Gospodin Momo Čolaković ima reč.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon i u danu za glasanje će se pozitivno izjasniti.
U ime PUPS želim da svim građanima čestitam božićne i novogodišnje praznike. Posebno želim da sve božićne i novogodišnje praznike penzioneri dočekaju u zdravlju i veselju.
Vama, predsednice, i svim narodnim poslanicima želimo puno sreće i zdravlja, a vama, gospođo ministarka, da najsrećniji dan u životu doživite na najlepši mogući način.

Zahvaljujem, gospodine Čolakoviću.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a zatim Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sreća je što ovaj predlog zakona ima samo dva člana, pa ćemo moći večeras do 24.00 časova da ga usvojimo. Ne daj bože da ima onoliko članova koliko ima ministara, koliko ima državnih sekretara, pomoćnika, direktora, agencija, do sv. Ilije ga ne bismo završili.
Dobro je, gospođo Malović, da je formirana radna grupa koja će raditi temeljno i studiozno na krivičnom zakoniku. Ne valja samo što je u toj radnoj grupi jedan čovek koji je apsolutno dokazao svoje antisrpstvo, a to je gospodin Grubač. Na prethodnim suđenjima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu je to nedvosmisleno pokazao, pored onog Stojanovića, tako se čini mi se zvaše onaj pijani.
Dobro je da imate nameru da u tim koji će raditi taj predlog zakona uključite eminentne stručnjake, da uključite vrh naše pravne nauke i pravne misli, da uključite tužioce, da uključite osvedočene sudije, sudije koji imaju iza sebe rezultate, da uključite advokate od imena i renomea, jer samo tako može ispasti jedan dobar zakon, zakon o kome ćemo mi raspravljati ovde i usvojiti ga.
Ovaj zakon o krivičnom postupku je usvojen 2006. godine, čini mi se, i odložena mu je primena godinu i po dana. Sada se drugi put odlaže primena. Naravno, gospođo Malović, vi niste krivi za to, ali je kriva Vlada, u krajnjoj liniji, jer je predložila onaj zakon koji je tražio određene pripreme, određen vremenski period i određena sredstva da bi se mogao primeniti.
Kada kompletnu istragu prebacujete u segment koji se zove tužilaštvo, onda morate i materijalno, i kadrovski i prostorno da pripremite službu da bi mogla taj posao da radi i zakon da primenjuje. U ovom slučaju, kada ovaj zakon budemo konačno primenjivali, tužilac kao šef tima koji će voditi od krivične prijave preko istrage, preko utuženja, preko procesa, do presude, čitav taj proces on mora da ima kancelariju, odnosno da ima prostor u kome će samo on sedeti i primati stranke, gde će dolaziti i ti okrivljeni, gde će dolaziti policija koja će mu pomagati u pripremi i skupljati dokumentaciju, podatke itd.
S druge strane, istražne sudije će verovatno biti prebačeni ili u krivicu, ili u parnicu, ili u neko drugo odeljenje. Ukoliko ne bismo doveli opet državu u situaciju da u minut do dvanaest raspravljamo, sinoć smo do deset sati raspravljali o budžetu i da ga nismo usvojili krenulo bi se na privremeno finansiranje.
Međutim, ako ovaj predlog zakona ne bismo usvojili, već od nove godine bismo došli u situaciju da pravda u državi Srbiji ne može uopšte da funkcioniše. Vi znate da policija kada uhapsi ima pravo da drži 48 sati, tako da će osvedočeni kriminalci koji su uhvaćeni na delu, ubice čak bi morale da budu puštane posle 48 sati. Stvarno dovodite parlament u situaciju da mora da usvaja nešto uvek u minut do dvanaest.
Nije ovo prvi zakon. Nije ni zakon o budžetu bio prvi zakon. Pre toga smo imali Zakon o putnim ispravama, gde smo doveli ljude koji su otišli, recimo, vraćaju se posle Nove godine i da dođu u situaciju da ne mogu da se vrate u zemlju, ili oni koji su za Novu godinu trebalo da putuju, da dođu u situaciju da ne mogu da otputuju. Opet se preko parlamenta lomi nerad, nesposobnost i neorganizovanost Vlade. Parlament bi bio u ovom slučaju kriv zašto nije donet Zakon o putnim ispravama, zašto nije donet Zakon o budžetu, zašto u ovom slučaju ne bi ovaj zakon bio donet.
