Gospođa Vjerica Radeta ima reč, po ovom amandmanu.

 Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je malopre kolega Stevanović rekao da je pravo pitanje, zapravo, ima li svrhe Vladi Republike Srbije govoriti uopšte o ovim amandmanima i ima li svrhe podnositi amandmane.
Ako vi na samo jedan član, isti stav tog člana, imate 15-20 amandmana i da nemate sluha da porazgovarate, da kažete šta je vaše mišljenje, osim onoga što je neko iz službe formalno napisao u obrazloženju, onda je to zaista problem.
Moram da podsetim da smo mi pre desetak dana ovde danima raspravljali o onom setu pravosudnih zakona, gde je bio neverovatan broj od 120 i nešto amandmana na svega 19 članova zakona. Mi smo pričali i pričali, ali to nikome niti u vladajućoj koaliciji, niti u Vladi Republike Srbije uopšte nije dopiralo do svesti.
Jednostavno, predstavnici Vlade koji ovde sede, pokazuju da Vlada nema sluha ni za interese građana Srbije koje mi, narodni poslanici, ovde prenosimo, niti za to šta narodni poslanici misle o Vladinim predlozima zakona.
Gospođo Dragutinović, nije ovo ništa lično. Vi ste jedan od ministara koji uvažava Narodnu skupštinu utoliko što uredno sedi sve ove sate koliko i mi ovde boravimo, ali se otprilike ponašate po onoj narodnoj "pas laje, vetar nosi", baš vas briga šta mi pričamo, baš vas briga što mi iznosimo mišljenje građana Srbije.
Vi ćete da odsedite tu koliko mi budemo sedeli, na kraju ćete da nam održite predavanje i to će biti kraj, a budžet Republike Srbije biće onakav kakav ste ga vi zacrtali.
Naravno, sve to pod uslovom da uopšte dođe do izglasavanja budžeta, jer je osnovno pitanje da li ima svrhe uopšte što mi trošimo vreme, sada je ovo valjda 35. amandman po redu, od mogućih 230, koliko ih ima. I da uopšte ne pravimo pauzu od sad pa do kraja zasedanja, a to je 29. decembar u ponoć, teško da je moguće raspraviti ove amandmane.
Tim pre je onda interesantno pitanje da predstavnik Vlade ne želi da uopšte dođe do nekog normalnijeg kontakta između poslanika opozicije i Vlade Republike Srbije. Naravno, to samo potvrđuje ono što mi pričamo već danima, da vi u Vladi Republike Srbije ne želite da se donese budžet.
Jer da ste to želeli, onda bismo mi taj budžet ovde imali još 1. novembra, a dobili smo ga, to moramo da podsećamo građane Srbije, da su narodni poslanici, da je ovaj parlament predlog budžeta dobio sa 40 dana kašnjenja i da niko ni u Vladi Srbije, ni u vladajućoj većini nema moralnog prava da optuži bilo koga iz opozicije za eventualno nedonošenje budžeta.
Ne mogu više da kažem u roku, jer je rok bio 15. decembar, kad nikako nije moglo to da se završi, jer je bila u toku prethodna sednica, a budžet smo dobili šest ili sedam dana pre tog zakonskog roka kada je budžet trebalo, odnosno kada je budžet morao da bude usvojen.
Zato se postavlja pitanje interesa i šta je ono što su pravi motivi, gospođo Dragutinović, zbog čega vi ne želite da se budžet donese? Da li je to ono što se piše po novinama, koliko je koje ministarstvo dobilo, ko je zaokružio svoje carstvo i ne da da se to umanjuje, jer ovaj novi budžet bi mnogim ministrima umanjio sredstva kojima bi raspolagali.
Zato vama više odgovara da se donese odluka o privremenom finansiranju i da bar još jedan period koristite ona sredstva koja, zapravo, u državi nemamo. Biće prilike i biće vremena da se više o tome govori.
Kako sam razumela amandman kolega iz DSS na poslednji stav člana 4? Verujem da sve kolege koje su podnosile ove amandmane imaju svest o tome da ovaj amandman nije u skladu sa Ustavom. Njihovi amandmani nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali je pre toga neustavan poslednji stav člana 4. Predloga zakona.
Prosto je neverovatno da je nekome od vas palo na pamet da, da biste zadovoljili ne znam čije, neću da licitiram, znate vi, znamo svi, zna i javnost Srbije, da biste zadovoljili apetite nekih poslanika i neke njihove političke stavove, da biste kad dođe do glasanja budžeta obezbedili tih 126 potrebnih glasova, vi ste spremni da na najgrublji mogući način prekršite Ustav.
