Naravno, pozivam se na član 27.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da vi ovo vrlo loše vodite. Zašto loše vodite? Mislim da ova strana ovde nije shvatila subotički plenum. Tadić je rekao ovako rukom vama demokratama da imate kontrolne tačke. Ovo vam je neko sada podmetnuo kontrolnu tačku. Na prvom kontrolnoj tački prošli ste kao zumbuli, na drugoj kontrolnoj tački, videli ste i sami, on puni zatvore, a vi se igrate ovde i mi kasnimo u Evropu. Mi strašno kasnimo u Evropu.

Prosto sam iznenađen, gospođo Đukić-Dejanović, da vi niste koknuli opomene Suzani Grubješić, koje nema trenutno u sali, Nadi Kolundžiji, koje takođe nema trenutno u sali, jer ako oni u Vladi ne mogu da se dogovore, šta mi treba da budemo ovde - Sveti Sava ovde, da ih mirimo? Ili možete ili ne možete.

Zašto cela Srbija treba da pati zbog toga što Mlađan Dinkić misli da je u okviru ovog nafta-gas sporazuma otišao i Sartid Rusima? Mislim da je i Sartid otišao, jer Sartid mu dođe kao kusur. Ako uporedite vrednosti, Sartid je kusur, jer je prevaljen dug na Srbiju.

Molim vas, dajte da izvezemo Mlađana Dinkića u Ameriku, da sredi njihov bankarski sistem, a ne da ovde trenira strogoću u trenucima kada zemlja strašno kasni. Prosto jedva čekam da ta svetska finansijska kriza dođe kod nas, jer ako je 3.000 evra u Evropi, pa kokne ova kriza, padne na dve hiljade, neka padne i kod nas na dve hiljade evra, svi će da budu zadovoljni. Tako ste najavili tu svetsku finansijsku krizu.

Gospođo Đukić-Dejanović, s obzirom da sam po novinama najmanje u Skupštini, tako su napisali, izvinjavam se na ovom vremenu, ali mi nije jasno kako sam sa tako malo vremena popio najviše kazni u Narodnoj skupštini. To vam pričam zbog toga, građani, da ne čitate novine i da ne verujete novinama.

Ako ste čitali novine, nisam bio u Beogradu, nisam ušao u Skupštinu. Ako gledate televiziju, i Bogu sam se smučio više. To je naše objektivno novinarstvo.

Ko sada kuka o opstrukciji parlamenta? Suzana Grubješić, Nada Kolundžija. Ko vrši opstrukciju? Vlada Republike Srbije. Evo, bežim, odma’.

Gospodin Ivan Andrić ima reč.

