Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč?
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiva o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović, Aleksandar Pejčić, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković, Srboljub Živanović, Milan Lapčević, Miroslav Petković, Nenad Popović, Miroslav Markićević, Zoran Krasić, Donka Banović, Milutin Jeličić, Milica Vojić-Marković, Dejan Mirović, Zlata Đerić, zajedno Milica Vojić-Marković i Zoran Šami, Đorđe Milićević, Branko Ružić, Aleksandar Martinović, Dušan Bajatović i Zoran Kasalović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođa Radeta ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice Narodne skupštine, malopre ste upravo pokazali koliko je besmisleno što nam ovde dolaze neki dežurni ministri, naravno i oni mogu i treba da budu ovde, ali je neophodno da ovde bude resorni nadležni ministar, to je ministar finansija, da bismo mogli normalno da razgovaramo o predlozima ovih zakona koji se odnose na punjenje budžeta.
Vi ste malopre, po već unapred pripremljenom sinopsisu, pročitali da li predstavnik predlagača želi završnu reč, da nešto kaže, a i sami znate da ovde, čak i da je gospodin Dulić u sali, da on nažalost ne može da govori, može, ali ne može na pravi način da govori o predlozima ovih zakona i o svim amandmanima o kojima smo govorili na onaj prethodni zakon.
Zašto je još neophodno da ovde bude gospođa Diana Dragutinović? Zato što, i bojim se da su upravo to razlozi zbog kojih ona nije tu, želim i zbog narodnih poslanika, i zbog javnosti i zbog svega onoga što smo mi poslanici Srpske radikalne stranke govorili i radili poslednjih dana ove prethodne 2008. godine, i gospođi Dragutinović smo postavili više pitanja i dobili od nje određena obećanja, ali evo već 15. dan smo u ovoj 2009. godini nema nikakvog odgovora od Ministarstva
Sada želim da to još jedanput iniciram i da, pošto je prošlo svo dozvoljeno i uobičajeno vreme za odgovor na ova pitanja, insistiram da se gospođa Dragutinović požuri u odgovoru na naša pitanja.
Najpre, gospođa Diana Dragutinović nam je ovde krajem prošle godine rekla, mislim da je to bilo pretposlednjeg radnog dana, kada sam je pitala šta se dešava sa budžetskom inspekcijom koju je obećala da će poslati na Aerodrom "Beograd", a vezano za poslovanje Aerodroma, za eventualne zloupotrebe od strane Bojana Krišta, a opet sve u vezi sa onim o čemu smo govorili ovde više dana, kada su čak i predstavnici vladajuće koalicije rekli da zaista treba to da se ispita i da jednom budemo načisto sa tim.
Gospođa Diana Dragutinović, ministar finansija, rekla je dva dana pred kraj rada u prošloj godini da će budžetska inspekcija na Aerodromu završiti svoj posao 31. decembra 2008. godine. S obzirom da je prošlo već dve nedelje od toga, naravno, obaveza Ministarstva je bila da narodnim poslanicima dostavi te podatke, ali pošto od toga nema ništa, insistiramo, dok traje rasprava o ovim predlozima zakona, očekujemo da će i Diana Dragutinović jedan dan biti dežurni ministar, pa će možda ovde da svrati, do tada da nam pripremi ovaj odgovor.
Takođe je gospođa Dragutinović rekla da će i u Ministarstvo vojske biti upućena budžetska inspekcija, a vezano za ono što smo mi inicirali u vezi sa Ponošem, sa njegovim izjavama, sa poslovanjem tog ministarstva, resornog ministra Dragana Šutanovca, koji je takođe u medijima rekao da želi da finansijska inspekcija ispita poslovanje njegovog ministarstva.
Znate, ne možete da se ponašate tako neozbiljno i neodgovorno, vi to kažete, vaše novine to objave i mislite da ste time završili posao. Ne, mi ne zaboravljamo ono što smo započeli i mi ćemo i dalje da insistiramo na svim tim podacima. Zato, gospođo, kažite gospođi Diani Dragutinović da požuri s tim.
