Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Lapčević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, podneo sam amandman na član 1. predloženog budžeta.
Pre nego što krenemo u obrazlaganje ovog amandmana hteo bih da se osvrnem na jednu stvar koja se prethodnih dana dešava ovde u neposrednoj blizini Narodne skupštine, ispred same Narodne skupštine, ispred kabineta predsednika države.
Naime, veliki broj bivših radnika Robnih kuća "Beograd" ovde danima protestuje i traži svoja određena prava, smrzava se po ovom odvratnom vremenu, a da niko nije našao za shodno da te ljude sasluša, da ih primi, da apeluje ili da sam predsednik Skupštine sazove Odbor za privatizaciju Narodne skupštine, da čuje argumente ljudi koji protestuju već danima i da još jednom razmotri i da vidi da li su ti ljudi u pravu.
Dakle, nema nikakvog razloga da se ti ljudi iscrpljuju, da se pravi jedna nezdrava atmosfera ispred Narodne skupštine, a da se ne preduzmu oni koraci koji jesu u nadležnosti Narodne skupštine i nadležnog Odbora. Zato vas molim da to preneste i predsednici parlamenta i da vi utičete na to da se sastane Odbor za privatizaciju, da primi delegaciju radnika Robnih kuća i da razmotri njihove argumente.
Što se tiče ovog amandmana, u njemu sam predložio da se korekcijom određenih pozicija u članu 5. rashodovne strane, koji je naravno povezan sa članom 1, o kome sada pričamo, smanji ukupan budžetski deficit za nekih 627 miliona dinara. U odgovoru Vlade na ovaj moj amandman je rečeno da je trebalo predložiti smanjenje izdataka, odnosno rashoda u opštem delu budžeta i to smanjenje izdataka je trebalo u posebnom delu naglasiti. To jesam uradio, ali verovatno Vlada ili nadležni odbor to nije video ili nije razmatrao.
Naravno da ovaj član i amandman na ovaj član mora da bude povezan sa opštim delom budžeta koji se nalazi u članu 5. U njemu sam na određenim pozicijama predložio da se umanje određene stavke koje se tiču direktno potrošnje i to najviše kod kabineta potpredsednika Vlade, kabineta ministara i određenih izdataka za specijalizovane usluge, zgrade, građevinske objekte i slično.
Kada se to sabere, u članu 5. ukupna ušteda bi bila oko 627 miliona dinara, što za ovaj budžet, gledano u opštim brojkama, u apsolutnim iznosima ne predstavlja veliku uštedu, ali priznaćete da u ovako teškim vremenima i kada se predlaže budžet koji ima ogroman deficit, svaka ušteda je poželjna.
Prošlogodišnji deficit budžeta je bio 45,8 milijardi, ako se dobro sećam. Ove godine se predlaže da deficit u budžetu bude 49 milijardi. Šta nam to govori? To može da govori da se taj deficit budžeta odnosi na povećanu potrošnju države ili na smanjene prihode države.
U prihodovnoj strani budžeta navedene su određene pozicije, za koje iskreno mislim da su vrlo optimističke i da će teško moći da se ispune, iz jednog prostog razloga što je i sama ministarka potvrdila - da tokom zadnjih tri meseca, otkada je i ekonomska kriza stigla u naše krajeve, prihodi u budžetu su nešto manji nego što je uobičajeno i što je planirano. U najboljem slučaju, to je rečeno pri obrazlaganju rebalansa budžeta u decembru, da bi prihod trebalo da bude negde oko 52 do 55 milijardi.
Decembar je mesec u kome su prihodi za 120 ili 130% veći ili 20 do 30% prosečno veći nego u nekom mesecu u toku godine. Kada bi se taj najbolji scenario primenio, da tokom sledeće godine imamo punjenje budžeta od tih 50 i nekoliko milijardi, maksimum što bi država mogla da prihoduje u narednoj godini je, po toj proceni, najboljoj i najoptimističnijoj, 650 milijardi.
Predloženo je u budžetu da imamo prihode o 700 milijardi, a rashode o 750 milijardi. Bojim se da će to biti teško ostvarivo iz više razloga. Prvo, što predviđeni deficit ili većina sredstava koje država troši, nije usmeren u najvećem delu za subvencionisanje privrede i potrošnje, na koji način bi mogle da se preduprede štete od ekonomske krize, već su smanjeni izdaci u budžetu, u odnosu na prethodni budžet, predloženi za subvencije u privredi i subvencije u poljoprivredi.
Od prošlogodišnjeg budžeta smo imali 48,5 milijardi subvencija, za narednu godinu je predloženo da ukupne subvencije budu 40 milijardi, što je smanjenje za 100 miliona evra. Privredi se smanjuje sa četiri na tri milijarde, a poljoprivredi sa 25 na 18. Najgore je prošla poljoprivreda u ovo budžetu, a ne treba da se ponavlja sintagma koja se hiljadu puta ovde čula, da je poljoprivreda jedna od naših bazičnih grana i da od poljoprivrede puno zavisi i život i standard građana, naročito punjenje budžeta.
Na šta se, konkretno, odnosio ovaj moj amandman, koji predlaže da se smanji deficit za 627 miliona dinara? On je više simboličan nego što bi možda suštinski promenio neke stvari u budžetu, ali hteo sam ovim amandmanom da pokažem da je moguće određenim malim korekcijama ili uštedama, tamo gde je to zaista moguće, da potrebe državnih organa, službi ministarstava ili potpredsednika Vlade ne trpe štetu, a da se sabiranjem tih malih brojki na više stavki dođe do određene uštede u budžetu, jer sigurno nijedan dinar nije za razbacivanje, pa ni ova cifra od 627 miliona dinara.
