Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije i članom 2. tačka 6) Zakona o budžetskom sistemu.

Da li neko želi reč? Izvolite.

Poštovana gospođo ministre, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u svom obrazloženju amandmana koji je podneo gospodin Vučeta Tošković, a i dela amandmana koji je podnela Srpska napredna stranka vezano za predlog budžeta za 2009. godinu, želim da istaknem da je cilj podnesenih amandmana bio - predlog da se troškovi smanje.
Znamo šta nas sve očekuje 2009. godine, a to smo doživeli u zadnjoj četvrtini, odnosno zadnjem kvartalu 2008. godine, pa u saglasnosti sa svim tim evidentnim i problemima koji nas očekuju u 2009. godini poslanički klub SNS je, podnoseći amandmane još jednom potenciram i naglašavam, pokušavao da u delu troškova koje Vlada može da smanji ili kojih može totalno da se odrekne da to i uradimo.
Tako je gospodin Tošković u amandmanu na član 5. razdeo 3. glava 3.7. funkcija 110. svojim amandmanom tražio brisanje posla koji poseban organ, a organ koji već postoji pri Vladi, tj. Generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije, može da uradi, tj. da se bavi poslovima informisanja Vlade. Verovatno u pomenutom organu postoji veliki broj ljudi, ljudi koji bi Generalnom sekretarijatu i kvalitetnije i pod većom kontrolom mogli da obavljaju ovaj posao i automatski smanjili bi se troškovi delova budžeta.
Izvesno je da planirani budžet za 2009. godinu je vrlo nedostižan, s obzirom, još jednom ističem, da je bruto društveni proizvod, ubeđeni smo i svi ekonomisti koji se bave ovom problematikom ističu - da budžet, da će kamate, da će dugovi biti u većem delu nego 60% vezani za bruto domaći proizvod, odnosno društveni proizvod, tako da je neophodno smanjenje stavke troškova kod svih ministarstava.
Mi se u ovoj priči nismo samo bavili, kao što jedan od predstavnika putujućeg cirkusa istače - da ukidamo neka prava i obaveze vezane za Evropu.
Moram da napomenem da jedan od govornika iz tog putujućeg cirkusa kaže ovako - građani, zaključajte se, dolaze i kod vas.
Građani, u ime Skupštine Republike Srbije i u ime svih nas se izvinjavam - izgasite vaše televizore, da deo putujućeg cirkusa Narodne skupštine Republike Srbije ne dođe i kod vas.
Kada se putujući cirkus i deo porodice Čukadžijev ozbiljno bude bavio problemom budžeta za 2009. godinu, ne bi u okviru amandmana koje je gospođica Jelena podnela pričao priču o vetrenjačama i Don Kihotu.
Još jednom zahvaljujem i izvinjavam se svim gledaocima.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Zahvaljujem, gospodine Rogoviću.

Najpre želi reč gospodin Martinović, pa ćete vi onda.

Po amandmanu, gospodin Martinoviću, tako sam shvatila? (Da.) Izvolite.

Ostavite i za svog kolegu do 15 minuta.

Zaista, gospođo Đukić-Dejanović, vi me uvek nasmejete kad izlazim za ovu govornicu. Uvek me upozoravate da imam 15 minuta, pa znam, čitao sam Poslovnik isto koliko i vi, nema razloga da me uvek na to podsećate. Neću upotrebljavati neke reči koje vređaju dostojanstvo Narodne skupštine, mislim da to nisam nikada ni činio.
Samo bih želeo da konstatujem da su ovi građani pokorni koji sede u ovoj fantomskoj poslaničkoj grupi mnogo nervozni, ne znam zbog čega. Uvek imaju potrebu da pričaju o tome kako su pošteni.
Mene to uvek podseti na jednu poljsku narodnu izreku, koja kaže - kad ti gost dođe u kuću, a priča o svom poštenju, odmah prebroj kašike.
