Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao svuda u svetu, građani Srbije se plaše za svoju štednju, poslove i kupovnu snagu.
Zato je Vlada Republike Srbije na svojoj sednici 23. oktobra, da podsetim, usvojila predloge tekstova sledećih zakona: Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.
Rasprava o njima je danas završena i samo bih još jedanput želela da ponovim da je ovim paketom zakona, ali ne samo njim, država garantovala za sigurnost štednje svojih građana.
Na početku sam, mislim, delimično dala odgovor na pitanje gospodinu Tomiću. Poslanik Tomić je postavio pitanje zašto građani Srbije izvlače štednju iz banaka. Iz straha, gospodine Tomiću, kao što izvlače svoju štednju iz banaka građani Nemačke ili građani Austrije. Dakle, iz straha, bez obzira što u tim zemljama država garantuje štednju neograničeno.
No, daleko važnija za građane Srbije jeste činjenica da nijedan građanin nije ostao bez svog uloga i da sama ta činjenica, možda više i od ovog zakona, garantuje sigurnost i kontinuitet devizne štednje.
Pokušaću delimično da odgovorim na različita poslanička pitanja. Najveći broj pitanja mi je postavio poslanik Jojić. Nažalost, ne mogu baš na sva pitanja u ovom trenutku odgovoriti, ali ću se truditi.
Mislim da su poslanik Jojić i poslanica Jorgovanka Tabaković postavili identična pitanja, nebitno je kojoj poslaničkoj grupi pripadaju..
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ne mešaj se u politiku, ministre.)
Inače, ne držim političke govore i nemam političkog iskustva, što je očigledno. Samo hoću da odgovorim na pitanje kad odgovor znam istog trenutka.
Znači, poslanike su zanimale plate direktora, članova upravnog odbora i predsednika upravnog odbora u Agenciji za osiguranje depozita.
Raspolažem tim podacima za period 2006-2008. godine. To znači da će ovde sada vama biti poznati podaci pre nego što je Vlada dala preporuku kolike da budu naknade članovima i predsedniku upravnog odbora.
Prosečna plata po zaposlenom u Agenciji 2006. godine je bila 56.000 dinara, 2007. godine 75.000 dinara i 2008. godine 79.000 hiljada dinara (zaokružujem). Predsednik upravnog odbora, od jula meseca gospodin Ilić, koga pominjete, u periodu 2006, 2007. i 2008. godine imao je 34.000 dinara naknadu. Znači, nije se menjala u tom periodu. Takođe, članovi upravnog odbora u čitavom ovom periodu imali su u proseku naknadu 28.000 dinara. Dakle, i 2006. i 2007. i 2008. godine.
Što se tiče direktora Agencije, 2006. godine je imao, opet zaokružujem, 238.000, 2007. godine 283.000 i 2008. godine 305.000.
Tražili ste od mene podatke i ja sam vam podatke dala.
Što se tiče izveštaja o radu Agencije za osiguranje depozita, on je, u skladu sa zakonom, u propisanom roku, dostavljen Skupštini. Znači, Vladi, NBS i Ministarstvu finansija dana 11. jula 2008. godine.
Mislim da je takođe gospodin Jojić postavio dosta pitanja vezanih za nadoknadu privatizacionih savetnika u različitim privatizacijama ( A, to ste vi postavili? Izvinjavam se.), povodom privatizacije velikog broja banaka u državnim rukama. Posebno su vas zanimale nadoknade koje je primao ''Citadel'', kao privatizacioni savetnik.
Naravno, mogu da vam odgovorim na to pitanje, ali možda, javnosti radi, nije loše da znamo o kojim bankama se radi, ko su bili privatizacioni savetnici i kolike su bile nadoknade, s obzirom da se nadoknade sastoje iz dva dela, dakle, fiksnog dela i procenta vrednosti obavljenog posla. Ovo će, naravno, sve biti poslato i u pisanoj formi.
Dakle, Jugobanka a.d. Beograd, privatizacioni savetnik BNP, najpovoljniji ponuđač je bila Alfabanka iz Grčke, fiksna naknada je 150 hiljada dolara, postoji naknada koja je vezana za procenat ugovorenog posla, posao je 152 miliona evra, a to je 1,95% te sume. Dakle, ukupna naknada jeste 2,9 miliona evra.
Kontinental banka - opet isti privatizacioni savetnik, znači BNP. Fiksna naknada je bila 60.000 dolara i naknada po uspešnoj transakciji 1,95%, znači 960.000 evra.
Novosadska banka - isti privatizacioni savetnik, BNP, fiksna naknada 90.000 dolara, procenat od obavljenog posla je 1,95%, ukupno 1,4 miliona evra.
Niška banka a.d. Sada ono što pretpostavljam da poslanika Buhu najviše interesuje, to je ''Citadel''. Moram samo da vas obavestim da je, praktično, privatizacioni savetnik bio ING, koji je uzeo ''Citadel'' kao potprivatizacionog savetnika, tako da se znaju iznosi koliko je dobio ING, a on je onda platio ''Citadelu'' koliko je mislio da mu pripada. Fiksna naknada 100.000 dolara, procentualno 1,9%, sve zajedno 270.000 evra, na vrednost od 15,87 miliona.
Vojvođanska banka - privatizacioni savetnik ''Nomura'', nije bilo fiksne naknade, nego samo po procentu izvršene transakcije, a transakcija je bila vredna 368 miliona evra. Znači da je privatizacioni savetnik dobio 4,45 miliona evra.