Neustavno je, gospođo Dragutinović, govorio je kolega Krasić više puta o tome, da vi Zakonom o budžetu menjate Zakon o privatizaciji. To nema pod kapom nebeskom, to pitajte bilo kojeg pravnika na zemaljskoj kugli i svako će vam reći da je to nemoguće.
Normalno je da je posledica toga da su svi ovi amandmani da bi vam se zapravo skrenula pažnja da ne možete da forsirate nijedan grad, da ne možete da forsirate nijedan okrug, nijednu autonomnu pokrajinu na uštrb bilo kog drugog, a pogotovo ne na uštrb Ustava i na uštrb zakona.
Šta ste vi uradili? Zašto sam se javila baš po amandmanu kolege Vladimira Milentijevića koji se odnosi na Kosovo i Metohiju? Kolega Milentijević je predložio da se deo ovih sredstava od prodaje NIS-a 5% rasporedi na opštine AP Kosovo i Metohija.
Najpre je neverovatno da vi u samom startu niste predvideli sredstva koja će se dobiti od prodaje NIS-a, da ih niste stavili u ukupna sredstva i da ste ih raspoređivali kao i sva ostala sredstva bez izuzetka, bez izuzimanja iz člana 61. Zakona o privatizaciji.
Sasvim sigurno onda bi bila pravičnije raspoređena ta sredstva i onda se ne bi desilo ovo što je, blago je reći, neprimereno, neodgovorno, neozbiljno i ne znam koji izraz da upotrebim, preblag je za ono što ste vi, gospodo iz Vlade Republike Srbije, uradili.
Vi ste za 2009. godinu umesto prošlogodišnjih 6,2 milijarde dinara predviđenih za Kosovo i Metohiju predvideli 3,9 milijardi. To je nedopustivo. Bez obzira u kakvoj smo ekonomskoj krizi, bez obzira u kakvoj teškoj situaciji se država nalazi, ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, Srbi i ostali nealbanci, kako ih i u ovom obrazloženju zovete, koji žive na Kosovu i Metohiji, moraju da imaju brigu svoje države, moraju da osete brigu svoje države.
Vi nemate pravo, niko u ovoj zemlji nema pravo da te ljude, koji su na sve moguće načine dole ugnjetavani od terorističkih svakodnevnih napada, od ove otvorene okupacije Euleksom koju ste vi dozvolili, još dovodi u situaciju da dođu na ivicu socijalne bede, da dođu na nivo da nemaju šta da jedu.
Država mora, ako ste sve ovo do sada propustili, a niste smeli, pre svega niste smeli da dozvolite da dođe Euleks na Kosovo i Metohiju, ali ako ste to sve dozvolili, onda niste smeli i ne smete da dozvolite da ti ljudi, Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji, nemaju šta da jedu, pa makar to bilo na štetu svih drugih.
Ako postoji neki deo Srbije koji treba da se favorizuje kroz ovaj budžet, onda je to Kosovo i Metohija. Moraju ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji da bar negde i bar na neki način shvate da su oni u državi Srbiji, da imaju svoju vladu, srpsku vladu i da neko ovde vodi računa o njima.
Sami ste napisali u obrazloženju nešto što je poražavajuće. Kažete, na Kosovu i Metohiji je u veoma teškim uslovima, u rasutim enklavama, bez slobode kretanja, sami kažete, ostalo da živi 146.297 Srba i nealbanaca. Pitanje je koliko je ovaj broj tačan.
Dalje kažete, prema zvaničnim podacima pokrajinske organizacije Crvenog krsta Kosova i Metohije, od navedenog broja 8.296 porodica, odnosno korisnika živi u stalnom stanju potrebe za humanitarnom pomoći i njihova egzistencija praktično zavisi od iste. To iste je od te pomoći.
Šta sada vi nudite? Da bi rešili taj problem vi tako ponižavate te ljude. Vi kažete da ćete kroz budžet obezbediti sredstva da nabavite 22.000 komada paketa hrane i 22.000 komada paketa higijene. Dakle, te porodice, za koje ste sami napisali da su egzistencijalno zavisni od humanitarne pomoći, mogu da budu zadovoljni i srećni, država Srbija, Vlada Republike Srbije obezbedila im je za godinu dana po tri paketa hrane i po tri paketa higijene.