Predlog onog zakona o krivičnom postupku je relativno dobar, možda bi se mogao ispraviti sa još nekoliko stvari i iz prakse i sa amandmanima poslanika SRS. On je sada neprimenljiv. Shvatam da morate da pripremite kompletan set zakona iz oblasti pravosuđa da bismo ušli u Evropu kada nas Dinkić i ovi povedu tamo, ali moramo da upodobimo naše zakone sa zakonima EU. Nemojte više dovoditi državu u ovakvu situaciju da mora u minut do dvanaest Narodna skupština da vadi kestenje iz vatre.

Gospodin Dragan Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Pretpostavljam da i vi znate, ali ukoliko ne znate, predsednik Tadić je, u skladu sa svojim ovlašćenjima, smenio načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša i na taj način potpuno uvažio zaključak Odbora za odbranu i bezbednost, koji je jasno stavio do znanja da je istupanje načelnika Generalštaba dovelo u opasnost civilnu kontrolu, što prevedeno znači, mogućnost da vojska na neki način interveniše.
Ovo je samo prvi deo posla koji treba da se uradi. Načelnik Generalštaba nije ni u kom slučaju smeo na ovakav način da istupa u javnost i on je snosio posledice tog svog čina. Sada očekujemo onaj drugi deo koji je, takođe, izuzetno važan, a to su razlozi koje je izneo načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš vezano za Ministarstvo odbrane i posebno vezano za ministra odbrane.
Lično mislim da sve ono što ste imali prilike da čujete i u sredstvima javnog informisanja, a i na Odboru za odbranu i bezbednost, svima jasno stavlja do znanja da je situacija u Ministarstvu odbrane katastrofalna po svim elementima. Sva dokumenta koja su do sada trebalo da budu doneta nisu doneta. Sve što se radi u Ministarstvu radi se naopako i praktično je Ministarstvo podređeno jednom čoveku i služi za njegovu promociju.
Takođe, načelnik Generalštaba je optužio ministra odbrane, Dragana Šutanovca, da praktično pravi partijsku vojsku, optužio ga je za veliki broj pukovnika, generala i drugih pripadnika vojske koji ulaze u Ministarstvo odbrane, što navodi na zaključak da se stvara partijska vojska DS.
Ono što je najteže u svemu ovome, gospodin Zdravko Ponoš nedvosmisleno navodi neke činjenice vezano za zloupotrebe od strane Ministarstva odbrane i ministra, kada su u pitanju tenderi, kada je u pitanju prodaja imovine vojske. On je to vrlo precizno definisao.
Ono što je 200 godina stvarano i čime vojska raspolaže sada se privatizuje, a da se apsolutno ne zna način kako se to vrši. Ono što je posebno tragično, baš zbog nedostataka svih ovih dokumenata koji su važni, možemo da dođemo u situaciju da će se ta sredstva, koja bi da ta dokumenta postoje bila upotrebljena da se vojska razvija ili dostigne onaj stepen ili nivo koji nam je potreban, potrošiti i da mi više nikada nećemo biti u situaciji da obnovimo vojsku.
Ovo su toliko teške optužbe, kada bi ih izrekao i neko na mnogo, mnogo beznačajnijem mestu, zavređuju pažnju da se detaljno stvari ispitaju i da se problemi reše. Očito da je da Dragan Šutanovac jedno od najnesrećnijih rešenja kada su u pitanju ministri Vlade Republike Srbije, što je general Zdravko Ponoš i definisao ...
(Predsednik: Vreme.) evo, završavam,
...i iskreno se nadam i verujem u to da Boris Tadić, kao predsednik DS, kao predsednik Republike, kao predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, ne sme ostati samo na pola puta, da se mora završiti stvar do kraja i da se na čelu Ministarstva odbrane nađe čovek koji za to ima ne samo stručne sposobnosti, nego i ljudske i sve one druge koje bi trebalo da krase svakog ministra, a posebno kada je u pitanju ministar odbrane. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u poslednjih nekoliko godina skoro da nema dana da građani Srbije nisu bukvalno bombardovani porukama kako im od usvajanja nekog zakona zavisi bolji život i budućnost. Narodski rečeno, građanima Srbije stalno neki zakon visi nad glavom.