Ovaj amandman je podneo takođe jedan građanin pokorni, od koga je SRS napravila političku ličnost, koji je bio, ako se ne varam, član gradskog veća za saobraćaj u Novom Sadu, i koji se jedne noći probudio i shvatio da mu se u SRS više ništa ne dopada izuzev jedne stvari - dopada mu se poslanički mandat. Neću više o njima.
Što se tiče Kancelarije za saradnju sa medijima, vi ste, gospođo Dragutinović, za tu službu Vlade, koja je osnovana 2005. godine, predvideli ukupno 71.323.000 dinara. Ta kancelarija, po uredbi kojom je osnovana - treba da se bavi informisanjem javnosti o tome kakve su aktivnosti Vlade Republike Srbije i da se bavi internim informisanjem unutar same Vlade.
Rekao sam vam danas, gospođo Dragutinović, kada sam pričao o troškovima putovanja predsednika Republike - da je te troškove trebalo da opredelite imajući u vidu rezultate koje je predsednik Republike postigao, pa ako je postigao u prethodnom periodu dobre rezultate, a vi mu dajte i više od onoga što ste budžetom predvideli, ali ako nije postigao dobre rezultate, a očigledno nije, onda se postavlja pitanje koje kriterijume ste upotrebili kada ste došli do cifre da recimo predsedniku Republike treba u 2009. godini izdvojiti 43 miliona dinara za njegova službena putovanja.
Sad mene zanima kako ste došli do cifre da Kancelariji za saradnju sa medijima treba dati baš nešto više od 71 milion dinara. Kako je to Kancelarija informisala javnost Srbije o radu Vlade tokom 2008. godine?
Podsetiću vas samo na nekoliko epizoda koje govore o tome. Sećate se, kada je u februaru ove godine SRS organizovala veliki miting ispred bivše Savezne skupštine, sada Doma Narodne skupštine, koliko puta su mediji pod kontrolom Vlade umanjili broj prisutnih.
I to se desilo i kasnije, kada je SRS organizovala miting protiv diktatorskog režima Borisa Tadića, a povodom protivustavnog i protivzakonitog hapšenja Radovana Karadžića. I tada su mediji, pod kontrolom Vlade, nekoliko puta umanjili broj prisutnih i potpuno pogrešno preneli domaćoj i svetskoj javnosti šta se u stvari desilo na tom mitingu.
Mediji pod kontrolom Vlade su učinili sve da sakriju da je jedan od učesnika na mitingu, Ranko Panić, brutalno ubijen zbog prekomerne upotrebe policijske sile i tek kasnije, kada su poslanici SRS o tome govorili u Skupštini Srbije, ministar Ivica Dačić nije imao kud i morao je da obrazuje jednu komisiju koja je trebalo da ispita sve okolnosti tog slučaja.
Mediji pod kontrolom Vlade, gospođo Dragutinović, potpuno su obmanuli javnost Srbije i vezano za dolazak Misije Euleks na KiM. Sećate se da su svi mediji pod kontrolom Vlade, počevši od nacionalne televizije, pa do dnevnih novina, uporno insistirali na tome da Euleks na KiM dolazi na osnovu Rezolucije SB UN.
Mi smo vam ovde u raspravi o poverenju Vladi dokazali da apsolutno nikakve rezolucije nije bilo, da je usvojeno samo predsedničko saopštenje. Suština predsedničkog saopštenja je da se pozdravljaju napori Beograda i Prištine da se namiran način dođe do rešenja problema KiM i ništa drugo.
Ni u jednoj jedinoj rečenici ne pominje se misija Euleks, ne pominje se činjenica da će ta misija da zameni u potpunosti misiju Unmika na KiM, koja je uspostavljena Rezolucijom SB 1244.
Je l' treba da vas podsećam, gospođo Dragutinović, na činjenicu da su vaše kolege u Vladi Srbije davale potpuno oprečne izjave o uticajima svetske ekonomske i finansijske krize na srpsku privredu? Setite se da je najpre Božidar Đelić rekao, zahvaljujući činjenici što Srbija nije član EU, da će nas ta svetska kriza potpuno da zaobiđe, ne da neće imati negativne posledice, nego će imati blagotvorno dejstvo na srpsku privredu.