Da su to po tri šlepera hrane i po tri šlepera higijene, nije im dovoljno za godinu dana, a kamoli po tri neka paketa, koji će biti na kraju neki paketići. To je strašno i to je poražavajuće. Ne verujem da će dobiti u tim paketima ono što je Aleksandar Martinović ovde donosio, što ste u izbornoj kampanji delili građanima da glasaju za vas.
Za te pakete ste imali da izdvojite, a ovi ljudi, umesto da im dajete novčana sredstva, da im dajete onoliko para koliko je dovoljno da može da se preživi, sada ih obaveštavam, čitam ono što ste vi napisali, mogu da računaju na tri paketa godišnje hrane i tri paketa godišnje higijene.
Gospođo Dragutinović, vlada Republike Srbije se ozbiljno i opasno igra Kosovom i Metohijom, srpskom južnom pokrajinom.
Ovo ne treba da shvatite lično, ali kao član Vlade svakako da. Svi ste podjednako odgovorni, jer da neko u ovoj vladi misli drugačije, da neko u ovoj vladi misli da treba više računa da se povede o Srbima na Kosovu i Metohiji, onda bi taj neko izašao i to rekao.
Bogami ste po novinama pričali i pojavljivali se ministri ponaosob, ne dam da meni u moje ministarstvo neko određuje manje para, ne da Šutanovac, ne da Dinkić, ne da ovaj, ne da onaj, svi se bore da u svoja ministarstva što više sredstava kroz budžet dobiju. Ta sredstva se uglavnom, videćemo kada se bude govorilo o članu 5, troše na plate, to se troši na putovanja, to se troši na neke ugovore o delu itd.
Nigde građanina, nigde naroda, nigde interesa onih koji pune ovaj budžet, nigde se ne vidi na koji način nameravate da vratite građanima Srbije (Predsednik: Vreme.) završavam, hvala... ono što su u budžet stavili. Da se prekrati ova priča o ovom članu 4, poslednjem stavu, prihvatite amandman Aleksandra Martinovića i bar u ovom delu ćete uraditi nešto što je bar u skaldu sa Ustavom.

Zahvaljujem. Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospodin Obradović, a prijavio se i gospodin Krasić po ovom amandmanu.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste videli iz ovih prethodnih amandmana, poslanici DSS su hteli da ukažu na jedan od ozbiljnih problema koje Srbija u ovom trenutku ima, na ogromne razlike u nivou razvijenosti, a posledica toga je i ogroman odliv stanovništva, i to sve ka osovini Novi Sad - Beograd - Niš.
Najveće količine investicija su u ta tri grada, a pre svega u Beogradu, najveći broj stanovnika je u tim mestima i svaka ideja da se smanje te razlike u stvari je te razlike povećavala. Svaki novi fond koji je trebalo da otkloni razlike u nivou razvija je u stvari samo privlačio dodatna sredstva, pre svega u Beograd, pa onda u ove druge velike gradove, zato što su i kapaciteti za privlačenje investicija najviše u tim gradovima.
Naša ideja je bila da ukažemo kakvi sve problemi postoje u pojedinim delovima Srbije, a pošto je Vlada dostavila amandman na prvobitno predloženi tekst zakona, kojim predviđa da tek nakon usvajanja statuta Vojvodine i tek nakon usvajanja pratećih zakona kojima će se tačno definisati nadležnosti, kada se onda utvrde tačna sredstva koja treba da se prenesu u Vojvodinu, a na osnovu nadležnosti koje će Vojvodina nakon toga imati, utvrdiće se i koliki deo budžeta ili koliki će budžet Vojvodine biti.
Našim amandmanom sa ispravkom smo predložili da sva razlika u sredstvima od tako definisanih sredstava ide u budžet Srbije, a da se onda po posebnom programu Vlade, pre svega vodeći računa o stanju infrastrukture u gradovima i opštinama Srbije, o nivou socijalne zaštite i o problemima regionalnog razvoja, da se po tom programu onda ta sredstva raspodele po gradovima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Obradoviću. Gospodin Krasić ima reč. Izvinite, molim vas. Izvolite, gospođo ministar.