Prvo je to bio Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, pa imate SSP, Trgovinski sporazum sa EU i raznorazni drugi zakoni. U pitanju je zamena teza. Izuzetno je važno da jedna zemlja ima potrebne zakone, da ti zakoni budu kvalitetni. Međutim, da li će građani Srbije živeti bolje i da li će, što je u ovom slučaju najvažnije, Srbija biti pravna država, ne zavisi od broja zakona, nego zavisi od toga kakvi su ti zakoni i kako se sprovode.
Činjenica je da se ne sprovode kako treba. Navešću samo nekoliko primera. Već nekoliko dana u javnosti se dosta priča o slučaju Rašeta. Po Zakoniku o krivičnom postupku, čini mi se da se zove Strahinja Rašeta, prije dvije noći morao je da bude u novosadskom zatvoru, međutim, on je za to vreme umesto u zatvoru podmetao bombe po Beogradu.
Kao što znate, čovek je nedavno osuđen na višegodišnju kaznu zatvora. Policija ga je sprovela do zatvora, međutim na volšeban način, sat vremena posle privođenja, posle dovođenja u zatvor, čovek je pušten na slobodu.
U malo daljoj prošlosti imamo slučaj Bagzi. Čovek je optužen da je pokušao atentat na premijera Srbije. Dan ili dva kasnije pušten uz obrazloženje da je neophodno, neodložno da ide kući da nahrani svinje. Tako je prekinuta karika koja je možda mogla da spreči ubistvo premijera.
U raspravi o setu pravosudnih zakona ovde je pominjano da je u Srbiji zastarelo više od 4.500 predmeta, sudskih postupaka. Ti predmeti u svakom slučaju nisu zastareli zato što su zakoni bili loši, nego zato što sudije nisu radile svoj posao.
Sledeći slučaj na kojem se može videti kakvo nam je pravosuđe, kako se poštuju postojeći zakoni, jeste slučaj narkomanije. Narkomanija je u ovoj državi odavno označena kao veliko društveno zlo i oko toga se svi slažu. Postoji kvalitetna zakonska regulativa, međutim, postoji praksa da čak i najveći dileri droge na suđenjima prolaze uglavnom sa uslovnim kaznama ili sa simboličnim vremenskim kaznama zatvora.
Sledeći slučaj koji je vrlo indikativan jeste privatizacija. Kroz proces privatizacije opljačkana je država. Pokradene su vjerovatno desetine milijardi evra. Skoro da nema privatizacije o kojoj nije vođen bar neki sudski postupak, bilo od strane radnika, bilo od zainteresovanih strana koje su učestvovale u procesu privatizacije, pa ih nije zapalo da one dobiju određeno preduzeće. Međutim, skoro da nema osuđujućih presuda.
Navešću jedan konkretan slučaj. U Velikoj Plani je izvršena privatizacija ugostiteljsko-turističkog preduzeća Šumadija, da bi vam bilo jasnije, u sastavu tog preduzeća se nalazi poznati motel Stari hrast na autoputu Beograd-Niš. To preduzeće ima poslovni prostor površine negde oko 3.900 kvadratnih metara. Prodato je za otprilike vrijednost 100.000 evra.
Znate šta se na kraju ispostavilo? Postoje dokumenti koje je potpisao javni tužilac, postoje sudski postupci, nažalost nijedan nije završen osuđujućom presudom, postoji nesporna dokumentacija, jednom sam je donosio ovde u Skupštinu, prilikom prodaje preduzeća u papirima Agencije za privatizaciju od strane direktora preduzeća prikazano da je ukupna površina svih objekata koje ima preduzeće negde oko 1.500 kvadratnih metara.
Više od 2.000 kvadratnih metara preduzeća je prikriveno kao nepostojeće, međutim posle je uknjiženo novom vlasniku.
Pominjao sam ovde da na licitaciji u procesu privatizacije nije bilo čak ni upravne zgrade preduzeća. Nestao je kompletno jedan restoran, nestao je kompletan magacinski prostor itd.
Radnici su podneli nekoliko desetina tužbi, međutim, nijedan proces nije završen osuđujućom presudom, u stvari procesi još uvek nisu završeni, stoje u određenim fiokama.
