Poštovani građani Srbije, imamo pred sobom jednog nazoviministra, koji je uništio poljoprivredu Srbije. Da sam na njegovom mestu, ne bih ušao pred narodne poslanike da im kažem da sam imao čast da otvorim jednu hrvatsku firmu i kompaniju u Srbiji, a da nisam imao čast da otvorim ni kokošinjac u Hrvatskoj.
Koliko stotina hiljada hektara Todorović uživa? Otkud mu? Gospodine Milosavljeviću, vi ste potpisivali ugovore, a ne lokalna samouprava. Ovde ste izjavili pred narodnim poslanicima da lokalna samouprava raspisuje tendere. Jeste, ali ko potpisuje ugovore? Vi ste ih potpisali. Doneću ih sad, imam gore desetak.
Drugo, niste ograničili rok naplate, niste naplatili po Zakonu o izvršnom postupku, niste postupili po Zakonu o obligacionim odnosima. Ko ne poštuje ugovor, ugovor mu se raskida. Kad ste vi raskinuli ijedan ugovor?
Kako to Đorđe Nicović koristi 1.000 hektara u Banatskom Brestovcu, a ne plaća nikome ni žutu banku? Kako to jedan građanin u Omoljici koristi 740 hektara a duguje sada, u ovoj godini, 800.000 evra, samo po tom ugovoru?
Vi pričate da lokalna samouprava zaključuje ugovore. Ne. Vi ih potpisujete, i vi ste obmanuli javnost, i vi ste ovde, u ovom parlamentu, u ovom trenutku najveći manipulator. Vi ćete odgovarati za stanje u poljoprivredi jer ste vi potpisivali te ugovore.

Gospođa Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodo ministri, možda ovih dana niste obratili pažnju na vest da je Hrvatski sabor doneo jedan zakon vezan za korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Protumačilo se da je to, pre svega, atak na poljoprivredno zemljište čiji su vlasnici Srbi izbegli iz Hrvatske, i to sigurno jeste tako, ali bitna je ideja vodilja koja ih je naterala da promišljaju i donesu jedan takav zakon.
Naime, oni su prvo obavezali građane da to zemljište moraju da koriste, inače godišnje moraju da plaćaju 1.000 evra, tako da već kroz neku godinu to zemljište potpuno izgubi vrednost, a onda oni koji nisu u prilici da ga koriste, odnosno da ga obrađuju, moraju da ga prodaju. Ali, ne mogu da ga prodaju bilo kome, nego moraju da ga ponude državnoj agenciji za prodaju poljoprivrednog zemljišta, odnosno nepokretnosti.
Dakle, to je država koja razmišlja o tome šta je njeno javno dobro, kome ono može da se prodaje i koji je njen interes da to zemljište ostane u svojini hrvatskih državljana ili države Hrvatske. A šta mi radimo?
Da li naša država zna koliko je našeg poljoprivrednog zemljišta širom Srbije, a pogotovo u Vojvodini, u vlasništvu stranaca? Kada bi nam neko iz Vlade rekao tu informaciju (evo, možete i vi, gospodine Milosavljeviću, da izađete i da nam kažete), bili bismo veoma zahvalni.
A kada neko izađe ovde i kaže da je napravljen veliki hipermarket koji zapošljava 400-500 ljudi, ja se, verujte, naježim. Jer, u ekonomiji je poznat taj sindrom - ''veliki koji guše male''. Vi u isto vreme ne kažete koliko je zatvoreno malih trgovinskih radnji, nemate taj podatak zato što vas ne interesuje. Ali, to je nešto što je ekonomija savladala i što je normalno da se dešava.
Prema tome, to je igra brojki. Ovde smo zaposlili 400, tamo smo ugušili 800 poreskih obveznika i zbog toga mi, u stvari, stalno imamo povećan broj nezaposlenih. To neće niko da nam kaže. Dakle, nemojte da potcenjujete intelekt narodnih poslanika, a naročito ne građana Srbije, oni vrlo dobro znaju šta nam to znači. Ti hipermarketi nama ne donose ništa posebno dobro.
A kada kažete da je to u nadležnosti lokalne samouprave, molim vas da kažete, kada je Beograd u pitanju, da je to u nadležnosti grada Beograda, jer te regulacione planove gde se prave ti hipermarketi donosi grad Beograd i on ustupa to zemljište a ne opština Palilula ili opština Zemun ili Čukarica ili ne znam koja druga. Dakle, to je istina, a ne ono što vi pričate.

