Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da današnjoj sednici prisustvuju gospodin dr Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, i gospođa Živana Bogatinčević, savetnik ministra finansija.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA (pojedinosti)
Na član 45. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođa Radeta se najpre javila po Poslovniku, a onda ima reč gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o javnim nabavkama je jedan od veoma bitnih zakona o kojima se u ovom parlamentu raspravlja, govorili smo juče, govorićemo i danas o tome koliko su javne nabavke izvor korupcije i kriminala u javnim preduzećima, u Vladi Republike Srbije i na mnogim mestima gde se ovaj zakon primenjuje, odnosno gde se vrše javne nabavke, a zapravo se zakon ne primenjuje. Vlada Republike Srbije očigledno ima  veoma neozbiljan odnos kada je u pitanju ovaj zakon i kada je u pitanju Narodna skupština.
Gospođo Đukić-Dejanović, malopre ste rekli koga ste pozvali da prisustvuje u ime Vlade ovoj sednici. Taj koga vi pozovete i ko ovde prisustvuje može samo da beleži eventualno primedbe narodnih poslanika, ali ne može da komunicira sa narodnim poslanicima, pogotovo kada su u pitanju amandmani, odnosno rasprava o zakonu u pojedinostima, jer predstavnik predlagača može da u ime predlagača možda neki amandman prihvati ili da nam obrazloži dodatno zbog čega ne želi ili ne može da ga prihvati.
Imamo već trećeg ministra ovde. Nemamo ništa protiv prisustva svih ministara kada je bilo koji zakon u pitanju, što više prisutnih ministara to bolje, zapravo to i jeste njihova obaveza, ali od Vlade smo dobili da je predstavnik predlagača za ovaj zakon gospođa Dijana Dragutinović. Juče se pojavila, posle nje, ona je bila vrlo kratko, gospođa Kalanović, valjda je došla samo da nam pročita otvoreno pismo Mlađana Dinkića, da upozna javnost Srbije sa njegovom odlukom.
Danas imamo gospodina Čiplića. Mora Vlada da nas obavesti, mi moramo da se ponašamo svi u skladu sa ovim poslovnikom, to sam juče skretala pažnju, Poslovnik se odnosi i na narodne poslanike i na sve prisutne ovoj sednici. Mi, u skladu sa članom 87, ovde moramo da imamo ovlašćenog predstavnika predlagača. Predlagač zakona o javnim nabavkama je Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije je ovlastila gospođu Dianu Dragutinović da ovaj zakon predstavlja u Narodnoj skupštini.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, ili da dobijemo u pisanom obliku ovlašćenje Vlade za gospodina Čiplića da predstavlja ovaj zakon ili da dođe ovlašćeni predstavnik. Bez ovlašćenog predstavnika ne može se raspravljati o zakonu u pojedinostima.

Zahvaljujem. Mi ćemo umnožiti ovlašćenje koje je predlagač, dakle Vlada, poslala Skupštini čime je gospodina Čiplića ovlastila da bude prisutan i podelićemo.
Da li se slažete da nastavimo rad dok se tehnički deo posla uradi, da se umnoži? (Da.) Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predstavniče Vlade, pretpostavljam da ste se upoznali sa amandmanom koji sam podneo, možda ćete ga i prihvatiti do kraja mog obrazlaganja, pretpostavljam.
Ali, evo i ovaj odnos Vlade, sa ovim varijacijama ko će kada da predstavlja Vladu i u kom kontekstu, govori koliko ste u principu ozbiljni i koliko ste zainteresovani da se ovom oblasti, koja je objektivno ozbiljna, bavite na jedan adekvatan način kakav ona to zaslužuje.
Svojim amandmanom sam predvideo u članu 45. stav 3. izmene. Suština amandmana jeste da se skrati vreme neophodno za dostavljanje dokaza od strane ponuđača čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija.
Ako pogledate obrazloženje, odnosno razloge za donošenje ovog zakona, tu stoji da je nastala potreba za donošenjem zakona u cilju otklanjanja nedostataka koji su uočeni u praktičnoj primeni zakona. Kada se osvrnete na to, objektivno kada je u pitanju praktična primena Zakona o javnim nabavkama u praksi, jedini i najbitniji problem koji može administrativno da se reši, znači, kroz zakon ili kroz amandmane, jesu rokovi.
