Gospodin Zoran Šami ima reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, gospođa Milica Radović je i na prošloj sednici, a i danas vrlo kompetentno govorila o ovom zakonu i iznela naše stavove u vezi sa tim zakonom. Lično nemam potrebe da tu bilo šta dodam ili oduzmem.
Javio sam se samo da bih konstatovao nekoliko činjenica, koje jesu povezane sa ovim zakonom. Vi se svakako sećate da smo na pretprošloj ili na sednici pre te raspravljali o setu pravosudnih zakona i tada smo zbog velke tvrdoglavosti Vlade, da ne kažem arogancije Vlade, 20 dana raspravljali o jednom veoma lošem zakonu, koji je na kraju, da tako kažem, na silu usvojen sa 123 glasa za, uz sve ostale prateće igre.
Reč o je zakonu o teritorijalnoj raspodeljenosti sudova po zemlji Srbiji i zakonu koji treba da stupi na snagu tek 2010. godine. Istovremeno, zakon koji je tehnički zakon, kakav je ovaj zakon pred nama, koji je trebalo svakako usvojiti do 31. decembra, usvajamo danas, 30. decembra.
Moram da priznam da ne mogu da dokučim tu veliku strategiju Vlade, ne mogu da dokučim tu veliku pamet Vlade, da 20 dana raspravljamo o jednom zakonu, da zbog toga budžet, koji je u ovu skupštinu stigao 7. decembra, dođe na red tek 22. decembra, a i ono 7. decembra je bilo kašnjenje od 37 dana, pa smo ga onda sinoć usvojili na način kako smo ga usvojili, a to je građanima sve jasno.
Dakle, raspravljamo o zakonu koji će da stupi na snagu 2010. godine, o zakonu koji je veoma loš, na koji su čak vladajuće stranke podnele otprilike 1/4 ili 1/3 amandmana, da bi ga na silu usvajali, a onda danas, brže-bolje, treba da raspravljamo ponovo o jednom tehničkom zakonu, koji je mogao biti donesen, bilo je potpuno jasno, u septembru, da se neće steći uslovi za primenu ovog zakona.
Ovo govorim prosto zato da ostane zapamćeno, da ostane negde zabeleženo u kojoj meri imamo posla, izvinite, sa jednom jako, jako lošom Vladom, sa jedno nepametnom Vladom. To povremeno svakom iole razumnom prosto vređa inteligenciju. Mogu da budem politički suprotstavljen nekoj vlasti, ali nemam želju ni potrebu da ta vlast bude loša. Zarad ove zemlje ta vlast treba da bude dobra, ali ova ovlast je u mnogo čemu, nažalost, loša.
Na kraju, dozvolite mi da u svoje ime i u ime DSS svim našim građanima i ovde kolegama u sali čestitam i poželim im srećnu Novu godinu. Sreća će nam trebati kada pameti nemamo. Takođe, svim našim građanima i kolegama u salu, koji će za koji dan da slave Božić, želim da ga provedu u miru, u sreći, u krugu svoje porodice, kako je to i red. Hvala.

Gospodin Srđan Spasojević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, evo samo u par rečenica da kažem da kada imamo neke ovakve hitne zakone, od kojih mnogo toga u državi zavisi, u ovom konkretnom slučaju pravosuđe, mora se ranije reagovati, ne treba čekati cajtnot, finiš, kada može da se desi da nešto ovako ne možemo da stignemo da usvojimo, pa da su onda potrebne inicijative ka Ustavnom sudu itd, da bi se neka primena zakona odložila.
Mislim da ovo nije jedini slučaj kada se to dešava. Uopšte, loš manir ove vlade jeste da zakone, kao što su zakoni o putnim ispravama, o osiguranju depozita, ne treba zatrpavati u tačke dnevnog reda, na primer, kao što smo uradili kroz set pravosudnih zakona, pa neka 13, 14, 15. tačka i te tačke koje život znače budu uslovljene praktično nečim što treba u jednoj mirnoj atmosferi da se radi, jer set pravosudnih zakona je nešto što je izuzetno bitno i onda se pravi jedna velika nervoza u Skupštini, jedna presija, pa ne može adekvatno da se radi.