Mislim da je član 104, izvinjavam se, nisam poneo Poslovnik sobom, pogrešno tumačenje.
Mi smo odlučili da se više ne javljamo i nećemo se javljati više, ali postoje neke teze, koje su ovde rečene, koje nisu tačne. Na to moramo da odgovorimo. Pre svega, ne bune se ostali zbog naftno-gasnih sporazuma zato što su njihovi naftno-gasni sporazumi dobri i cela naša kritika nijednog trenutka nije išla u svrsishodnost izgradnje gasovoda u Srbiji. To je zamena teza kojom se pokušava sakriti odgovornost za ono što je tim sporazumom dogovoreno u ime naše strane.
Mi kritikujemo od početka Vladu Vojislava Koštunice, zatim Vladu Mirka Cvetkovića, na tome šta je srpska strana postigla u tom sporazumu. Jedino kod nas u zemlji se postavlja pitanje mogućnosti izgradnje Južnog toka zato što niko drugi nije dao svoju naftnu industriju unapred, pa oni neće ni propasti ukoliko se Južni tok ne izgradi ili se ne izgradi dovoljno brzo, da tako kažem.
Naše pitanje i danas nije protiv izgradnje Južnog toka u Srbiji, već je pitanje, kada se razmatrao sporazum mi smo rekli da je on loš, da ne liči ni na jedan sporazum koji su potpisale baš te zemlje koje ste spominjali: Bugarska, Grčka, Italija, svaka zemlja.
Naša strana nije tražila dovoljno, pa nije ni dobila dovoljno, vodeći računa o interesima ruske strane. Nijedna od tih država nije poklonila svoju naftnu industriju, nijedna u zajedničkoj firmi koja se bavi izgradnjom gasovoda nema manjinski paket, nego jednak paket i utiče na odluke. Mi smo to kritikovali u sporazumu.
Sam sporazum nije dobar i to se danas pokazuje. Da je vezana prodaja NIS-a ili da je odvojena od Južnog toka, danas mi ne bi mogli ništa da kažemo, zato što izgradnja Južnog toka u Srbiji jeste zajednička investicija. Predstavnici vlasti su dolazili ovde i rekli nam, banalizujem, ali suštinski - mi poklanjamo NIS da bi dobili Južni tok. Sada vas pitam, pošto nije izvesno da će Južnog toka biti, ili je sigurno da ga neće biti sada zbog svetske ekonomske krize, čak ni sada niko od nas ne dovodi u pitanje volju da se taj gasovod napravi, zato što postoji svrsishodnost za to, ali nema novca za to i rokovi će biti probijeni. To znaju svi u ovoj sali. Mi vas pitamo: dobro, iako ste izglasali da poklanjate NIS, da li morate da ga poklonite pet godina ranije nego što dođe gasovod?
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, nećemo se više javljati, ako možemo još par sekundi.
To je suština naše kritike i mi se potpuno slažemo da sve te stvari raščistimo sutra. Još jednom hvala predsednicima odbora koji izlaze u susret, ali mora se tu situacija raščistiti. Nije ovde stvar u Rusiji, stvar je isključivo u Srbiji i Vladi Srbije. Sve naše kritike se odnose samo na Vladu Srbije.

Gospodin Zoran Šami ima reč.

Gospođo predsednice skupštine, dame i gospodo poslanici, gospođo ministar, poslednjih dva sata u ovoj skupštini se sve više dokazuje da smo mi, mislim na zemlju Srbiju, zemlja čuda. Nikada nisam čuo, kada se Vlada međusobno posvađa, da je deo opozicije miri. Nikada nisam čuo da, kada se Vlada međusobno posvađa, treba prvo da se raspravlja ovde dva sata, a onda treba da zakazujemo još neke odbore da se, bože moj, Vlada miri.
Ovde jedni, zarad državnih interesa, mire Vladu, drugi nastupaju kako nastupaju. Moram da priznam, da ih ja finansiram, bio bih jako zadovoljan, ali bojim se, gospodo, da Vlada mora hitno da izađe pred Skupštinu i da kaže da li ona postoji ili ne postoji.
Izgleda da i gospodin Todorović i gospođa Kolundžija imaju neke bliske veze.
Dakle, sklon sam ovoga puta da kažem pred ovom skupštinom da nema ovde nikakvog spora. Vlada je od ove skupštine, odnosno glasovima 214 poslanika, dobila domaći zadatak da realizuje sporazum. Ona to ili treba da učini ili da kaže da to nije sposobna. Trećeg nema. Hajmo da prekinemo ovu raspravu sada... (Dragan Todorović, sa mesta: dok se ne zakažu odbori). Nema šta da se zakazuju odbori, gospodine Todoroviću, treba Vlada da izađe pred ovu skupštinu ako smatra da ima problem i da kaže da ima problem, pa da ili biramo drugu Vladu ili da idemo na izbore.
Ovde se primećuje poslednjih dana kako se neke stranke tuku da zamene neke druge stranke. To se vidi. Ako pažljivo slušate, videće se.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, sklon sam ovoga puta da podržim predlog gospođe Kolundžije da nastavimo po amandmanima.