Nema građana Srbije koji u proteklih nekoliko godina nije slušao o policijskoj bijeloj knjizi. Tamo kada uzmete tu knjigu, fino pročitate ko je izvršio koliko ubistava, ko je izvršio koliko silovanja, ko je diler droge, ko je terorista. Međutim, kada završite čitanje te knjige, ili čitanje novina ili gledanje televizije gde se ti likovi pojavljuju kao glavni junaci koji bi trebalo da budu uzor našoj djeci, vi imate priliku da te ljude sretate kako slobodno šetaju gradom i, kao što sam rekao, pojavljuju se kao javne ličnosti u novinama, na televiziji.
Policija obavještava građane Srbije da se među njima nalaze lopovi, kriminalci, ubice, dileri droge i ti isti ljudi slobodno šetaju Srbijom. Poslednji primer, mi već pet-šest godina stalno smo pod vanrednim stanjem kada je u pitanju otkrivanje nekih afera, nekih mafija, pa imamo stečajnu mafiju, drumsku mafiju, građevinsku mafiju, trgovinsku mafiju, prosvetnu mafiju i desetine drugih stvarnih i izmišljenih mafija.
Po pitanju svih tih mafija, svih krivičnih dela koja su oni počinili započeti su sudski procesi, međutim ne znam da li ima neki slučaj osuđujućih presuda. Nisu ti ljudi oslobođeni zato što nisu krivi, nisu oslobođeni zato što ne postoje dokazi, nego zato što su očigledno uživali određenu političku zaštitu ili su preko korupcije potplatili sudije i članove sudskog veća.
Možemo svakog dana usvajati nove zakone, možete ubeđivati građane Srbije kako je to od suštinskog značaja za naš bolji život, za naš brži ulazak u Evropu, međutim, to nije tačno, kako će se u Srbiji živeti, da li će Srbija biti pravna država, zavisi od toga da li će i kako tužioci i sudije raditi svoj posao. Hvala.

Gospođa Vjerica Radeta, imate još 20 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Boško Ristiću, kažete da pametan čovek može sve da kaže u tri minuta.
Hajde probajte jednom izađite, pa makar i minut, da vidimo i da čujemo koliko ste pametni. Sinoć kasno završeno je jesenje redovno zasedanje ovog parlamenta i da je bilo razuma i odgovornosti u Vladi Republike Srbije to bi svakako bilo na drugi način završeno, donošenjem nekih drugih zakona, budžet bi bio donet onda kada mu je vreme, odnosno kada je obaveza parlamenta da ga donese, a to je 15. decembar.
Međutim, Vlada je ovakva kakva je i zaista je neophodno da danas, na neuobičajenom vanrednom zasedanju, odmah dan nakon završenog redovnog zasedanja sinoć, neophodno je da se u najkraćem malo osvrnemo na to šta smo to radili u toku tog redovnog zasedanja i šta je Srbija od toga dobila, šta su građani Srbije dobili od rada ovog parlamenta.
Želim da podsetim javnost Srbije, pre svega, vi kolege poslanici naravno to znate, da je na dnevnom redu, između ostalih, bio zakon o izmenama Zakona o putnim ispravama, da smo zbog neodgovornosti Vlade Republike Srbije skoro bili u situaciji da građani Srbije neće moći da putuju van zemlje zato što na vreme nismo dobili predlog o produženju Zakona o putnim ispravama.
Poslanici SRS, kao i uvek kad je u pitanju interes građana Srbije, pokazali su punu odgovornost i prekinuli smo da govorimo o nekim amandmanima da bi Narodna skupština u danu za glasanje mogla da izglasa Zakon o produženju Zakona o putnim ispravama i želim da građani Srbije znaju da mogu da putuju, naravno ukoliko im predstavnici vlasti već nisu podelili otkaze, ukoliko imaju neki dinar.
Što se tiče putnih isprava, zahvaljujući državotvornosti SRS, omogućili smo da se izglasa taj zakon i građani mogu da putuju gde god to žele.
Naravno, nažalost teško da će neki veći broj građana, čak i ako želi, moći negde da otputuje, s obzirom da evo i danas je osvanula vest u novinama, kažu sindikati koliko se priprema otkaza zbog nezavršenih privatizacija, opet kasnite sa zakonom, ali to je manir ove vlade.