Poštovana gospođo predsednik, poštovani narodni poslanici, kako je bilo 16 amandmana sa sličnom sadržinom, uglavnom se odnosilo na preraspodelu sredstva koja pripadaju Vojvodini u visini od 5%, namenjena razvoju različitih nerazvijenih regiona, kako je neko ko je nerazvijen zapravo neodvojen, u ovom obliku za Vladu je potpuno prihvatljiv amandman. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo ministar.

Na član 4. amandman je podneo poslanik Arsen Đurić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodin Arsen Đurić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, želim da se zahvalim na prihvatanju amandmana narodnog poslanika Miloša Aligrudića i da izrazim zadovoljstvo što će gradovi i opštine u Srbiji, zahvaljujući amandmanima DSS, dobiti određena sredstva od prodaje NIS.
Podneo sam amandman na član 4. takođe, s obzirom da dolazim iz Zlatiborskog okruga. Tim amandmanom sam predvideo da se 5% od sredstava od prodaje NIS-a opredeli za grad Užice i sve opštine na teritoriji Zlatiborskog okruga. Naravno, sve u cilju ravnomernog regionalnog razvoja, jer postoji dosta projekata koji su započeti, čija je realizacija započeta iz sredstava NIP ili iz sredstava lokalne samouprave i mislim da će tim sredstvima one biti nastavljene i realizovane u toku 2009. godine. Ukoliko moj amandman ne bude prihvaćen, nadam se da će neki od gradova i opština Zlatiborskog okruga naći prostora u ovom programu i u prethodnom amandmanu narodnog poslanika Miloša Aligrudića, pa bih želeo samo da kažem koji su to projekti, nekoliko najbitnijih projekata na teritoriji Zlatiborskog okruga.
To su svakako završetak gasifikacije u opštinama Čajetina i Kosjerić i dalji nastavak gasifikacije opština Priboj, Prijepolje, Nova Varoš i Sjenica, zatim završetak sanacije aerodroma Ponikve, koji je vrlo bitan za sve opštine u Zlatiborskom okrugu, izgradnja vodovodne mreže za opštinu Kosjerić, koja ima velike probleme u vodosnabdevanju, izgradnja obilaznice oko Užica i obilaznice oko Požege, izgradnja lokalnih puteva.
Zlatiborski okrug je veoma perspektivan kada je u pitanju razvoj turizma, tu su i Zlatibor, Tara, Zlatar, Mokra Gora sa velikim prirodnim resursima i potencijalima. Mislim da ta infrastrukturna ulaganja u Zlatiborskom okrugu mogu da privuku i nove investitore, što će svakako doprineti otvaranju novih investicija, otvaranju novih preduzeća, novih radnih mesta i sveukupnom razvoju čitavog Zlatiborskog okruga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Đuriću. Gospodin Zoran Krasić ima reč po ovom amandmanu.

Sada su građani Srbije videli da uporna opozicija može da napravi neki rezultat, ali ako je to tako onda nije valjda bilo potrebno da vas tri dana ubeđujemo. Tri dana kasnimo u Evropu zbog Vlade. Da ste jutros rekli to, ne bi bilo problema, ali ste uporni, tvrdoglavi, gordi, terate po svome.
Bez namere da omalovažim ili upropastim ovo što je već postignuto prihvatanjem, razumeo sam da se to odnosi ne samo na amandman Miloša Aligrudića, već na sve ove amandmane, jer su oni praktično sublimirani u tom amandmanu, ali morao bih da vam skrenem pažnju.
Gospođo Dragutinović, malo me saslušajte, slobodno možete da komentarišete, otporan sam. Vidite, vi ste kao Vlada na Predlog zakona o budžetu podneli nekoliko amandmana. Prvi amandman se odnosi na član 2. gde dodajete novi stav i za ovu diskusiju je interesantan amandman treći.
Građani Srbije treba da shvate šta znači zakon o budžetskom sistemu. Tamo su propisani neki rokovi koji treba da ubrzaju Vladu kako bi se do 15. decembra, čini mi se, doneo zakon o budžetu i onda procedura u Skupštini kreće od 1. novembra do 15. decembra. Ovde se kasnilo 40 dana i nekoliko dana smo ubeđivali Vladu, i oni su sada prihvatili, znači 45-46 dana su nam pojeli. Vrše opstrukciju, jer njima ne odgovara budžet. Sada ću da vam pokažem. Sve što je brzo, to je kuso, to znate. Evo vam dokaza za to.
