Poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, poštovane kolege, govoriću u četiri segmenta. Prvo, komentar budžeta, drugo, makroekonomski podaci u poređenju sa referentnim okruženjem, treće, predlozi i četvrto, kratak rezime. Naravno, kao i uvek, neću biti ni na levoj ni na desnoj strani, već na sredini i koristiću svoj metod cifre ispred politike – CIP, to je skraćeno CIP.
Kada se tiče komentara budžeta, imamo da su budžetski prihodi i rashodi povećani za oko 50 milijardi. U strukturi budžetskih prihoda poreski prihodi učestvuju sa 640 milijardi ili 92 procenta. To pokazuje da su neporeski prihodi kod nas još u embrionalnoj fazi. Neporeski prihodi iznose 8%.
Tu odmah vidimo i neku mogućnost za naredni period, a to je da se povećaju prihodi od dividendi javnih preduzeća dok su ona državna, ali nije povoljno vreme, 2009. godina, praktično, mi rezervu na levoj prihodnoj strani imamo od povećanja dividendi javnih preduzeća. Opet da podsetim, a već sam podsećao, EPS češki (ČEZ) češki u budžet daje milijardu evra godišnje, na godišnjem nivou. Ako bismo imali 1% BDP veće dividende, to je 30 milijardi. Mislim da to može, imajući u vidu monopolski položaj javnih preduzeća.
U strukturi poreskih prihoda, koji čine 92%, normalno dominira PDV, akcize koje su povećane i u strukturi i u nominalnom iznosu.
Praktično, akcize su supstitut, povećanje akciza najvećim delom supstituišu smanjenje carina sa 70 na 50 milijardi zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Na desnoj strani, na strani rashoda, dominira, tu bih se zadržao, već je govoreno o strukturi rashoda, transfer organizacijama socijalnog osiguranja. To je povećano sa 178 na 233 milijarde, odnosno 53 milijarde.
Celo povećanje budžetskih rashoda praktično ide na toj poziciji – transfer socijalnim fondovima. Treba reći da je u Fondu PIO, u rebalansu budžeta za 2008. godinu, u ovoj godini, transfer Fondu PIO bio 138 milijardi. Sada je transfer Fondu PIO 189 milijardi; u relativnim brojevima, sa 34,4 transfer iz budžeta Fondu PIO povećan je na 41,1%. To je vrlo alarmantno. Znači, 41,1% ukupnih prihoda PIO ili 189 milijardi dolazi od državnog budžeta.
U tom smislu, jedan od predloga koji ću navesti taksativno i kratko, jeste jedan pokušaj, što brži pokušaj dokapitalizacije Fonda PIO, jer praktično nećemo imati nikada dovoljno razvojnu komponentu ako transfer Fondu PIO, odnosno sufinansiranje Fonda PIO bude prelazilo 30%. Sada je, ponavljam, na nivou od 41%.
Vezano za prvu tačku, komentar budžeta, naš ukupan deficit je 50 milijardi. Kada se tom deficitu doda otplata duga od 42,76 milijardi, imamo da je ukupan deficit 92,76 milijardi, taj bruto deficit, on je na nivou rebalansa 2008. godine, koji je bio 92,12 milijardi dinara, što znači da nešto iznad milijarde evra, u ukupnom smislu, nedostaje između budžetskih prihoda i budžetskih rashoda. Tu dolazi u obzir zatvaranje te pozicije, privatizacioni prihodi i dodatno zaduživanje. Zašto da ne? Kolega Vlahović je govorio, a i drugi su govorili, a to ćemo videti kada budemo upoređivali podatke, da tu najviše imamo prostora i ne smemo uopšte strahovati od dodatnog zaduživanja, pod uslovom da ti dodatni krediti idu u infrastrukturu, odnosno u realno kreditiranje realnog sektora.
Druga tačka – upoređenje naših makro podataka sa referentnim okruženjem. Prvo, stopa rasta BDP, u poslednje dve godine smo imali 7,1 - 6 %, u idućoj godini je planirano 3,5%, u 2010 - 4,5%, to je na nivou Bugarske i Rumunije, a iznad Hrvatske, Makedonije, BiH, a posebno iznad Mađarske koja ima stopu oko 1%, u idućim godinama kada se tiče glavnog ekonomskog parametra stope rasta BDP.
Kada se tiče inflacije, naša stopa oko 10% za ovu godinu, za iduću godinu oko 8%, 2010. godine planirana je 6,2%. To je na nivou Bugarske. Nešto malo veća je od Mađarske i Rumunije, a znatno je veća stopa inflacije od Hrvatske.