Penzije su realno smanjene, plate takođe, inflacija je, građani to dobro znaju kad uđu u prodavnicu, mnogo veća od one o kojoj se priča.
Juče smo govorili o Zakonu, sinoć smo završili raspravu o zakonu o budžetu.
Sinoć sam gledala reprizu jučerašnje jedne prepodnevne emisije kada je jedan od ''analitičara'' iz DS-a pričao građanima Srbije koje će ih zlo zadesiti od poslanika SRS-a zato što neće biti donet budžet, zato što poslanici SRS-a nemaju razumevanje za probleme građana.
Mi smo takođe sinoć pokazali da smo ozbiljna i odgovorna stranka. Odustali smo od rasprave o jednom broju amandmana. Ponudili smo ministru, gospođi Dragutinović, da glasa za te amandmane da bi budžet bio bolji.
Doneli ste, usvojili ste budžet dobrom voljom opozicije. Sami, kao vladajuća koalicija i kao Vlada Republike Srbije, to ne biste mogli da uradite i to građani treba da znaju.
Ali, građani Srbije treba da znaju još nešto. Neke kolege su govorile da je Zakon o budžetu veoma loš.
Tačno je, Zakon o budžetu je veoma loš, ali građani Srbije treba da znate da je Vlada Srbije narodnim poslanicima i parlamentu opet podmetnula taj Zakon o budžetu i sada imamo usvojen zakon, ali nemamo prateće zakone i nema mogućnosti da se u skladu sa tim zakonima budžet puni. Dakle, džabe budžet kad u budžetu neće biti para. Opet, da je bilo odgovornosti i ozbiljnosti u Vladi, mi bismo, pa makar i pre budžeta, ako je bilo utvrđeno, odnosno izvesno da ne mogu sva akta da se usvoje do kraja redovnog zasedanja, onda je bilo neophodnije da se usvoje oni prateći zakoni, između ostalih zakon o carinskim stopama, administrativnim taksama itd, da bi budžet mogao da se puni u skladu sa predlogom, odnosno sada već usvojenim budžetom odnosno u skladu sa projekcijom, kako to vi iz vlasti volite da kažete, budžeta Republike Srbije.
Dakle, ukazali smo i u jučerašnjoj raspravi na sve nedostatke budžeta, zakona o budžetu, ali smo i pokazali da nam je interes građana ispred svih drugih interesa. Uvek ćemo se tako ponašati, za razliku od onih koji su isterani iz SRS-a, koje predvodi Tomislav Nikolić, koji je sinoć dobio u terminima televizija sa nacionalnom frekvencijom mesto za vest koju je on lažno plasirao u javnost, a to je da je SRS, da biste vi mogli da glasate, za budžet pravila neke kombinacije i između ostalog dobila dva miliona evra. To je jutros objavljeno i u ovom Đilas-Vučićevom biltenu i u nekim dnevnim novinama.
To je širenje lažnih vesti. Mi srpski radikali, a i građani Srbije, ubeđeni smo da znaju da mi nikada na taj način ne bismo postupali i da to nismo uradili ni sada, ali da se ne bi stvarala uznemirenost u javnosti i da se te lažne vesti ne bi dalje širile, mi tražimo i insistiramo da se izjasne Boris Tadić, Dušan Petrović, Ivica Dačić, Diana Dragutinović, premijer Cvetković, da kažu javnosti Srbije da li su dali srpskim radikalima dva miliona evra da biste vi glasali o Zakonu o budžetu. Mi tvrdimo da su to lažne vesti, da su to glasine i da onaj ko je to proturio misli da, ako je on uzeo pare i ako je on spreman da se proda, da su spremni svi. Mi srpski radikali nikada na tako nešto nismo bili spremni i nećemo.
U ovom prethodnom periodu govorili smo, pokrenuli smo i uspešno mi srpski radikali, do jednog nivoa uspešno završili aferu Krišto, aferu sa javnim preduzećima. Takođe, želim da podsetim građane Srbije da je zahvaljujući nama iz SRS-a utvrđeno ono što su neke novine pisale, da je Bojan Krišto za samo jedan mesec na ime zarade sam sebi isplatio negde oko 11.000 evra, da je to pokrenulo lavinu priča i u ovom parlamentu i da je to zapravo nateralo Vladu Republike Srbije da kaže i da donese uredbu da se primanja predsednicima i članovima upravnih odbora u javnim preduzećima svede od nekih 300, 400, 500, 600.000 dinara na nivo prosečne zarade. To je, dakle, isključiva zasluga SRS-a, ali Vlada nije završila tu ceo svoj posao.
