Predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodne poslanice i poslanici, vi ste čudni, gospodine Nikoliću, svašta ima na ovoj strani. Ima, recimo, onih koji kažu da je 400 miliona za NIS malo, jer je malo onda 200 koje pripada Vojvodini, ali ako nije 200 nego 360, onda je to 400 miliona, i nije loše. Mislim da je ceo budžet zasnovan na takvim protivrečnostima i čudnim odnosima. Kažu da je razvojni i da je restriktivni. Nešto se razumem u ekonomiju, to bi otprilike bilo kao da se izmisli ''suva voda''. Ili je razvojni, ili je restriktivni!
U svakom slučaju, kriza kuca, Vlada je shvatila, dogovorila se, tu su se spakovali svi sa ovakvim protivrečnostima koje ste vi dobro primetili i sada imamo tri i po odsto rasta društvenog proizvoda, to je projekcija, 8% inflacije i te pare ćemo da potrošimo. To meni liči kao kad bi čovek došao kući s posla kaže ženi – ženo, u mojoj firmi su počela otpuštanja, možda ću i ja doći na red, zabrinuh se. Kaže – 'ajde, sedi, da se dogovorimo gde ćemo u inostranstvo na skijanje ove zime, a i da vidimo gde ćemo na letovanje. Ona kaže – čekaj, možda ćeš dobiti otkaz. On odgovara – nema veze, možemo da planiramo.
Ne znam zašto ste isplanirali ovo kad znate da nije realno. Znate da ćete za mesec, dva, tri morati da se suočite sa činjenicom da je 3,5% fantazija. Nemačka, koja je motor evropske privrede, imaće negativan rast. I Nemačka ima poljoprivredu, pa ne kaže da će je to izvući.
U svakom slučaju, predlagali smo vam da se stegne kaiš na državnom nivou, da se da daha i prostora privredi i stanovništvu, a to znači novac. Toga u budžetu nema. I dalje se zadržava više od 28 hiljada službenika u postojećem sistemu.
Mi sa vama imamo koncepcijski sukob, mi mislimo da država treba da bude jeftinija i efikasnija, a taj novac da se ostavi privredi. Zato smo i predlagali niz mera dva puta: snižavanje akcize u oblasti trgovine energentima, snižavanje poreskih opterećenja u oblasti građevinske industrije, snižavanje taksi i administrativnih troškova u oblasti građevinske industrije. To su motori rasta. A, šta vi radite? S jedne strane, kažete daćete firmama da ne otpuštaju radnike. Što ne smanjite porez na plate i time će se više podstaći biznis da ne otpušta radnike.
Odakle ćete da uzmete te pare? Pa, isto od te privrede. Znači, kada je privreda u problemu, a jeste, treba joj ostaviti više novca, a vi hoćete taj novac da uzmete pa da deliti po svom subjektivnom nahođenju.
Javna potrošnja, odnosno udeo javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu biće, zbog toga što neće biti rasta od 3,5%, veći od 45%, a mi stalno kukamo – smanjite javnu potrošnju. Predlagali smo i ukidanje nepotrebnih ministarstava i kancelarija.
Pogledajte, dupliranje nadležnosti. Postoji Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, tamo ima 20 zaposlenih, ali postoji Republički zavod za razvoj, sa 36 zaposlenih, kad pogledate nadležnosti to je copy-paste. Da ne pominjem Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, takođe se time bavi, koliko tamo ima zaposlenih to se ne može utvrditi iz ove knjige zbog toga što, recimo, ne piše broj zaposlenih kod gospodina Dinkića, kao što piše kod Krkobabića, Dačića i ostalih potpredsednika.
