotovo ako se pojavi neki tajkun iz Hrvatske, iz Slovenije, kao gospodin Todorić, on može da kupi na stotine hiljada hektara, i u zakup, i u vlasništvo u Republici Srbiji, a građanin Srbije u Hrvatskoj ne može da kupi ni stopu zemlje.
Da li se Ministarstvo za poljoprivredu upustilo koja je cena poljoprivrednog zemljišta od regije do regije, od opštine do opštine? Ne upušta se u to. Cene se kreću od 60 do 120 evra. U Banatu, odakle dolazim, velika je jagma ko će koje poljoprivredno zemljišta u bescenje da uzme na dugogodišnji zakup. Postavlja se pitanje: gde je inspekcija da utvrdi da li se i ona minimalna, bedna cena koja je ugovorena, na vreme naplaćuje? Ne naplaćuje se. Veliku štetu u Srbiji danas država trpi, trpe građani.
Dame i gospodo, na stotine miliona dinara samo kada je u pitanju zakup poljoprivrednog zemljišta naša država trpi štetu, jer mnogi ne plaćaju, a ušli su u posed, a Ministarstvo za poljoprivredu zaključuje ugovor, ali ne kaže za koje vreme je taj ugovor zaključen i kada je zakupac dužan da preda u posed zakupodavcu određeno poljoprivredno zemljište.
Vlada glumi i Vlada prividno stvara sliku u Srbiji da vodi borbu protiv korupcije. Naime, vlast u Srbiji samo pokušava da simulira borbu protiv korupcije i kriminala. Sve dosadašnje mafije koje su otkrivene u Srbiji, otkrivene su na način koji podseća više na političku kampanju nego reakciju državnih organa.
Postavljam pitanje - zašto se neki slučajevi korupcije otkrivaju, a neki ne? Zašto je sada samo onaj slučaj u Zrenjaninu otkriven, a da mnogo ozbiljnijih povreda zakona ima u mnogim gradovima i opštinama? Šta se zna o uticaju tajkuna na političke i ekonomske prilike u Srbiji? Na ovo ne reaguju državni organi, a javnost nema o tome odgovarajuća saznanja. Kod nas se simulira borba protiv korupcije, što se vidi kroz osnivanje brojnih institucija za borbu protiv korupcije i kriminala.
Kada je u pitanju korupcija, treba nešto reći o Upravi za javne nabavke koja je osnovana 2002. godine. Njena nadležnost je propisana da kontroliše postupak javnih nabavki, dok je za druge dve podjednako važne materije, planiranje nabavki i kontrolu izvršavanja ugovora zaključenih u nabavkama, povereno, ali paušalno.
Ovde je rečeno da će se to regulisati i zakonom o državnoj reviziji. Međutim, iako je prošlo šest godina od osnivanja te institucije, nema nikakvih rezultata. Danas pre podne sam rekao da u toj instituciji državnoj radi samo četvoro ljudi i pomoćnog osoblja šest, ukupno deset, od 129 izvršilaca i državnih revizora.
Da podsetim ponovo, pošto su novi predstavnici Vlade u popodnevnom radu prisutni, da u zemljama zapadne Evrope posebno državne revizije imaju izuzetno važan i poseban tretman. To je institucija koja ima svoju zasebnu zgradu, posebno obezbeđenje, svoj poslovnik, koja je izuzetno nagrađena i na taj način niko ne može da uđe u tu zgradu bez dozvole i da vrši uticaj na državne revizije.
Kako se vrši upravo kod nas neki eventualni pregled? Jedino ako policija iznenada upadne u neku instituciju i na prečac zatekne izvršioce na delu i na taj način preduzme odgovarajuće mere.
Dame i gospodo narodni poslanici, javne nabavke nisu obična stvar. Dok god država Srbija ne bude državnog revizora i budžetsku inspekciju digla na najviši mogući nivo za suzbijanje kriminaliteta i korupcije, džaba je to što mi donosimo neke propise. Od toga nema ništa.