Nekoliko dana kasnije ste se sabrali, sabrali ste činjenice, oduzeli, videli kako stoje stvari i došli do zaključka da će svetska ekonomska kriza, nažalost, da pogodi i Srbiju.
Onda su mediji pod kontrolom Vlade uporno izbegavali da obaveštavaju javnost o tome da se svakog dana ispred zgrade Narodne skupštine, ispred zgrade Vlade Srbije, ispred zgrade Predsedništva Srbije okupljaju građani, nezadovoljni ekonomskim položajem u koji su bačeni lošom ekonomskom politikom ove vlade.
To su samo neke činjenice koje govore o tome kako je Kancelarija za saradnju sa medijima uticala na kreiranje medijske slike o tome šta se dešava u Srbiji.
Rekao sam, gospođo Dragutinović, više puta, ali izgleda da Vlada Srbije to uporno ignoriše, neprestano poručujete građanima, ne vi lično, nego i vaše kolege u Vladi Srbije, da zbog teške ekonomske krize građani Srbije treba da stežu kaiš. Na prvi pogled, ta poruka je sasvim logična, pa i opravdana.
Ali, kada nekome poručujete da steže kaiš, ako ste malo moralan čovek, onda najpre treba da krenete od samoga sebe. Ne mislim na vas, gospođo Dragutinović, duboko vas poštujem i cenim to što sedite ovde u Narodnoj skupštini dok traje rasprava, za razliku od nekih vaših kolega koji su ovde šetali, slali SMS, dobacivali narodnim poslanicima itd.
Kad kažem vi, ne mislim Diana Dragutinović lično, nego Vlada Srbije, nemojte sebe da poistovećujete sa njima.
Očigledno je da Vlada Srbije ne radi ništa da ona stegne kaiš. Sve one silne službe, pa i ova kancelarija za saradnju sa medijima, sve one silne agencije, sva ona silna ministarstva, sve silne posebne organizacije koje su postojale od 2001. godine do danas biće, zahvaljujući ovoj vladi Srbije, žive i zdrave i u 2009. godini.
Niste predvideli ukidanje nijednog ministarstva, nijedne agencije, nijedne službe, nijedne kancelarije. Naprotiv, dokazali smo vam u načelnoj raspravi o budžetu da ste za te budžetske korisnike, kao i za razne kabinete, predsednika Republike, predsednika Vlade, prvog, drugog, trećeg i četvrtog potpredsednika Vlade, opredelili znatno više finansijskih sredstava u 2009. godini nego u 2008. godini.
To je loša poruka koju šaljete građanima Srbije zato što država i državni aparat ne radi ništa da olakša ove posledice ekonomske krize. Jasno je da vi ovim budžetom sav teret ekonomske krize svaljujete na građane. Država će da bude isto onoliko glomazna, isto onoliko rasipnička, isto onoliko bahata u 2009. godini, koliko je bila u 2008. godini. Rekao sam vam, gospođo Dragutinović, da je sjajan primer za to način na koji ste počeli da obrazlažete budžet Srbije za 2009. godinu. Vi ste, kao jedna učtiva dama, svoju raspravu započeli jednim izvinjenjem i to razumem. Vi ste se izvinili građanima Srbije i narodnim poslanicima zbog činjenice da je Vlada Srbije 45 dana u docnji, da je 45 dana nakon zakonskog roka dostavila budžet u skupštinsku proceduru.
Taj vaš gest je politički korektan, ali je žalosno, gospođo Dragutinović, što sutra građani Srbije neće imati kome da se izvinjavaju, odnosno njihovo izvinjenje neće imati ko da čuje i uvaži, kada zbog teške situacije u kojoj se nalaze, između ostalog i krivicom ove vlade, ne budu mogli da plate porez, ne budu mogli da plate razne administrativne i sudske takse, kada ne budu mogli da plate školarinu svojoj deci ili da plate lečenje sebi ili svojim bolesnim roditeljima.