Samo ilustrativno, nekoliko podataka. Kabinet potpredsednika Vlade gospodina Dačića ima 72 miliona dinara za narednu godinu, ove godine je 17,5 za šest meseci, odnosno dupla cifra bi bila 35 miliona za celu godinu. Ne mogu da verujem da nema prostora za uštedu. Kod gospodina Dinkića je sa 29,5 miliona otišlo na 60 miliona dinara. Kod potpredsednika Vlade za socijalna pitanja od 10,5 na 50 miliona dinara. Da je dupla cifra za celu godinu, to bi bilo 20 miliona dinara, a otišlo je na 50. Zaista ne znam za koje namene će Krkobabić potrošiti 50 miliona dinara.
Ako se samo ovlaš baci pogled, pa se analiziraju stavke za troškove putovanja i usluge po ugovoru, kod Dačića je to 24 miliona, kod Đelića 25, kod Dinkića 27, a kod Krkobabića 18 miliona dinara. Moraćete priznati da se radi o vrlo komotnim brojkama i mislim da oni ljudi koji su predlagali budžet, pre svega potpredsednici Vlade, predsednik je tu bio nešto skromniji, ministri su gledali svuda da uštede na određenim stavkama budžetskih korisnika, ali kod svojih stavki koje se tiču usluga po ugovoru, troškova putovanja i nekih drugih stvari, nisu štedeli, već su gledali da te cifre budu maksimalno komotne i maksimalno velike.
Kada se sve to sabere, troškovi kabineta predsednika Vlade, potpredsednika, generalnog sekretarijata, dolazimo do cifre od 730 miliona dinara za ovu godinu, a za narednu godinu se predlaže cifra od 966 miliona dinara, što je za 236 miliona dinara više ili bezmalo tri miliona evra.
E, pa izvinite, ako hoćete da projektujete budžet koji treba da bude štedljiv, jer su takva vremena, prvo morate da štedite na sebi. Prvi ljudi Vlade, predsednik, potpredsednici, generalni sekretarijat, mora sebi da uskrati određene privilegije, ako želi da razloži, odnosno da čitav teret tranzicije, čitav teret krize koji će evidentno biti vidljiv u budžetu za narednu godinu, mora da preraspodeli tako što će prvi da ponese najveći deo tereta, pa će i drugima da umanjuje određene cifre, naročito ako se ima u vidu da će prihodi biti teško ostvarivi.
Bojim se da će biti možda i manji nego što su ove godine, jer ekonomska kriza neće biti dovoljno subvencionisana kroz budžet, krediti su vrlo visoki, odnosno kamatne stope za kredite, i broj zaposlenih u Srbiji se smanjuje, a prihodi u budžetu su najveći od PDV-a, od poreza na zarade i nekih drugih stavki.
Što se tiče ostalih velikih troškova koji su vezani za određena ministarstva, oni su očigledni u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Naime, kod Dinkićevog ministarstva predviđa se povećanje od 36,8 milijardi dinara ove godine, za narednu godinu se predviđa 44,5 milijardi ili 7,7 milijardi više nego u ovoj godini, što je bezmalo 100 miliona evra.
Od toga, u razdelu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja na devet mesta se pominju po stavkama subvencije javnim nefinansijskim organizacijama i nabavka nefinansijske imovine, da se te stavke rade po posebnom programu Vlade, neobrazložene u budžetu, a ukupna suma koja će biti gospodinu Dinkiću na raspolaganju, da raspolaže bez znanja Skupštine i šire javnosti, jeste 23 milijarde dinara. Bojim se da se radi o prevelikoj cifri jednom ministru, makar se zvao i gospodin Dinkić, da može da raspolaže bez ikakve kontrole, da pri tom u tom ministarstvu, pored pomenutih 27 miliona dinara za usluge po ugovoru i putovanja, ima i dodatnih 518 miliona dinara za iste namene u okviru ministarstva. Ovo je bilo u kabinetu, a ovo je u okviru ministarstva.
Ako je to način da se smanji deficit u budžetu ili da se štedi u ovoj državi, onda sam očigledno promašio temu. Mislim da je preveliki deficit i da je ministarka finansija morala da bude malo tvrđa i da ne dozvoli ovako preveliko troškarenje i kabineta potpredsednika, i određenih ministarstava i da se maksimalno potrudi da, pored one stvari koja je neophodna, a to je prihodna strana da se poveća i poboljša, da se maksimalno smanje nepotrebni izdaci u budžetu koji se tiču troškova ministara, potpredsednika Vlade i određenih ministarstava.
Molim vas da još jednom razmotrite ovaj moj ili slične amandmane koji apeluju na smanjenje nepotrebnih troškova i na taj način smanjenje deficita u budžetu jer ćete time ne samo smanjiti troškove državi, već ćete možda kroz preraspodelu pomoći da se subvencionira poljoprivreda ili daju povoljni krediti privredi, što može da ima kumulativni efekat na smanjenje ukupnog deficita i povećanje životnog standarda. Hvala.

Hvala vama. Da li se još neko javlja za reč? Gospođica Jovanović, pa gospodin Buha.

Gospodine Novakoviću, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je tek početak i ovo o čemu je govorio kolega Lapčević je osnov, u neku ruku i koncepcija SRS kada je u pitanju naša strategija usmeravanja novca od budžetskih korisnika za 2009. godinu.
Zaista ne razumem, imali smo ovakav slučaj, je l' tako gospodine Buha, kada su bili amandmani na rebalans budžeta, da nam kao pod indigo Vlada Republike Srbije, pozivajući se na član 10. Zakona o budžetskom sistemu, svakom od nas predlagača kaže da treba da vodimo računa, ako nekome nešto uzimamo, da moramo u prihodnoj i rashodnoj strani da vodimo u opštem delu budžeta računa o tome.