Zbog toga je potrebno da ove institucije, posle Vlade, budu prve koje će se boriti protiv korupcije i kriminaliteta, ali da se ne dogodi u budućnosti da neko okrene telefon i kaže – sutra vam dolazi kontrola, pripremite se, ovaj što dolazi je dobar čovek, s njim sam se dogovorio, konsultovao, napisaće on zapisnik i mislim da će to biti sve u redu.
Dok ne bude nezavisne kontrole, nepristrasne, na koju niko ne može da vrši uticaj po bilo kom osnovu, ni po vertikali, ni pobočno, nema ništa od toga da ćemo se izboriti protiv korupcije i kriminala.
Jedan ugovor osnovni, da ponovim, iznosi 153 miliona dinara, da bi aneks ugovora za kratko vreme bio, za iznos istih radova, povećan na iznos od 530 miliona.
Ako mislite vi, gospodo iz Vlade, da ste toliko vešti i umešni, pametni i spremni da preuzmete odgovornost, ali bez kontrole, to dugo ne može da traje.
Novi izbori i nova vlast, oni će ipak izvršiti promene i ovu Srbiju okrenuti u pravcu u kome ona i zaslužuje i mora. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospođo Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 31. Predloga zakona o javnim nabavkama.
U članu 31. stav 1. kaže se: Naručilac će od dana objavljivanja javnog poziva omogućiti zainteresovanim licima neposredan uvid u konkursnu dokumentaciju, preuzimanje konkursne dokumentacije ili će u roku od dva dana od dana prijema zahteva za dostavljanje konkursne dokumentacije, konkursnu dokumentaciju dostaviti poštom, telefaksom ili putem elektronske pošte, a može i objaviti na Portalu javnih nabavki.'' Stav 2: ''U slučaju preuzimanja ili dostavljanja konkursne dokumentacije naručilac naplaćuje samo troškove umnožavanja i dostavljanja konkursne dokumentacije.''
Amandmanom je predloženo da se posle stava 2. doda stav 3. koji će glasiti: ''Kada se realizacija javne nabavke finansira budžetskim sredstvima, prihodi koje naručilac ostvaruje na način propisan stavom 2. ovog člana uplaćuju se u budžet Republike Srbije.''
Vlada je odlučila da odbije ovaj amandman. U obrazloženju je napisano - Vlada ne prihvata amandman ''iz razloga što bi se predloženom regulativom stvorila obaveza da naručioci sa lokalnog nivoa, koji se finansiraju iz budžeta opštine, ne mogu da naplate svoje troškove koje su imali u vezi sa umnožavanjem i dostavljanjem konkursne dokumentacije, kako je to utvrđeno Predlogom zakona, već bi se ta sredstva uplaćivala u budžet Republike.''
Dužnost je naručioca javne nabavke da pripremi konkursnu dokumentaciju. Na osnovu te dokumentacije ponuđači će pripremiti ispravnu ponudu.
Konkursna dokumentacija različita je u svakom postupku javne nabavke, jer se svaki postupak razlikuje od drugih. Prilikom svakog postupka izrađuje se dokumentacija potrebna za konkretni slučaj.
Konkursna dokumentacija sadrži: 1) poziv za podnošenje ponude; 2) uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu; 3) obrazac ponude; 4) obrazac za ocenu ispunjenosti uslova; 5) model ugovora; 6) vrstu, tehničke karakteristike (specifikacije), kvalitet, količinu i opis dobara, radova ili usluga, način sprovođenja kontrole i obezbeđivanje garancije kvaliteta, rok izvršenja, mesto izvršenja ili isporuke dobara, eventualne dodatne usluge; 7) tehničku dokumentaciju i planove, odnosno dokumentaciju o kreditnoj sposobnosti naručioca, u slučaju javne nabavke finansijske usluge kredita; 8) obrazac strukture cene, sa uputstvom kako se popunjava.
U pripremi dokumentacije učestvuju lica koja izrađuju tu dokumentaciju, tehnički uređuju, štampaju, umnožavaju. U zavisnosti od konkretnog slučaja, dokumentacija može biti obimnija ili manje obimna. U nekim slučajevima ponuda se može pripremiti tek po neposrednom pregledu mesta gde će se javna nabavka izvesti. To naručiocu stvara određene troškove, a pored toga nastaju troškovi dostavljanja dokumentacije poštom, telefaksom, putem elektronske pošte ili objavljivanjem na Portalu javnih nabavki. Naknadu tih svih troškova naručilac naplaćuje od zainteresovanih ponuđača.