Vi ste se kao Vlada "izvukli" iz čitave ove situacije jednim izvinjenjem, ali sutra u 2009. godini teško da će građani Srbije imati kome da se izvinjavaju. Recimo, ova kancelarija za saradnju sa medijima, pa i ove druge kancelarije, pogotovo ove agencije, bile su dobar primer da se pokaže koliko je Vlada Srbije spremna da steže kaiš. Mogli ste da ukinete neku agenciju. Sama EU vam poručuje preko svojih izveštaja da te agencije nisu davale bilo kakve rezultate otkako su osnovane.
Čitajte izveštaj Saveta Evrope o tome kakav je napredak Srbija postigla od 2001. godine pa do danas. Mnoge reči kritike su upućene na rad i ministarstava i Vlade, a pogotovo na račun brojnih agencija. Ako vam nije dovoljno ono što vam opozicija govori u Skupštini Srbije, ako ste zaista evropejci, kakvima se prikazujete, zašto niste uvažili makar jedan argument od onoga što vam govore vaši navodni prijatelji i saveznici iz Saveta Evrope?
Mi smo vam ovde čitali, čitao sam vašoj koleginici, gospođi Malović, mišljenje evropskih sudija o setu pravosudnih zakona koje ste vi dostavili. Ni traga ni glasa od bilo kakvih evropskih standarda. Mnogi ugledni profesori sa pravnih fakulteta su vam rekli da to što predlažete u vašim zakonima nije dobro.
Stručna javnost, sudije, tužioci, građani su vam uputili niz pisama, mejlova itd. u kojima su vas molili da ne radite to što radite, i vi ste sve to pogazili, i vi ste na silu boga doneli ove pravosudne zakone, čak ste terali vaše poslanike, što se graniči sa političkom perverzijom, da glasaju protiv amandmana koje su sami podneli. Mi u takvom ambijentu pokušavamo da usvojimo budžet za 2009. godinu.
Zaista, gospođo Dragutinović, vašu poruku da treba stezati kaiš nijedan građanin neće shvatiti ozbiljno.
Građani će stegnuti kaiš, ne zbog vaših poruka, nego zato što će ih sila ekonomske nužde na to naterati. Vodite računa da i granice tog narodnog strpljenja i tolerancije ipak postoje. Nemojte suviše da isprobavate kolike su granice narodnog trpljenja i narodnog poniženja. Nemojte da se zanosite činjenicom da će vas EU zaštititi od narodnog gneva.
Ne treba da vas podsećam da je i Grčka, ne samo članica EU, nego članica i NATO pakta, pa ni EU, ni NATO pakt nisu uspeli da zaštite grčku vladu od grčkog naroda. Vi ste, gospodo, daleko i od EU, doduše NATO paktu ste malo bliži, ali još uvek niste formalno član, pa kao što EU nije uspela da zaštiti grčku vladu od grčkog naroda, verujte mi neće ni vas da zaštiti od građana Srbije.

Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije i članom 2. tačka 6. Zakona o budžetskom sistemu.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospođa Pop-Lazić, pa gospodin Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, prateći ove amandmane koje su podneli poslanici ove stranke zdravog razuma, koji su očigledno započeli svoju predizbornu kampanju na način sebi svojstven, odnosno onako kako ova jedna atlantistička zvezda padalica misli da treba da se odigrava politički život u Srbiji.
Uložili su mislim preko dvadesetak amandmana, od kojih je bar petnaest, prema mišljenju Vlade i nadležnih obora, protivustavan ili protivzakonit, što govori o kompetenciji same poslaničke grupe ili možda navodi na zaključak da su amandmani podneti samo radi podnošenja amandmana. Hajde da radimo, da otežemo, da se budžet ne donese.
Mi, naravno, kao narodni poslanici možemo da intervenišemo kod svakog zakona onako kako smatramo da treba, ali strogo moramo da vodimo računa o tome da ovaj zakon o budžetu mora da uvažava sve postojeće zakone u pravnom sistemu jedne zemlje.