Kada se tiče javnog duga u odnosu na BDP, ponavljam, već je više puta rečeno, javni dug iznosi sada 8,93 milijardi, ono koliko je država dužna. Po tom kriterijumu smo prvi u okruženju, odnosno bolji položaj imaju Bugarska i Rumunija, a što se tiče ostalih zemalja, posebno Mađarske, gde je to 60%, Hrvatske 37%, daleko smo u boljem položaju po tom pokazatelju javni dug države u odnosu na BDP.
Što se tiče plata i penzija, naše prosečne sadašnje plate i penzije su 400 evra, dinarska protivvrednost 400 evra neto zarada, odnosno 230 – 240 penzija. Tu smo prvi u ovom referentnom okruženju, naravno, osim Mađarske i Hrvatske, daleko iznad ostalih do 20-30%. Tu se i kriju naši budžetski problemi, posebno što su 2006. godine plate i penzije otišle iznad mogućeg rasta BDP.
Nezaposlenost, ona iznosi kod nas od 18-20%. Što se tiče poređenja, nezaposlenost je dosta veća od Bugarske, Rumunije, Hrvatske i Mađarske, a manja je od Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Konačno, ono gde je Srbija, u ovom trenutku, u najgorem položaju, to je npr. izvoz po stanovniku. Naš izvoz po stanovniku je 900 evra, ''per kapita''. Da ne uzimam Sloveniju, to je skoro 10 hiljada, ali ona nije naše referentno okruženje. Ali, zato Hrvatska ima 2 hiljade evra po glavi stanovnika. Bugarska ima 1 hiljadu i 7 stotina evra po glavi stanovnika, Rumunija 1 hiljadu i 4 stotine evra po glavi stanovnika.
To je dosta više u odnosu na Srbiju i to pokazuje naše strukturne neusklađenosti i probleme u tranziciji realnog sektora. I to prouzrokuje konačno dve naše najslabije tačke: spoljnotrgovinski deficit koji će ove godine biti oko 8 milijardi evra i deficit tekućih plaćanja oko 6 milijardi evra, koji su 5 milijardi evra, a to su, što se nas tiče, najopasniji racio brojevi, oni relativni brojevi koji pokazuju ekonomsko stanje, stanje ekonomije, jedne zemlje.
Dakle, zaključak, mi se u pogledu makroekonomskih pokazatelja nalazimo negde pri vrhu, kada se napravi rezultanta, relevantnog okruženja gde spadaju dve zemlje EU: Bugarska, Rumunija, zatim, Hrvatska, Makedonija, BiH i Crna Gora. U tom smislu treba da cenimo, bilo da smo na levoj ili desnoj strani, uspešnost naše ekonomske politike.
Treće poglavlje su predlozi. Prvo i najvažnije, generalni remont, zaista, nužno je početi generalni remont javnih preduzeća i državne uprave po prostom sistemu, koji ekonomija odavno primenjuje. Sistem se zove budžetiranje. Već je gospodin Milan Marković govorio, određuje se budžet za javno preduzeće, određuje se interni revizor od strane Vlade koji prati rad direktora i upravnog odbora. Praktično, država, kao gazda, mora kontrolisati i preventivno delovati u svojim javnim preduzećima. To je segment gde se može očekivati povećanje dividendi, odnosno budžetskih prihoda.
Drugo, već sam rekao, ozdravljenje Fonda PIO. Tu treba, već sam predlagao na odborima za finansije i privatizaciju, ako se Fond PIO finansira od strane države sa 41%, da država ima pravo da nađe formulu, pravni model, da se u ovoj godini, već u 2009. godini, da dođe do nominalnog smanjenja penzija koje su iznad proseka plata u Srbiji, a da dođe do povećanja najnižih penzija i time se ispravi greška kada su linearno povećane penzije, prilikom povećanja u oktobru, od 10%.
Mislim da to treba u ovoj godini uraditi, povećati penzije najmanje za rast cena na malo niže penzije do 20 hiljada, na primer, a one veće penzije smanjiti i tako napraviti numeričku ravnotežu. Već je pominjano, pridružujem se zahtevu, molbi da se relaksiranje kreditno-monetarne politike NBS izvrši odmah, u tom smislu da se referentna kamatna stopa što promptnije smanji i da se ostali uslovi i posebno u dogovoru sa poslovnim bankama relaksiraju za realni sektor.