Gospodin Lapčević je sada rekao da u maniru, kako to umem da kažem, pijanih milijardera, Dinkić, Đelić, Boris Tadić i ostala klika iz Vlade troše tolike pare.
Krkobabić, to je sada novo ime u Vladi Republike Srbije. Zašto kažem novo i njega posebno potenciram? On bi trebalo da bude najštedljiviji, je l' tako kolega Lapčeviću, zato što je on penzioner i treba da brine o svim penzionerima Srbije. Mi smo se na ličnom primeru, dok je sedeo, gospodine Novakoviću, na mestu predsedavajućeg, kao uvaženi najstariji kolega poslanik, uverili da on neće da bude baš tako štedljiv. Vidi se i iz argumenata kolege Lapčevića da Krkobabić to nije.
Setite se u trenutku dok je veoma važna rasprava u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u Strazburu, bila u toku, mi smo vraćeni falkonom koji je Krkobabić poslao po nas, odnosno država Srbija, Narodna skupština, kako god, uz odobrenje tada sekretara Vlade Republike Srbije, da bismo prisustvovali izboru predsednika Narodne skupštine.
Nema veze, zaboravilo se koliko to košta, a da ste samo taj iznos preračunali u mogućnost dobijanja kredita za srpskog seljaka? Samo je o tome govorio kolega Lapčević kao najurgentnijoj stvari u Srbiji. Ako vi sada govorite, pošto se Đelić pre neki dan posuo pepelom, jer znate najpre je rekao, gospođo Dragutinović, pa ste vi morali da peglate tu njegovu izjavu i nekih drugi, je l' tako, vi ste kao stručnjak i odgovorna osoba želeli da kažete da to ipak nije baš tako.
Kada se desila ova svetska kriza i finansijski krah na američkoj berzi, to su Rusi prepoznali pre nas, jer je samo nekoliko dana pre toga Vladimir Putin, premijer Ruske Federacije, rekao da jedna globalna sila ne može da opstaje na tome što će stalno kao najveća štamparija da štancuje pare, a da zauzvrat nema mogućnosti razvojnog sistema i da banke posluju na takav način.
Onda nam je rekao Božidar Đelić da to nama odgovara, da mi imamo naše razvojne šanse, po sistemu one naše poslovice - u se i u svoje kljuse, i šta se sada dešava? Nema pristupa mnogim fondovima, neće biti mogućnosti da se uzimaju neki povoljni krediti, a koji su to pa i bili povoljni. Ko će da brine o srpskom seljaku? Postavljamo to pitanje 18 godina otkada navodno postoji demokratija u Srbiji i u ovom parlamentu sede izabrani predstavnici naroda.
Kako će jedna vlada, bilo koja, da dođe do mogućnosti da dopre do srpskog seljaka i domaćina i da ga pita - šta tebi treba, a da nisi član G 17 plus, da te ne ucenjuju raniji ministar, pa onda i član DS, Milosavljević. Interesantna stvar koju sada želim do kraja da proverim, sa još nekim dodatnim informacijama, postoji indicija da je Slobodan Milosavljević vlasnik jednog stana u naselju Savina, u Herceg Novom. Vi koji idete u srpsku Boku znate da je to jedan od najlepših delova grada Herceg Novog, a sitnica je da stan košta ni manje ni više nego milion evra. Vidite onda ko upravlja Srbijom i ko brine o srpskom seljaku.
Pre nekoliko dana sam, gospodine Novakoviću, ovde na zaprepašćenje, kao da je u pitanju ne znam kakva stvar o kojoj ne treba da se priča, to je smešno, pokrenula pitanje inspekcijskog nadzora, kada već pričamo o Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, nad eksploatacijom, krijumčarenjem i uništavanjem rečnih tokova Drine, Velike Morave i Zapadne Morave i tzv. "šljunak" afere. Neko je počeo da se smeje, pa o čemu se to priča, pa kakav šljunak, pa kakav pesak, e pa da vidite kako se krade.
Juče me je pozvao gospodin iz Ministarstva poljoprivrede, zaista u ovom trenutku ne mogu da se setim prezimena, pa zato neću ni ime da kažem, i rekao mi je da u narednim danima treba da očekujem pisani odgovor na postavljeno pitanje, ali da sam potpuno bila u pravu kada sam sa skupštinske govornice pokrenula to pitanje, koje se tiče velike mafije, koja naizgled izgleda sitna, a u stvari nije. Pored toga što vrši eroziju naših rečnih korita, uništava i kupi imanja tih seljana na obodima pomenutih reka. Rekao mi je čovek juče, pozvao me negde u ovom vreme, predstavio se lepo i rekao da zove iz Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede, ne samo da ste u pravu, nego mi pokušavamo da pronađemo mehanizam, da na osnovu preko 200, mislim da mi je rekao 214, do sada prijava od ljudi koji su i te kako uočili da je to veliki problem u državi reagujemo. Ali kada da reagujemo i zašto do sada nije?
Zbog takvog našeg sistema, zbog kontrole rada i zbog nadležnosti pojedinih državnih organa, ogradio se unapred i rekao da tu posla ima za Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala, za policiju, za tržišnu inspekciju i za inspekcijski nadzor Ministarstva za poljoprivredu i vodoprivredu.
Kod nas u Šumadiji seljaci iz sela na području Šumadije ništa nisu dobili za proteklih osam godina otkada je DOS na vlasti, kako su se menjali ovi ministri i kako se kreira budžet.
Za razliku od svih vas, SRS, i za razliku od ovih politikanata, koji svake godine pričaju jedno te isto i štancuju jednu istu priču, mi ozbiljno pristupamo tom problemu.