Evo primera rasipanja. Najmanje ima Krkobabić, 17, Dačić ima 21, a Đelić 20, ali ovde je broj izbegnut. Rasim Ljajić, možda ćete ga proglasiti i predsednikom organizacionog odbora, proslave, recimo, bitke na Čegru. On je univerzalni ministar, njemu ste dali da finansira, između ostalog, i Ravnogorski pokret, Asocijaciju za negovanje tradicije jugoslovenske vojske u otadžbini i Srpski četnički pokret, dakle, pored, jedno, 15 organizacija i ove tri.
A, dali su, Ministarstvu sporta – ''Sankaški savez Srbije'', ''Sportsko penjačka organizacija Srbije'', ''Ski-džet savez'', zamislite, ima nešto što se zove ''brazilski džiu džicu'', ima i ''japanski'', pokazaću vam posle.
Jeste li čuli možda za ''Streljački savez za leteće mete Srbije''? I to se finansira, da ne govorimo o ''go savezu'' i ''kung fu višu savez'', da ne govorim o ''bridžu''. Jesu sportski savezi, ali ja znam da se tim sportom bavi možda troje, ne govorim o sportskim savezima tradicionalnih sportova. Znači, rasipništvo na delu!
Pošto mi ističe vreme, mogu da kažem da se mi koncepcijski razlikujemo, da zbog toga taj budžet ne možemo da podržimo, jer je to rasipanje para, uzimanje od privrede koja je u teškoj situaciji i zato bih ovaj poslednji minut od vremena LDP potrošio da nešto kažem mojoj strani, opozicionoj.
Oni su dokazali da su nesposobni. Oni žele privremeno finansiranje. Znam da je vama neprihvatljivo da vas ja pozovem, pa da povučete amandmane i da mi usvojimo taj budžet, politički, je l' tako?
Ali zato, gospođo, na vas apelujem, ima među njihovim amandmanima, mi nismo podnosili amandmane, i pametnih i suvislih, ne kažem da su svi, sedite, dogovorite se, ako vam je stvarno interes da ne uvedete zemlju u privremeno finansiranje. Razgovarajte sa gospodinom Cvetkovićem, sedite, dogovorite se sa njima, nešto može da se prihvati, daj, da završimo ovu agoniju. A vama poručujem, nemojte im dati ono što žele, jer privremeno finansiranje znači i više prostora za manipulaciju, za krađu, lopovluk i korupciju!
S druge strane, kako da kažem, ne moramo više pokazivati koliko su nesposobni. To ide na štetu svih nas, i države. Znači, na vama je potez, duboko verujem da i sa ove strane sede odgovorni ljudi koji žele da se ova agonija završi. Još nešto da vam kažem, oni žele da ova strana bude kriva za sve što ne valja u državi. Ima dva univerzalna razloga – svetska ekonomska kriza i svađa među radikalima, zbog čega je Parlament blokiran. Ne dajte im argument u ruke, izvucimo ih na čistinu, jer život će im se urušiti na glavu! Ono što je ispred na ulici, ono što neće moći da rade, sve će se na njih navaliti jer su nesposobni. Otvorite ih, pokažite im, pokažite građanima da su nesposobni.
(Predsednik: Vreme.)
Nemojte im davati povod da se sakrivaju iza nečega što je crna rupa, Parlament, itd, pošto kontrolišu medije, uspešno rade već nekoliko meseci. Hvala vam. (Aplauz.)

Gospodin Milan Lapčević ima reč, izvolite, vaša poslanička grupa ima još 13 minuta, gospodine Lapčeviću.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Dragutinović, u okviru svog vremena probaću da se osvrnem na Predlog budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, za koji je predsednik Vlade rekao da je i restriktivan i razvojni.
Neću da ponavljam, ta sintagma je malo čudna, jer je nemoguće da je, s jedne strane, i restriktivan, a s druge strane, i razvojni.