Svi vi, koji ste eventualno u svojoj praksi, političkoj ili poslovnoj, sasvim je svejedno, imali priliku da se susrećete sa javnim nabavkama, znate da su se dešavali slučajevi, recimo, da postupak, odnosno vreme postupka sprovođenja javne nabavke bude gotovo polovinu posla, koji je potreban za realizaciju projekta na koji se ta javna nabavka odnosi. Smatram da svi oni amandmani koji su u kontekstu skraćenja rokova imaju smisla, mislim da bi trebalo da se prihvate.
Ponavljam, samo su ove stvari moguće i rešive administrativnim putem, odnosno zakonom ili eventualno amandmanima. Sve ostale stvari, koje predstavljaju anomalije u postupcima sprovođenja javnih nabavki, ne mogu da se reše nijednim pisanim dokumentom. One, pre svega, zavise od sklonosti ljudi koji učestvuju u postupcima sprovođenja javnih nabavki, od njihovih manira.
Mislim da je u Srbiji poprilično, u poslednjih osam godina, ova oblast diskreditovana. Bili su ljudi sumnjivih manira i sklonosti. Vi ste imali priliku pre nekoliko dana da slušate, preko sredstava javnog informisanja, da je zloupotreba ovih oblasti bila u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ako ljudi imaju slobodu, ili nemaju obzira, idu toliko daleko, šta onda ostaje za druge oblasti našeg javnog, privrednog i društvenog života.
Smatram da su ljudi poslednjih osam godina, koji su bili nosioci ovih poslova, u principu deo političkog koncepta koji je svoju ekonomsku potporu crpeo upravo u zloupotrebama u oblasti javnih nabavki. Mnogo je primera za to.
Kasnije ću da se kroz jedan konkretan primer prošetam kroz ovo, pokušaću na jedan plastičan način da vam približim zloupotrebe, kojih ste i vi svesni, ali na koje očigledno niste spremni adekvatno da reagujete, na koje objektivno nećete adekvatno da reagujete.
Da sam u pravu, mnogo toga u praksi govori, pre svega izveštaj nekih organizacija koje su ovu državu smestili po indeksu percepcije korupcije na 85. mesto. Mislim da u okruženju delimo mesto sa Albanijom. Ono što je poražavajuće jeste činjenica da, otkako stremimo evropskim standardima, taj indeks opada i ima tendenciju pada u odnosu na prethodnu godinu.
Ono što u ovom kontekstu, takođe, treba reći, jeste činjenica da ne postoji rešenost Vlade da se bavi ovim problemima zbog činjenice da nam ne radi Državna revizorska institucija.
Državna revizorska institucija je jedan od mehanizama kontrole javne potrošnje. Mogli ste, bar kroz stavljanje iste u funkciju, da pokažete opredeljenje da kontrolišete javne nabavke na jedan racionalan i korektan način.
S druge strane, to sam pitao gospođu Dragutinović, a na to pitanje mi nije dala odgovor, niti sam dobio odgovor u skladu sa članom 226. Poslovnika, a pitao sam je zašto Vlada u poslednjih pet ili šest godina ne šalje, odnosno zašto Skupština ne usvaja završni račun budžeta Republike Srbije iz prethodne godine?
Znači, to su mehanizmi kojima su se objektivno javna potrošnja, potrošnja sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno novca građana Srbije, kontrolisali, ali oni nisu u funkciji. Onda pokušavate na sve nas i na javnost u Srbiji da ostavite utisak kako zakonom i uvođenjem tzv. evropske regulative u Zakon o javnim nabavkama želite da ovu oblast rešite kako treba, odnosno da afirmišete, otklonite eventualne anomalije koje su sasvim sigurno prisutne.
Osvrnuću se na jedan primer iz prakse. Juče sam imao priliku da primim dve ili tri delegacije, bio sam u toj grupi koja je primila dve ili tri delegacije. Jedna je iz "Trudbenika", ljudi se žale na neke probleme; drugi su iz "Beka". Razgovarao sam sa ljudima, oni su se požalili i doneli mi dokumenta za neke javne nabavke. Neću spominjati imena u ovim primerima da eventualno bilo ko od vas, ili neko u javnosti ko ovo sluša i gleda, ne bi mogao da me okvalifikuje kao pristrasnog, odnosno da se stavljam na stranu bilo koga.