Sada ću vam reći, mi smo u gradu Kruševcu na vlasti, u koaliciji sa DSS i SPS. Samo u gradu Kruševcu postoji ekspertski tim za bavljenje problemima poljoprivrede iz Rasinskog okruga, a tek na nivou naše stranke... gospodine Milivojeviću, ne znam da li reagujete na pomen vašeg rodnog grada ili na činjenicu da se ozbiljno bavimo agrarnom politikom od lokalnog nivoa.
Dakle, tamo u Kruševcu postoji, gde je gospodin Azdejković iz DSS gradonačelnik, njegov zamenik gospodin Radovan Milovankić iz SRS, veoma ozbiljna intencija lokalne kruševačke vlasti da se seljacima pomogne, da agrarni budžet koji će da kreira opština u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, kada već država to sistemski ne radi, pomogne tim ljudima, jer to su sve vredni ljudi.
Kolega Lapčević je sa najboljom namerom i upozorenjem da oni koji su nosioci, pre svega, izvršne vlasti, a to su nabrojani pojedini ministri u Vladi Republike Srbije, ne treba da se kriju iz konta 422, 423, 424 - troškovi putovanja, specijalizovane usluge, usluge po ugovoru, jer i ta dva, pogotovo, konta su, kako bi rekao predstavnik, ne znam da li je još uvek, ali prošle godine je bio, izvesni HišHofer iz MMF-a, netransparentna konta. Šta se krije iza toga?
Nemojte, gospođo Dragutinović, nemamo završni račun budžeta za 2001. godinu, a niste dozvolili, odnosno dali ste preporuku, ne vi, nego i prošli ministar i pretprošli lokalnim samoupravama, koje takođe kreiraju budžet po tom Zakonu o budžetskom sistemu, da neko uđe u trag svemu tome. Kažem vam, gospođo Dragutinović, tu su najveće zloupotrebe.
Neka dođe budžetska inspekcija samo u grad Kragujevac, da vidite. Grad Kragujevac ima u odnosu na mnoge druge gradove i opštine, koje nemaju status grada, ali približne su po broju stanovnika i teritoriji, naravno ogroman budžet.
Šta mi znamo šta se krije iza toga? Kakve specijalizovane usluge? Kakve usluge po ugovoru? To kada saberete u budžetskim stavkama, toga je na stotine milijardi.
Mi zaista želimo da pokušamo da vas ubedimo i nastavićemo svih ovih dana dok traje rasprava po amandmanima, da kada je nastupila ovakva situacija mi ne možemo, a na to upozoravamo godinama, da se oslanjamo na nepovoljne kredite, da su građani zaduženi, i da je hrana i poljoprivreda ono što je budućnost Srbije, da je to strateška grana naše privrede.
Jedna milijarda, primera radi, uložena u poljoprivredu, evra, može za nekoliko godina višestruko da se vrati. Jer uprkos svemu tome što smo preživeli najgore moguće sankcije, što su nas zlikovci bombardovali 78 dana, mi ipak imamo zdravu zemlju, zdrav vazduh, imamo dovoljno vode i vredan i pošten narod, vrednog srpskog seljaka, koji treba da dobije mnogo više od države, kako bi opstajala porodica na selu, jer mi danas imamo slučaj da se ljudi masovno iseljavaju, da sela ostaju pusta i da u selima koja imaju škole stare po sto godina sada više nema ni jednog jedinog đaka. Hvala.

 Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Jovan Palalić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih na početku da kažem da je  rasprava o ovom Predlogu zakona o budžetu zaista počela u jednoj  vrlo lošoj atmosferi i manje-više i predstavnici i opozicije, ali i pozicije su istakli upravo tu činjenicu da je kašnjenje usvajanja na Vladi, pa upućivanja Predloga zakona o budžetu u Narodnu skupštinu i te kako stvorilo napetu atmosferu i u javnosti i u Narodnoj skupštini.
Završena je načelna rasprava, ali mi smo danas ponovo bili suočeni sa kašnjenjem. Čitav dan je trajala rasprava, pogotovo u prepodnevnom delu, zašto Vlada Republike Srbije nije dostavila mišljenje o predloženim amandmanima. Onda kada se raspravlja o tome, šta bi bila jedna od karakteristika, pored niza onih karakteristika kojima ne možemo oceniti dobro rad Vlade Republike Srbije, jeste i činjenica da je sve što je činila do sada vezano za kašnjenja.
Kašnjenje u predlogu budžeta, kašnjenje, evo danas, u davanju mišljenja na predložene amandmane od strane narodnih poslanika, kašnjenje u merama kojima se reaguje na ekonomsku krizu, o tome smo pričali i kada je bila rasprava o nepoverenju Vladi Republike Srbije, ovih dana vidimo kašnjenje u izradi strategije odbrane, kašnjenje u zakonima koji su potrebi za evropske integracije i stavljanje Srbije na belu šengensku listu.
Čak je i predsednik Vlade rekao da jedan broj strategija i zakona Vlada nije usvojila, koji su neophodni da bi se realizovali ovi poslovi, kašnjenje, o tome treba zaista ozbiljnu debatu povesti, sa usaglašavanjem niza zakona i propisa sa Ustavom Republike Srbije, a mi imamo u normama koje su u zakonu za sprovođenje Ustava, tzv. Ustavnom zakonu, koji su sve to zakoni koje je potrebno uskladiti, kašnjenje sa privatizacijom i niz drugih stvari koje sada stvaraju jednu napetu i tešku političku situaciju i u društvu, a i ovde u Narodnoj skupštini.