Probaću da prokomentarišem nekoliko napomena koje je sam predsednik Vlade rekao predstavljajući ovaj budžet. Između ostalog, rekao je, da ovaj budžet karakteriše princip solidarnosti, što znači da bi trebalo da svi podnesu svoj deo odgovornosti i svoj deo tereta kako bi nam svima bilo lakše, dakle, to je rekao predsednik Vlade, što je direktno suprotno onome što piše u posebnim stavkama za svakog budžetskog korisnika u predloženom budžetu.
Naime, možda to i ima opravdanja za razne druge institucije koje se finansiraju iz budžeta, ali ako se samo pogledaju stavke koje se tiču kabineta ministara i potpredsednika Vlade, to odmah pada u vodu. Na desetine puta smo pričali ovde za ovom govornicom i mi iz DSS i drugi predstavnici opozicije da onda kada nastupi ekonomska kriza, kada je neizvesno da li će budžet biti ispunjen prema planu kako je predviđeno ovim predlogom budžeta, kada država treba da smanji svoju javnu potrošnju, da to moraju prvo da učine oni koji predstavljaju budžet, koji predlažu budžet, koji sede u Vladi, dakle, prvo da pođu od sebe, pa onda mogu da smanjuju dodatke i rashode u javnoj potrošnji u svim drugim institucijama.
To nije slučaj, pa će, recimo, kabinet ministra – prvog potpredsednika Vlade imati u ovom budžetu, kako je predviđeno, na raspolaganju skoro 72 miliona dinara, kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije 67, za privredni razvoj 60, za socijalnu politiku 50 miliona dinara. U svakom od ovih kabineta predviđeni su troškovi za usluge po ugovoru i za troškove putovanja od 5 pa do 20 miliona dinara. E, tako se ne vrši ravnomerna raspodela troškova i smanjena budžeta, tako se ne štedi budžet, već se rasipaju narodne pare.
Ono što je posebno interesantno u ovom predlogu budžeta, i na to ću se najviše osvrnuti, pored vrlo problematičnih stavki koji se tiču punjenja budžeta prouzrokovane primenom SSP i smanjenjem prihoda od carina u visini od 300 miliona evra, dakle, u ovom budžetu ćemo imati manje prihoda u toku godine najmanje za tih 300 miliona evra, a može se desiti i još manje prihoda, druga velika negativna implikacija jednostrane primene SSP jeste što će ionako slaba privreda, koja nema dovoljno privrednu aktivnost, ove godine iz budžeta biti manje subvencionirana i manje podsticana jeftinim kreditima, takođe, poljoprivreda, koja je jedan od značajnih nosilaca privrednog razvoja, imaće za pet milijardi manje subvencija tokom naredne godine.
Znači, da će takva privreda i takva poljoprivreda biti dodatno pogođene jednostranom primenom SSP, jer će biti smanjene carine na uvozne proizvode, a domaća privreda će imati skuplje kredite čime neće moći da bude konkurentna, što će dodatno uticati i na pad proizvodnje i na zaposlenost i na prihode u državi.
Ono što je najveći problem, po meni, u ovom budžetu, jeste sadržano u članu 3, ako se ne varam, gde se govori da će budžet Vojvodine inkasirati od prodaje ''Naftne industrije Srbije'' 90% prihoda, a budžet Republike Srbije samo 10% prihoda od prodaje i to izuzetno od članu 61. Zakona o privatizaciji.
Jednom sam ovde govorio da je vrlo sporno to da se sve što se proda u Vojvodini 50% odvaja za pokrajinsku administraciju. Ovo što je sada predloženo to je protivustavno, jer se ovim probija predviđenih 7% za Vojvodinu i protiv je Zakona o privatizaciji, jer se predviđa da 90% prodaje ''Naftne industrije Srbije'' ide budžetu Vojvodine.
