Dame i gospodo narodni poslanici, evo jedno dobro obaveštenje. Nadam se da neće biti kao i ona informacija, da će Ministarstvo finansija poslati budžetsku inspekciju na Aerodrom "Nikola Tesla" i da će MUP poslati UBPOK.
Prošlo je desetak dana, čak se i Krišto vratio u državu, ko veli - nema više ništa od toga, evo nove afere na pomolu, sada ćemo mi da guslamo o tome, svi će zaboraviti na Aerodrom i na sve ono što se dešavalo pre desetak dana.
Ovde se, dame i gospodo narodni poslanici, postavlja ozbiljno pitanje, bez obzira na sve ove činjenice koje izlaze - da li mi, kao narodni poslanici, možemo da poverujemo bilo kome iz Vlade bilo šta? Da li stvarno ovaj sporazum, odnosno ova informacija o toku pregovora o realizaciji Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u oblasti naftne i gasne privrede uopšte može biti kredibilna, da mi verujemo da je to stvarno tako?
Uzmete i pogledate ko je učestvovao u timu. Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja - G17. Neću da ulazim, ali on, po logici stvari, mora da bude na strani ministra Mlađana Dinkića. Biserka Jeftimijević-Drinjaković, predsednik Upravnog odbora NIS-a Novi Sad.
Molim vas, kako njoj možete da verujete? Ko može, iole normalan u ovoj državi Srbiji, da veruje ovoj ženi? Ona prvi dan kada je došla, pretpostavljam da je iz DS, jeste, nemojte Nado, kako bi došla tamo, na preporuku mesne zajednice, ostavite se toga, prvi dan kada je došla ona je odmah uzela zlatnu viza karticu i krenula po svetu da arči pare NIS-A.
Tu je i Miloš Saramandić, direktor NIS-a, takođe iz DS. Još uvek imamo embargo na iznos njegove plate zato što je Biserka tu informaciju proglasila za tajnu i da to ne može da se saopšti poslanicima Skupštine Srbije, odnosno građanima Srbije. Milenko Ristivojević, predstavnik Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, takođe G17.
Ajte molim vas, ko može da poveruje i da bude siguran da je ovaj izveštaj koji se pravi stvarno na osnovu činjenica, da je istinit i da vodi računa o interesima ove države. Uopšte ne govorim, možda jeste, možda nije, ali kada pogledate ko je u ovome učestvovao, kod mene postoji ozbiljna sumnja da je ovaj izveštaj stvarno na osnovu činjenica, nego na osnovu nekih drugih razloga. A razlozi su, najverovatnije, ogroman problem pred kojim se država Srbija nalazi. Pogledajte samo Skupštinu Srbije... (Predsednik: Vreme.) izvinjavam se, završavam, pa se neću više javljati po ovom pitanju.
Ogroman problem u samoj Skupštini zato što Skupština apsolutno ne može da radi, i to zbog želje većine, zbog želje DS, jer joj je to bio cilj. Vlada potpuno sada u blokadi zato što jedan deo Vlade, i u principu tamo svako vuče na svoju stranu, ali je sad očito da je problem u Vladi ogroman, da dobar deo Vlade, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, pokušava da u ovom momentu vuče poteze koji ni u kom slučaju ne vode jedinstvu... (Predsednik: Gospodine Todoroviću, molim vas.) završavam.
Nas tek očekuje najveći problem koji dolazi, a to je da s motkama moramo da branimo naša radna mesta. To je problem s kojim se država Srbija suočava, a vi sprečavate da se nađu izlazi zato što te izlaze ne možete da nađete.

Gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovu sednicu treba prekinuti zato što me zaista zbunjuje šizofreno ponašanje predstavnika vlasti, a u tome i mi, kao opozicija, priznajem, učestvujemo.
Naime, retko ćete naći parlament...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, molim vas, vodite računa o terminima koje koristite.) u kome predstavnici vlasti napadaju neku odluku Vlade, a predstavnici opozicije je brane. Znam da ste vi stručnjak za bolesti čoveka, a ovde pričam o bolestima društva, pa se ne mešajte u ono što ne znate baš najbolje.
Ne mogu da shvatim da moram da branim zakon od jednog dela Vlade, ili da učestvujem u nekom napadu na Skupštinu, koji vrši jedan deo Vlade. Ovo najpre mora da se raščisti, moramo tačno da znamo o čemu se radi.
Najlakše je vama, gospodo ministri, da provedete jednu sednicu na kojoj se ne slažete, na sledeću sednicu dođe dnevni red sa kojim se slažete i vi idete dalje, a mi ovde ostajemo potpuno zbunjeni, da li učestvujemo u propasti Srbije, u izgradnji Srbije, da li smo vam poslužili samo da izglasate nešto što nikada nećete da provedete ili nešto što želite da sprovedete iako se polovina od vas sa tim ne slaže. Zaista nam dugujete da ovde izađete kao Vlada sa jedinstvenim stavom. Dobar je sporazum ili nije dobar sporazum. Ponavljam, onaj deo Vlade koji smatra da je ovo propast Srbije ne treba da bude u vlasti. Nije ta vlast po svaku cenu, nije ta vlast, a da ne smete ljudima da pogledate u oči.
Ali, kada ste već takvi branioci Srbije, da vas pitam - kako je to Mlađan Dinkić 28. marta 2003. godine, kao član Komisije za sanaciju i stečaj, prihvatio Labusov predlog da se Sartid proda za 35 puta manju cenu nego što je stvarno vredeo. Šta se to od onda desilo sa našim Mlađom? Kako to Mlađan Dinkić sada optužuje drugi deo Vlade, pomognut jednim delom opozicije, da želi saradnju sa Ruskom Federacijom da upropasti Srbiju. Bilo je lepo da se slika u kampanji i da ovom predsedniku Srbije, Vlade i Skupštine donese odlučujuće poene, kojima je zaseo na ova tri mesta o kojima sada govorimo.
Razmislite dobro vi iz G17. Uvek ste imali dobar tajming za napuštanje Vlade, uvek ste posle toga nalazili koga možete da prevarite da sa njim pravite vladu. Znam da vi posle ovih izbora, baš kao i neke drndadžije i kletvenici, kojima to nikada neću da oprostim, nećete više biti u ovom parlamentu.
Ali, šta to ima veze, neki od vas su se nakrali dovoljno, a neki od vas imaju svoje profesije, mnogo je časnije baviti se tom profesijom, nego pomagati Mlađanu Dinkiću da upropasti Srbiju.
(Tokom ovog govora radikali lupali o klupe.)

Gospođa Nada Kolundžija.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na čl. 103. i 104.
S obzirom na činjenicu da je za sutra zakazan sednica dva odbora na kojima će tema biti ovo što je ovde danas tema razgovora, molim vas da pređemo na dnevni red.
Istovremeno, želim da kažem da se ipak ovde radi o jednom za državu vrlo važnom pitanju i da stranačka prepucavanja ne doprinose onome što jeste interes zemlje. Ovo jeste tema koja je važna za sve političke partije, ali i za sve građane Srbije.
Nije dobro da se jednostrano posmatra ceo ovaj državni aranžman i da se na osnovu jednostranog osvetljavanja ovog pitanja izvlače zaključci koji mogu da štete interesima države. Ovo jeste strateški važno pitanje za Srbiju i potpuno sam ubeđena da Vlada radi u skladu sa interesima države, i da će Vlada u svim pregovorima doslovno zastupati interese Srbije i da će poštovati i ono što je ovaj parlament usvojio.
Još jednom vas molim, sutra imamo priliku da postavimo sva pitanja, da dobijemo odgovore koje tražimo i da na osnovu toga prosto otklonimo ovu situaciju u kojoj svako iz određenog ugla posmatra ovo pitanje. Mislim da je za sve najvažnije da u celini sagledamo ovo što je gasno-naftni aranžman i da iz celine interesa Srbije zaključujemo u kojoj meri je on važan za Srbiju.