Četvrto, mislim da se ne sme čekati kraj januara, čak ni kraj januara za aktiviranje kreditnih linija preferencijalnih, bilo da se radi o kreditnim linijama Evropske investicione banke, bilo da se radi o EBRD, bilo kreditnih linija gde država daje garancije NBS, moraju se te kreditne linije što pre aktivirati zbog toga što je realni sektor, već je pomenut ''Sartid'', baš u ovom vremenu, u decembru, u januaru i februaru i inače u najtežem položaju, i inače zbog praznika, kolektivnih odmora itd, u zapadnoj Evropi, u svetu je manja tražnja.
Sada je to mnogo multiplikovano i u tom smislu trebalo bi kreditnu podršku promptno obezbediti i izaći pred realni sektor sa paketom kreditnih linija koje bi se mogle koristiti već u januaru. Inače, zaista će problemi koji su već objektivni postati još veći.
Postoji bojazan kako će se odvijati makroekonomska situacija u 2009. godini. Zbog toga je nužno i apelujem da Vlada ima što bliskiji kontakt sa realnim sektorom. Dnevni kontakt da imaju određeni predstavnici Vlade sa realnim sektorom, jer ako se ne bude punila leva strana, prihodna strana budžeta, sve naše želje, sve mere ekonomske politike pašće u vodu. Zbog toga mislim da je krajnje vreme da maksimalna pažnja naše vlade i makroekonomske politike bude posvećena realnom sektoru, posebno izvoznicima, posebno velikim neto izvoznicima i ostalim velikim sistemima, normalno, i malim i srednjim preduzećima koji će stvarati taj projektovani rast od 3,5% bruto domaćeg proizvoda. Bez tog rasta naš budžet pada kao kula od karata.
I konačno rezime. Naša makroekonomska politika zaista se vodi između, kako se kaže u grčkoj mitologiji, Scile i Haribde. Scila smo svi mi. Zaista bih hteo da me čuju kolege poslanici, svi smo mi Scila, ponašamo se po principu – svi smo za promene, samo da nas ne menjate. Vidimo to u svakodnevnom delovanju.
Kada se govori o budžetskim restrikcijama, o smanjenju broja sudova, o smanjenju sudova mi smo protiv toga kada dođe do naše sredine, ali zato gospodin Jojić kaže: kod nas ima 2 i po hiljade sudija, a u Britaniji hiljadu i 5 stotina.
Makro smo svi za promene, ali nikako da menjamo sami sebe i svoje najbliskije okruženje. To je Scila. Haribda je velika svetska ekonomska kriza koja preti i mislim da naš ekonomski brod, tu podvlačim, vode, već sam to jednom rekao, tri kapetana doktora ekonomije i dva magistra ekonomije. Ako smo nekada imali ekonomsko znanje u Vladi da vodi taj ekonomski brod, imamo ga sada.
Ponavljam, jednom sam rekao imajući u vidu sve te činjenice, treba biti uzdržani i umereni optimista. Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Vujadinoviću. Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, poznato nam je da je globalna ekonomska kriza kao izraz slabosti ekonomskog koncepta koji favorizuje preteranu potrošnju, a koja nema realnog pokrića u sektoru privrede, zakačila i našu zemlju.
Proces globalizacije briše takve neprilagođene ekonomije koje zbog toga plaćaju ceh prevarnim cenama berzanskih akcija, predimenzionarnom tržištu nekretnina, fondovima osiguravajućih društava, a neke to plaćaju i svojim valutama koje vrednosno nisu potkrepljene.
Dakle, jasno je da mislimo pre svega na američku valutu.
I nas je ''netom'' zapljusnuo inflatorni udar. On je možda bio 10-15% ili 20 u pojedinim nedeljama prošlog meseca, a interventne mere koje je preduzeo guverner koštale su 600-700 miliona evra i uspele su, makar iz psiholoških razloga da privremeno smire inflaciju, ali se ne zna dokle i koliko uspešno.
Sigurno je i još nešto, da do toga ne bi došlo da se na tržištu nisu pojavile enormne količine novca u opticaju. Recesija je pratilja ovakvih poremećaja, to su udružene pojave i sasvim je prirodno da kada Vlada krene sa budžetom, vrhunskim finansijskim zakonskim aktom koji motiviše svoje namere kako će voditi i organizovati državu, kako realizovati potrošnju, kako ostvariti prihode. I osnovno načelo koje podnosioci budžeta žele da nam prikažu još u svom uvodnom delu jeste da će imati fiksnu i snažnu monetarnu i fiskalnu podršku, da će zapravo održati makroekonomsku stabilnost. Mere koje su predložili u budžetu počele su da se primenjuju možda 15-20 dana ranije, makar su manifestno bile nagoveštene i podrazumevaju one mere kojih bismo želeli što pre da se rešimo.