Govoriću o postupku, ciframa, manirima, a vi procenite da li to što pričam ima smisla i da li je u kontekstu s ovim što sam do sada rekao. Naime, svakako su nadležne državne institucije o svemu upoznate, ali reakcija izostaje.
Ovu javnu nabavku sprovodila je, takođe, jedna državna institucija, državni organ. Ima veze sa ministarstvom, odnosno sa NIP-om. Bilo bi mi drago da je tu gospođa Kalanović, pošto je juče onako teatralno pričala kako se oni bore za Srbiju, za interese Srbije itd. Pogledajte sada kakvi su to interesi Srbije.
Naime, jedna državna institucija je raspisala javnu nabavku, odnosno poziv za neke građevinske radove. Vrednost posla je negde oko 120 miliona dinara. Na taj javni poziv došlo je šest ponuda i sve ponude, osim dve, su ocenjene kao nepotpune. Znači, dve su bile ispravne, a sve ostale nisu bile u redu.
Interesantno je da je jedna ponuda, od ove dve ispravne, u odnosu na drugu bila veća za 30 miliona dinara, to je više od 25% od vrednosti celog posla. Ali, komisija koja je sprovodila javnu nabavku se odlučila svakako za ovu skuplju. Oni koji su bili drugoplasirani žalili su se, komisija to nije uvažila. Dodelila je posao ovome koji je skuplji za 30 miliona dinara. Spremili su se da potpisuju ugovore.
U međuvremenu, drugoplasirani se žalio Komisiji za zaštitu ponuđača. Komisija je sagledala papire i konstatovala da je dokumentacija onoga kome je posao dodeljen neispravna.
Znači, pazite, na neispravnu dokumentaciju su se zatvorile oči, što je možda strašnije nego činjenica da je posao skuplji 30 miliona dinara.
Onda su, zbog obaveza koje nadležne državne institucije traže i insistiraju, javnu nabavku poništili. U međuvremenu su se pravili dogovori i koncepti kako ćemo i šta ćemo i ponovo je raspisana javna nabavka. Opet su se javile neke firme i opet u igri ostaju dve iste firme.
Pazite sada, firma koja je u prvom turnusu dobila posao, sada je za isti posao ponudila ponudu manju 15 miliona. Znači, sada je od drugoplasiranog bila skuplja samo 15 miliona. Verovatno, vodeći se time, komisija je dodelila posao opet istoj firmi.
Ali, iako je drugoplasirana ponuda, onako kako Zakon o javnim nabavkama predviđa u članu 52, recimo, pošto se tu ništa drastično nije menjalo, da su kriterijumi za ocenjivanje ponude ekonomski najpovoljnija ponuda i najniža ponuđena cena, oba nisu uvažena. Drugoplasirani je imao i nižu cenu, a svi ekonomski kriterijumi koje ste ovde predvideli, ili koji se zakonom predviđaju, a to su ponuđena cena, uslovi plaćanja i rok isporuke ili izvršenja usluga, bili su superiorni, odnosno bili su bolji i kvalitetniji u odnosu na firmu koja je dobila posao.
Međutim, čega su se dosetili oni koji su bili investitori, što su objektivno, u skladu sa zakonom, imali prava - propisali su dodatne uslove. Od tih dodatnih uslova, među ovih 12 ne nalazi se nijedan. Ali, napravili su pondiranje tako da dodele posao onome kome žele, za koga imaju interes da dobije posao. Činjenica da će 15 miliona otići u vazduh očigledno nikoga nije dotakla. To su narodne pare, državne pare, koga to još briga i koga to još interesuje?
Ovde je indikativno jedno, da država nije reagovala na činjenicu da u različitim ponudama za jedan te isti posao ponuda jedne firme varira 15 miliona. To nije 100.000 ili milion dinara, nego 15 miliona i to nikog ne interesuje. Vidite, dame i gospodo narodni poslanici, takve pojave, takve sklonosti i manire zakonom ne možete da promenite, zakonom ne možete da apstrahujete iz oblasti javnih nabavki.