Gospođo Dragutinović, u okviru člana 1. III formulisali ste nešto kao razlika što se naziva budžetski deficit. Slažete se? To je 49,900, skoro 50 milijardi. To je ono što nije pokriveno, što nema realne izvore, ne može da se pokrije akcizama, porezima itd. Pokriveno je zaduženjem i kreditima, ali nije pokriveno porezima. Sada ćemo doći na član koji pokriva, ovo je član koji otkriva.
Član koji pokriva taj nepokriveni deo je član 2. Član 2. sada ima dva stava. Prvi stav, za nas interesantan u ovom trenutku je: potrebna sredstva za finansiranje rezultata, odnosno budžetskog deficita, koji je utvrđen u članu 1. ovog zakona i sadrži budžetski deficit prvi, to je 28 milijardi, i ovaj drugi, 21 milijarda, to je ukupno 29 milijardi.
Rekli ste nema para, ne može da se obezbedi porezi, akcize, carine itd, moraćemo da pribegnemo nekom od alternativnih sredstava. To je alternativna medicina u finansijama. Šta ste stavili kao prvo sredstvo? Privatizaciona primanja.
Sada napravite vezu sa članom 4. stav 5, o čemu pričamo već pet sati. Po tome ispade, gospođo Dragutinović, da je budžet AP Vojvodine deficit. Zašto deficit? Jer ga pokrivate iz privatizacionog prihoda. Napisali ste - izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji, budžetu AP Vojvodine pripada 90%, a budžetu Republike Srbije 10%.
Znači, 360 miliona evra je budžetski deficit, i to namenski budžetski deficit za Vojvodinu, po Vladinom razmišljanju. Međutim, zaboravili ste da postoji član 183. i član 184. bi-bip akta, da ne bih dobio opomenu, koji je iznad svega ovoga, koji kaže: budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se 3/7 od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
Gde se obezbeđuje tih najmanje 7%? U budžetu. Gde se obezbeđuju te pare? U prihodnoj strani. Moguće je da se obezbedi kredit za budžet Republike Srbije, ali ne postoji namensko degradiranje, a vi hoćete da kažete da u eri kada treba da se donese statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, vi DS, činite nadljudske napore, pa eto izdvajate namenski sredstava od 360 miliona evra da biste popunili rupe administracije, ne građana Vojvodine.
Mislim, gospodine Jojiću, da je u odnosu na 2000. godinu administracija u Autonomnoj Pokrajini povećana tri puta ili dva puta, tri i po puta. Eto, ko jede naše novce: u Vladi Republike Srbije i u Izvršnom veću Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Celokupna ova priča se zasniva na principu - ovi su kobajagi planirali deficit, budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine, pa je onda potrebno da dva državnika, Mirko Cvetković i Bojan Pajtić sednu, pa kažu - mi smo se dogovorili, to je rešeno, Nešo, budi miran, dobićeš SPENS, vi drugi budite mirni, dobićete malo od NIS-a, dobićete neko mesto u upravnom odboru, sve će da bude u redu. Sada Vlada videla da se u toj igri sa Bojanom Pajtićem preigrala i sada navodno prihvataju ovaj amandman. Međutim, ostade i amandman Vlade na član 4, tako da više nema ovo 90 - 10%, nego po tom novom amandmanu stav 4. dobija dva nova stava. Ako ste usvojili ovaj stav 4, nama nije jasno šta je ostalo? Ako ste usvojili njihov amandman na stav 5, onda šta je sa vašim ovim stavovima, novim stavovima 5. i 6?
Evo kako glasi - vi ste rekli zamenjuje se 5. novim stavovima 4. i 5. Kaže - ostaje ono 90 - 10, ali kažete - do stupanja na snagu novog statuta AP Vojvodine i zakona kojim se uređuju pitanja od pokrajinskog značaja, budžetu AP Vojvodine raspoređuje se 50% od NIS-a, a preostalih 40 kada se donese ovaj zakon.
A intervencijom u članu 2, gde ste stavili novi stav 2, kažete - izvršenjem budžeta Republike ne može se povećati rezultat, znači deficit, znači 50 milijardi, nećete više da se zadužujete, pa iovako ne biste smeli, ali nema veze, vi sada ponavljate ono što stoji u članu 1, pojačavate to, kaže - nakon prenošenja nadležnosti na AP Vojvodinu, na bazi ovog virtuelnog statuta, to neće da vam prođe ovde, to znate i vi sami, ili po bilo kom drugom osnovu. A onda Nenadu Čanku suprotstavljate MMF u obrazloženju. Računate MMF je veći autoritet od Mirka Cvetkovića i on će da zaustavi apetite Nenada Čanka i te njegove grupacije.