Prema tome, vezano i za ovaj amandman, koji se odnosi na troškove koji su vezani za Kancelariju za evropske integracije, Kancelarija kao kancelarija postoji, Vlada jasno u odgovoru kaže da mora da pođe od toga da je Kancelarija za evropske integracije stručna služba osnovana od strane Vlade, na osnovu Zakona o Vladi, i da zakonom o budžetu ne može da uređuje pitanje koje se odnosi na osnivanje ili ukidanje ove kancelarije.
Može da bude naše mišljenje da je ona nepotrebna ili potrebna, obzirom na tokove u društvu, obzirom na program ove vlade ona je neophodna. Ona postoji. Pitanje je da li je potrebno da se izdvoje ovolika sredstva ili ne, ali kada pogledam da je za čitavu Kancelariju za evropske integracije izdvojeno 120 miliona dinara, a da je samo za putovanja, recimo, sekretarijata Vlade izdvojeno 92 miliona, onda nema mesta čak ni intervenciji u ovom delu budžeta što se tiče samog iznosa.
Izašla sam za govornicu ne da bih koristila vreme, niti ću iskoristiti tih 15 minuta, uopšte to nije važno, samo da skrenem pažnju javnosti - ko su ti poslanici koji pišu amandmane da bi ih pisali, ili oni koji nemaju pojma o tome šta je budžet, šta je ekonomija jedne zemlje, šta je pravni sistem jedne zemlje ili oni koji samo žele da odugovlače raspravu po ovom pitanju. Završiću sa tim, bez ikakve sentimentalnosti, bez ikakvih nekih subjektivnih osećanja vezano za tu poslaničku grupu, ja ih verujte ne mrzim, a verujem ni moje kolege, mi ih samo neizmerno žalimo.

Gospodin Krstin ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne mogu da verujem da ova poslanička grupa, a posebno Stefan Zankov napiše jedan amandman, i to protiv: u članu 5, razdeo 3, glava 3.8, funkcija 110, da se brišu. Ona jednostavno govori i reč je o Kancelariji za evropske integracije.
Gospodo, vi sada kao nova poslanička grupa hoćete da uđete u Evropu. Ne vidim razlog zašto bi sada vi ovo brisali ovu kancelariju. To je osnova da otvorite prvo ta vrata da bi ušli na neka veća vrata, šira vrata koja su normalno put ka Evropi. Vi ste ti koji ovde za govornicom govorite kako hoćete u Evropu.
Menjate neku novu retoriku koju ste pričali 18 godina, a sada jednostavno kažete - ne, mi smo protiv toga da Kancelarija za evropske integracije dobija tih 120 miliona i 600 hiljada dinara. Izgleda da vama kako ko naređuje, vi tako onda i pišete amandmane, izlazite za govornicu, pričate.
Vratiću se samo na ovaj amandman Vučete Toškovića, koji je isto tražio da u članu 5, razdeo 3, glava 3.7, funkcija 110, da se briše. Naime, reč je o Kancelariji za saradnju sa medijima, a mi koliko znamo, gospodin Nikolić je ovde pre neki dan imao jedan verbalni duel sa gospodinom Batićem i sa ljudima iz SDP-a, gde su oni kratko rekli, posebno kolege iz LDP-a da su toliko na televiziji da jednostavno LDP nije imao toliku minutažu uopšte za celu kampanju koja je bila u maju. Oni jednostavno podnose ovaj amandman da se ova saradnja sa medijima tj. mediji jednostavno obrišu iz finansiranja u ovom budžetu koji je za 2009. godinu.
Međutim, iskoristiću priliku da ukažem na ono što je bitno, a što većina iz drugih poslaničkih grupa preskače, a to je problem poljoprivrede. Ovde jasno i glasno nam stoji da sredstava iz budžeta za 2008. godinu za poljoprivredu su bila 27 milijardi 690 miliona 760 hiljada 631 dinar, a u 2009. godini su 20 milijardi 493 miliona 699 hiljada 700 dinara. Za nekih sedam milijardi je manji ovaj budžet koji bi bio dodeljen Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i neće biti nikako podsticajan za ovako posrnulu poljoprivredu koja u poslednjih sedam-osam godina veoma loše stoji.