U tom smislu jeste ova atmosfera koja je danima kada je u pitanju rasprava o budžetu i ta napetost da li će zbog svih ovih stari, pogotovo zbog načina na koji je Vlada pristupila ovom poslu, uopšte budžet Republike Srbije biti usvojen.
Ovaj amandman koji je podneo narodni poslanik DSS, Nenad Popović, odnosi se na deo koji se tiče povećanja akciza. Želeo bih da ukažem na jednu raspravu koja je ovde vođena više puta u Narodnoj skupštini, a koja je i te kako ne samo ekonomske prirode, nego i političke prirode, a to je odluka Vlade Republike Srbije da pristupi jednostranoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Mi smo sa političkog aspekta ukazivali na veliki problem i vrlo spornu odluku Vlade da uđe u jednostranu primenu, obzirom da bi to bio prvi slučaj poznat, kada su u pitanju zemlje koje su ušle u proces evropskih integracija, da se na jednoj neravnopravnoj osnovi jedan ugovorni odnos tretira tako što ga samo jedna ugovorna strana primenjuje, a druga, zbog niza političkih uslovljavanja, to ne želi.
Naravno, mi smo kritikovali i sam čin potpisivanja tog sporazuma. Naveli smo i političke razloge zašto nije bilo dobro da se u tom trenutku prvo potpiše, a nakon toga i ratifikuje u Narodnoj skupštini i onda da se uđe u još jednu zaista pogubnu odluku, i politički, i po pitanju dostojanstva zemlje i uopšte želje da se partnerstvo za EU, a bogami i ekonomski i te kako lošu odluku.
Činjenica da srpska privreda, da srpske kompanije, da srpski proizvođači zbog toga što zbog niza razloga 90-tih godina zbog sankcija, a posle toga zbog nekih drugih odluka i možda nekonzistentne politike, kada je u pitanju jačanje politike konkurentnosti naše privrede, nismo uspeli da u toj meri osnažimo konkurentnost naše privrede, naših kompanija, naših preduzetnika, naših proizvođača, da bi se ravnomerno takmičili na ovoj teškoj tržišnoj utakmici u koju Srbija i srpski privrednici treba da uđu sa kompanijama iz EU.
Na stranu to što takvom jednom odlukom ulazimo u jedan proces koji direktno utiče na prihodnu stranu budžeta Republike Srbije. Više puta je ovde isticano koliki će biti gubici zbog jednostrane primene SSP-a, što direktni, što indirektni, oni se procenjuju na oko 300 miliona evra.
Onda Vlada Republike Srbije, donoseći jednu takvu politički i ekonomsku lošu odluku, iako stvarne ciljeve, sem da se time mi vežbamo u procesu evropskih integracija, što zaista deluje smešno za jednu ozbiljnu državu, nikakve druge efekte nisu nam predstavili kao pozitivno, traže načine kako da ovaj veliki gubitak u prihodnoj strani reši. Onda to rešava na ovaj način povećanjem akciza, direktno opterećujući životni standard građana.
Sada se vraćamo na onu izjavu predsednika Vlade, koji je rekao da se neće živeti ni bolje, a ni gore. Ta izjava predsednika Vlade je došla nakon niza drugih izjava, koja je doživljena kao pokušaj amortizacije izjava nekih drugih ministara, koji su možda bili iskreniji da ćemo se boriti da ne budemo gladni, goli i bosi. To su isto izjave pojedinih ministara u Vladi.
Onda ovakovom jednom akciznom politikom pokušava se rešiti problem loše političke i ekonomske politike kada je u pitanju jednostrana primena SSP, direktno opterećujući budžet građana i direktno utičući na životni standard građana. Sad se postavlja pitanje da li loše političke odluke treba da imaju za posledicu da građani žive lošije.
To je suština rasprave o ovom budžetu, koji je budžet definisan sa vrlo visokom javnom potrošnjom, čiji će način realizacije biti težak i vrlo sporan, a pogotovo što smo sada čuli kroz niz diskusija koliki će biti troškovi pojedinih kabineta, o čemu smo mi govorili kada je formirana ova vlada, kada je donet zakon o ministarstva.
Nakon političke podele unutar vladajuće koalicije bilo je jasno da se neminovno mora povećati javna potrošnja i neminovno mora doći do ovakvih problema, tj. pritisaka pojedinih funkcionera unutar Vlade da se njihovi zahtevi, njihovih kabineta, pogotovo mislim ovde i na potpredsednike Vlade, ali i na kabinet velikog, glomaznog Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, u što većoj meri napune.
Onda ulazimo u ovakve probleme da se povećanjem akciza, promenom taksene politike, svim drugim mogućim opterećenjima ulazi u jedan ozbiljan problem da bi se zadovoljili apetiti koalicionih partnera i da bi se prikrili politički promašaji odluke o jednostranoj primeni sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
To je ono što odlikuje ovaj budžet. To je ono u kakvoj atmosferi je ovaj budžet stvaran.
To su razlozi zašto je on kasnio 40 dana. Ta napetost unutar Vlade i razlike koje su postojale unutar Vlade, kada je u pitanju i jednostrana primena SSP i kada su u pitanju namirivanja pojedinih pozicija UN u raznim državnim organima, prvenstveno mislim u Ministarstvima.
Ovaj amandman je pokušaj da se ispravi jedna loša odluka, da se pokuša racionalno sagledati na koji način se može doći do eventualne korekcije ovih akciza i da se na taj način, saglasno i projektovano makroekonomskoj politici, ali i projektovanoj inflaciji, ostane na onom nivou koji bar koliko toliko može da sačuva i život, životni standard građana i koliko toliko da ne bude na štetu svih onih ljudi koji danima pred Narodnom skupštinom zahtevaju sva ona prava koja su im obećana, što u toku izborne kampanje, a pogotovo nakon formiranja ove Vlade. Hvala vam.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Ovih prvih nekoliko članova Predloga zakona o budžetu s pravom mame najveću pažnju. Da bi javnost znala, moram da skrenem pažnju da su skoro sve poslaničke grupe podnele amandmane.