Gospodin Buha reklamira Poslovnik.

Javljam se po čl. 225. i 226. i tražim od ministra poljoprivrede dodatnu informaciju o diskriminatorskom zakonu koji je Hrvatski sabor doneo, vezano za korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
Naime, prema hrvatskom zakonu o poljoprivrednom zemljištu, građanin koji je vlasnik zemljišta koje ne obrađuje biće opomenut, biće mu razrezana novčana kazna i, ukoliko ga ni iduće godine ne bude obrađivao, to zemljište mu se oduzima, ulazi u Fond državnog zemljišta Republike Hrvatske i time prestaje pravo vlasništva.
Srbi koji su proterani iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske u nemogućnosti su da se vrate u Hrvatsku i da uživaju u poljoprivrednom zemljištu, obrađuju ga, i ne samo u poljoprivrednom zemljištu, nego i u šumskom zemljištu, livadama, vinogradima, voćnjacima i tako dalje.
Šta čini ova država da pomogne Srbima koji ne smeju da se vrate? Na desetine i stotine hiljada hektara tog zemljišta za sada je bez obrade. Usled nemogućnosti odlaska tamo, Srbi ne mogu da ga obrađuju.
S obzirom na to da je zakon stupio na snagu ovih dana, to zemljište će preći u državno vlasništvo Republike Hrvatske. Vidite kako to Hrvati rade.
Mi, s druge strane, izlazimo u susret, čak lobiramo da dolaze ovde hrvatska i slovenačka preduzeća i privredna društva. Ona ulaze na naše tržište sasvim slobodno, u odnosu na nas, koji smo onemogućeni tamo da ulazimo. Koliko je meni poznato, svega tri naša privredna društva rade u Republici Hrvatskoj, u odnosu na stotine njihovih privrednih društava i predstavništava koja rade ovde.
Još je bitno napomenuti da naša privredna društva imaju legalnu imovinu u Hrvatskoj. Sporazumom o sukcesiji ta imovina je morala biti vraćena Republici Srbiji, odnosno privrednim subjektima. Šta ste učinili da oživotvorite te odredbe Sporazuma o sukcesiji? Ništa. Hrvati su to još 1991/92/93. godine otuđili, onemogućili Srbe da uživaju, da raspolažu tom imovinom.
Dalje, onoga trenutka kada ste, ove godine, u šestom mesecu, doneli uredbu o prodaji hrvatske, slovenačke, bosanske imovine, krenule su protestne note. Slovenija je uputila četiri protestne note našem Ministarstvu spoljnih poslova sa pretnjom - nećete ući u EU ukoliko budete prodavali našu imovinu.
Oni su našu imovinu otuđili, konfiskovali itd. Onoga trenutka kad smo ušli, ali moram vam reći, u suprotnosti sa odredbama Sporazuma jer nismo smeli to da napravimo, ali smo to napravili...
(Predsednik: Vreme, gospodine Buha.)
Tražim informaciju – šta Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo poljoprivrede rade po tom pitanju? Kako sprečiti hrvatsku državu da donosi ovako diskriminatorske zakone?