Pitam vas, da li to znači da mi iz Niša, jer je u tom gradu smešena ''Duvanska industrija Niš'' koja je prodata pre četiri godine, sada treba da tražimo 90% budžeta za Niš i za našu regiju? Da li to znači to? Da li znači to kada ''Rudarsko topioničarski basen Bor'' bude prodat, sledeće godine, da Borani treba da se organizuju sa susednim opštinama i da traže 90% budžeta za njihove opštine, jer su one veoma nerazvijene. Da li je tako? Šta je razlog da 90% prihoda od prodaje ''Naftne industrije Srbije'' ode Vojvodini? Da li će od toga biti finansirane nerazvijene opštine u Vojvodini?
Prema svim podacima u Vojvodini su mnogo razvijenije opštine nego u drugim delovima Srbije, naročito u južnoj i istočnoj Srbiji. Na ovaj način kršite i Ustav i Zakon o privatizaciji. Na ovaj način prodajom ''Naftne industrije Srbije'' 90% pripašće Vojvodini a 10% Srbiji, kao da je 90% prometa i 90% imovine na teritoriji Vojvodine. Samo u Nišu i okolnim opštinama bar 60 miliona evra je vrednost imovine NIS i oko 10% prometa.
Podneo sam amandman, na član zakona, koji kaže da onoliko koliki je promet i kolika je vrednost imovine NIS na našoj teritoriji mora da pripadne tim opštinama. Ovo je jedna stvar koja ne može da prođe pored svih ovih stvari koje se tiču rasipništva u budžetu, mi ne možemo da podržimo ovakav predlog zakona koji je, prvo, protivustavni, a drugi, protivan Zakonu o privatizaciji.
Na kraju, što je najvažnije, apsolutno nisu realna i nisu pravedna, rešenja u predloženom budžetu. Više ću govoriti o pojedinim rešenjima kada na redu bude moj amandman, ali ovakav budžet i ovakve predloge određenih članova u ovog predloga zakona ne možemo podržati. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Gospodin Bortić. Poslaničkoj grupi je ostalo nešto više od tri minuta.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, ova tačka dnevnog reda je jedna od najvažnijih, kako za nas narodne poslanike tako i za sve građane Srbije.
Vlada Republike Srbije koja je dostavila Predlog budžeta pokazala je visok stepen političkog realizma i zato smatram da ovaj obiman tekst, uprkos svim njegovim nedostacima o kojima se može i treba raspravljati, treba usvojiti. Budžet pokazuje stav Vlade da se u uslovima svetske recesije nastoji da održava prioritete razvojne politike i da izbegne zamke lošeg poslovanja. Možda se u analizi može zameriti opredeljenju Vlade da nekim ministarstvima dodeli znatno više sredstava nego u prošloj godini, a drugim ministarstvima i 30% manje sredstava nego u 2008. godini.
Međutim, ovo pokazuje nameru Vlade da vodi racionalnu i štedljivu politiku, sa jedne strane, a sa druge strane, da stimuliše one grane razvoja društva koje smatra prioritetnim. Ono na šta treba ukazati je potreba da se u narednoj godini rashodi ministarstava svedu na najmanju moguću meru, jer se i tu nalaze mogućnosti za štednju. U tom smislu, treba doneti akt koji će regulisati ovu oblast.
Najvažnije za sve nas je da deficit u budžetu ne sme da bude nepokriven. Kao poslanik sa područja Mačvanskog okruga, želim da ukažem da je ovaj okrug jedan od najvećih u Srbiji, a da po Predlogu budžeta dobija manje sredstava od svih drugih, ne računajući one sa područja KiM.
Od Mačvanskog okruga manje sredstava dobija samo Pčinjski okrug. Ne treba da podsećam da na području Mačvanskog okruga egzistira nekoliko privrednih grana, među kojima je dominantna poljoprivreda. U tom smislu, ako želimo da se u ovoj oblasti približimo evropskim standardima, neophodan je drugačiji pristup u raspodeli budžetskih sredstava.