To je sve zahvaljujući ministrima koji su tako zdušno donosili zakone, kao što je Zakon o izdavanju državnog zemljišta u zakup. Onda se pojave, evo ovako samo malo uveličani tekstovi, pa kažu 23.1.2008. godine, Specijalno tužilaštvo proverava zloupotrebu nacionalizacije u Vojvodini, a za bivšu ministarku Ivanu Dulić-Marković se sumnja da je organizator kriminalne grupe.
Ministarstvo poljoprivrede već dva meseca sprovodi opsežno kontrolu vojvođanskih seljaka koji su dobili novac od subvencija, takozvana podsticajna sredstva od države, ali ih nisu iskoristili za proizvodnju hrane, niti mogu da dokažu gde su potrošili novac. Više od 700 domaćinstava, po odluci bivše ministarke Ivane Dulić-Marković, dobilo je između tri miliona i šest miliona evra za podsticaj proizvodnje. Na listi odabrani su članovi i simpatizeri G 17 plus, a većina subvencionisanih je, po svemu sudeći, zloupotrebila taj novac.
Podsećanja radi, Ivana Dulić-Marković je, posle završenog mandata na mestu ministra poljoprivrede i potpredsednice Vlade, nastavila da radi kao uticajni hrvatski lobista. Sa grupom istomišljenika već mesecima pokušava da otme više od 250 hiljada hektara državne zemlje i omogući vodećim hrvatskim proizvođačima hrane i tajkunima da sasvim preuzmu srpsku poljoprivredu.
Dulićeva, sa svojom organizacijom 100 P plus, Sto paora plus, treba se snaći i lepo izmisliti jedan naziv, pokušava da razori velike poljoprivredne kombinate, u čemu joj nesebično pomažu B92 i lokalni vojvođanski mediji, normalno, uz pomoć G 17 i Pajtića.
Kako svedoče njeni bivši saradnici, kada je saznala da više neće imati uticaj na državnu politiku u oblasti poljoprivrede, žestoko je reagovala, urlala je, lomila sve po kancelariji, histerisala, vriskala, plakala. Očigledno je obećala sve i svašta hrvatskim tajkunima i lobijima tzv. paora.
Specijalno tužilaštvo već duže vreme proverava zloupotrebe i malverzacije u Vojvodini, a za Dulićevu se sumnja da je organizator kriminalne grupe, kaže se u nastavku, tvrdi za "Kurir" izvor iz Vlade Srbije.
Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, posebnu novčanu pomoć države dobili su politički povlašćeni paori, znači, oni koji su članovi G17 i poznatog žutog preduzeća DS, koji su predstavljeni kao komercijalno porodično seljačko gazdinstvo ili kao pravna lica.
Kad treba da povuku državne subvencije i povlašćene kredite, onda su samostalna gazdinstva. Kada treba da od države dobiju pomoć za povećanje proizvodnje, da se otkupe staračka domaćinstva, onda su preduzeća. U tome je kriminal.
Dvojno su registrovani i na taj način magarče državu i kradu milione evra poreskim obveznicima. Ne prijavljuju sezonsku radnu snagu, ne plaćaju poreze i doprinose, sve rade na crno i pri tom dobijaju i pomoć od države.
Ovo je drugi članak koji je izašao u novinama. Piše - Paorska mafija, Ivana Dulić-Marković. Ne verujem da ću imati vremena i ovo da vam pročitam. Nadam se da ste ovo uspeli ranije da čitate i da dođete do ovih novina.
Ali moram da iznesem jednu činjenicu, kod zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, zahvaljujući neodgovornosti ministra Slobodana Milosavljevića u 2007. godini, država je izgubila mnogo novca koji bi sada ovom budžetu pomogao. To je čovek koji je, kao odgovorna ličnost, kao ministar, odobravao da mnogi tajkuni koji su kupovali, izvinjavam se pojedinim seljacima paorima koji su uspeli da kupe 10-20 hektara da zakupe, a drugi, zahvaljujući ministru Slobodanu Milosavljeviću, nisu u 2007. godini platili ni dinara.