Dakle, zaista visoke referentne kamate, podsticaj tržišta hartija od vrednosti, ali i ubrzanu privatizaciju banaka i osiguravajućih društava – to bi bilo nešto što bi trebalo da stabilizuje inflaciju na predviđenom nivou, a sa druge strane, u monetarnoj politici i fiskalnoj zajedno treba učiniti nešto da se održivi razvoj BDP proizvoda programiran na 3-3,5% sačuva kako je programiran, da se nešto učini a ne znamo kako na povećanju zaposlenosti, a predviđeno je da to bude minus 0,5 od onoga što bi bilo prirodna stopa zapošljavanja, pa ćemo videti koliko će i cene ostati na projektovanom nivou od 8% porasta u proseku, koliko će ostati stabilne sa ovako programiranim budžetom.
Već su na snazi i mere koje bi trebalo da spreče povlačenje devizne efektive iz banaka, pre svega ukidanje kamata, podizanja nivoa, kao osećaja sigurnosti, deviznih rezervi, ali naravno svesni smo i sami, ministarka je rekla da dolazi do velikog povlačenja deviza iz banaka.
Kada se posmatra budžet, kako to govore ekonomisti, i leva i desna strana, vidi se da on nije uravnotežen i da postoji deficit oko 50 milijardi, a da glavni mehanizam kojim budžet može da bude realan, uravnotežen, jeste da su prihodi i rashodi uravnoteženi. Oni nisu i pitanje je da li će i biti, jer prihodna strana se temeljno programira na povećanju PDV-a za uvezenu robu.
Ako je uvezena roba programirana, makar po sadašnjim cenama, uvoz da bude manji za 4,5%, postavlja se pitanje kako će suma novca koja će se tako ubrati biti veća za oko 6% i iznositi oko 236 milijardi ako se zaista bude manje uvozilo i zadržao isti PDV.
Bilo je nagoveštaja, u obrazloženju, da će možda PDV i da se menja, da to makar u susednim zemljama jeste na višem nivou i da je veći procenat nego što je kod nas, onda je i moguće očekivati ako on poraste, uz uslov smanjenog uvoza. Tekući rashodi su povećani, prema tome, to nije restriktivni budžet, iznosi negde oko 687 milijardi ili 11% više nego što je to bilo u prethodnom budžetskom periodu. Šta može to da znači u uslovima ekstremno skupih kredita, nedostatka obrtnih sredstava, hronične nenaplativosti uz monopol umesto konkurencije, sasvim je jasno da znači recesiju.
Kada bismo samo pogledali ono što je izdvajano za poljoprivredu, videli bismo za trećinu manje para, guši jedan realni sektor i onemogućava realni osećaj profitabilnosti tog važnog sektora. On će možda nama doneti uvezenu robu koja će značiti neko mirovanje cena i stabilnost unutrašnjih cena domaćem tržištu, ali će sigurno gasiti proizvodnju makar u malim ili srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.
Kada gledamo detaljnije raspodelu budžeta, tek po sektorima možemo videti koliko su koalicioni partneri uspeli da se nagode donoseći budžet.
Vidimo da kabinet predsednika Republike, predsednika Vlade, generalni sekretarijat nisu dobili ništa više, otprilike, od onoga što su imali u ranijem razdoblju, ali je zato prvi potpredsednik Vlade debelo nagrađen. Ukupni izdaci za kabinet Dačića su četiri puta veći. Četiri puta su veći izdaci za usluge po ugovoru, a skoro četiri i po puta troškovi putovanja.
Dakle, neko nagrađuje revnosno prvog potpredsednika Vlade za ono što je za nekoliko meseci ministrovanja pokazao, a nismo čuli ni ko je ubio Ranka Panića, ni šta se desilo sa ljudima koji su tražili neka svoja prava o ratnim invalidima, učesnicima rata, koji su hteli da dobiju nekakve nadoknade, bilo to ispravno ili ne, brutalni obračun policije, a sama policija nije dobila više nego 2% ukupnih sredstava.
Dakle, prvi potpredsednik Vlade, čovek u dvostrukoj funkciji uspeo je da se debelo izbori za svoj kabinet. Avio-služba Vlade će koristiti 75% više sredstava nego što je to ranije bilo predviđeno.
