Moram da podsetim da su ipak to sve domaće banke, da u domaćim bankama rade naši ljudi i da, recimo, približno od svih kredita koje su te domaće banke, bile one u našim domaćim rukama ili u rukama stranih vlasnika, 50% kredita odobrava se stanovništvu, 50% privredi. Prema tome, veoma je važno da imamo pravovremenu informaciju o svakoj pojedinačnoj banci.
Čula sam vrlo interesantno mišljenje, da imamo Zakon o osiguranju depozita, time su stanovnici zaštićeni, ne treba da štitimo banke koje su u stranim rukama. Treba se podsetiti da su te banke odobrile kredite pravnim licima. To je lako proverljivo. Dakle, 50% svih plasmana je otišlo u privredu. Kamatne stope visoke, niske, kritikovane itd, i o tome ću nešto reći, ali su one u toj našoj privredi.
NBS predlaže, ali Vlada je ta koja može da prihvati ili da odbije predlog. Prema tome, nije Narodna banka ta koja će sve sama odlučivati, a posebno nije Agencija, koja u suštini samo radi u ime i za račun države. Zašto ovo nismo radili ranije?
Verujte iz ličnih i porodičnih razloga imala bih mnogo razloga da hvalim bankarski sektor pre 2000. godine, ali sam se tada sa stricem koji je bio direktor jedne banke šalila i govorila da to u stvari nije banka. Kada dođete u banku, pa tražite svoj novac, dinarski, pa ne možete da dobijete svoj novac ukoliko neko drugi ne plati neki račun. Ukoliko hoćete da podignete štednju, ne možete da podignete štednju. Ukoliko hoćete da dobijete kredit, ne možete ni po astronomskim kamatnim stopama. Izgubljena je devizna štednja. Dinarska štednja je obezvređena. Izgubljen je Zajam za preporod Srbije. Hoću da kažem, teško je očekivati, i to je ono što zaista osećam da je tako, da ćete vi ponovo uložiti svoj dinar u onu banku odakle taj dinar niste mogli izvući. To je moje lično mišljenje, ali verujem da je i vaše.
Postavljeno mi je mnogo poslaničkih pitanja i često znam i da sami znate odgovor, ali mnoga pitanja koja su, recimo, poslanici postavili, a tiču se, na primer – prihoda države, rashoda države, deviznih rezervi. To su sve stvari koje možete naći na sajtu NBS, odnosno Ministarstva finansija.
Ukoliko nekog zanimaju prihodi, očekivani prihodi u decembru mesecu, države, onda mogu da kažem da je moja poslednja procena, na osnovu prve dve nedelje 52 milijarde dinara. Dakle, zaključno sa novembrom, svi podaci države, konsolidovane države, budžeta Republike Srbije su raspoloživi na sajtu NBS i Ministarstvu finansija.
Što se tiče politike kamatne stope i kursa, sada je tu bilo više pitanja i više opažanja, postoje, da vam kažem, u osnovi dva čista oblika deviznog kursa. Ili imate fiksni ili imate fleksibilan. I nešto pokušavate da radite između. Ako imate fiksni i ako želite fiksni, onda nemojte da kritikujete gubitak deviznih rezervi. Fleksibilni devizni kurs nije baš u kriznim trenucima primamljiv, ali sa druge strane štedi devizne rezerve. Devizne rezerve su u ovom trenutku devet i po milijardi evra.
Kada se borite sa inflacijom, jedan od instrumenata koji je veoma efikasan, drugo, to zaista piše i u osnovama makroekonomije koja s uči na prvoj godini Ekonomskog fakulteta. Znači, najefikasnije sredstvo protiv visoke inflacije jeste visoka kamatna stopa. Ona se ne sviđa svakome, ali se sviđa nekome. Znači, visoka kamatna stopa odgovara onima koji štede, a ne odgovara onima koji pozajmljuju.
Da li je tačno da nijedna zemlja u uslovima finansijske krize nije dizala referentnu kamatnu stopu? To nije tačno i ovo isto znam da znate, ali čisto zbog javnosti. Postoje dve grupe zemalja, jedna grupa zemalja koja nema platno-bilansne probleme i druga koja ima. Mi smo u toj drugoj grupi zemalja. Tamo gde nemate velike platno-bilansne probleme, tamo sve zemlje stvarno spuštaju kamatnu stopu. To nije sporno, ali u onoj drugoj grupi zemalja gde smo mi i Rumuni i baltičke zemlje i Turci i Brazil, itd, u toj grupi zemalja, i to se može proveriti, zemlje dižu kamatnu stopu. Zašto? Zato što efekte depresijacije teži da ugrozi stabilnost inflacije, a ne pomaže mu toliko, recimo sadašnji pad cena naftnih derivata ili energije na svetskom tržištu. Zato se koristi ta kamatna stopa.
Vi ste često ismejavali grupu koja treba da prati finansijsku krizu, ali ta grupa je stvarno radila, mogu reći i imena tih članova, ako vas to zanima. Činjenica je da ta grupa, a posebno, radi javnosti da kažem, da se u toj grupi, ne volim da polazim od sebe, nalazi gospodin Ilić, gospodin Radovan Jelašić, gospodin Branko Hinić koji je direktor Sektora za istraživanje u NBS, gospodin Janko Guzijan koji je državni sekretar i ja. Znači, ta grupa, ne uvek u istom sastavu, razgovarala je i sa predstavnicima privrede, finansijskog sektora, banaka i neprestano razgovara. Kao rezultat takve, tako da kažem, saradnje između Vlade, mada saradnje i razgovora nikad dosta, znači, jeste i predlog koji je u osnovi budžeta za 2009. godinu.
Znači, postoji jedno rešenje koje treba dovesti u formu operative, a to je da bez obzira na politiku kamatnih stopa NBS, koja je takva kakva je i ona je usmerena pre svega na stopu inflacije, ali sa padom stope inflacije naravno da će padati i te kamatne stope, država i NBS prave i potpisuju jedan memorandum koji će značiti – da će za kredite za koje država garantuje bankama koje odobravaju kredite privredi kamatne stope biti subvencionisane. To bi bio odgovor. Znači, zadržaćemo visoke kamatne stope ili relativno visoke, jer kamatna stopa prosto mora biti veća od stope inflacije, slažem se, sve je pitanje mere.
Što se tiče različitih pitanja postavljenih u vezi zarada u različitim agencijama, javnim preduzećima, itd, naročito u upravnim odborima, ja sam sad, pošto sam nedavno postala član, a gospodin Ilić je to od juna 2007. godine, saznala da član Upravnog odbora te agencije ima zaradu, odnosno naknadu od 31 hiljade dinara, a predsednik 34 hiljade, da su tri člana promenjena, da su to članovi po funkciji. Znači, onog trenutka kada ja ne budem ministar finansija, onaj ko me zameni to će postati po automatizmu. Znači, to su zarade.
Inače, sada se u okviru Ministarstva finansija radi snimanje svih onih agencija, kao što sam rekla, za javna preduzeća znamo, gde je država akcionar, ima svoj udeo, i snima se politika plata i već za javna preduzeća imamo predlog uredbe, znači, da se sve to reguliše na nivou države kao celine. Ako sam još nešto izostavila, a verujem da jesam, sutra je novi dan. (Aplauz.)