Zakonodavac koji je izradio ovaj predlog zakona o javnim nabavkama nije eksplicitno propisao kome pripadaju prihodi koje naručioci ostvaruju od ponuđača po osnovu naknade troškova za umnožavanje i dostavljanje konkursne dokumentacije kada se realizacija javne nabavke finansira budžetskim sredstvima.
Rešenje koje je predloženo od strane SRS podnošenjem ovog amandmana donelo bi dvostruku korist. Prvo, na ovaj način bi bilo sprečeno da se prihodi po ovom osnovu uplaćuju na račun sopstvenih prihoda naručioca, kao što se sada u praksi dešava, a sa druge strane, uplatom na budžetski račun Republike Srbije bi na godišnjem nivou ostvario znatne prihode koji bi bili usmereni za finansiranje javnih rashoda. Ovo je argument više za prihvatanje ovog amandmana.
Zakon o javnim nabavkama donet je u julu 2002. godine i predstavljen je kao prvi sistemski zakon antikorupcijskog karaktera. Ciljevi donošenja ovog zakona, kako su demokratski vlastodršci tada rekli, bili su ušteda i racionalna upotreba budžetskih sredstava, jačanje antikorupcijskih mehanizama, jačanje konkurencije, jačanje privatnog sektora i brže pristupanje EU.
Međutim, u praksi se pokazalo da postoji mnogo problema postojećeg sistema javnih nabavki.
Ispostavilo se da su osnovni problemi sledeći: cene za iste vrste proizvoda, usluga i radova značajno variraju od naručioca do naručioca; cena se najčešće uzima kao glavni kriterijum, zato što se može lako definisati i braniti prilikom ocenjivanja, dok se kvalitetu pridaje znatno manji značaj; nema preciznih podataka o tome koliko su nabavljena dobra, usluge i radovi zadovoljili potrebe naručioca, definisane u konkursnoj dokumentaciji i u ugovoru.
Ocena relevantnog broja naručilaca je da kvalitet nabavljenih dobara, usluga i radova nije zadovoljavajući. Veliki broj sitnih naručilaca nameće značajne probleme u pogledu efikasne koordinacije uvođenja dobre prakse, standardizacije, izgradnje kapaciteta zasnovane na profesionalizaciji.
Poslovi javnih nabavki su shvaćeni od strane rukovodilaca državnih organa naručilaca na pojednostavljen način, bez sagledavanja njihovog pravog značaja, sadržaja i kompleksnosti, što je rezultiralo time da su znatno potcenjeni.
Poslovi javnih nabavki su odvojeni od planiranja i praćenja izvršenja ugovornih obaveza i imaju tretman čisto administrativnog posla, što se negativno odražava, kako na efikasnost poslova javnih nabavki, tako i na mogućnost njihove efektivne kontrole. Mali broj službenika se specijalizovao za javne nabavke, dok u većini slučajeva službenici ove poslove obavljaju povremeno, uz druge glavne poslove, uz odsustvo profesionalizacije u javnim nabavkama, značajan utrošak vremena i novca za realizaciju tendera.
Vrlo nizak nivo standardizacije u javnim nabavkama, neadekvatna provera postupka javnih nabavki, uz potpuno odsustvo eksterne provere Državne revizorske institucije još uvek ne funkcionišu, zatim neefikasna interna provera kod naručilaca, s obzirom da jedinica interne revizije postoji kod veoma malog broja naručilaca, sa procedurama koje se tek stvaraju.
Potom visok rizik od korupcije, posebno u fazi planiranja i pripreme za postupak javne nabavke, kao i u fazi realizacije ugovora, koje su nedovoljno kontrolisane od strane nadležnih organa, eksterne i interne revizije. Slabljenje discipline u primeni zakona, uz odsustvo sankcionisanja kršenja propisa.