Imala sam, takođe, jedno pitanje za gospođu Dianu Dragutinović, zapravo, to sam je pitala možda negde 27. ili 28. decembra, govorili smo o budžetu, zamolila sam je da odmah da odgovor na to pitanje, jer je sasvim sigurno to morala da zna odgovor, a juče je "Kurir" pokrenuo tu temu, o kojoj smo mi već ovde govorili, pitala sam gospođu Dianu Dragutinović, a sada pitam i nju, i predsednika Vlade i predsednika Republike: u kojoj stavci budžeta su, ako su, predviđena sredstva od milion i 250 hiljada evra, plus plaćanje poreza, jer smo to naknadno u novinama saznali, a koja se odnose na isplatu nekog eventualnog "cinkaroša" koji bi nekome iz vlasti rekao gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić?
Naravno, nadam se i mi smo ubeđeni da do te isplate nikada neće doći, ali moramo da znamo, građani Srbije moraju da znaju, jer to su pare građana Srbije, koje kroz sve ove zakone ubacujete u budžet. Građani Srbije, sasvim sigurno, nisu spremni da svoj novac izdvajaju za "cinkarenje" nekoga kome bi palo na pamet da za neke pare, kao što je nekome palo na pamet da za velike pare izda Radovana Karadžića, verovatno postoji još neko ko bi bio spreman da to uradi i kada su u pitanju Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Mi želimo da znamo gde su te pare predviđene ili, ono što je najlogičniji zaključak, planirate od onih pet miliona, koje biste dobili od one američke raspisane nagrade, da izdvojite tih milion i 250 hiljada plus porez, a onda se postavlja pitanje ko bi uzeo ostatak tih para, ko je uzeo pet miliona evra kojima je bila ucenjena glava Radovana Karadžića i ko je uzeo, davno još, pet miliona dolara kojima je bila ucenjena glava Slobodana Miloševića?
Dakle, to su pitanja koja će vas, gospodo iz skupštinske većine, pratiti dokle god ste skupštinska većina, a kada to ne budete, ako do tada ne dobijemo odgovore na sva ova pitanja, svakako ćemo sami da pronađemo te odgovore.
Dakle, molim gospođu Dianu Dragutinović, kad bude dežurni ministar, da svrati do Skupštine da bismo porazgovarali o ovim pitanjima.
Dobro vam juče reče gospodin Dragan Todorović, kako lako izdvajate sredstva za "cinkaroše", za lovce na srpske glave, kako vam ne pade na pamet da nekada izdvojite neki dinar, sa čime bi se većina onih koji pune budžet Srbije, a to su građani Srbije, svakako složili, za one koji su vršili zločin nad Srbima? Naravno, to vas malo interesuje ili gotovo i da ne interesuje.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, opet bi nam trebala gospođa Diana Dragutinović, da vidimo da li se ona šalila ili je ozbiljno mislila kada je rekla da, pored povećanja akciza, država namerava da dopunjava budžet i povećanjem PDV-a.
Neki od ministara, takođe kroz medije, rekli su da to nije tačno, ali ako to kaže resorni ministar, onda to mora ozbiljno da se shvati i mi smo to ozbiljno i shvatili.
Želimo da se gospođa Dragutinović pojavi i da nam kaže da li ćemo mi to u Srbiji da radimo nešto što ne radi nijedna država u svetu sada, u vreme ekonomske krize, da povećavamo PDV, da još više građanima, koji su već i realno u nemaštini, a posebno u velikom strahu od onoga čime nam se preti i šta nas čeka u skoroj budućnosti, da li je moguće da će država da se drzne i da poveća PDV, što bi proizvelo poskupljenje svih proizvoda i što bi se, na kraju, sve sručilo na onog krajnjeg potrošača, običnog građanina države Srbije.
Upozoravamo vas na vreme da se ne igrate ovim narodom i da Vlada mora da razmišlja o rešavanju ovog problema i da se podsetimo na ono što je svojevremeno rekao Đelić, da će velika ekonomska kriza u svetu dobro zapravo doći Srbiji, da će svi strani investitori da pohrle u Srbiju. Nikada nije objasnio zbog čega.
Podsetila sam se pre neko veče u emisiji na jednoj televiziji, direktno su preneli podsećanje, Boris Tadić je takođe rekao, sa onako osmehom na licu, kako je otprilike lepo što se dešava ova kriza u svetu, jer ona nikako ne može dotaći Srbiju. Gospodo iz vlasti, trebalo bi da odgovorite na sva ta pitanja kako se to ipak desila kriza u Srbiji, ako su nas predsednik države i jedan od potpredsednika Vlade ubeđivali da to u Srbiji ne može da se desi, što niko živ nije mogao da veruje niti je verovao. Ne možete olako da dajete i iznosite takve stavove i takve izjave.
U razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku kažete, donošenje zakona po hitnom postupku je neophodno imajući u vidu da su efekti predloženih izmena i dopuna ovog zakona ugrađeni u Zakon o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu. Ovo je tačno.
Pitanje na koje nismo dobili odgovor, ko je odgovoran zašto mi nismo i o Zakonu o budžetu i o ovim pratećim zakonima raspravljali u roku? Zašto ovaj posao nismo završili do 15. decembra? Zašto je Vlada Republike Srbije kasnila 40 dana sa predlozima ovih zakona? Ko je odgovoran zbog toga?
Kažete dalje vi iz Vlade, nedonošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama po hitnom postupku imalo bi štetne posledice po ostvarivanje budžetskih prihoda, a samim tim i na rad organa i organizacija. Ili odnekle prepisujete, pa u svaki zakon stavite ovu rečenicu ili je ovo stvarno istina. Šta god da je, neodgovorno je i neozbiljno je. Ako prepisujete, onda to nije dobro. Ako je ovo istina, što izgleda da bi moglo da bude, onda se opet postavlja pitanje i postavljamo pitanje, ko je odgovoran i najpre koje su to štetne posledice po ostvarivanje budžetskih prihoda nastale, koje su to štetne posledice nastale na rad organa i organizacija, i naravno, ko je odgovoran zbog tih posledica. Ili tih posledica nema, pa vi onda lažete narodne poslanike i građane Srbije da su nam ovi zakoni ovako preko potrebni.
Niste prihvatili amandman koji sam podnela na član 1. Predloga zakona, kako kaže Vlada, amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim članom ne vrši povećanje iznosa akciza, već se samo vrši preciziranje postojećih pojmova u Zakonu o akcizama. Ova vaša evropejska praksa da u sve zakone unosite odredbu koja objašnjava šta znači koji pojam u zakonu je nešto potpuno imbecilno, ali dobro, to nije tema kada je ovaj zakon u pitanju. Moj amandman, kao i amandmani ostalih poslanika SRS govore o našem, a završiću za par sekundi, pošto je isteklo vreme, govore o stavu SRS kada je u pitanju povećanje akciza.
Ne smete da povećavate akcize ni na gorivo, ni na ostale proizvode koje ste ovde predvideli, jer će to povući poskupljenje svih namirnica, svih roba široke potrošnje, svih usluga. Znate da je to uvek tako. Vas baš briga, vi ćete se potruditi na ovaj način da iz džepova građana popunite budžet... (Predsednik: Vreme.) da se ta sredstva samo prošetaju kroz budžet za budžetske korisnike, a građani od toga, kao uopšte od ove štetočinske vlade, nemaju nikakve koristi. Hvala.

Da li još neko želi po ovom amandmanu?
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman narodnih poslanika Jovana Palalića, Arsena Đurića i Miloša Radulovića. Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3, u kojem se u Predlogu zakona predviđa povećanje akciza na derivate nafte. Kada dolazi do povećanja akcize na derivate nafte, neizbežno dolazi do poskupljenja derivata nafte, a što izaziva lančanu reakciju i poskupljenja niza proizvoda u Srbiji, što u uslovima krize u kojoj se sada nalazimo jeste direktan udar na standard građana.
Sasvim sigurno ovakva jedna odluka ni na koji način ne doprinosi da se saniraju posledice ove ekonomske krize koja polako zahvata i Srbiju i čija će se kulminacija desiti u toku 2009. godine. Pre nego što uopšte damo komentar na ovaj amandman, potrebno je reći šta je osnovni motiv predlagača zakona da ovakvu jednu normu ugradi u Predlog zakona.
Više puta u toku jesenjeg dela zasedanja smo raspravljali o štetnosti odluke Vlade Republike Srbije o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma. To je čista politička odluka, potpuno nejasna sa stanovišta jedne odgovorne politike koju treba da vodi Vlada Republike Srbije, u situaciji kada pokušava da se gradi partnerstvo sa EU, koje je duboko narušeno priznavanjem od strane jednog većeg broja država EU samoproglašene nezavisnosti Kosova.