Reč ima gospodin Krstin, po Poslovniku.
Imam utisak da sednicu ponovo pretvaramo u poslanička pitanja i pitanje poverenja Vladi. Zamolila bih vas da to privedemo kraju.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104.
Bivši ministre poljoprivrede, gospodine Slobodane Milosavljeviću, godine 2006. smo doneli Zakon o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta. Lokalne samouprave su decembra meseca oformile komisije koje su napravile plan davanja u zakup tog poljoprivrednog zemljišta.
Znači, tada se pravi ugovor između zakupca i komisije za prodaju zemlje, što se tiče lokalne samouprave. Ali, nijedan taj ugovor nije bio validan dok ga vi niste odobrili.
Samo mi objasnite kako je moguće, kako ste mogli odobriti da u opštini Zrenjanin u 2007. godini (spremio sam 2.015 listova kada ovde budem došao da pričam u načelu) oni zakupe zemljište, a da ga ne plate? Počeli su sa plaćanjem u 2008. i plaćeno je svega 62 miliona. Godina 2007. je izuzeta - vašim odobrenjem.
Vi ste omogućili onima koji su zakupili državno poljoprivredno zemljište, a samo u opštini Zrenjanin je vrednost preko 600 miliona, samo da plate u 2008. godini, 62 miliona, a od toga 25 miliona ide opštini (jer 40% ide opštini, 30% pokrajini, 30% ide Republici). Vi ste odobrili da preuzmu i da rade na hiljade hektara i da niko ne plati niti opštini, niti pokrajini, niti Republici. Zar to nije krivično delo?
Znači, ne može da bude validan taj ugovor, koji je uradila Komisija za zakup zemljišta, znači između licitanta i komisije, a da vi niste odobrili. A vi ste samo u opštini Zrenjanin odobrili da u 2007. godini ne plate ni dinara za hiljade hektara, koji su vredeli preko 600 miliona dinara.
Doneću vam dokument, spremio sam to za raspravu u načelu (već je to počelo, u stvari, ali trebalo bi sutra da se javim). Voleo bih da tu sedite, da budete prisutni da vam pokažem dokumentaciju koja je ogromna (rekao sam već, 2.015 listova). Isto to sam nagovestio još pre nekih mesec i po dana.
Vi ste tada, u 2007. godini, kao ministar poljoprivrede, odobrili da toliko zemljište neko zakupi, a da ne plati. To je na vašu čast, kao ministra poljoprivrede, a na veliku žalost ove države.

Reč ima gospodin Slađan Mijaljević.

Poštovana predsednice, drage kolege, javljam se po članu 226. i tražim odgovor od ministra jer sam zaista sablažnjen ovim informacijama koje sam sada čuo.
Nešto u sklopu ovih pitanja sam i postavio na sednici 9. decembra ove godine, za nekoliko ministarstava i nekoliko agencija. Samo sam od jedne agencije dobio neki odgovor, koji me apsolutno ne zadovoljava. Ta agencija se hvali da zna mnogo o tome šta se dešava po zemlji Srbiji. Međutim, na kraju je ispalo da ja znam više od nje.
Postavljam određeno pitanje. U Ženevi su 19, 20. i 21. septembra 2003. godine predstavnici Vatikana, Amerike, Nemačke i Engleske doneli određene planove u nekoliko tačaka. Preko plana Barbarosa 5 - Vojvodinu demografski strukturno promeniti; najpre je ekonomski potčiniti kupovinom zemljišta i preduzeća, a zatim sve učiniti da se razgradi duhovna veza sa Srbijom. U cilju promene demografske strukture stanovništva, oterati preko Save i Dunava sve Srbe, oko 400.000, koji su u Vojvodinu došli kolonizacijom.
Za etničko čišćenje Srba i nepokornih drugih manjina angažovati "nastaše" iz zapadne Hercegovine i teroriste sa Kosmeta. Zemun očistiti od Srba i pretvoriti ga u hrvatski grad koji će biti brana nezavisne Vojvodine prema Srbiji.
I dalje očekujem od određenih ministarstava odgovore na ova pitanja postavljena 9. decembra, a sada pitam gospodina ministra šta on zna povodom ovoga, da Vojvodinu treba najpre ekonomski potčiniti kupovinom zemljišta i preduzeća, a zatim sve učiniti da se razgradi duhovna veza sa Srbijom. Hvala.

Zahvaljujem. Idemo sada po izdvojenim mišljenjima. Najpre se javio gospodin Slobodan Maraš. On je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za finansije.