Postojećim Zakonom o javnim nabavkama trebalo bi da budu sankcionisane nepravilnosti koje utvrdi Komisija za zaštitu prava u postupku po žalbi učesnika na tenderu. Odlukom Komisije javna nabavka može biti potpuno ili delimično poništena, a moguće je pokrenuti postupak za utvrđivanje prekršajne odgovornosti. Odluke Komisije uglavnom se ne poštuju. Režim omogućava da se, kao i drugi zakoni, i ovaj zakon ne poštuje.
Prekršajne kazne za pravna lica naručioce su od 100 hiljada do milion dinara, a za odgovorna lica u pravnom licu od 20 hiljada do 50 hiljada dinara.
Međutim, kada Uprava za javne nabavke podnese prekršajnu prijavu zbog nepravilnosti u postupku javnih nabavki, odgovorna lica budu kažnjena samo opomenom ili nekom najblažom novčanom kaznom. Glavni problem je u tome što se u Srbiji zakoni krše, kaznene odredbe ne primenjuju, pa korupcija cveta. Milioni budžetskih sredstava tj. novac poreskih obveznika, građana Srbije, završava tamo gde mu nije mesto. Hvala.

Zahvaljujem. Po ovom amandmanu želi gospođa Vjerica Radeta, izvolite. Imate 5,5 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Lidija Dimitrijević je zaista odlično i stručno objasnila zbog čega je neophodno da se ovaj njen amandman usvoji, ali javila sam se da vam skrenem pažnju na neke konkretne stvari koje dokazuju i zbog čega se, zapravo, vi u Vladi Republike Srbije bojite zakona.
Predlažete zakone, odnosno skupštinska većina ih usvaja, zato što morate da ispunite neku formu, da donesete neki zakon koji se nekako zove, tačno onako kako vam je propisano i kada mi želimo amandmanima da vam pomognemo da zakoni budu precizni i jasni, da zakoni ne dozvoljavaju malverzacije, da zakoni ne dozvoljavaju zloupotrebu, onda vi imate veliki otpor prema tome i vi zapravo to ne želite.
Podsećam vas na period iz septembra 2007. godine, dobro poznata i čuvena afera "Univerzijada Beograd" - Siniša Jasnić, koji je tada izjavio da je raspisivanje tendera za nabavku opreme za srpske predstavnike na toj manifestaciji bilo nemoguće i dodao da bi ono predstavljalo bespotrebno bacanje para. Zamislite da li je nekada neko čuo veću glupost.
Kaže - niko na svetu, to kaže gospodin Jasnić, niko u svetu ne raspisuje tender za sklapanje sponzorskih ugovora. Zašto trošiti novac? Menadžer snosi odgovornost za eventualnu lošu procenu tržišne vrednosti, rekao je Jasnić, ali naravno nije rekao da je menadžer kriminalac. To je suština i to je osnovni problem.
Radilo se o ugovoru o nabavci odeće i obuće, podsećam vas, vrednih 250 hiljada evra, "Univerzijada u Beogradu", organizator tog takmičenja za 2009. godinu, potpisala je taj ugovor sa hrvatskim "Varteksom", koji je srpske sportiste oblačio i na prošlogodišnjoj Univerzijadi u Bangkoku.
Protiv tog i takvog ugovora sa "Varteksom", čiju su moguću dobit u Univerzijadi Beograd procenili na tri miliona evra, a hrvatski mediji na pet milion evra.
Naravno, pobunila se Unija tekstilni proizvođača Srbije, ali ko njih pita, pita se onaj ko je uzeo proviziju, to je ono što smo govorili u onom prethodnom amandmanu da treba zaštititi naše proizvođače, odnosno naše ponuđače u javnim nabavkama, ali o tome se pogotovo u DS, stranci G17 plus ne vodi računa.
Evo, malopre sam dobila vest, agencijska vest da je sinoć na RTS-u gostovala gospođa Snežana Lakićević-Stojačić, da je pričala o borbi protiv kriminala. Ona je, inače, državni sekretar u Ministarstvu za rad, za one koji ne znaju. Dok je ona na RTS-u pričala protiv korupcije i kriminala, njen suprug Zoran Stojačić, inače direktor zrenjaninske hale sportova u izgradnji, uhapšen je zbog umešanosti u malverzacije sa Goranom Kneževićem , takođe funkcionerom DS.