Ovo je jedna grupa amandmana DSS, ovo su amandmani poslaničke grupe ZES, onda imamo amandmane poslaničke grupe NS, imamo ponovo amandmane ZES, jedan amandman SPS, verovatno postoji još. Još ovoliko imamo amandmana SRS. Nadam se da će te ovo da date gospođi Nadi Kolundžiji, pošto nije ponela svoj primerak, da bi mogla da prati diskusiju, da ne nabada na laptop, može svašta da joj se desi.
Naravno, očekujem vašu spremnost, gospođo Kolundžija, pošto ste jutros započeli ovu sednicu sa apelom da svi pokažemo veliku spremnost da se budžet usvoji.
Pošto sam zaključio da s vaše strane postoji apsolutna spremnost, računam da ste u istoj srazmeri spremni i da prihvatite ove amandmane, konkretno ovaj amandman Popovića, zatim sledeći koji je podneo gospodin Buha, još je značajniji.
Gospodin Buha je podneo amandman koji znači 20 milijardi direktne uštede. Znači, nema cile-mile, samo je dovoljno da dignete ruku za amandman gospodina Buhe i svi problemi su rešeni. Smanjuje se deficit za, čini mi se, oko 20 milijardi dinara. Za građane Srbije ništa bolje ne može da se desi od ovoga što je gospodin Buha predvideo.
Moram da pohvalim i ovaj amandman gospodina Popovića povodom koga sam se javio. Slažem se da taj amandman ima nekih pravno-tehničkih nedostataka, ali mislim da je ideja dobra, jer se tim amandmanom povećavaju, ako mogu tako da kažem, izvorni prihodi budžeta, i to prihodi po osnovu akciza i carina.
Vi ste u obrazloženju zašto se ne prihvata taj amandman, izneli nešto što je vaša projekcija, ali moram da vam skrenem pažnju da je ova vlada sklona lošim projekcijama. To ste sami priznali ovde. Ako biste mogli da me pratite, to je na strani 16, to je vaša tabela, gde dajete neki vaš plan.
Prema Memorandumu za 2009. i 2010. godinu, vi ste planirali u 2009. godini inflaciju od 6%, u 2010. godini 5%.
Sada ste na pravili novu projekciju, pa će to biti u 2009. godini 8%, u 2010. godini 6,5%, izvoz, uvoz robe itd. Vidite da postoji velika razlika u tim vašim procenama. Tako da, ako kažete, na bazi te vaše procene ove amandmane treba odbiti ili ih ne treba prihvatiti, nalazimo se na terenu pretpostavki šta bi bilo kada bi bilo.
Do pre nekoliko meseci niko nije znao da postoji svetska finansijska kriza. Znali su neki ljudi koji su čitali o tome kako su stradale neke banke pre godinu i po dana u Holandiji i šta se predviđa i planira, šta se očekuje. Ali, bila je izborna godina, dobrodošao je "Fijat", dobrodošao je ruski gas, dobrodošlo je da penzije budu 70% od plata. Sve je to bilo dobrodošlo. Onda se ćutalo o ovome što neminovno dolazi. Sada, kada se i to očekuje verovatno za tri meseca da će kod nas da zapljusne, vi već sve procene menjate.
Tako da to vaše odbijanje amandmana ne tretiram kao nešto izuzetno ozbiljno. Zašto? Evo, pre nekoliko dana Ponoš je otvorio srce, pa je objasnio koliko je Ministarstvo odbrane druga vojska. Mi imamo dve vojske: jednu pod komandom Generalštaba i drugu pod komandom Ministarstva odbrane; 60% plaćenih se nalazi ovamo u odnosu na ono tamo.
Znači, imamo jednu vojsku koju će da ima Šutanovac, drugu vojsku koju će da ima Tadić. Obe vojske su demokratske. Čuli smo da se radi o nekompetentnim ličnostima, čuli smo da je samo po osnovu kursnih razlika država 2008. godine izgubila 400 miliona dinara. Tako je napisao načelnik Generalštaba, ako ste čitali intervju, imam ga, da vam dam.
(Glas iz sale: Nije tačno.)
Načelnik Generalštaba je napisao, nemojte vi meni da kažete, kada vam citiram šta je on napisao. Njega terajte u zatvor ako je prevario, ako uzbuđuje narod, ako pravi nepotrebno pobunu. Ali, vidim da je osetljivog senzibiliteta, ne sviđa mu se Miroslav Ilić. Sada opet kažete da nešto izmišljam. To je čovek napisao u svom intervjuu. Ovaj koji mu je pravio intervju, da o njemu ne pričam.
Znači, sve to što se radi je loše, a vaše procene su pogrešne. Morao bih da vam skrenem pažnju da mene zabrinjava ovaj realni pad, odnosno procena da će realno pasti prihodi po osnovu carina zbog primene onog sporazuma, čiji je amandman bio dalekometan, a naročito zbog činjenice da gospodin Đelić smatra da treba jednostavno pristupiti primeni tog sporazuma, te po tom osnovu veliki broj roba će sa nižim carinskim stopama ili potpuno oslobođen da ulazi na naše tržište.
Šta može biti razlog? Razlog može biti što te robe kod nas nema na tržištu, što nemamo proizvođača, a onda se postavlja pitanje gde su se za ovih osam godina izgubili ti proizvođači? Kako su oni nestali sa našeg tržišta?