Dalje, u programskom delu budžeta koji je napravljen tako transparentno, valjda da bi se dobro kontrolisalo šta se gde troši, u sektoru za zdravlje, u segmentu koji govori o unapređenju zdravstvenog sistema, sistem koji postoji kako postoji, gde planiraju oko 115 novih zaposlenih ljudi, treba da podeli 118 miliona platu i da rade posao koji jeste u nadležnosti i koji je regulisan zakonom, pravilnicima i drugim podzakonskim aktima.
Dakle, samo da se prati stanje zdravstvenog sistema, njegovo uređenje, nadzor nad sprovođenjem zdravstvene politike – to radi 115 ljudi i potroši 120 miliona dinara za to.
I masa drugih stavki o kojima ćemo govoriti onda kada budemo govorili u načelu kako se čak i u sektoru preventive važne za zdravlje, pare ne moraju trošiti na način kako su predviđene.
Očigledno da štednja nije bila primenjena kod donošenja ovog budžeta, iako generalno uzev, samo zdravstvo je zadržalo otprilike istu količinu finansijskih sredstava. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, u ime ''Bošnjačke liste za evropski Sandžak'', mogu da kažem da će Bošnjačka lista da podrži donošenje budžeta.
Mi smatramo da je najgora varijanta da građani u 2009. godini nemaju budžet, s obzirom na to da su građani ovih dana preplavljeni informacijama o svetskoj krizi, o evropskoj krizi, o recesiji, o teškoj 2009. godini, a da im iz ove skupštine poručimo da iduće godine svi budžetski korisnici i građani neće imati budžet, mislim da to građani Srbije nisu zaslužili. Smatram da treba ovaj budžet da donesemo u zakonskom roku, jer svaka druga varijanta bi bila pogubna za građane Srbije.
Da li je ovaj budžet savršen? On nije savršen, kao što nijedan do sada nije bio savršen. On ima, ako gledamo sa različitih aspekata, kao što je i ministar Cvetković govorio ovde, neke principe kontinuiteta, solidarnosti, restriktivnosti. S obzirom na to da za ovo javljanje mi imamo, negde, samo dva i po minuta, ja neću govoriti mnogo o tom budžetu, samo želim da ukažem na jednu stvar da je u ovom sazivu Vlade formirana jedna institucija – Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. To je jedna nova institucija.
Smatram, upravo zbog principa kontinuiteta, da na ovu kancelariju to ne može da se odnosi, jer nema kontinuiteta sa nečim što nije postojalo. To je nešto novo za nedovoljno razvijena područja. Pripada, po različitim kategorizacijama, ovoj grupi opština i gradova negde, otprilike, u jednoj kategorizaciji 29, u nekoj drugoj 30 i nešto, ali u suštini za ovu kancelariju je predviđeno 140 miliona dinara. Mene je danas obradovala informacija da ćemo sutra imati sastanak sa šefovima poslaničkih grupa, ujedno sa ministrom Cvetkovićem i ministarkom i da ćemo na tom sastanku dogovoriti i postići konsenzus za sve ono što može da se popravi, sve što može da se učini da svi poslanici stanu iza ovog budžeta u interesu građana Srbije, a u ime ''Bošnjačke liste'' ja mogu da poručim da ćemo mi biti konstruktivni.
Ukazaćemo na ove propuste koji su učinjeni zbog toga što upravo ova kancelarija postoji tek od ove godine, a institucija koja se konkretno bavila nedovoljno razvijenim područjima nije postojala do sada.
Naći ćemo kompromis i da građani dobiju jednu sigurnost, da im poručimo odavde da će biti teška 2009. godina, ali da će ova evropska Vlada učiniti sve da građani prebrode 2009. godinu na najbolji mogući način. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima gospođica Marina Toman.

Dame i gospodo poslanici, predstavnici Ministarstva, iako je premijer Mirko Cvetković u svom šturom, kratkotrajnom, jučerašnjem obrazlaganju budžeta rekao da je budžet po definiciji najvažniji ekonomski dokument, moramo da konstatujemo da Predlog budžeta o kome danas raspravljamo predstavlja pre svega jedan politički dokument vladajuće koalicije.
Predlog budžeta za narednu godinu ne uvažava realne ekonomske tokove. Ako premijer tvrdi da je budžet prva mera Vlade u suočavanju sa efektima ekonomske krize, zbog čega se onda ide u jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma? Prihodi od carina zbog toga će biti manji za oko 20 milijardi dinara, nego u protekloj godini.