Na samom kraju, želim da ukažem da u uslovima recesije, kroz koju već prolazimo, ne smemo voditi takvu politiku raspodele budžetskih sredstava, koja bi zanemarila životne sudbine ljudi koji eventualno mogu ostati bez posla. Zato je neophodna racionalna i odgovorna socijalna politika koja će obezbediti da se teret krize ravnomerno raspodeli na sve slojeve društva. Uz takvu politiku i uz mere stimulativne podrške svim razvojnim granama privrede, a posebno onim koje izvoze na svetsko tržište, što omogućuje najbrži povratak sredstava u državnu kasu, mi iz poslaničkog kluba SPS - Jedinstvena Srbija, uvereni smo da će ova vlada na pravi način obezbediti i razvoj društva i izvesti zemlju iz krize. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Veroljub Arsić. Vašoj grupi je ostalo još osam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da sam od predlagača, dakle, od Vlade Republike Srbije, očekivao jedan daleko, daleko ozbiljniji budžet, nego ovaj koji se našao pred Skupštinom Srbije.
Kada je zemlja siromašna, kao što je Srbija siromašna, a kada se u našem okruženju zahuktava svetska ekonomska kriza, mi nemamo budžet koji treba da predstavlja rezultat, odnosno realnost ova dva faktora, već imamo budžet, odnosno Predlog budžeta koji je rezultat ambicija, sujeta, neispunjenih predizbornih obećanja i halapljivosti malih stranaka, sa još manjim predsednicima, koji na visokim državnim funkcijama vedre i oblače Srbijom.
Zato me ne čudi što je predsednik Vlade, gospodin Cvetković, obrazlagao budžet nešto malo manje od dva minuta. Ne čudi me što je ministar finansija obrazlagao budžet nešto jedva malo više od pet minuta, doduše, polako čitajući ono što je napisano, što bi u nekom bržem čitanju možda bilo čak i kraće.
Da je budžet rezultat nerealnosti, možemo da pogledamo već na prvoj prihodnoj strani budžeta. Pazite, u 2009. godini planira se, samo iz poreza na dobit preduzeća, veći prihod u iznosu od osam milijardi. Očigledno da taj, koji je napisao taj podatak, nije vodio računa da će mnoga privredna društva i pravna lica da iskazuju gubitak prouzrokovan kursnim razlikama i padom dinara.
Još jedna optimističnija stvar, kaže se da će porez na dodatu vrednost iz uvoza da bude za oko 14 milijardi veći. Premijer, gospodin Cvetković, kaže – znate, skinućemo carine. Zato što će biti skinute carine, više će robe da se uvozi, pa ćemo da naplatimo veći porez na dodatu vrednost. Taj koji je to rekao, morao je da vodi računa, da bi mu ostao isti porez na dodatu vrednost iz uvoza, sa skinutim carinama, potrebno je da za oko 15% više uveze robe na teritoriju Republike Srbije. A sa ovim povećanjem, potreban je veći uvoz za oko 25%.
Ako uzmemo u obzir količinu novca koja cirkuliše na tržištu, da je broj radnika u padu, da će samim tim i zarade biti manje, ako je povećan uvoz, ko će najveću štetu da pretrpi? Domaći proizvođači. Pada domaća proizvoda i pada domaća potrošnja! A, odakle se primaju plate, osim iz budžeta Republike Srbije, primaju se baš iz realnih izvora, iz proizvodnje. Ako nemate ko će da prima plate, postavljam pitanje, a ko će onda da vam puni budžet? Iz kojih izvora mislite da punite budžet Republike Srbije?
O tome, kako je ovaj budžet rezultat štednje, realnosti, govori nam sama podatak kako se vi ponašate kada raspolažete sredstvima. Navešću to na jednom primeru, koji se tiče Vlade Republike Srbije, kada su u pitanju pojedinosti, tu ćemo malo više da uđemo u tu materiju, ali samo hoću da kažem da imamo za prvog potpredsednika Vlade, gospodina Ivicu Dačića, poseban kabinet koji treba da potroši 72 miliona dinara. Pazite ovo, kabinet predsednika Vlade – 61.750.000. Kakav je to prvi potpredsednik Vlade i zamenik predsednika Vlade koji treba da potroši više nego kabinet predsednika?!
