Poštovana predsednice, poštovani kolege poslanici, poštovani građani Srbije, podržavam amandman u ime poslaničke grupe NS kolega iz SPS i u danu za glasanje ćemo se izjasniti pozitivno o vašem amandmanu.
Pošto su na dnevnom redu amandmani na zakon o javnim nabavkama, molim vas da svi budete strpljivi, pa ćete videti da su na neki način pravno i ovo o čemu želim da govorim u okviru ovih 15 minuta, na koje poslanička grupa NS ima pravo, povezani direktno sa ovim zakonom, a malo više sa obrazom.
Poslanička grupa Nove Srbije je 31.10.2008. godine podnela amandman sledeće sadržine: "Predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. Na osnovu člana 145. i 163. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosimo tehničku ispravku amandmana na član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, koji je zaveden dana 23.10.2008. godine, pod brojem 014 00-2428/08, tako da amandman glasi - brišu se stavovi 1, 2. i 3. podnetog amandmana, a stav 4. se menja i glasi: "U članu 5. Glava 22.1. Budžetski fond za finansiranje sporta, Ekonomska klasifikacija 511 - Zgrade i građevinski objekti, u koloni 6. uneti iznos od 12 miliona, a u koloni 8. iznos od 100 miliona zamenjuje se iznosom od 112 miliona itd."
To vam je, gospodo poslanici, građani Srbije, novac koji je ministarka finansija kroz naš amandman prihvatila kao sastavni deo rebalansa budžeta, odnosno Zakona o budžetu. To je onaj novac koji je trebalo do sada da bude upotrebljen za izgradnju igrališta lica sa posebnim namenama, odnosno invalidima.
Želim, i ako sam nekima dosadan zbog ovoga izvinjavam se, da vas podsetim da u Srbiji trenutno, nažalost, živi oko 800.000 ljudi koji su po raznoraznim osnovama i stepenima invalidi. Ovaj amandman, kao tehnička ispravka, napravljen je zajedno sa ministarkom finansija, i pristao sam da sam nešto pogrešio, da ne bih skidao sa vašeg kabineta, gospođo ministarko, gospođo državni sekretaru, pošto ste tamo naveli neke cifre, bilo mi je najvažnije da se ovo izgradi za invalide.
Pošto danima, pokušavajući da preko ljudi koje poznajem u Vladi, čak i nekih ministara za koje mislim da su dobri i divni ljudi, nije bitno što se razlikujemo politički, da realizujem ovaj amandman, kao opozicioni poslanik.
Kao odgovor na sve to dobio sam 4. decembra jedan papir gde stoji odštampano - služba Odbora za finansije, dakle, našeg Odbora za finansije u Skupštini, pa se kaže - u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, "Službeni glasnik" br. taj i taj, Ministarstvo omladine i sporta, pa tako redom, pa kaže - sredstva koja su obezbeđena rebalansom budžeta za 2008. godinu mogu biti iskorišćena i za izgradnju novih sportskih terena za lica sa posebnim potrebama.
U telefonskom razgovoru, to je neko anonimno razgovarao u ime Odbora za finansije, a ovaj papir sam dobio od koleginice iz DS, u telefonskom razgovoru od 4. decembra 2008. godine sa predstavnicima Ministarstva finansija zaduženim za budžet imamo saznanje da povlačenje, tj. korišćenje ovih sredstava, to piše krupnim slovima, zavisi od podnetih zahteva i projekata za izgradnju igrališta za lica sa posebnim potrebama Ministarstvu omladine i sporta.
Ministarstvo omladine i sporta treba što pre da razmotri zahteve i projekte i da ih dostavi Trezoru Ministarstva finansija, uz zahtev za povlačenje sredstava, najkasnije do 12. decembra 2008. godine. Gospodo draga, to je sutra.
Kao da mi ne znamo šta treba da rade ministarstva. Ovo je samo delić opisa posla njihovog.