Uostalom, gospođo Dragutinović, zar i vi niste predlagali pomeranje primene jednostranog Trgovinskog sporazuma? Gubici od primene SSP-a biće pokriveni povećanjem akcize na derivate nafte, cigarete, piva, kafu, isplatu dividendi javnih preduzeća. Guverner Jelašić najavljuje povećanje PDV-a. Pitam vas, da li ta najava povećanja PDV-a, takođe, treba da pokrije gubitak?
Budžet predviđa deficit od 49,6 milijardi dinara, odnosno oko 600 miliona evra. To je, kako tvrde predstavnici Vlade, u skladu sa dogovorom MMF-a, odnosno on iznosi oko 1,5% BDP-a. Međutim, ovaj podatak moramo da uzmemo sa rezervom. Prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Miodrag Arsić za jedan dnevni list je izneo sledeće tvrdnje: "Prema projekciji budžeta za 2009. godinu predviđen je deficit od oko 600 miliona evra, a pri tome se zaboravlja otplata dugova Srbije za koji treba obezbediti još toliko novca. Zato se s razlogom postavlja pitanje odakle će država pribaviti ta sredstva, s obzirom na to da se na velike prihode od privatizacije ne može računati, a ni situacija za izdavanje dužničkih hartija države nije povoljna."
Teško je odrediti koliki će BDP biti u narednoj godini. Mi možemo da govorimo samo o pretpostavci da će njegov rast iznositi 3,5%. Odstupanja će sigurno biti. Na ekonomskom savetovanju, koje je organizovalo naučno Društvo ekonomista i Beogradski ekonomski fakultet, iznete su tvrdnje da bi rast BDP-a mogao da bude i 2%, kao i da će inflacija tek u najboljem slučaju iznositi 10%. Građani treba da znaju da je budžet nastao kao kompromisno rešenje između koalicionih partnera koje podmiruje različite afinitete pojedinih ministara.
Premijer tvrdi da je budžet restriktivno podsticajni –restriktivan prema državi, a podsticajan prema privredi. To zaista lepo zvuči, ali ipak u svemu tome nedostaje malo iskrenosti. Mi ipak živimo u svetu realnosti, a ne u svetu demagogije i vešto naučenih ekonomskih fraza. Zaista kada se analizira budžet otvaraju se mnoga pitanja i mnoge dileme i nameću mnogobrojne kritike, ali vremena ima malo. Vlada je odlučila da prištedi, ali ne kada su u pitanju kabineti potpredsednika i ministara, već kada su u pitanju građani Srbije. Navešću samo jedan primer. Lošom preraspodelom budžetskih sredstava za 2009. godinu nije predviđeno dovoljno novca za porodiljske i roditeljske nadoknade, kao i dečije dodatke za celu godinu. Prošle godine se u ovom parlamentu vodila žučna rasprava oko uvođenja PDV na bebi opremu.
Vlada, međutim, nije izvukla nikakvu pouku – nije saslušala građane Srbije. Reč je o socijalno neodgovornoj Vladi, čiji će postupci imati dalekosežne posledice na pad ionako malog nataliteta u Srbiji.
Racionalnijom raspodelom budžetskih sredstava, smanjenjem izdataka za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge, Vlada Srbije, ukoliko to želi, može da nadoknadi deo sredstava koja nedostaju za isplatu ovih nadoknada – a ne da čeka rebalans budžeta.
S jedne strane, Vlada u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu najavljuje da će reformama sistema socijalne zaštite obezbediti – bolje usmeravanje socijalnih transfera sa naznakom da će posebna pažnja da se posveti deci.
S druge strane, Ministarstvo rada i socijalne politike neće imati dovoljno sredstava da pokrije ove izdatke. Inače, moram da priznam da šokantno deluje podatak – da je prosečan iznos dečijeg dodatka hiljadu i 7 stotina dinara. Da, tih hiljadu i 7 stotina dinara je naša surova realnost. Uprkos ovim činjenicama Vlada nastavlja da obmanjuje i kao jednu od svojih aktivnosti najavljuje donošenje sveobuhvatnog dokumenta o populacionoj politici, iako ne sprovodi ni postojeću Strategiju za podsticaj rađanja.
Da li je Vlada od nje, u međuvremenu, odustala? Da li je u Memorandumu spominje čisto pro forme radi? Vlada je definitivno kod postavljanja budžeta pribegla starom pravilu monetarista – deficit pokušava da se umanji smanjenjem izdataka za zdravstvo, za obrazovanje, nauku, kulturu, dovodeći ih u težak položaj.