Zahvaljujem, gospodine Šami. Po amandmanu se javio gospodin Milan Avramović. Izvolite. Imate još 11 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisu neki kvaziposlanici u sali, pa bih im odgovorio nešto, baviću se isključivo amandmanom, jer ne vredi davati pažnju nekome ko je poslanik na papiru, a ne i u praksi.
Osvrnuo sam se na amandman koleginice Radice Jocić, koja traži da se u članu 43. posle stava 2. reči ''naručilac može'' zameni rečima ''naručilac mora''. Samo zarad javnosti i građana, pošto je ovaj amandman obrazlagan pre neka dva sata, da ponovim predlog ovog člana.
Kaže član 43: Bitni zahtevi koji nisu uključeni u važeće tehničke norme i standarde, a koji se odnose na bezbednost i druge okolnosti od opšteg interesa, moraju da se primenjuju i da se izričito navedu u konkursnoj dokumentaciji.
Onda se kaže, stav 2: ''Naručilac može da navede u konkursnoj dokumentaciji da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica, snosi ponuđač.'' Dakle, ovo u drugom stavu - naručilac može, predviđeno je da se zameni rečima - naručilac mora.
Ono što je veoma nejasno je obrazloženje Vlade zašto se amandman ne prihvata, pa se kaže ovako: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se oblast zaštićenih prava intelektualne svojine i korišćenje patenata uređuje propisima iz tih oblasti (postavlja se pitanje, zašto je predlagač ovog zakona stavio drugi član da naručilac nešto može, kada se ovim oblastima precizno uređuje kako se to radi, tj. i drugim zakonima; pazite sada intelektualni odgovor Vlade), zbog čega se naručiocu u smislu Zakona o javnim nabavkama ostavlja mogućnost, a ne i obaveza da u konkursnoj dokumentaciji navede da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica snosi ponuđač.''
Dakle, ovde je jasno Vlada dala odgovor na pitanje zbog čega treba brisati ovaj drugi stav, ne zbog čega ga treba menjati. Podsećam vas na prvi stav ovog člana u kome se kaže - bitni zahtevi od opšteg interesa moraju da se primenjuju, a ovde naručilac može. Da bismo razrešili dilemu šta se može, a šta se mora, da bi zakon bio precizan, da ne bi bilo zloupotrebe, tj. da ne ostavite rupu u ovom zakonu, kao što ste ostavili u prvom Zakonu o javnim nabavkama koje ću vam sada pročitati, recimo, iz jedne opštine sa koje dolazim, to je opština Savski venac, koleginica je pisala amandman da se nešto mora, a ne može.
Ono što se može zna se da se ne primenjuje, a i ono što se mora vi ste ovde već upisali, tako da ste ostavili rupu i prostor naručiocu za manipulaciju, koji su osnovno sredstvo finansiranja nekih vladajućih političkih stranaka. Dakle, sada ću pročitati da bi mi vreme bilo dovoljno, kako bih što pre upoznao građane sa osnovnim šablonima krađe, povodom zloupotrebe Zakona o javnim nabavkama.
Pošto je opština sa koje dolazim rušilački nastrojena prema pojedinim građanima koji nisu raspoloženi da plate reket, dok prema drugim građanima sa Dedinja pokazuju izuzetne simpatije kada je reč o bespravnoj gradnji, tim povodom opštinske vlasti su u 2005. godini sprovele tender za javnu nabavku, rušenje bespravno podignutih objekata i izvedenih radova i uklanjanje kioska i drugih komunalnih objekata sa javnih površina. Zapamtite samo ovo - uklanjanje kioska, posle ću se nadovezati.
Kao najpovoljniji ponuđač za potrebe rušenja izabrano je preduzeće Avangarda iz Beograda. To je žuto preduzeće koje funkcioniše u sve tri centralne opštine Stari grad, Savski venac, Vračar. Sa ovim preduzećem opština je zaključila ugovor sa planskom vrednošću usluga rušenja u neto iznosu od 5,7 miliona dinara.
Međutim, budžetska inspekcija je utvrdila da je ovaj tender sproveden i ugovor zaključen na nezakonit način, u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim nabavkama i odredbama Zakona o budžetskom sistemu.
Nepravilnosti se ogledaju u tome što su za ovu namenu budžetom bila predviđena i odobrena sredstva u visini od samo 500 hiljada dinara, a ne 5,7 miliona, dok godišnjim planom javnih nabavki ova nabavka usluga uopšte nije bila čak ni planirana.
Takođe ću da vas obavestim, vreme me ne služi, da je u februaru 2005. godine predsednik opštine Savski venac Tomislav Đorđević pokrenuo tender sa procenjenom vrednošću od 39,7 miliona dinara, i to za isporuku i montažu privremenih objekata – kiosci, tip stari beogradski. Zato sam rekao da zapamtite o rušenju kioska, a sada se nabavljaju novi kiosci.