Mislim da treba da povedete računa kada bude stupio na snagu set pravosudnih zakona, dakle 2010. godine, mnogo toga u Srbiji će u sistemu pravosuđa da se promeni, nova teritorijalna, praktično, podeljenost sudova, tužilaštava, traže jedan veliki posao. Pravosuđe će da uđe u jednu funkciju gde se sudije, tužioci i advokati neće baš najbolje snaći. Meni je jako drago da ste vi prihvatili onu sugestiju da pomerite primenu zakona na 31. decembar 2010. godine i da je potreban jedan period kada će primena Zakona o krivičnom postupku da se odvoji od tih silnih izbora i svega onoga što će se dešavati. U principu, zakone treba donositi one koji žive, koji su živi, koji mogu da se primene, koji jednostavno dišu sa građanima, a nikako one zakone koji će ostati mrtvo slovo na papiru.
I ovoga puta moram da vam kažem da po svaku cenu ne treba donositi zakone pod jednim izgovorom - želimo u EU, i onda čitav set zakona iz bilo koje oblasti života donosimo i onda stalno ulazimo u situaciju da moramo njihovu primenu da pomeramo zato što oni ne mogu da zažive. Mislim da je to neozbiljno prema građanima Srbije, neozbiljno prema državi i zaista apelujem da ubuduće tako nešto, kada je bilo koji zakon u pitanju, ne činite. Još jedanput, drago mi je da ste prepoznali ono što je htela Nova Srbija, pre nego što smo povukli, pa smo vratili ovaj zakon u proceduru, prepoznali zaista dobru želju da se zakon popravi i mislim da je sasvim logično da njegova primena počne 31. decembra 2010. godine, jer znamo da su u pravosuđu, u svim sudovima su godišnji rasporedi, da se mnogo toga početkom godine dešava i mislim da je to potpuno logično što ste uradili. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Nenad Prokić, LDP.

Poštovana predsednice, drage kolege, neću govoriti o ZKP jer je ionako poslednji dan i nema to nekog velikog smisla, ali sam video danas neku atmosferu ovde u kojoj nalazim neki smisao.
Danas u govorima svih vas provejava neka solidarnost, tolerancija, ljubav i prijateljstvo i voleo bih da tako ne bude samo u danima pred Novu godinu, da to kroz celu našu sledeću godinu provejava u ovim skupštinskim redovima, mislim da će to mnogo značiti i za čitavu državu i za naše društvo, ukoliko budemo uspeli da osvojimo takve modele ponašanja i takve odnose među nama.
U ime Čedomira Jovanovića i LDP želim vam srećnu Novu godinu i srećne božićne praznike. Slava Bogu na visini, a na zemlji mir ljudima dobre volje.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, zatim gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo, gospođo ministre, reći ću malo nešto o ZKP. Evo, u maju 2006. godine donet je Zakon o krivičnom postupku. U članu 555. tog zakona predviđeno je da se primenjuje od 1. juna 2007. godine. Nakon toga donet je Zakon o izmenama i dopunama tog zakona, gde je rok produžen na 31. decembar 2008. godine, da bi potom, u Predlogu zakona o izmeni tog ZKP, u članu 555, reči "31. decembar 2008." zamenjuje se rečima "1. jul 2010. godine".
Sada se Predlogom zakona o izmenama Zakona o krivičnom postupku predlaže promena tako što se reči "31. decembar 2008." zamenjuju rečima "31. decembar 2010. godine". Mislim da postoji jedna lepa izreka koja kaže Et post malam segetem serendum ili ''I posle loše žetve treba sejati", i posle loših rešenja koja nam Vlada nudi u jednom kontinuitetu treba nastaviti dalje, raditi, kritikovati ono što nije dobro, pohvaljivati ono što je dobro.