Kada je u pitanju podsticajni deo budžeta, a premijer tvrdi da on to jeste, postaviću samo jedno pitanje – šta bi sa poljoprivredom?
Na kraju da zaključim, nalazimo se u sumornoj ekonomskoj situaciji. Država bi svojim pozitivnim ili negativnim akcijama, odnosno nepopularnim merama mogla da poboljša stvari, ali bi to u ovoj situaciji bio uzaludan i beznadežan pokušaj, jer nju čine uglavnom ljudi rukovođeni pre svega ličnim interesima.
Na kraju me interesuje, odnosno želim da vam postavim jedno pitanje. Govorite o zlatnom budžetskom pravilu, odnosno da država može da se zaduži da bi investirala, a ne da bi finansirala tekuće izdatke. Interesuje me – šta će se osim ''Koridora 10'' još finansirati iz kredita?

Ima reč narodni poslanik Đorđe Milićević iz SPS-JS.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, gospođo Dragutinović, gospodine Duliću, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih nekoliko meseci glavna tema u Srbiji je budžetska potrošnja i kako preživeti pod udarom svetske krize.
Žestoka rasprava se vodila oko rebalansa budžeta za tekuću godinu, a poslednjih mesec dana obeležile su velike razmirice oko potrošnje novca iz državne kase. Mnogo prašine, mnogo nezadovoljnih, a možda je to i potvrda restriktivnosti budžeta, domaćinskog trošenja i racionalnog ponašanja. Ne smemo dozvoliti da se teret i kola slome samo na budžetskim korisnicima.
Kontrola javnih preduzeća i njihovog poslovanja mora biti pod lupom države i Republičkog parlamenta. Stroga kontrola rashoda i ličnih primanja sigurno će obezbediti veću dobit, što samim tim doprinosi većim budžetskim prihodima, ali čini mi se da će najveći ceh platiti – vozači, duvandžije, pivopije, što je i do sada bila redovna praksa. Odmah na početku da istaknem jednu globalnu, ali suštinsku primedbu. Nikako da Memorandum o budžetu i ekonomskoj i finansijskoj politici, sa projekcijama za naredne dve godine postane realna osnova makroekonomskih postavki i okvira budžetske potrošnje. Pred svaki rebalans budžeta ili novi budžet revidiraju se makroekonomski okviri, što dovodi u sumnju planirane stope, odnosno one se podešavaju prema budžetskim potrebama, a ne održavaju stvarnu sliku i realne vrednosti.
Svetska ekonomska kriza se vrlo brzo prenosi na opštu ekonomsku krizu, što se prenosi na ekonomiju i finansije naše države. Početni udar je saniran Vladinim deviznim rezervama i likvidnošću Narodne banke i komercijalnih banaka, ali to ne znači da nas je kriza zaobišla i prošla. Globalna svetska kriza će se odraziti na sporiji privredni rast u Srbiji i to najpre kroz – smanjenje domaće tražnje prouzrokovano smanjenjem javne i lične potrošnje, naime, sporiji rast zarada i penzija, kao i rigoroznijih mera kreditne politike, odnosno oskudica kredita; zatim, smanjenje izvoza u tradicionalno tržište EU, zbog smanjenja tražnje prouzrokovane finansijskom krizom; dalje, smanjen priliv direktnih stranih investicija, donacija i povoljnih međunarodnih kredita i usporavanje rasta u pojedinim sektorima usluga, finansijski sektor usled pogoršanja likvidnosti i skupih kredita trgovini i turizmu.
Rekao bih da domaća tražnja nije praćena domaćom ponudom roba, odnosno proizvodnjom, što je dovelo do visokog deficita tekućih spoljnotrgovinskih transakcija i visoke zavisnosti od svetskog tržišta. To je vrlo bitan kanal koji može dovesti do direktnog uticaja svetske krize na našu zemlju. Možda je to i dovelo do prihvatanja rigoroznih uslova MMF prilikom sklapanja aranžmana, čime bi trebalo da se osigura stabilnost i smanji finansijski rizik.
Tesno skrojen budžet Republike za 2009. godinu treba da doprinese makroekonomskoj stabilnosti kroz stezanje kaiša i smanjenje rashoda. S druge strane, podsticanje privredne aktivnosti jeste nužna mera u uslovima uskraćivanja direktnih stranih investicionih sredstava i investitora. Pravu meru na tom planu predstavlja, između ostalog, stimulisanje privredne aktivnosti i ulaganje budžetskih sredstava kroz intenziviranje kapitalnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu i jačanje kapaciteta domaće proizvodnje.