Dakle, sa ove govornice, čista obraza i čiste duše, s ponosom, prozivam Ministarstvo rada i socijalne politike - Sektor za osobe sa invaliditetom, pomoćnika ministra Vladu Pešića i državnog sekretara Ljiljanu Lučić, prozivam ministarku sporta Marković i prozivam ministarku finansija gospođu Dragutinović.
Poslednji ili pretposlednji put sam postavio ovo pitanje 3. decembra, kada je predsedavala gospođa Gordana Čomić. Tog dana predsednica Skupštine gospođa Đukić-Dejanović nije bila i 4. decembra sam joj se isto obratio, kao što i vama sada govorim.
Dobio sam odgovor, nadam se da mi gospođa predsednica neće zameriti, iz koga se vidi da je gospođa Čomić, kao predsedavajuća, savesno izvršila svoju dužnost i uputila ministru finansija Republike Srbije sledeće pitanje: "Na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljamo vam deo stenograma sa Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, održane 3. decembra 2008. godine, u kojem je istaknut zahtev za davanje obaveštenja narodnog poslanika Miroslava Markićevića, iznet u izlaganju na sednici. Molim da obaveštenje dostavite Narodnoj skupštini u toku dana."
Obećao sam da ću da izlazim svaki sat. Zbog toga što smo svi u stisci s vremenom, zbog toga što ide budžet, što znam šta je budžet, iako sam opozicioni poslanik znam kolika je njegova važnost za sve građane Srbije. "Po ovlašćenju predsednika, sekretar Veljko Odalović" - na ovom papiru. Što se tiče našeg predsednika, naše predsedavajuće, potpredsednice i našeg sekretara, oni su svoju dužnost izvršili.
Sutradan sam dobio pismo, korektno, samo mi se ne sviđa što je na latinici, gospođo predsednice, gde piše: "Poštovani gospodine Markićeviću, Skupština je juče dostavila ovaj zahtev. Danas ponavljamo zahtev i insistiramo na urgentnosti. Slavica Đukić-Dejanović." Do dana današnjeg nisam dobio nikakav odgovor iz Vlade Republike Srbije.
Tu se sada otvara nekoliko pitanja. Prvo, da li amandman koji podnese opozicioni poslanik, odnosno opoziciona grupa, kao što je u ovom slučaju bila Nova Srbija, i postane deo zakonskog predloga, da li se on važi, da li je on pravno u istoj ravni kao i amandmani vladajućih poslanika, odnosno poslanika iz vladajuće koalicije, ili same Vlade. To je što se tiče prava. Ne bih o pravu, pošto nisam stručnjak, ali hoću o obrazu.
Ovih dana sam dobio desetine poziva od raznoraznih udruženja invalida i građana koji podržavaju ovo što sam pokrenuo ovde i hoću da kažem da sam ovaj amandman shvatio kao amandman svih nas, svih 250 poslanika.
Pročitaću vam samo jedno pismo Udruženja distrofičara Moravičkog okruga: "Poštovana gospodo, prateći medije i rad Skupštine, došli smo do saznanja da je rebalansom budžeta usvojen amandman po kome je odobreno 12 miliona dinara za izgradnju, odnosno rekonstrukciju sportskih terena za osobe sa invaliditetom na nivou Republike Srbije. Obraćamo vam se molbom da ispred poslaničke grupe Nove Srbije uputite zahteve Vladi ili resornom ministarstvu da deo sredstava, odnosno dva miliona, usmere gradu Čačku za izgradnju sportskog terena za osobe sa posebnim potrebama.
Napominjemo da posedujemo svu prateću dokumentaciju. Na teritoriji opštine Čačak registrovano je 1.653 osobe sa invaliditetom, pa nam je izgradnja jednog sportskog terena neophodna za sprovođenje sportskih aktivnosti. U nadi da ćete razumeti našu problematiku, unapred vam zahvaljujemo. Predsednik Udruženja distrofičara Moravičkog okruga u Čačku, Mirjana Stanojević."