Mnogo je stvari koje smo u poslednje vreme kritikovali koje zaista nisu bile dobre kao zakonski predlozi. Jedna od tih stvari koja zaista će biti predmet radne grupe, kao što ministar reče, koja će raditi na izradi Zakona o krivičnom postupku, jeste i ovaj zakon. Dakle, na toj radnoj grupi, verujem, svaliće se veliko breme odgovornosti i rada, osnovni koncept, kako smo čuli, jeste da u stvari tužilaštvo vrši istragu.
Smatramo da je ovo apsolutno pogrešan koncept. Smatramo da ovaj koncept teško da će moći da zaživi u praksi u smislu pravde i pravičnosti, mada se postavlja pitanje da li se uopšte i želi ovde da se vršenje istrage i vrši na pravi način.
Naime, istragu će vršiti tužilac, a pritvor će određivati sud, to je po ovom konceptu predviđeno. Postavljamo pitanje: kakva će biti koordinacija između tužioca i suda, da ona možda ne bude na štetu osumnjičenog?
Po nama, istraga treba da bude pod kontrolom istražnog sudije. On je taj koji je u najboljem i neposrednom kontaktu sa osumnjičenim, on najbolje može da sagleda i rasvetli sve činjenice vezane za osumnjičenog, kako za osumnjičenog, tako i za krivično delo koje mu se stavlja na teret.
Grupa za izradu ZKP-a susreće se još sa nekim vrlo značajnim pitanjima i problemima. Jedan od tih problema jeste, kako čujemo, da se pred Vrhovnim kasacionim sudom više neće voditi postupak u prisustvu sudija porotnika.
Ranije se hvalilo prisustvo sudija porotnika kao nešto što predstavlja na neki način i svojevrsnu kontrolu rada, međutim, sada odjednom te sudije porotnici nekom smetaju. Zašto? Mislim da tu objašnjenja nema.
Objašnjenje koje daje predlagač da su sudije porotnici u stvari necelishodni u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom, mislim da je krajnje neozbiljno.
Još jedna novina koja se predlaže jeste i novina da se branilac može dopisivati sa pritvorenikom. Pored toga što može biti u telefonskom kontaktu, bez prisluškivanja, može se dopisivati sa pritvorenikom, bez posebnog nadzora, bez posebne kontrole. Objašnjava se da je to po međunarodnim normama. Smatram da to apsolutno nije tačno i nije po međunarodnim normama. Imamo tu dosta primera kod Međunarodnog tribunala u Hagu.
Rekao bih još nešto aktuelno a to je, gospođo predsednice, svojevremeno sam postavio jedno pitanje koje nije bilo hipotetičko pitanje, nego čisto pravno pitanje. Na njega još nisam dobio odgovor, a ono je glasilo - šta će se desiti ukoliko nekome od ove nove poslaničke grupe prestane, odnosno nastupi neki od zakonom predviđenih uslova da ne mogu više da vrše funkciju poslanika?
Na to pitanje nisam dobio odgovor. Mislim da sam dobio odgovor od nadležnih institucija da se ne bi dešavalo ovo zamešateljstvo koje se dešava. Međutim, nadam se da će nova godina doneti odgovor na ovo pitanje.
Po ovom pitanju vezanom za aktuelna događanja, a to je da je SRS primila od nekoga dva miliona, ili neku drugu cifru, za neke dogovori koji su nastupili, zaista smatram da treba da se oglasi i javni tužilac. To je pitanje koje, na kraju, mora da se reši. To je pitanje koje treba uputiti i najvišim državnim organima. To je pitanje koje treba uputiti Vladi Srbije, jer jedna takva izjava zadire u sve pore društvenog života.
Ukoliko je neko primio neki novac, molim da se to obznani, da se javno kaže kome je dato, za šta je dato, a ako nije, molim vas da se to, takođe, javno kaže, jer vaše ćutanje po ovome može neko sasvim pogrešno i drugačije da protumači. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Petar Jojić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministre pravde, vezano za Predlog ovog zakona koji se odnosi na produženje roka primene Zakonika o krivičnom postupku, koji je ova skupština usvojila, nije niko drugi kriv, nego Vlada Republike Srbije što se kasni sa ovim predlogom zakona i donošenjem odgovarajućeg novog sistemskog zakonika.