Zrenjanin, to je zrenjaninska opština, u 2007. godini izgubio je 635 miliona dinara od zakupa od onih koji su to zakupili. Ni dinara nije uplaćeno, ni dinara, a svega 32 subjekta su u 2008. godini uplatili 62 miliona. Od toga je pripalo 40% opštini, 25 miliona.
Vidite vi šta bi bilo da su uplatili u 2007. godini onih 635 miliona i da je 240 miliona je ostalo opštini, a onih 380 miliona, pošto ide 30% pokrajini, 30% Republici, da je otišlo samo iz jedne opštine. Koliko sam čuo od kolege Petra Jojića, samo u Pančevu milijardu nisu uplatili u 2007. godini, opet zahvaljujući ministru Slobodanu Milosavljeviću koji je to odobrio.
Licitaciju vrši opština, ali odobrenje daje ministar. Ugovor je taj koji je validan i koji snosi zakonske sankcije kod toga kada neko ne izmiri obaveze prema državi.
Još jednom ponavljam, izvinjavam se, onim individualnim poljoprivrednim proizvođačima, seljacima, paorima, jadnicima koji su uspeli da dođu nekako do tih 10, 20, 30 hektara da kupe, ali neko im je rekao iz opštine izvolite, ne morate, pošto nam je ministarstvo javilo, ne morate da platite.
Ugovori su pravljeni početkom marta. Koja se kultura seje početkom marta? Nijedna, jer je još uvek sneg, nažalost, nadam se da će ove godine tako biti u martu. Prva kultura koja se seje to je kukuruz i seje se početkom aprila. Međutim, vi izgleda da stvarno ovo što iznosim za ovom govornicom ispred poslaničke grupe SRS, što iznosi gospodin Petar Jojić i još par kolega... (Predsednik: Vreme, gospodine.) što se tiče Ministarstva poljoprivrede...
(Predsednik: Gospodine Krstin, završite.) Odmah ću.
Do sada sam 12 puta postavio poslaničko pitanje. Gde su nepovratna sredstva, ko ih je dobio? Koji su to subjekti, imena i prezimena? Do sada nisam dobio nijedan odgovor od 2004, 2005, 2006. i 2007. godine. Nijednom.
Samo još, izvinjavam se, odmah završavam, evo jedno. Koliko je Republika Srbija ostvarila sredstava od zakupa državne zemlje u 2007. i 2008. godini i gde su utrošena sredstva? Zašto Ministarstvo poljoprivrede ne pušta garancije za naplatu zakupa državne zemlje od fizičkih lica koja nisu platila za 2007. i 2008. godinu i ko ih štiti?
Gospodo, znači, kada se licitira i kada se kupuje, u stvari uzima u zakup državno poljoprivredno zemljište, neko mora da podnese menicu i založno pravo, pa ako ne plati, onda se ono aktivira u roku. Međutim, gospodin Slobodan Milosavljević, tada ministar, u 2007. godini odobrava ljudima da prave ugovore o zakupu, ali nemaju garancije niti menice. Hvala.

Da li želite po ovom amandmanu? (Da.) Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je narodni poslanik Stefan Zankov podneo u ime poslaničke grupe SNS u potpunosti je u skladu sa programom SNS, a i sa našim viđenjem budžetske potrošnje.
Smatramo, ono što smo govorili i u načelu i u pojedinostima, da u uslovima svetske ekonomske krize moramo da štedimo. Prvi koji treba da nam pokažu da štede jesu ministri u Vladi Republike Srbije i organi državne uprave.
Znači, ovim amandmanom gospodin Zankov je tražio da jedna kancelarija, po nama potpuno nepotrebna, ne dobija sredstva iz budžeta Republike Srbije. Ali, zahvaljujući na prvom mestu želji većine, predloženo je da se ovaj amandman odbije, uz obrazloženje da nije u skladu sa Ustavom i Zakonom o budžetskom sistemu.