Da stvar bude još gora, gospodin Dačić je i ministar unutrašnjih poslova. Čovek ima dva kabineta, dva radna mesta, da li ima i dve plate, baš se pitam?! Ali, očigledno da su mu ambicije kako će da raspolaže novcem i vlašću, izuzetno velike.
Onda, imamo kabinet potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija, gospodina Božidara Đelića. On treba da potroši 67 miliona dinara, a istovremeno je ministar za nauku i tehnološki razvoj. Pazite, i Đelić će da potroši više nego kabinet predsednika Vlade. I on ima dva kabineta, dva radna mesta. Da li ima i dve plate, ili mu je dosta ono što je zaradio u "Meridijan banci", pa mu ovo dođe za džeparac?!
Imate, dalje, treći kabinet potpredsednika Vlade, gospodina Krkobabića, koji treba da potroši 50 miliona dinara. Znači, tri potpredsednika potrošiće četiri puta više nego jedan predsednik Vlade, a on treba da objedini i kabinete potpredsednika, i sva ministarstva i opet troši manje.
E, pa, gospodo, sada da se vratimo na početak moje diskusije, ovaj budžet je rezultat ambicija, sujeta, neispunjenih predizbornih obećanja i halapljivosti malih stranaka sa još manjim liderima, koji sa visokih položaja vedre i oblače Srbijom. Neka nam je Bog u pomoći!
(Za vreme govora narodnog poslanika Veroljuba Arsića, narodni poslanici SRS sve vreme lupaju o klupe.)

Zahvaljujem. Poslaničkoj grupi je ostao još jedan i po minut. Po Poslovniku se javio gospodin Momir Marković. Izvolite.

Gospođo ministar, gospođo Dragutinović, mislim da uopšte ne bi trebalo da zanemarite diskusiju ovog prethodnika, ne mogu da kažem da je narodni poslanik, ima bogato iskustvo pogotovo u finansijama, iskustvo stečeno u STR kao vlasnik samostalne trgovinske radnje, a što se punjenja budžeta tiče pogotovo ima iskustvo, jer je budžet punio kaznama zbog utaje poreza, bar nekoliko puta, koliko ja znam.
Ima tu jedan problem. Problem je u tome jer da bi neko kritikovao nečiji red ili nečiji predlog mora da ima nekakve moralne, ljudske kvalitete. Ne može neko ko je ukrao 15 hiljada glasova građana Srbije da priča o moralu. Ne može neko ko je, da tako kažem, doduše, pokušao da osakati finansije jedne velike stranke da priča o časti i moralu. Ne može on da kritikuje, ali dobro, vi ste prihvatili, ''žuto'' preduzeće je prihvatilo.
Svoj nemoral su dokazali i on i mnogi koji sede gore. Znate po onoj narodnoj izreci – vojnik o skraćenju, Arsić o poštenju. Može se puno štošta ispričati.
Smatram da kritika koju upućuju opozicioni poslanici treba da se shvati, da se ispravi šta se može.
Ali da iskoristim priliku pošto mi je ostalo još malo vremena jer nisam sinoć uspeo da odgovorim na jedno pitanje šefa ove družine, kada me je pitao u šta da se zakune, izašao je za govornicu, počeo je da govori nešto, rekao sam mu – hajde zakuni se, ali kada se oni zakunu onda sigurno znate da lažu. Kaže – u šta da se zakunem? Pa, u moral, gospodine Nikoliću, u čast, gospodine Nikoliću, u obraz, u poštenje!
Valjda vam je nešto posle ove izdaje ostalo. Niste valjda sve potrošili. (Aplauz.)

Reč ima gospodin Nikolić, po Poslovniku.