Naime, Ustavom Republike Srbije normirano je u članu 15 - opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom; gospodine Boško, obraćam se ovde poslanicima, a ujedno i ministar treba da sasluša ono o čemu ću govoriti, a odnosi se na bitne stvari, vezane za krivično zakonodavstvo. Naime, opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom, do 31. decembra 2008. godine uskladiće se svi ostali zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom.
Ovo je veliki problem u našoj pravnoj regulativi i u pravnom poretku. Zašto? Veliki broj sistemskih zakona je u pitanju - oko 50 zakona, među kojima je i Zakonik o krivičnom postupku. Usklađivanje ostalih republičkih propisa normirano je u članu 16. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da republički propisi doneti za izvršenje zakona, koji će se usklađivati sa odredbama Ustava, uskladiće se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, Ustav nije ispoštovan. S druge strane, kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, vi ste se sami uverili, gospođo ministre, da je izgubljeno grdno vreme i uzaludan posao bio onih koji su prethodno pripremali izmene, a u stvari novi zakonik o krivičnom postupku, koji je trebalo da stupi na snagu ovih dana.
To je uzaludno potrošeno vreme i mislim da je krajnje vreme da se ovom poslu pristupi daleko ozbiljnije; drugo, da se mora ostaviti vreme za donošenje jednog kvalitetnog i stabilnog zakonika o krivičnom postupku.
S obzirom na činjenicu da smo došli u ovakvu situaciju, da se novim zakonikom o krivičnom postupku propisuje tužilačka istraga, imate jednu predistragu, ta predistraga se odnosi samo kada su u pitanju osnovane sumnje da je neko počinio krivično delo, ali sa nepoznatim izvršiocem. Tada tu predistragu vode organi unutrašnjih poslova sa javnim tužiocem, ali veliki deo procesnih radnji tada preduzimaju pripadnici policije, odnosno organa unutrašnjih poslova po zahtevu javnog tužioca.
Ali, kada je u pitanju traganje za nepoznatim učiniocima, onda je to u nadležnosti, u velikom delu, pripadnika organa unutrašnjih poslova, da po službenoj dužnosti obavljaju poslove otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i pronalaženja njihovih izvršilaca i privođenje nadležnom sudu.
Ono što je trebalo uraditi, godinu dana pripremana je ova izmena i dopuna, to jeste usklađivanje sa Ustavom, tu ima dobrih rešenja. Zašto? Neki procesni postupci su promenjeni i okolnosti su se promenile. U postojećem Zakoniku o krivičnom postupku definiše se i SRJ, Srbija i Crna Gora i nije jasno kako taj zakonik treba da bude u praksi primenjen. Otežana je njegova primena. Mnoge definicije i formulacije mora da budu usklađene sa Ustavom.
Pošto je to bilo urgentno vreme, smatram da treba uraditi sledeće: da se ostavi rok i da se ide na izmene i dopune postojećeg Zakonika o krivičnom postupku. Te izmene i dopune mogu da se vrše samo radi usklađivanja Zakonika o krivičnom postupku sa novim Ustavom.
Koji su ciljevi? Prvi cilj jeste da se usklade sa Ustavom, i to posebno koje se neposredno odnose, one procesne radnje, na materijalno pravo.
Drugo, usklađivanje toga zakonika sa međunarodnim aktima koje je ratifikovala naša država.
Treće, ugrađivanje novih rešenja na koje je praksa i dosadašnja jugoslovenska, sada srpska, krivično-pravna nauka, ukazala u toku dosadašnje primene ovog zakona.
Četvrto, usklađivanje teksta Zakonika sa izmenama društveno-ekonomskih i političkih prilika u zemlji.