Moraću malo da razočaram sve one koji to tvrde, a i ovi laici koji izlaze u javne finansije se nešto mnogo ne razumeju, da im objasnim, pokažem, da ih naučim, nema problema, u stanju sam da pričam i da ih učim koliko god to bude bilo potrebno.
Znači, SNS je predložila da se sredstva za kabinet prvog potpredsednika Vlade ukinu, za potpredsednika Vlade za evropske integracije da se ukinu, za potpredsednika Vlade za privredni razvoj da se ukinu i kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti.
Takođe, da se ukinu budžetska sredstva za Kancelariju za saradnju sa medijima, Kancelariju za evropske integracije, koja je već spomenuta, Direkciju za upravljanje za oduzetom imovinom, Agenciju za zaštitu životne sredine, Antidoping agenciju, Republički zavod za informatiku i internet, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, Agenciju za reciklažu, Agenciju za energetsku efikasnost i Direkciju za restituciju.
Kada sve to oduzmete, dobićete neki iznos od milijardu 127 miliona 474.000, koji treba da bude raspoređen u iznosu od 21 milion 858.000 za Maticu srpsku, a ostatak bi išao za poljoprivredu i odbranu zemlje.
Na taj način je postignuta ravnoteža koju zahteva budžetski sistem i Ustav Republike Srbije. Tako da ne vidim razloga zašto neko tvrdi da ovaj amandman nije u skladu sa Ustavom i zakonom. Ali, dobro, ostavimo to laicima da o tome razmišljaju. Možda će neki put nešto i da nauče.
Postavlja se pitanje čemu Kancelarija za evropske integracije, kada već imamo potpredsednika Vlade koji ima kabinet koji treba da se bavi evropskim integracijama. Taj kabinet potpredsednika Vlade, gde je potpredsednik Vlade Božidar Đelić, poznat u narodu kao "Boža - derikoža" i "Vojvoda od Meridijan banke" itd, treba da potroši iz budžeta Republike Srbije 67 miliona dinara.
Za plate i dodatke zaposlenih 28 miliona i 548.000, za troškove putovanja skoro devet miliona, za nekakve usluge po ugovoru 16 miliona i 40.000. Imamo i Kancelariju za evropske integracije, pa ona treba da potroši skoro 46 miliona za plate, pa treba da potroši za troškove putovanja 9,5 miliona, pa za neke usluge po ugovoru 43 miliona i 600.000 dinara.
O tome vam čitavo vreme pričamo otkad je rasprava o budžetu Republike Srbije. Nepotrebno umnožavate administraciju. Pravite od budžeta Republike Srbije, pod izgovorom da idemo u Evropu, jedan dosta skup za građane Srbije marketing. To je problem kada je u pitanju ovaj budžet i svi budžeti unazad koji su predlagani od dolaska DOS-a na vlast.
Istovremeno me čudi jedna činjenica da SNS stalno optužuju da pravi koaliciju sa vladajućom većinom i sa DS. Koliko je meni poznato, početkom decembra ove godine u gradu Požarevcu formirana je nova skupštinska većina koju sačinjavaju G17 plus, DS i SPS. Do tada su na vlasti bili SRS, SPS i DSS.
Otkad sam napustio SRS, predsednik Okružnog odbora SRS je gospodin Saša Valjarević, sekretar Okružnog odbora gospodin Branislav Vujisić, inače brat od rođene tetke potpredsednika SRS Gordane Pop-Lazić.
Postavljam pitanje, ako ste vi opozicija, šta dva prva čoveka u Okružnom odboru SRS traže u Fondu za razvoj grada Požarevca, u Upravnom odboru, znači isključivo izvršnom organu, raspolažu sredstvima fonda. Mislim da je u pitanju, da su tu dvojicu pustili, znate, u tom fondu postoji mala apanaža otprilike 200 evra na mesečnom nivou. DS je lepo gospodinu Valjareviću i gospodinu Vujisiću 22. decembra zapušila usta sa 200 evra mesečno. Tolika vam je cena sada.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali su o klupe.)