Gospođa Diana Dragutinović nam je rekla, i sada podsećam javno, odmah kad krenemo da nastavimo rad u 2009. godini, naravno da ćemo odmah to da tražimo, dakle gospođa Dragutinović je rekla da je na Aerodrom Beograd zbog eventualnih malverzacija, odnosno da se utvrdi, ništa ne prejudiciramo, pravo poslovanje, da je upućena budžetska i finansijska inspekcija i da će ta inspekcija završiti svoj rad 31. decembra. To je sutra, pa očekujemo odmah prvog radnog dana u narednoj godini da narodni poslanici dobiju taj izveštaj, da bismo mogli dalje da raspravljamo o tome.
Gospodin Todorović je malopre obavestio Narodnu skupštinu da se pojavila agencijska vest da je Boris Tadić, u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, smenio generala Ponoša, da je, sada naglašavam, velika zasluga zašto je uopšte došlo i do razrešavanja te afere, upravo na poslanicima SRS-a, na Odboru za odbranu i bezbednost, koji je doneo zaključak i taj zaključak je poštovao u jednom delu, odnosno zasad predsednik države Boris Tadić.
Sada pitam gospođu Nadu Kolundžiju da se izjasni da li je i sad, posle odluke Borisa Tadića, spremna da tvrdi da je Odbor za bezbednost bio cirkus koji je organizovao Dragan Todorović? Mi smo i tada tvrdili da je to bila ozbiljna sednica, sa ozbiljnim dnevnim redom. Posledica zaključka tog odbora je upravo to da je Boris Tadić smenio Ponoša. Ali, ostaje još jedan nezavršen posao. Takođe smo dobili informaciju od Diane Dragutinović, ministra finansija, da je tačno ono što je Šutanovac rekao za medije, da je on tražio i da je u Ministarstvu odbrane upućena finansijska inspekcija. Čekamo i taj izveštaj. Videćemo šta će taj izveštaj da nam kaže.
Gospođice draga, ako ste vi spremni da me opominjete na vreme sa mesta, vi slobodno izađite, izašlo je više od pola poslanika DS-a. Vi ste ovde došli samo da glasate. Šetali ste ceo dan, šetajte slobodno.
(Predsednik: Imate još sedam minuta, gospođo Radeta.)
Gospođo Đukić-Dejanović, pošto vi niste hteli da čujete da me je koleginica opomenula na vreme, moram sama da se branim, kada vi nećete da branite integritet narodnog poslanika.
Dakle, današnja sednica i Predlog zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku takođe govori o neodgovornosti i nesposobnosti Vlade Republike Srbije. Današnja sednica i konstruktivan prilaz srpskih radikala radu na ovoj sednici govori takođe o tome da smo mi državotvorna stranka i da mi i danas na ovaj način radimo zbog interesa građana Srbije.
Kada je ovaj zakon već bio na dnevnom redu, a bio je na onoj prethodnoj sednici, mi smo vas upozoravali, govorili smo o Predlogu zakona - upozoravali smo vas da ste napravili strašnu grešku, gospođo Malović.
Zašto ste poslanicima dali onaj set vrlo, vrlo loših zakona o pravosuđu, iz oblasti pravosuđa, najgori od tih zakona, za koji većina narodnih poslanika misli da su najgori, čak i iz vladajuće koalicije. To su pokazali i tako što su onomad podnosili amandmane na taj predlog zakona.
Dakle, vi ste dozvolili da se usvoji najgori mogući zakon iz oblasti pravosuđa - to je Zakon o teritorijalnoj organizaciji pravosudnih organa, to je ukidanje preko 100 sudova u Srbiji. Verujte, da će vam to biti vrlo ružna mrlja u karijeri. Mi smo i dalje ubeđeni da taj zakon neće biti primenjen, da vi nećete stvoriti uslove za njegovu primenu, kao što niste stvorili uslove za primenu Zakonika o krivičnom postupku.