Ogradila sam se i rekla sam da je ovo agencijska vest, ali teško je verovati da bi se neka agencija poigrala na taj način da ovako nešto stavi kao vest, a da to nije tačno.
Dakle, ovi detalji, dame i gospodo, iz vladajuće koalicije, gospođo Kalanović, govore o tome kakav je odnos Vlada Republike Srbije prema Zakonu o javnim nabavkama, prema poštenim javnim nabavkama. Vama da je stalo do toga primenjivali biste zakon koji je sada na snazi, koji je, jutros sam govorila, četiri puta menjan, a 444 puta nije primenjivan.
To će biti isto i sa ovim zakonom. Džabe vam zakoni dok ne promenite svest o tome da morate da se suočite sa kriminalom, da morate da se oslobodite korumpiranih ljudi u Vladi Republike Srbije, u javnim preduzećima. Dokle god se s tim ne raščisti, džabe mi ovde donosimo zakone, vi ih ne primenjujete, niko ne odgovara.
Evo, i u slučaju gospodina Jasnića, Ministarstvo finansija najavilo je u septembru 2007. godine da će budžetska inspekcija razmotriti to sponzorstvo, jer je posao sklopljen mimo tendera. Da li je iko ikada saznao da li je bilo te budžetske inspekcije i šta je uradila? Nije. Da li znamo šta je uradila budžetska inspekcija na aerodromu sa Krištom - ne znamo.
Dakle, sve probleme gurate pod tepih, iz dana u dan sve više kriminala, sve više korupcije, narod sve gladniji, ovi u vlasti sve bogatiji.

Na član 38. amandman, sa ispravkom, podnela je narodna poslanica Gordana Rajkov.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 43. amandman je podnela poslanica Radica Jocić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Radica Jocić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 43. Predloga zakona o javnim nabavkama koji glasi - u članu 43. stav 2. reči "naručilac može" zamenjuju se rečima " naručilac mora". Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a u svom obrazloženju navodi da je oblast zaštićenih prava, intelektualne svojine i korišćenje patenata uređena propisima iz tih oblasti, zbog čega se naručiocu u smislu Zakona o javnim nabavkama ostavlja mogućnost, a ne i obaveza, da u konkursnoj dokumentaciji navede da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica snosi ponuđač.
Pre nego što pređem na konkretan zakon, kratko bih se osvrnula na oblast za koju Vlada u svom obrazloženju kaže da je uređena posebnim zakonima. To je oblast intelektualne svojine koja se i ovde pominje. Samo jedan primer. Inovator Dragiša Mladenović iz Pirota, koji je za svoj izum veka, višenamenski mlin za mlevenje žitarica, proizvodnju integralnog brašna i mlevenje lekovitog bilja, uredno prijavljen u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu pod brojem P471/03 i nagrađen na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju 2007. godine, pod šifrom PP1039K19, izgubio pravo, jer je samo sa danom zakašnjenja uplatio potrebnu sitnu taksu.
Ne možemo se tako odnositi prema ljudima koji daju izuzetne doprinose poboljšanju kvaliteta proizvodnje u granama privrede koje su za ovu državu od velike važnosti, a da mi uvozimo mnoge artikle iz ove oblasti.
Što se oblasti javnih nabavki i privatizacije tiče, mislim da je vlast ovakve zakone u ovoj oblasti napravila, da bi svojim ljudima omogućila što više malverzacija i što više procenata kojima se oni ograđuju od tendera do tendera.
Jedan od primera velikih pronevera je i firma "Agroprodukt" iz Pirota. Radnici ove firme koji 14 godina nisu primili ni dinara na ime svojih izvršnih presuda, kupuju klanicu ove firme po rešenju izvršnog sudije Rančić Jovice broj 496/97 od 2008. godine, od 28.12.2007. godine, da bi on 9.06.2008. godine poništio to svoje rešenje i doneo rešenje da klanicu stavi na slobodnu prodaju.