Sada sam ovo malo, da bi gledaocima bilo jasno, pokazao operaciju, nemoguću misiju, šta sve može da se uradi da bi se sve relativizovalo ili čak obesmislilo. Celokupna priča o statutu i ovim članovima budžeta koji se odnose na AP svode se na Vojvodstvo Bojana Pajtića. Postoji i ovde jedan vojvoda. Njemu nije stalo da onaj vojvoda bude malo jači. Onaj vojvoda iz Vojvodine kaže - pa znaš, veliki broj glasova donosim DS-u u zbiru i to mora da se na neki način verifikuje, ako mi nisi dao da budem predsednik Vlade, mora da se plati. Sada vi usvajajući, navodno, ovaj amandman, ne znam kako će to pravno-tehnički da izgleda u budžetu, on će biti nakaradan. Vašim amandmanima i sa ovim koje ste usvojili vi unosite zrno ne razdora, unosite temu o kojoj će da se žvalavi cele 2009. godine. Na taj način će da se dezavuiše Ustav Republike Srbije, zapamtite.
U postojećoj formulaciji člana 4, ne računajući ovaj poslednji stav, bila je prisutna sistematika koja se godinama, gospođo Dragutinović, ponavlja u našim budžetima. Šta su izvorni prihodi? Šta pripada iz budžeta, šta Republika ustupa?
Pazite, prešli ste preko neke crte. Prelaskom preko te crte dolazite u situaciju u kojoj je država sada. Zakon o koncesiji ne važi, zato što je neko obećao. Zakon o ratifikaciji sporazuma sa Rusijom opšteprihvaćen zbog izbora za neke više ne važi. Onda u raspodeli tačno podržavate onu parolu - čije su ovce, gde su naši novci, sve je to tamo.
Preporučio bih vam kako da izlečite taj autonomaški sindrom. Recimo, Nenad Čanak bi mogao da plaća struju po evropskim cenama za struju koja dolazi iz inostranstva. Ne znam koliko će da ispadne. To je kao sredstvo otrežnjenja. Neko je pre vas zastupao koncept regionalizacije, pa kada je video da je opasna crta, odustao je od projekta regionalizacije. Boško Ristić je zakasneli izdanak jedne takve politike, ako mi već pričate o Bošku Ristiću. On je izuzetno zakržljali izdanak te politike i tu politiku vi nećete da podržite kao DS. To znam, ali ti ne znaš, pa ubacuješ Boška Ristića sasvim nepotrebno u ovu priču. On je poslužio sa tom pričom za nešto drugo, da bi sputao ove iz Vojvodine, ali vi to ne možete da shvatite.
Ne znam kako vi mislite da izađete iz ovog začaranog kruga prisutnih neustavnosti u vašem političkom opredeljenju kako da izgleda budžet. Pokazao sam vam preko analize čl. 1, 2. i 4, poslednji stav, da ste vi nešto sagledali kao budžetski deficit.
Vi nemate prava tako da gledate, s obzirom na odredbe čl. 183. i 184. Ustava Republike Srbije. Ustav Republike Srbije je iznad svakog zakona. Možete vi šta god hoćete da pišete u zakonu o budžetu, vas obavezuje Ustav Srbije. U Ustavu jasno piše - 7% u odnosu na budžet Republike Srbije i tri sedmine za kapitalne investicije. Čak ono 7% je kao najmanje, kao donji prag određeno.
Naravno, treba uvažiti ove faktore za ravnomerni regionalni razvoj i morate voditi računa da prodaja NIS-a nije isto kao kada se proda "Zmaj" ili "Rekord" Rakovica. Ovo je državni kapital od početka. Da li je ovo privatizacija ili je prodaja državnog kapitala?
Ovo je prodaja državnog kapitala. Sva sredstva koja se obezbede državnog kapitala ulaze u budžet, a budžet se mora namenski trošiti za pozicije po ovim stavkama. Vi kako ste krenuli, vi ste mogli i AP Vojvodinu da tretirate kao transferna sredstva.
Tretira se, samo što nije u delu gde su opštine, nego gde je autonomna pokrajina. Slušali ste Vladu Milentijevića. On vam je dao ozbiljno upozorenje.
Nemojte i vi da zaboravite da u Srbiji postoje dve autonomne pokrajine.