Nažalost, moj amandman pretpostavljam da nećete prihvatiti, gospodine ministre, ne znate ni o čemu se radi, ali u svakom slučaju koncept koji predviđa ne bi ugrozio, čak bi bio u funkciji racionalnosti i efikasnosti postupaka javnih nabavki, ali, ponavljam, verujem da vaše namere nisu iskrene i verujem da jednim ovakvim pristupom i pristupom koji sam oslikao kroz ovaj primer ništa neće biti drugačije u odnosu na vreme koje je iza nas, bar kad su u pitanju javne nabavke. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Miroslav Markićević želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana potpredsednice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, poštovani ministre, pozivam se na član 225. i 226, pošto mi je potrebno jedno veoma važno obećanje, odnosno obaveštenje, a mislim i hiljadama građana u Srbiji, a pogotovo što je danas ovde pred nama ministar za ljudska i manjinska prava, ministar koji je hteo da disciplinuje poslanike, da ih otpušta, da izbacuje iz Skupštine.
Gospodine ministre, došao je trenutak, đavo vam nije dao mira nego ste došli u Skupštinu da vam kažemo da vi sad sedite ovde u klupi kao đačić pred poslanicima, pred Narodnom skupštinom, da vi kao bivši sudija Ustavnog suda Srbije niste znali koje su nadležnosti pojedinih državnih organa.
Mi smo vas birali. Moram da vam kažem da ste bili predmet nekadašnjih konsultacija svih poslaničkih grupa i svi su se složili, uključujući i stranku koja je vas predložila kao ministra, da ste nešto izjavili što stvarno nema veze sa istinom i sa kulturom, ni sa civilizacijom.
Nisam zbog toga izašao ovde, nego gospođo poptredsednice, da vas ponovo zamolim, pošto sam 3. decembra jedno pitanje postavio, cela Srbija zna o čemu će danas ceo dan govoriti poslanici NS, o tom čuvenom amandmanu od 12 miliona dinara za izgradnju igrališta za invalide, pa vas pitam, gospodine ministre, očekujem čim siđem s govornice da izađete, pošto se mi ovde igramo gluvih telefona, pošto danima nema nikakvog odgovora iz Vlade, da li ste vi pročitali rebalans budžeta, da li mislite da su invalidi jedna manjinska grupa, na svu sreću u našoj državi, šta ste preduzeli po tom amandmanu, koji govori da 12 miliona dinara treba da se uloži u izgradnju igrališta za lica sa posebnim namenama?
Dakle, lično ću kao čovek biti zadovoljan da kažete - radimo na tome. Nije tačno da trezor radi do 12. decembra, neki od vas će bonuse primiti i 31. decembra, ako može za vas, može i za invalide.
Dakle, očekujem od vas da ovde izađete i najiskrenije vam kažem, bićemo zadovoljni da kažete - radimo na tome, uradićemo do kraja fiskalne godine nešto da taj novac ne propadne.
To su prihvatili svi i to nije samo amandman poslanika NS nego cele ove skupštine, da se svi zajedno ovde pred tim ljudima ne brukamo.
Molim vas, izvolite za govornicu.

Da li se još neko javlja po amandmanu?
Narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, uvaženi ministre, naravno da podržava Nova Srbija ovaj amandman Dragana Stevanovića, amandman sigurno treba prihvatiti, amandman je celishodan.
Naravno da moramo da se složimo i sa tim što je poslanik SRS Vjerica Radeta rekla, da ove leteće izmene koje se dešavaju u Skupštini Srbije poslanici ne mogu da prihvate. Apsolutno je neprihvatljivo da praktično u jednom danu ili iz časa u čas se ministri ovde smenjuju, kao da su bogom dani, kao da su potpuno stručni za sve ovo što je na dnevnom redu.
Imali smo prvo ministra Dragutinović, pa ministra Vericu Kalanović, evo sada gospodina Čiplića, ali u svemu lošem ima i ponešto dobro. Pošto je ministar za ljudska i manjinska prava, želim da podržim ovo što je zamenik šefa poslaničke grupe NS gospodin Markićević ovde rekao.
Gospodine ministre, mi smo ovde krajem oktobra imali, kada je bio rebalans budžeta, jednu zaista borbu da našim amandmanom podržimo ljude sa invaliditetom, ljude koji imaju oštećenja, kako urođena, tako i oni koji su povređeni u saobraćaju, stradali u ratovima i naravno prihvatili smo tada, pošto juče niste bili, da ponovim, da smo u jednom delu amandmana pogrešili, iako mislimo da nismo, ali smo prihvatili da je greška možda bila iz jednog jedinog cilja da tih 12 miliona ostvarimo za te ljude.