Gospodin Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 103, takođe i po članu 104, ali stvarno gospođo Kolundžija nema smisla da nam delite lekcije.
Ovde se pozicija ponaša onako kako njima odgovara. Nemam ništa protiv toga. U jednom momentu njima odgovara da izlaze po Poslovniku, zato što hoće javnost da obaveste da oni zastupaju određene stavove i cilj je, koliko mogu da vidim iz ovoga šta zastupa Mlađan Dinkić, da direktno optuži Borisa Tadića da je rešio da prevari građane Srbije, zato što naftno-gasni sporazum, koji je ratifikovan u ovoj skupštini, uopšte nije ono što smo mi ovde usvojili, nego nešto drugo.
Vi sada nama čitate lekcije, zakazana su dva odbora i sada mi treba da prestanemo da oko toga raspravljamo. Molim vas, trebalo je da to raspravite u Vladi. Da ste vi to rešili u Vladi i da je stvar potpuno čista, to ne bi ni došlo do Skupštine Republike Srbije, znalo bi se sve. Ali je problem u vama, ne u nama ovde u Skupštini Srbije, kao što je bio i budžet. Hoćete sada da optužite opoziciju da smo mi krivi zato što je budžet stigao juče ili prekjuče, a trebalo je da bude 1. decembra.
Sada ćete da nas optužite da mi usporavamo rad, da usporavamo donošenje budžeta, a zbog toga ćemo morati da krenemo na privremeno finansiranje i opet kriva opozicija. Samo me čudi što niste pomenuli ove nove evropske vrednosti, put u Evropu, kako mi kasnimo i kako opet ove retrogradne snage to ne dozvoljavaju.
Kako ne vidite da je srž problema u vama. Prvo vam je trebalo mnogo vremena da se dogovorite, ne zato što se nalazite na ideološki različitim stranama, manje-više većina vas je tu u evropskoj levici, doduše neke su primili, neki čekaju u redu, ali ideološki vi ste svi skoro na jednoj strani.
Šta je onda bio problem? Bio je problem raspodela plena, ko će koje ministarstvo da dobije, ko će koje javno preduzeće i ko će od toga imati koristi. To je osnovni problem i osnovni motiv zbog čega se vi bavite vlašću.
Ali, po vašoj staroj praksi i navici za to treba optužiti opoziciju, opozicija je kriva, jer ona unosi razdor u Vladu kada je u pitanju i gasni sporazum, i budžet, i zakoni, sve. Opozicija je kriva za sve, a vi jednostavno ne uspevate da ispunite obećanje građanima koje ste dali u predizbornoj kampanji, a siguran sam i da nećete uspeti da ga ispunite.

Po Poslovniku, Zoran Ostojić.

Predsedniče, uvažena ministarko, koleginice i kolege poslanice i poslanici, mi smo spremni da se ne javljamo više i da je taj sastanak prilika da razjasnimo neke stavove.
Međutim, sada se javljaju ljudi koji ne kažu da treba da prodamo NIS zato što ćemo dobiti gasovod, nego kažu - pala cena NIS-u, pa je 400 miliona možda i premnogo. Time potvrđuju da nešto nije u redu sa realizacijom sporazuma.
Sada kažu - ako ga ne prodamo i utrapimo Rusima za 400 miliona, proći će kao i Aerodrom. Ne kažu da dobijemo gasovod, nego slobodna pogodba.
Ovde se po članu 104. narušava dostojanstvo Skupštine, jer se građani koji gledaju sada dovode u zabludu. Ovde je spor između Škundrića i Dinkića. Škundrić je rekao - tri ugovora će se potpisati. Mi znamo da će se potpisati jedan ugovor za prodaju NIS-a, jedan sporazum za gasovod, pa posle studije izvodljivosti videćemo šta, i za Banatski Dvor memorandum.
Ugovor ima međunarodno-pravnu snagu. Tamo mora da piše ko je nadležan u slučaju spora. Sporazum i memorandum nisu obavezujući, i to je ono što mi kažemo, ako je to tako, da nisu tri ugovora, da se odstupa od onoga što ste vi, ne mi, zajedno izglasali.
Nisam siguran da se to može rešiti na odboru, ali će to biti prilika da ih pitamo, da li je ugovor tri ili su sporazum i memorandum, koji su neobavezujući papiri.
I pod dva, ovde se često od onih kojima je srce na istočnoj strani, gde god je ta strana, manipuliše sa tvrdnjom ruske strane da ne treba krovni sporazum to jest vezan posao sve tri stvari, zato što je potpisan međudržavni gasno-naftni sporazum između dve zemlje.
Nije tačno, zbog toga što je taj sporazum ratifikovan samo u ovoj skupštini i time je postao zakon u ovoj zemlji, a u Ruskoj dumi nije ratifikovan i nije zakon. On se primenjuje i može se primenjivati, ali dok ne postane zakon za Rusiju, uvek ruska država iz njega može da odstupi i mi ne možemo da ih tužimo nikakvom sudu.
Podsećam, ovo pričam više zbog gledalaca, da Ruska duma nije ratifikovala ni Sporazum o bescarinskoj trgovini sa Srbijom tj. sa SRJ, koje je Slobodan Milošević potpisao negde u proleće 2000. godine. Osam godina kasnije taj sporazum i to na šta se naslonio "Fijat" nije zakon. To je samo dobra volja države da primenjuje državni sporazum. Najmanji je argument, ako je "Fijat" loš posao, onda je dobar posao NIS, ili što napadate NIS kada je i "Fijat" loš posao, zašto moramo dva loša da zaključimo.

Hoćete li da privedete kraju? Hvala.

Narodna poslanica Vjerica Radeta ima reč.

Zamolila bih, obzirom da smo našli kompromis oko termina za sednicu u isto vreme oba odbora, da će doći i ministri koji će dati dodatna pojašnjenja, izvolite, gospođo Radeta, da pokušamo da možda malo usmerimo našu aktivnost i po dnevnom redu.