Peto, terminološko i redakcijsko usklađivanje zakonika sa terminologijom novog Ustava i pozitivnog zakonodavstva, sa kojim je Zakonik o krivičnom postupku u komplementarnom odnosu, kao i unapređivanje sistematike samog zakonika.
Dakle, to su razlozi zbog čega treba ozbiljnije pristupiti izradi novog zakonika o krivičnom postupku. Ali, u narednom periodu treba u što kraćem vremenu da se izvrše pripreme i ovih 125 članova novoga predloga o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Treba što pre izaći pred parlament da on bude usvojen.
Kada bude usvojen ovaj predlog o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, a što znači usklađivanje sa novim Ustavom, usklađivanje sa međunarodnim pravnim aktima i konvencijama koje su ratifikovane od strane naše države, te će nove promenjene okolnosti u terminologiji SRJ, SCG, znači Savezna Republika Jugoslavija ili Srbija i Crna Gora.
To je ključno pitanje, gospođo ministre. Jeste. Vi imate pravo, a imate i obavezu da pristupite izradi novog, sasvim novog zakonika o krivičnom postupku. Ali to se ne može uraditi za godinu dana. Ne. Ja ću podsetiti, tu je dr Batić, ugledni advokat i pravnik i ministar pravde Republike Srbije, kome su dobro poznate određene činjenice i u uporednom pravu i u domaćem pravu, da se na brzinu ovakav sistemski zakon ne može doneti za godinu dana, nego mora da bude donet i u produženom roku do deset godina.
Stručni tim koji je radio u onom mom mandatu, u kome sam angažovao najbolje stručnjake, drugo, sada u pripremi i nacrtu vidim da je učestvovao i prof. dr Momčilo Grubač i da je on uključen u ovu materiju, kao poznavalac procesnog i krivičnog prava. Dobro je što treba da se uključe ljudi koji poznaju pravo, koji imaju iskustvo i koji imaju stručnost.
Još da napomenem samo, dame i gospodo, gospođo ministre, ne može tužilaštvo da preuzme vođenje istrage. To bi bila katastrofa u ovom trenutku. Treba više godina javnom tužiocu da bi on mogao da bude u situaciji da vodi istragu, jer je to izuzetno složen posao. To kažu i sami javni tužioci. Nisu spremni da preuzmu ovoliku odgovornost, a građani smatraju da u ovom trenutku najbolji zaštitnik njihovih sloboda i prava jeste sud, a ne upravni organ. Kao što se zna, upravni organ, tužilaštvo.
Prema tome, sudu treba više verovati, a pripremati javne tužioce, menjati okolnosti i vršiti pripreme po svim osnovama da bismo mi mogli, ako uporedimo našu državu sa drugim državama kontinentalnog i anglosaksonskog prava, i bili u situaciji da pokažemo da smo spremni da se i kod nas preuzme tužilačka istraga.
Dame i gospodo, gospođo ministre, gospođo predsedniče, u javnosti je došlo do informacije da je SRS, navodno, primila dva miliona evra zato što se trudila da poboljša zakon o budžetu Republike Srbije. Kada je SRS procenila da su građanski interesi viši od drugih interesa i da je bilo nužno omogućiti da se donese novi budžet za 2009. godinu, vi ste videli da je SRS odustala od diskusije po pitanju daljih amandmana kojih je bilo još oko stotinak.
Prema tome, tražim od vas, gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, tražim od Republičkog javnog tužioca, okružnog tužioca, opštinskog tužioca, Ubpoka, policije i svih državnih organa, da se uključe, jer je ovo izuzetno opasna stvar i uznemiravanje javnosti, da je neko primio dva miliona evra zato što se borio za donošenje novog budžeta, što predstavlja nešto što nije zabeleženo u istoriji ovog parlamenta.
Nema ovde trgovine sa srpskim radikalima. Srpski radikali su nezamenljivi, srpski radikali su postojani i zbog toga ćemo se časno i pošteno boriti za svaki zakon, da bude donet u skladu sa Ustavom Republike Srbije.