Valjda vam je jasno kada se što više otvori proces za nabavku da se više para stavi u džep.
Komisija za izbor najpovoljnijih ponuđača na ovom tenderu izabrala je, po kriterijumu ekonomski najpovoljnije ponude, najpovoljnijeg ponuđača firmu Termoinženjering iz Kragujevca i konačnu odluku o dodeli ugovora je doneo sam predsednik opštine, koji je u junu 2005. godine sklopio ugovor o isporuci i ispostavljanju kioska, tipa stari beogradski, sa preduzećem Termoinženjering.
Prilikom kontrole ove nabavke inspekcija je otkrila da javni poziv iz ''Politike'' za učešće na tenderu nije bio isti kao i konkursna dokumentacija koja je bila na raspolaganju ponuđačima koji su uzeli učešće na tenderu. Pazite tu vrstu zloupotrebe i to je, takođe, rupa u ovom zakonu.
Naime, otkriveno je da u javnom pozivu opština nije navela, opisala i vrednovala unapred svaki kriterijum koji namerava da primeni prilikom izbora najpovoljnije ponude. To je učinjeno u konkursnoj dokumentaciji koju su podigli ponuđači pre učešća na tenderu.
Isto tako, utvrđeno je da opština Savski venac na objavljivanje u Službenom glasniku poslala obaveštenje o dodeli ugovora o javnoj nabavci 18 dana ranije pre nego što je ugovor uopšte i zaključen. To jasno govori da je i ova komisija znala kome će šta da ustupi i kome će šta da kupi. Prema propisima, to je trebalo da se učini u roku od 40 dana nakon zaključenja ugovora sa izabranim ponuđačem.
Dakle, moram još par stvari da navedem, još tri minuta je ostalo. U junu 2005. godine predsednik opštine, ovaj famozni koji je izabran sada ponovo u novom mandatu, u ime opštine pokrenuo je tender za projektovanje i dogradnju pionirskog centra u Kozujačkoj ulici. To je ovaj čuveni kafe Majdan, gde ovi fensi omladinci sede iz ovih novih zapadnih stranaka. Procenjena vrednost ovih radova iznosila je 10,9 miliona.
Ovog puta je otkriveno da javni poziv, objavljen u Službenom glasniku nije sadržao opis i vrednovanje unapred postavljenih kriterijuma, koje je opština nameravala da primeni prilikom izbora najpovoljnijeg ponuđača, dok je konkursna dokumentacija te kriterijume sadržala.
Međutim, evo spleta okolnosti i velike slučajnosti, na ovaj tender niko se od ponuđača nije odazvao, pa je Komisija za javne nabavke predložila predsedniku Đorđeviću da se izvrši javna nabavka u postupku sa pogađanjem. To smo pričali u nastavku rasprave u načelu, pa smo dali više primera šta znači postupak sa pogađanjem, bez prethodnog objavljivanja tendera.
Predsednik opštine Tomislav Đorđević je doneo odluku o pokretanju postupka nove, stare nabavke sa pogađanjem, bez prethodnog objavljivanja, nakon čega je Komisija odradila svoj deo posla, a presednik opštine zaključio ugovor sa preduzećem Paninženjering iz Beograda. Ovom izvođaču radova opština je u 2005. godini izvršila plaćanje u ukupnom iznosu 8,7 miliona dinara. Budžetska inspekcija je detaljnom kontrolom ove nabavke utvrdila da ista nije smela da se sprovede jer u godišnjem planu nabavki rashod po ovom osnovu predviđen je u visini od dva miliona dinara bez poreza.
Dakle, vidite razliku, 8.700.000 i 2.000.000. Međutim, i pored činjenice da nije ostvarena osnovana pretpostavka za sprovođenje tendera, jer nije naznačeno da su u budžetu obezbeđena sredstva za ovu nabavku, predsednik opštine je ipak zaključio ugovor sa izvođačem radova, što je suprotno sa Zakonom o javnim nabavkama.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam kod sebe izveštaj budžetske inspekcije za 2005. godinu, u kome se kaže kako je na osnovu ovog zakona i rupa iz ovog zakona uređen Hajd park, kako je sazidan Majdan, kako su primane plate 30% više nego što je to precizirano odlukom, kako su nabavljani kiosci, kako su rušeni objekti.
Ako se ovakve stvari dešavaju jednoj centralnoj opštini, u centru Beograda, u glavnom gradu ove Srbije, možete zamisliti kako ovo žuto preduzeće, zajedno sa koalicionim partnerima iz G 17 plus, posluje u lokalnim sredinama širom Srbije, gde su budžeti daleko, daleko veći, jer pogotovo sada novim statutom grada Beograda su predviđene određene rupe i definicije u kome drp-sistem može da se razradi na opšte zadovoljstvo i ovoga u gradu i ovoga u opštini.
Građani Srbije, ne verujte u ovaj predlog zakona, jer ovo striktno služi za onu narodnu „i vuk sit i ovce na broju“.

Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Milićević, Milisav Petronijević i Dejan Radenković.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima gospođa Radeta.

Čujem komentare, plaše se ljudi čim izađem da se pojavilo još neko  slobodno radno mesto. Nije, u međuvremenu još uvek niko uhapšen, ali tendencija postoji.
Govorim o amandmanu na član 44. stav 2. Član 44. govori o uslovima za učešće u postupku javne nabavke, pa je onda pod obaveznim uslovima za učešće, to je neki nadnaslov, to je isto neka evropska moda u ovim zakonima, predviđeno da pravo učešće u postupku ima ponuđač ako ispuni određene uslove.
Ti uslovi su da je registrovan kod nadležnog organa, da je osnovan za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, da mu u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva nije izrečena pravnosnažna sudska ili upravna mere zabrane obavljanja delatnosti, da je izmirio dospele poreze i druge javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije, da ima važeću dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, da raspolaže neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom i da raspolaže dovoljnim tehničkim i kadrovskim kapacitetom.
Predloženo je da se posle ove tačke 7) dodaju još tri nove tačke, i to tačka 8) koja kaže da pravo na učešće u postupku ima ponuđač koji pored ovih sedam uslova ispunjava i to da zaposlenima isplaćuje primanja, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom koji je na snazi; 9) da zaposlenima obezbeđuje bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom koji je na snazi; 10) da je zaposlene prijavio na obavezno socijalno osiguranje.
Ovo je zaista odličan amandman, a zašto nije prihvaćen pročitaću i obrazloženje Vlade Republike Srbije, koje najmanje odgovara socijalno odgovornoj Vladi, a čini mi se da ste se tako predstavljali, gospodo iz Vlade Republike Srbije, ali nije ovo prvi slučaj gde smo utvrdili da niste ni socijalna, ni odgovorna, pa ni socijalno odgovorna Vlada.
Kolege su u obrazloženju amandmana predložile da bi ''unošenje ovih odredbi u Predlog zakona imalo osnov pre svega u Konvenciji Međunarodne organizacije rada broj 94 o radnim klauzulama i javnim nabavkama, koja ima za cilj da troškovi rada ne budu element konkurentnosti ponuđača u procesu javnih nabavki.
S druge strane, cilj ove konvencije jeste da postupak javnih nabavki ne vrši pritisak na zaposlene u pogledu zarade, odnosno da se izbegne takozvani socijalni damping, odnosno nelojalna konkurencija poslodavca na teret prava iz radnog odnosa i uslova rada.
U skladu sa zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi sve mere bezbednosti na radnom mestu. Takođe, poslodavac je dužan da u skladu sa Zakonom o radu zaposlenog prijavi na obavezno socijalno osiguranje.
Amandmanom se predlaže dopuna člana 44. koja obezbeđuje sigurnost zaposlenih i onemogućava poslodavcu da, ukoliko nije obezbedio navedene uslove, može na zakonit način biti ponuđač kod javnih nabavki.''
Ovo je zaista i smisleno i logično, i u skladu sa Ustavom i Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 94. Dakle, ne postoji nijedan opravdan razlog zbog čega ovaj amandman ne bi bio prihvaćen, pogotovo, kažem, kada posebno jedan deo Vlade Republike Srbije tvrdi, koji se zaklinjao da će jedan od prvih zadataka biti izmena Zakona o radu ili donošenje novog zakona o radu, da će insistirati na primeni kolektivnog ugovora, da će se prava radnika podići na jedan viši nivo.