Gledajte drugo pismo. Postoji sportski klub koji se specijalizovano bavi adaptiranjem sportskih terena za ljude sa posebnim potrebama, odnosno invalide. Oni čak imaju i svoje olimpijade. Moram da priznam sam da nisam bio dovoljno informisan o tome, iako sam se trudio svih ovih godina.
Bio sam šokiran kada sam gledao Paraolimpijadu u Pekingu, u onom ptičijem gnezdu, gde takođe ima 100.000, i gde se ljudi takmiče i na 100 i na 200 metara, i igraju košarku, i znaju šta je zona i šta je kontranapad u invalidskim kolicima. Imamo li mi pravo koji smo zdravi, večeras niko ne zna šta ga čeka sutra, možda postane osamsto hiljada prvi. Imamo li pravo da se ovako ponašamo prema ovim ljudima?
Što sam ponižen ovde kao opozicioni poslanik i moja poslanička grupa nema veze, nije greška, možda se tako i treba odnositi prema opoziciji, tako to mi radimo godinama, ali kako da odgovorim ovim ljudima na ovo pismo?
To što niste mene udostojili odgovora, gde je intervenisala predsednica Skupštine, potpredsednica Skupštine, iz vladajuće koalicije, i nema odgovora, na šta to liči? Mogu danas da shvatim na šta liči, s obzirom kakva se sednica sutra sprema, kako ministri različito rezonuju o nekim stvarima i tumače neke međudržavne sporazume. Možemo da zaključimo da su se oni bezmalo tukli na Vladi.
Gde su onda tu invalidi? Šta njih briga za to? Da li neko razmišlja, da li je neko primio ovaj dokument, to mene interesuje? Da li je ovo rebalans budžeta?
Vas sam gospodine slušao u jednoj emisiji, gde ste govorili tri hiljade evra, da li će biti 50 hiljada evra, mislim da je to bilo na B92. Kako su neke kolege delovale, verujte mi da mi delujete vrlo savesno i stručno. Bilo je priče o depozitu, ako se sećate, pa ste ismejavali opoziciju, ne vi, nego neki da to ne treba povećavati, kao što su neki 92. rekli da će nama kriza da pomogne, da ćemo mi neke naše prednosti u finansijskoj krizi pokazati. Sada sumnjam posle ovoga u vašu stručnost.
Da li ste vi pročitali ovaj rebalans budžeta? Voleo bih, vi nemate pravo kao državni sekretar, ali ima pravo gospođa ministarka ovde da izađe i da kaže šta je preduzeto, šta je Vlada preduzela i resorna ministarstva, nabrojao sam koja. Možda bi i vaše ministarstvo moglo, da li je u NIP-u predviđeno nešto za invalide uopšte u ovoj državi.
Moj skroman predlog, koliko sam znao i umeo, dao sam ovde napismeno, i to je usvojeno, i to je postalo deo zakona. Da odgovorite lepo šta ste preduzeli, pošto je ovde nama javljeno, nisam znao da Trezor radi do 12. decembra, da dotle mogu da se povlače sredstva, a tu je moglo lepo.
Zašto sam rekao na početku da ovo ima veze sa Zakonom o javnim nabavkama? Da se odredi nekih šest gradova, to igralište otprilike košta dva miliona, to je onda mala nabavka, može ubrzanim tokom da ide i da se ne brukamo svi zajedno pred ljudima.
Verujte mi da najmanje 58 udruženja invalida očekuje, njima sam rekao da ću se obratiti između 17.00 i 18.00 časova, pošto je bila rasprava, znamo o čemu, to je top tema. Ali vam kažem, i ovo je top tema. Kada u Srbiji ministri, ministarstva, poslanici svi budemo i ovakvim temama posvetili veliku pažnju, iz srca i duše, to će značiti da mi napredujemo i kao ljudi i kao država.