Koja je to elementarna nepogoda pogodila naše proizvođače da ova država više nije sposobna da napravi tu optimalnu količinu roba koja je potrebna za naše tržište, pa je potrebno da uvozimo robu? Da bi je učinili dostupnom našim građanima, mi, odnosno Vlada se odriče carine i po tom osnovu gubimo negde 250 miliona evra.
Pogledajte kako se to kod nas dešava. Za ovu godinu je planirano po osnovu carina da se skupi negde oko 850 miliona evra. Za 2009. godinu se planira nešto malo manje od 600 miliona evra, pad je 30% zbog jednostrane primene sporazuma. Onda vidite da taj sporazum ništa dobro ne donosi nama. Jer, ako uzmemo da je dinar merilo vrednosti, onda prema kretanju mase - da li je ona viša ili niža, ceni se da li je nešto dobro ili nešto loše. Ovde već u startu možemo reći da se dešava nešto loše.
Da stvar bude još čudnija, neću to da upoređujem sa agrarnim budžetom, jer je to neuporedivo, međutim, kod agrarnog budžeta imaćemo još goru stvar. Tu ćemo imati pad za 87 miliona evra, odnosno sa 301 miliona na 214 miliona evra.
Gde su subvencije za poljoprivredu? Gde je razvoj onog dela naše proizvodnje gde baš mnogo ne zavisimo od inostranstva?
Ovo je osmišljena akcija kako da se dodatno uništi naše selo, jer cela logika opstanka ove Vlade i politike koja se vodi, saznali smo ovih nekoliko dana, takve smo informacije imali prilike da čujemo, da prosto građani ne mogu da legnu da spavaju ukoliko se budžet ne donese, kao da prethodnih godina nismo imali privremeno finansiranje.
Sada je najvažnije budžet da se donese. Izašli su neki eksperti da kažu ako se budžet ne donese biće građanima teško. Neće im biti teško.
Šta bi se to poremetilo? Dajte da skrešemo troškove koje postoje u ministarstvima, da skrešemo ove troškove koji se tiču usluga po ugovorima, da skrešemo ova putovanja, da ograničimo predsednika Srbije da nigde ne putuje. To je najbolja mera.
Kada biste ograničili Borisa Tadića da nigde ne putuje, onda bi sigurno video ove šatore u Pionirskom parku. Već 20 dana, a možda i više, nekoliko šatora je tu razapeto, predsednik Republike je štrajkače častio WC-om, postavio im je onaj WC, on ulazi na sporedna vrata i ne može da ih vidi, ne želi da ih vidi, a oni su samo poslušali predsednika, koji je u Subotici rekao najvažniji zadatak, državni zadatak broj jedan je očuvanje radnih mesta.
Znate, jedno se pošalje kao poruka, jedno se demonstrira kao politika DS, Vlade, socijalnog kompromisa, a onda dobijemo nešto što smo već ranije videli, pa na bazi toga možemo i da predvidimo kako će da se završi. Kao besplatne akcije od 1.000 evra, sad niko ne priča o tome.
Takva je bila i priča čuvamo radna mesta, to je zadatak broj jedan, pa onda Rasim Ljajić potpiše neki kolektivni ugovor, pa posle mesec dana se zaključi da to ništa ne znači, da se gubi topli obrok, i regres i sve, vojska je već to izgubila, da ih obavestim, nije ih Ponoš čuvao nego gleda kako da ode u Brisel sa Svilanovićem. Zna se šta se dešava.
Onda jedino što mogu da preporučim gledaocima - čuvajte svoja radna mesta, ako dobijete otkaz od poslodavca, prvo pozovite Rasima Ljajića i tražite da u donošenju rešenju o stavljanju van snage tih rešenja o prestanku radnog odnosa bude makar 90% ekspeditivan, kao i što je ovih osam godina bio ekspeditivan prilikom isporuke Srba Haškom tribunalu.
Da vas podsetim, Rasim Ljajić je 2001. godine rekao - morao sam da prihvatim ovu funkciju samo na godinu dana. Evo, osam godina je tamo. Tražite onu vrstu efikasnosti kao što je pokazao na funkciji predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Tražite da on donosi rešenja, tražite da on u ime radnika ispred države se bori protiv poslodavaca da se zaštite radna mesta.
Ako ne možete ni to da uspete, imate jednu bolju varijantu, nikada nemojte da glasate za DS i koaliciju ZES, imate sledeću varijantu, nekako se organizujte, ljudi. Predsednik je u Subotici rekao da se čuvaju radna mesta. To nema alternative, molim vas. Sudije, motke iza vrata, čuvate radna mesta, tužioci takođe.
Radnici, sačekajte da prođu ovi novogodišnji praznici. Bilo bi dobro da navratite malo do Beograda, jer kada vas vide u malo većem broju, možda i protumače da je neko pravo povređeno. Dok se skupljate u Nišu, Kragujevcu, Pirotu i drugim mestima, slaba je vajda, da znate. Mogu da vam dam i vrlo korisnu pouku, kada su ovi iz Zastave pojurili Đelića, Vlahovića i Pitića oni su nekoliko godina iz budžeta bili i finansirani.
Vidite da se ovde ceni motka, pa ste imali prilike pre nekoliko meseci da čujete da je Fijatov ugovor čudo jer smo spasili budžet, pošto se godinama, kako rekoše, 500 miliona evra potrošilo na kupovinu socijalnog mira u Kragujevcu.
Organizujte se ljudi, pošto ova država ne želi da niti putem carina niti na drugi način da obezbedi sredstva. Socijalnog dela budžeta gotovo da nema, postoji samo ovaj deo koji se odnosi na potrošnju, a znate i sami kada je u pitanju potrošnja, tu će opet biti ugodan, lagodan život, kupovina svih medija i da prosto uživate dok čitate novine kako je lepo u Srbiji.