U međuvremenu imamo, evo, već nekoliko dana, ne samo sad, nego i odranije, sve je veće nezadovoljstvo zaposlenih, pa se to odražava i okupljanjima ispred Predsedništva, ispred Vlade Republike Srbije, ispred Skupštine Srbije.
Dakle, očigledno Vlada nije ispunila ono što je obećala građanima Republike Srbije. Kada se opravdavalo zašto se u tom obliku pravi Vlada, onda je glavno težište bilo bačeno upravo na to da je to socijalno odgovorna Vlada.
Da ste vi stvarno socijalno odgovorna Vlada, onda bi sasvim sigurno prihvatili ovaj amandman, a vi kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što je u članu 44. stav 8. i 9. Predloga zakona određeno da naručilac može da zahteva dokaze koji potvrđuju da ponuđač ispunjava zahteve iz važećih propisa o zaštiti na radu, zapošljavanju i uslovima rada.
Dakle, ova reč „može“, znate, to je najobičnije zavaravanje i nikada niko ozbiljan neće doneti zakon u kojem će stajati reč „može“. Zakonska norma mora da bude jasna, koncizna, precizna i ne može u zakonu da stoji „nešto može“. Zakon ili obavezuje ili ne obavezuje.
Ako zakon kaže da nešto može, pa kome, ljudi, može da se veruje da će da prihvati da to „može “ stvarno i da primeni. Koliko poslodavaca primenjuje kolektivni ugovor zato što to može? Koliko poslodavac isplaćuje naknade za topli obrok i regrese za godišnji odmor zato što u zakonu stoji „može“?
Kada je donošen Zakon o radu upozoravali smo, nemojte da stavljate i nemojte da u zakonskim normama imate reč „može“. Ono što može ostavlja mogućnost da onome kome to nije u interesu kaže mogu, ali ne moram, znači neću.
Kada je donošen Zakon o radu govorili smo vam i upozoravali da se Zakon o radu donosi za poslodavce, a ne za zaposlene, i vi sada tu negde gde možete da na ovaj ili na ovaj način doprinesete da se ono što je tamo propušteno nadoknadi ovim ili nekim drugim zakonom, vi to naravno i dalje prenebregavate, i dalje izbegavate
Vi zapravo ovaj zakon o javnim nabavkama opet donosite samo da zamažete oči javnosti i ovih što vas čekaju u onom vagonu što je krenuo za Evropu.
Već sam rekla i ponoviću, vi popunjavate samo spisak da možete da stavite crtice, ovaj zakon donet, ovaj donet, u suštini niti šta menjate, niti zakon primenjujete.
Pročitaću vam samo jedan deo iz jednog članka koji je objavljen u "Velikoj Srbiji", listu SRS, vezan je za javne nabavke - javna korupcija. Naslov je "Tenderom do plena". Ovaj članak je napisao Ivan Ninić, svima vama poznat i poznat celokupnoj srpskoj javnosti po tome što je raskrinkao kriminal i korupciju u Domu učenika srednjih škola u Beogradu, još kao srednjoškolac.
Evo koje podatke iznosi, između ostalog, naravno, ne mogu sve da pročitam, ali pre neki dan ste imali svi "Veliku Srbiju" u rukama, to je objavljeno u novembru ove godine. Videla sam da ste čitali, pretpostavljam da ste i ovo pročitali. Ali, radi šire javnosti pročitaću.
"Na osnovu dostupnih podataka, vrednost javnih nabavki u prošloj godini iznosila je oko dve milijarde evra". Zašto ovo povezujem sa onim što vi niste prihvatili? Samo da se predstavi koliko bi to bilo sredstava koja ne bi otišla kojekuda, nego bi zaposleni imali koristi od toga.
Dakle, dva miliona evra je vrednost javnih nabavki, ali kako stoji - na osnovu dostupnih podataka.