Trebalo je, dakle, ovaj zakon još tada da bude na dnevnom redu i da bude umesto onih loših zakona i da bez ikakve presije tužilaštvo, odnosno istražne sudije mogu da nastave svoj posao onako kako su ga do sada radili dok se zakon ne promeni, ako se ne promeni.
Vi ste nama, gospođo Malović, moram da podsetim, dali predlog izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku, onaj veliki, ovako debeli tekst. (Poslanik pokazuje rukom.) Jeste, to ste povukli i nekoliko dana nakon što ste ga pustili u skupštinsku proceduru, onda je Vlada povukla taj predlog sa vašim, odavde, obrazloženjem - da je to toliko loš predlog, da ima toliko propusta, da ima toliko tehničkih grešaka, da je neprimenjiv.
Rekli ste sve ono što smo mi govorili svojevremeno kada je donošen taj zakon. Sada je logično pitanje - što ste nam puštali u proceduru taj zakon pre nego što ste ga pročitali, pa kad ste ga pročitali ili vam je neko skrenuo pažnju, onda ste rekli da je mnogo loš i da ste sada formirali neku drugu radnu grupu, koja će da utvrdi, odnosno da Vladi predloži nacrt nekog novog teksta zakonika o krivičnom postupku.
To je legitimno pravo i taj zakon zaista treba da se menja, i tu nema ničeg spornog što se tiče tog dela, nemate razloga da se mrštite, nego govorim o lošim potezima Vlade, kao što je loš potez Vlade i ovaj predlog koji mora da se izglasa u Skupštini, jer otkad ste vi iz DOS-a na vlasti, da mi srpski radikali i danas nismo pokazali razumevanje i da nismo prihvatili da se raspravlja samo načelno o ovom zakonu, samo da podsetim da ovaj zakon ima dva člana, pa smo mi mogli da podnesemo dva amandmana i da se ova rasprava završi evo sada u dva, pola tri. Ta dva amandmana bi morala da se raspravljaju tek sutra, od momenta kada se ova sednica završi. Mogli smo da radimo danas i do ponoći, da bismo sutra uveče, sutra u ponoć krenuli sa novom sednicom i opet doveli u kolaps pravosudne organe.
Mi to nismo hteli da uradimo zato što smo mi narodni poslanici i radimo u interesu svog naroda, za razliku od vas iz vladajuće većine i razliku od vas iz Vlade Republike Srbije.
Vi ste u onom prvom, pošto ste ovo već povlačili sa dnevnog reda, i ovaj kratki zakon, vi ste tada predložili da on treba da se produži, sa 31. decembra 2008. godine, primena ovog zakona, na 31, čini mi se, jul 2009. godine, pa ste se onda setili da je to nemoguće, nego da to bude 31. decembar 2010. godine, s obzirom da vam na snagu stupaju neki pravosudni zakoni iz onog seta zakona tek 1. januara 2010. godine.
Evo, zapamtite gospođo Malović i neka zapamte građani Srbije, opet ćemo imati produženje roka i za ovaj zakon, kao i za one neke druge zakone iz seta pravosudnih zakona, zato što ste vi iz vladajuće većine nesposobni da stvorite, izvinjavam se, odnosno vi iz Vlade Republike Srbije, nesposobni da stvorite uslove za primenu zakona koje nam ovde dostavljate navrat-nanos, u nevreme. Radili smo i subotom i nedeljom, i danju i noću.
Naravno, nama srpskim radikalima nije problem što mi radimo kao narodni poslanici, nego se mi uvek principijelno borimo za primenu Poslovnika i da radimo u skladu sa Poslovnikom. U onom prethodnom predlogu zakona, gospođo Malović, rekli ste - da ovaj zakon stupa na snagu 30. decembra. Rekla sam vam da je to nemoguće. Vi ste mi tada klimali glavom - moguće je, moguće. Evo vidite - nemoguće je. Danas ste napisali da stupa na snagu... (Predsednik: Vreme.) danom objavljivanja. Završavam, hvala.
Dakle, prihvatili smo mi srpski radikali da se na ovaj način raspravlja o Zakoniku o krivičnom postupku, da bi gospodo iz pravosuđa, da bi građani Srbije mogli normalno da funkcionišu, da pravosuđe može normalno da funkcioniše, da ne dođe do trećeg po redu kolapsa, samo zato što su ovi iz DOS-ove vlasti nesposobni.