Na sličan način je i bivši direktor "Agroprodukta" Jovica Grgurović sebi stvorio prihod od, prema nalazu veštaka, 60 miliona dinara, a njega štiti, kažu Piroćanci, i presudu ne donosi, sudija Jelisaveta Manić, koja takođe ne pokreće postupak protiv Ratka Petrovića, vlasnika Zemljoradničke zadruge "Klas" iz Pirota i v.d. istog "Agroprodukta" po predmetu K19/03.
Iz ovo malo primera vidi se da je oblast javnih nabavki veoma pogodna za zloupotrebu i da je neophodno veoma je precizno urediti. Mnoge firme, kao na primer u Beloj Palanci "Vesna", "Budućnost'', ''Ukras" i zemljoradničke zadruge, zahvaljujući ovako nepreciznim zakonima, rastočene su unedogled i propale od vlasnika do vlasnika, a radnici su ostali na ulici bez igde ičega.
Zato bi trebalo, radi preciznijeg regulisanja oblasti tih javnih nabavki, prihvatiti i ovaj amandman SRS i izbegavati u pravnoj regulativi reč "može", koja inače uvek ostavlja veliki prostor za slobodno tumačenje i zloupotrebe.
U danu za glasanje trebalo bi prihvatiti ovaj amandman i prisiliti naručioce da jasno i precizno traže u konkursnoj dokumentaciji da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica snosi ponuđač. Time bi se suzio prostor da ljudi od nauke budu oštećeni i doprinelo da ovo bude preciznije formulisano.

Narodni poslanik Velimir Ilić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram kršenje Poslovnika, član 104.
Danas na sednici Vlade dostojanstvo ove skupštine je pogaženo. Danas se raspravlja i glasa o našoj odluci o gasnom sporazumu, koju smo mi ovde doneli sa 214 glasova "za". Posle ratifikacije ugovora sa 214 glasova, taj ugovor je postao zakon Republike Srbije, donesen u parlamentu. Da li Vlada može ili ministar u Vladi da traži da se raspravlja o zakonu koji je donela Skupština?
Naravno, rasprava teče i uporno se insistira da se prekrši zakon. Hajde sada da počnemo o svakom zakonu da raspravljamo pojedinačno i da glasamo - šta valja, šta ne valja. Demokratija kaže - zakon se poštuje koji je donela većina u parlamentu. Molim vas da se to više ne događa i da ovo pitanje - da li ćemo poštovati zakon ili ne - više niko ne sme na Vladi da uslovljava.
Zamolio bih premijera Cvetkovića da se pojavi u parlamentu, da objasni da li on može da obuzda svog ministra, da se ovaj smiri i da prekine više polemiku - da li je dobar zakon koji je ovde izglasan u parlamentu? Mi znamo kako se ruši zakon.
Ako je prekršen Ustav, ako ima nekih osnova, zna se metodologija i tehnologija.
Molim vas da ne zamajavamo ovaj narod gasnim sporazumom. Ako neko ima naredbe bilo koga spolja da to mora da ruši i uporno ga ruši, o tome ne treba dalje da raspravljamo. I zato da sačuvamo dostojanstvo ovog parlamenta.
Isto tako je nekim savetom srušen Zakon o koncesiji koji je izglasan ovde u parlamentu. Ako tako počnemo da rušimo zakone, šta smo mi - banana država. Koji smo mi parlament? O čemu mi ovde raspravljamo?
Ako donosimo zakon o javnim nabavkama, mora da se poštuje. Kada ga donesemo, on je sveto pismo za svakog ministra u Vladi, koja je izabrana isto tako od ovog parlamenta.
Molim vas lepo, da zamolimo premijera Cvetkovića da se izjasni. Ako je Dinkić premijer, neka se to kaže, a da zamolimo predsednika Srbije da urazumi svog ministra, da ovde već pola godine ne raspravljamo da li je nešto dobro ili nije dobro.
Rasprava je bila. Glasalo se. Većinom glasova je izglasano. Ono što je izglasano mora da se poštuje i na tome ćemo uvek insistirati kao narodni poslanici. Hvala vam.