"Međutim, procenjuje se da vrednost javnih nabavki premašuje dve milijarde evra i da je skoro dvostruko veća, jer veliki broj naručilaca javnih nabavki, njih oko 10 hiljada, prema podacima Uprave za javne nabavke (dakle, ništa napamet, sve na osnovu podataka i fakata) nije dostavio godišnji izveštaj''. To kaže Uprava za javne nabavke.
Pitanje vama, koje proizilazi iz ovoga, koji su to pravni subjekti i kakve su posledice toga što oni nisu dostavili godišnji izveštaj Upravi za javne nabavke? Da li će imati neke posledice? Ako neće, da li to znači da niko ne mora da podnosi taj izveštaj i baš ih briga?
"Javne nabavke finansirane sa preostalih dve milijarde evra izostavljene su iz regularne procedure koja je ustanovljena Zakonom o javnim nabavkama (ovim zakonom koji je još uvek na snazi dok ovaj ne bude usvojen). Razlog za tako nešto je očigledan, a krije se u činjenici da država nije u stanju da prekontroliše i evidentira celokupni promet finansijskih transakcija koje nastaju po osnovu više od hiljadu ugovora o javnim nabavkama, koliko se u Srbiji svakodnevno zaključi". Ljudi, ovo su tolike pare da je to prosto neverovatno.
"Ovi podaci, kao i podaci iz kojih proizilazi da u Srbiji trenutno postoji 12 hiljada naručilaca i 80 hiljada ponuđača koji godišnje zaključe oko 250 hiljada ugovora o javnim nabavkama, nesumnjivo ukazuje na to da se korupcija najviše reflektuje upravo u sferi javne potrošnje novca poreskih obveznika kroz sistem javnih nabavki".
Dobro je da ovo čuju građani Srbije. Dobro je da čujete i vi koji predstavljate Vladu Republike Srbije ovde. Ovo je dobro da čujete da biste preduzeli određene korake, da biste primenili Zakon o javnim nabavkama. To je ono što sam vam i jutros govorila, džabe vi donosite zakon.
Slično smo vam govorili 2002. godine kada je donet Zakon o javnim nabavkama, pa 2003. godine kada je menjan, pa 2004, pa 2005. godine - svaki put kada ste menjali zakon skretali smo vam pažnju, primenjujte zakon koji imate. Nije problem u zakonu, problem je u primeni zakona.
Problem je u tome što može sa zakonom, može i bez zakona, može javna nabavka bez zakona, nikome ne fali dlaka s glave. Neko se pridržava zakona, neko se ne pridržava. Razlika je samo u tome što onaj ko se ne pridržava zakona lično se obogati, onaj ko se pridržava zakona je verovatno bogat u nekoj normalnoj meri, koliko je to moguće. Ali, problem je u tome što država ne preduzima ništa da oni koji se ne pridržavaju zakona moraju da odgovaraju.
Zakon o javnim nabavkama je, vi to dobro znate, izvor korupcije. Javne nabavke su najveći mogući izvor korupcije i kriminala, i to, videli smo i danas na osnovu ona dva upražnjena radna mesta u Zrenjaninu, zbog onih hapšenja, to se radi u vrhu vlasti, u vrhovima lokalnih samouprava, u javnim preduzećima, i to uglavnom tamo gde su, ne uglavnom, nego do sada u svim slučajevima, tamo gde su funkcioneri i predsednici, odnosno direktori javnih preduzeća iz DS, iz stranke G17 plus.
I to je boljka države Srbije i dok se s tim ne raščisti, biće isto i kada bude ovaj zakon usvojen. Ništa manje korupcije i ništa manje kriminala neće biti i u okviru javnih... (Predsednik: Vreme.) nabavki samo zato što se donosi nov zakon.

Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Milićević, Milisav Petronijević i Dejan Radenković.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodin Milisav Petronijević. Izvinite, nisam razumela da ste hteli po prethodnom amandmanu.