Panonska banka - tu je takođe ''Citadel'', kao neko koga je angažovao ING, nema fiksne naknade, samo procenat izvršene transakcije, a taj procenat iznosi 1,40%, znači to je 1,7 miliona evra.
Kredi banka, Kragujevac - privatizacioni savetnik je ''Epik'', ima samo fiksnu naknadu i ona iznosi oko 35.000 evra.
Što se tiče Privredne banke Pančevo, sada mogu samo da kažem da će sve zakonske mogućnosti biti upotrebljene. Znači, znam za slučaj, znam da je bila kontrola Narodne banke Srbije i ono što mogu da kažem je da će sve zakonom dozvoljene mogućnosti biti upotrebljene.
Što se tiče odgovora na pitanja o troškovima stečaja četiri banke i koliki su gubici prihoda po osnovu zakupa zemljišta, kako je neko rekao, a da su tajkuni ti koji zakupljuju zemljište, moram da priznam da ne znam taj odgovor u ovom trenutku, ali ću pokušati da se raspitam.
Takođe, gospodin Buha je hteo da podseti Vladu koje sve mogućnosti stoje pred državom kada je u pitanju borba protiv finansijske krize. Htela bih da vas podsetim da sam rekla šta čini paket mera i da se u tom paketu mera nalaze i poreski zakoni, ali ako treba, da ponovim: Zakon o osiguranju depozita, garancija za novo zaduživanje banaka, garancija države, različiti oblici intervencije države koje podrazumevaju kapitalnu injekciju, a o kojoj ću nešto kasnije reći, podrazumevaju samo kao krajnju meru, poreska oslobođenja, ali takođe i različite oblike intervencije države iz budžeta sektoru privrede.
Vi kažete da država nema tih sredstava ili da su ta sredstva mala. Sve je pitanje mere. Kažem vam, 10% budžeta jesu diskrecioni rashodi. To je reda veličine 74 milijarde. U okviru tih 74 milijarde moraju da se nađu kapitalni izdaci i moraju da se nađu krediti države. Svi krediti države jesu krediti pod povoljnijim uslovima. Znači, kapitalni izdaci u okviru tih 74 su 40, a to što su krediti pod povoljnijim uslovima, koji uključuju kredite Fonda za razvoj, jesu otprilike 25 milijardi dinara u budžetu za 2009. godinu.
Tih 25 milijardi uključuje 5 milijardi iz budžeta direktno Fondu za razvoj, ali ne treba zaboraviti da Fond za razvoj ima vlastita sredstva, koja su reda veličine 16 - znači, 16 plus 5 je 21 milijarda.
Htela bih da nešto napomenem o često izricanom apelu da država ne radi dovoljno i da su baš u ovom trenutku neophodna velika poreska oslobođenja. Stvarno bih htela da apelujem na vas, kao narodne poslanike, da se ne može u istom trenutku tražiti od države veća podrška, veća pomoć, a da nema ili da se odriče poreskih prihoda. Prosto, račun morate platiti.
Takođe, htela bih podsetiti da najvažnije poreske stope u Srbiji, koje su ovde toliko puta kritikovane, jesu relativno niske. I ne samo to, nego su velika poreska oslobođenja. Kada, recimo, hoćete da izvedete kolika je efektivna poreska stopa na porez na dobit, videćete da je ona samo 5% i da je nema takve na svetu.
Znači, carinske stope su visoke, ali poreske stope u Srbiji, to se može uporediti, spadaju u red nižih poreskih stopa. Posebno akcize, posebno PDV, posebno porez na dohodak i posebno porez na dobit. Ja ne volim da uzimam Hrvatsku kao primer, ali tamo je recimo PDV 22%, u Mađarskoj je 23%. Naša poreska stopa, sa izuzetkom 4-5 zemalja, ima najnižu stopu PDV.
Nisam sasvim razumela narodnog poslanika Zorana Nikolića, ali bih pokušala da na njegovo pitanje odgovorim na sledeći način. Mislim da se pitanje odnosi na postupak kupovine akcija banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost, ali sa aspekta činjenica da država, odnosno Narodna banka, tu ima previše slobode i da tu slobodu treba ograničiti.
Na to pitanje mogu samo da odgovorim da ne postoji ni narodna, odnosno centralna banka u svetu, ni država, koja nema izvesna diskreciona prava.
Lično, više volim pravila, ali ako mi neko nađe zemlju u kojoj možete samo na osnovu pravila da vodite fiskalnu i monetarnu politiku, volela bih da mi to kaže. U ovom slučaju jeste diskreciono pravo države. Objašnjava se činjenicom da država, odnosno narodna banka, nekada mora biti fleksibilna i brzo reagovati. Ali, opet podsećam da je ovo samo u krajnjoj nuždi.
Za mene je najkorisniji podsticaj koji sam dobila od parlamenta i od vas svih insistiranje na kontroli trošenja javnih sredstava, pre svega mislim na zarade javnih preduzeća, akcionarskih društava, agencija u kojima država ima svoje vlasništvo. Taj problem očigledno postoji duži niz godina i za mene će, recimo, biti lični izazov da pokušam da ga rešim. Vi ćete to na kraju oceniti.
Na kraju bih predložila poslaniku Markićeviću, ako je još uvek tu, sastanak koji ću organizovati zajedno sa predstavnicima Trezora, Ministarstva sporta i mojom malenkosti, jer zaista mislim da, kada postoji dobra volja i novac, svaki problem možemo rešiti. Hvala.