Uspeli smo kao poslanički klub, i izuzetno smo zadovoljni, uspeli smo da 12 miliona obezbedimo za te ljude.
Pošto su na dnevnom redu ovde danas javne nabavke, potpuno je neprihvatljivo da smo početkom decembra dobili tek jedno obaveštenje da to jednostavno mora da se sprovede do 12. decembra.
Ostaje nejasno kako neko može za devet dana tako nešto da sprovede.
Pošto ste ministar za ljudska prava, zaista vas kao čovek, kao građanin Srbije, kao čovek kome su se obratili invalidi iz Kraljeva, iz Raškog okruga, naravno obratili su se invalidi i iz Moravičkog okruga, i iz drugih delova Srbije, veoma zadovoljni ovim što smo uspeli da uradimo, da malo pokažemo ljudskog duha, topline, jedne brige o tim ljudima, i postavili smo pitanje juče ministru finansija, a danas postavljamo i vama: Molim vas, izađite za govornicu, jer tražimo da ove pare ne bude mrtvo slovo na papiru, da se nađe bilo kakvo rešenje da ovaj novac ne propadne. Dakle, tražimo da nam odgovorite da će ova sredstva biti iskorišćena.
Mi moramo misliti na te ljude. Tim ljudima su dovoljne njihove muke, dovoljno je da neko ovde u ovoj državi misli na te ljude. Gledali ste sigurno onu paraolimpijadu u Kini, koja je održana posle one zvanične olimpijade, i videli ste koliko je volje u tim ljudima, koliko postoji želje da se uključe u sve ono što mi, koji nemamo takvih problema, svakodnevno praktično radimo.
Gospodine ministre, mislim da je osnovni red da nam kažete kao predstavnik Vlade da će ta sredstva biti iskorišćena. Mora se naći modus za to. Tu, na šest nekih terena ako se podeli, to su male javne nabavke, praktično, i veoma brzo ćemo sigurno sve probleme rešiti i poslanici NS sigurno po ovakvim stvarima više neće izlaziti.
Ali, od vas tražimo da ovde izađete i sve ovo što je gospodin Markićević rekao, svi poslanici NS neće odustati sa ove govornice dok nam Vlada na adekvatan način ne odgovori šta će biti sa ovim novcem, jer je neprihvatljivo, ponavljam još jedanput, da u roku od sedam dana se nešto završi, da praktično ceo novembar propadne.
Mi smo se usaglasili. Mi smo prihvatili da smo jedan deo amandmana čak možda i pogrešili, ali sav nismo pogrešili sigurno, ali, eto, da ne bismo imali problema, da ne bi propao ovaj novac, prihvatili smo deo greške.
Naravno, ovde je postignut potpun konsenzus. Mi se zahvaljujemo potpredsedniku Skupštine, Gordani Čomić, koja nas je podržala u ovome. Dakle, ovde nema stranačke priče, ovde je priča ljudska, ovde je nešto što moramo da uradimo za ljude koji imaju takve probleme. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, samo u prilog podršci amandmanu kolege Stevanovića, a usput da se nadovežem na izlaganje mog stranačkog kolege, a po pitanju amandmana koji smo podneli, koji je prihvaćen na rebalans budžeta.
U prilog te priče, samo jedan kratak telegram koji smo dobili kao poslanička grupa i koji nas obavezuje, a mislim i vladajuću većinu, da se ovaj amandman, tako usvojen, realizuje do kraja i da imamo vrlo malo vremena da ispratimo ovu celu priču: "Poštovani poslanici, iskreno zahvaljujemo na razumevanju koje ste pokazali za lica sa posebnim potrebama, podnoseći amandman kojim se u rebalansu budžeta predviđa izdvajanje 12 miliona dinara za izgradnju sportskih terena za nas. Istrajte u toj humanoj borbi. Nismo često u prilici da se neko na ovaj način zauzme za nas.'' Udruženje obolelih od multiple skleroze Sombor.
Ovo je nešto što nas obavezuje, i levu i desnu stranu i smatram da ovde nema poslanika koji misle drugačije, samo treba da dobijemo i ovu bitku sa vremenom i da ova sredstva dođu tamo gde su namenjena.