Od toga da li se budžet usvoji za dva dana ili za mesec dana ništa dobro neće da se desi građanima ni u jednoj ni u drugoj varijanti, jer svaka pobeda DS je veliki poraz i gubitak za građane Republike Srbije.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić.

Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodin Tomić, izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jedan od mojih prethodnika, gospodin Jovan Palalić, pričao je, između ostalog, i o atmosferi  u kojoj je ovaj budžet došao na dnevni red sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Kada govorimo o atmosferi u kojoj budžet dolazi i amandmanima na njega, red je uvek da se podsetimo atmosfere i onoga što je čini. Uvek vredi podsetiti na obmanu o podeli besplatnih akcija, treba podsetiti na obmanu penzionera o visini penzija 70% od prosečnog ličnog dohotka, o činjenica da su poskupele sve namirnice, da su otpuštanja svakodnevna, da novih radnih mesta, onako pompenzno najavljenih, nema.
Da su subvencije drastično smanjene u poljoprivredi, o tome je danas dosta govoreno, o jednostranoj primeni Trgovinskog sporazuma sa EU je takođe mnogo govoreno, a o članstvu u EU i o beloj šengen listi već je izlišno govoriti.
Budžet u takvoj atmosferi dolazi, a i mnogo posle roka, čitavih 40 dana za njegovo usvajanje, jer Vlada nije mogla da se usaglasi, a čuli smo ovih dana i predstavnike vladajuće koalicije, koliko juče portparola DS, što mi je posebno drago, koja je iznela primedbe na Vladu što ovoliko kasni sa budžetom.
Problem ovog budžeta je takođe što ne može da se realizuje. Toga su svesni sve više i iz vladajuće koalicije, a imamo i činjenicu da je Vlada jednostrano, bez konsultacija sa sindikalcima, donela odluku o neprimenjivanju proširenog kolektivnog ugovora. Sindikalci nam bukvalno kucaju na vrata svakog dana. Sa njima po koji predstavnik Skupštine i progovori, ali iz same Republičke vlade nema nikakvog glasa prema predstavnicima sindikata.
Postoje najave da će biti povećan PDV, što predstavlja svakako restriktivnu meru u odnosu na privredu, a ne podsticaj.
Kada se u državama koje ozbiljno sagledavaju ovu svetsku ekonomsku krizu čini sve kako se proizvodnja ne bi gasila i kako se preduzimaju tzv. dinamične mere za oporavak privrede, kod nas se steže omča oko vrata zdravom delu privrede i preduzetnici se, po meni, na taj način obeshrabruju.
Predlog budžeta, nazvao bih ga restriktivno restriktivnim, a ne restriktivno podsticajnim, kako smo čuli od nekih predstavnika Vlade, što je zaista umelo da nasmeje građane Srbije. Pompezno je najavljen kada je bio daleko, kada je sednica o budžetu i ova današnja o amandmanima bila daleko. Krupne reči su se upotrebljavale i danas više niko o ovom budžetu ne govori u superlativu.
Kad pričamo još o toj atmosferi, valja podsetiti da jedan ministar tvrdi da je grozna atmosfera i u životu i u društvu, kao i da nema podršku partnera za rešavanje problema, drugi ministar ima problema sa kontrolom sektora koji vodi, pa se dešava da dolazi do prepucavanja oko pitanja odbrane preko štampe. To ozbiljna država ne sme sebi da radi, da dopusti, jer se time ne šalje poruka samo da smo faktor stabilnosti u regionu, već se ohrabruju oni nedobronamerni. Samo u Turskoj je slučaj da se vojska meša u politiku.
Treći ministar, ministar poljoprivrede kaže kako je u cilju borbe protiv krize dobro da građani ne kupuju belu tehniku. Mlađan Dinkić nam ovih dana govori da u Vladi nema autoriteta. Rasim Ljajić nam kaže da je ovo neozbiljno organizovana Vlada. Sada očekujete da o budžetu raspravljamo na najozbiljniji mogući način.
O partiji Ujedinjenih penzionera i njihovim zahtevima i insistiranjima da se nađu mehanizmi koji će penzionerima omogućiti bolji i dostojanstveniji život od onog koji sada imaju, ne vredi više ni trošiti reči. Oni koji su u vlasti ovakve izjave daju i međusobno jedni druge faktički podrivaju. U takvoj atmosferi mi imamo restriktivno podsticajan budžet. Ponavljam, ovaj budžet ne može da se realizuje. To govore i predstavnici vlasti.
Podneo sam amandman smatrajući da je smanjenje budžetskog deficita jedno od najvažnijih stvari koji se tiče ovog budžeta. On je u tehničkom smislu odbijen zato što se vezuje za član 6, a član 6. ne može da se prihvati. Dajte prvo da pričamo o smanjenju budžetskog deficita i zbog čega nam ni ministarka, ni niko iz Vlade nije konkretno rekao zašto ne može da se na ovaj način smanjuje budžetski deficit.
Sve u svemu, o akcizama na kafu i pivo i slične stvari, ono što konzumira gotovo cela Srbija, izlišno je i govoriti. Luksuz ne podleže akcizama kao one opšteprihvaćene stvari kao što su, ponavljam, kafa, cigarete i pivo.
Mi smo jednom rekli - Vlada ne upravlja krizom, kriza upravlja Vladom. To je najveći problem sa kojim se danas Srbija suočava.
U nadi da ćete ovaj simbolički u suštini, ne samo ovaj nego mnogo takvih amandmana, prihvatiti, da završim, ali smanjenje budžetskog deficita je nešto na šta zaista i Vlada i gospođa ministarka moraju da posebno obrate pažnju. Hvala.