Nekako baš, rekao bih, u nevreme počinje i primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, odnosno ukidanje carina i PDV-a na uvoz roba i dobara sa tržišta EU, što će stvoriti, rekao bih, jednu rupu u budžetu od 23 milijarde dinara, koju neko mora pokriti.
Planiranim budžetom za 2009. godini ukupni budžetski prihodi i primanja su veći za 10% u odnosu na 2008. godinu, pri čemu se najvećim delom, 91,6% alimentiraju iz poreza. Uvođenje PDV je značajno doprinelo stabilizaciji budžetskih prihoda, koji sada čine oko polovine budžetskih prihoda, ali šta reći o snazi naše privrede kada je 70% poreza na dodatu vrednost ostvareno po osnovu roba i usluga iz uvoza. Uvoznički lobi, dakle, i dalje ima jaki uticaj na domaće tržište i privredni ambijent u Srbiji.
Rashodna strana budžeta je uvek interesantnija i diskutabilnija, ali kada pogledamo indekse rashoda po korisnicima i da su najvećim delom manji od 100% i da su rashodi nominalno manji u odnosu na prethodnu godinu – očigledno da je teret obuhvatio sve, od dece u vrtićima do penzionera.
Za Poslanički klub SPS-JS posebno je značajno pitanje socijalne pravde i sistema jednakih šansi za sve, odnosno socijalna komponenta rashodne strane budžeta. U strukturi predloženog budžeta najveće učešće je oko 30% ukupnih rashoda koje predstavljaju dotacije organizacijama socijalnog osiguranja i čini mi se da je to 233,7 milijardi dinara. Najveći deo ovih davanja čine – izdaci iz Republičkog fonda PIO za isplatu penzija u iznosu od 312,2 miliona dinara, transferna sredstva ovom fondu za isplatu starosnih, porodičnih i invalidskih penzija u iznosu od 189,3 milijarde dinara i čine 41,1% ukupnih rashoda ovog fonda. To ukazuje da se moraju ulagati u privredne delatnosti, kako bi se povećao iznos prihoda po osnovu doprinosa.
Mislim da smo realizovali jedno veoma bitno pitanje koje se odnosi na povećanje penzija, što podrazumeva dodatna sredstva za celu 2009. godinu, što je u ovom trenutku veliki uspeh, imajući u vidu tesne budžetske okvire, teret međunarodne ekonomske krize i finansijske krize, kao i zahteve MMF. Kao poslanik iz Kolubarskog okruga, posebno kao lokal patriota, zainteresovan sam za visinu sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u ovom kraju.
Podsetiću vas da je 1999. i 2000. godine u ovom kraju izgrađeno i sanirano oko 1550 stambenih objekata i da su u 2000. godini preneta sredstva iznosila oko 1,2 milijarde dinara. Sada planiranih 280 miliona dinara za 2009. godinu omogućiće izgradnju oko stotinak objekata. Sa ovakvim odnosom prema otklanjanju posledica od ove elementarne nepogode i stalnom smanjenju sredstava iz godine u godinu, većina vlasnika neće doživeti da im se uradi ono što im je priroda uzela. Ako se nastavi sa sličnom politikom, ni za narednih 20 godina posledice neće biti otklonjene, a podsećam da se zemljotres dogodio pre deset godina. Da li je normalno da neko čeka 30 godina da ostvari svoja prava i gde i u kakvim uslovima će dočekati da to ostvari?!
Predlažem da u ovom budžetu, ili bar u rebalansu budžeta za 2009. godinu, iznos koji će iznositi najmanje u visini iz 2008. godine, odnosno da bude u 2009. godini 410 miliona dinara, da bude jednak iznosu koji je bio u 2008. godini.
Na samom kraju, budžet za 2009. godinu je proizvod jedne realnosti. Na jednoj strani posebna pažnja posvećena je ekonomskoj politici u 2009. godini, a na drugoj strani pažnja je posvećena opštoj situaciji povodom nadolazeće krize. Ovaj budžet jeste restriktivan, kada je reč o smanjenju javne potrošnje, ali ima i jednu razvojnu komponentu, oko 18,7 milijardi dinara opredeljeno je za razvoj privrede, a oko 40,1 milijardi dinara za kapitalne projekte. Za jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata, ''Koridor 10'', iz budžeta je planirano oko pet milijardi dinara. I, na samom kraju, čini mi se da je ova vlada Republike Srbije svesna da samo ekonomski razvoj obezbeđuje socijalnu sigurnost. Ja vam zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodin Omeragić, po Poslovniku.