To je dovelo do velikih političkih turbulencija i u Srbiji, kada je u pitanju opravdanost potpisivanja SSP, a pogotovo činjenica da je ta ista EU odlučila da, postavljajući niz uslova Srbiji, najviše ovaj uslov za saradnju sa Haškim tribunalom, ne želi da počne sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma.
U toj situaciji donosi se jedna odluka, koja je potpuno neverovatna, da Vlada Republike Srbije, ne analizirajući prethodne privredne efekte, ekonomske efekte takve odluke na privredu i ekonomiju Srbije, pokušavajući da iz vrlo nejasnih razloga učini ili pošalje poruku EU da ona vodi politiku koja ima cilj pridruživanje EU, donosi odluku o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma koji, kako smo videli prilikom rasprave o budžetu i prilikom rasprave o nepoverenju Vladi, ima za direktnu posledicu gubitak u prihodnoj strani budžeta, a što direktno, što indirektno, iznosi 300 miliona evra. Zbog niza drugih stvari koje su uticale da budžet bude ovakav kakav jeste, a po nama vrlo loš, Vlada pokušava dodatnim nametima na standard građana da reši taj problem tzv. punjenja budžeta u ovoj godini. Onda ulazimo u problem, to je predlaganje povećanja akciza na derivate nafte.
Želim samo još da istaknem da smo bili suočeni u toku jeseni sa nizom vrlo čudnih nesistematičnih, parcijalnih, ad hok poruka i mera o tome da je Vlada donela program i plan kako će da sanira štetne posledice ekonomske krize. Odmah posle nove godine dobijamo izjave najviših predstavnika Vlade da tog plana nema, da Vlada nema mere i tek treba da izađe pred javnost Srbije sa merama kojima će da definiše svoju politiku odgovora na ekonomsku krizu.
Mi smo ovde u toku jesenjeg zasedanja više puta ukazivali na to da je oko ove važne teme potreban neposredan, stalan i čvrst dijalog između Vlade i Narodne skupštine, između svih političkih predstavnika u Srbiji, između Vlade i predstavnika privrede i raznih drugih strukovnih udruženja.
Ali, sem deklarativnih izjava da će do takvog dijaloga doći, ostali smo uskraćeni za jednu ozbiljnu i duboku raspravu o tome kakva 2009. godina treba da bude. U situaciji smo da Vlada donosi loš budžet, donosi lošu političku odluku o jednostranoj primeni SSP, izaziva niz loših ekonomskih posledica po čitav niz grana u Republici Srbiji, direktno ugrožava životni standard građana i onda ovakvim predlozima, kao što je povećanje akciza na derivate nafte, dodatno podstiče poskupljenja i ugrožava životni standard građana. Odsustvo mera jasne strategije Vlade Republike Srbije kada je u pitanju odgovor na ekonomsku krizu samo govori o haotičnosti i nespremnosti, i odsustvu i kvaliteta kadrovskog i uopšte političkog potencijala unutar Vlade da ovakav jedan odgovor da. Retke su vlade u Evropi i svetu koje su dočekale januar bez utvrđenih mera kojima će se odgovoriti na ekonomsku krizu.
DSS je izašla sa predlogom mera kojima je želela da otvori debatu u javnosti i da podstakne da se o tome raspravlja, međutim Vlada Republike Srbije je na sve ozbiljne inicijative reagovala ćutanjem, da li su tu u pitanju samo nespremnost ili su u pitanju različiti interesi, politički sukobi ili različite izjave kako treba odgovoriti na ekonomsku krizu, to je sada pitanje sa kojim ćemo se verovatno vrlo brzo suočiti kada građani to direktno osete po svom džepu.
Nedopustivo je kasno, a to govore i privrednici u Srbiji, da Vlada tek u januaru razmatra donošenje takvih mera. U situaciji smo da imamo povećanje akciza, povećanje kamatnih stopa, najavu povećanja PDV-a, što nigde u svetu u ovom trenutku ne radi nijedna ozbiljna i odgovorna vlast. I onda se pitamo zašto su građani u velikoj zabrinutosti i zašto su građani na ivici panike, jer nemaju nikakvo ubeđenje, nikakvo uveravanje od strane odgovornih ljudi u ovoj državi koji vrše vlast da će to stanje biti sanirano ili bar ublaženo.
Naravno, različite poruke, od toga da nećemo živeti gore do toga da nećemo biti goli, bosi i gladni, do toga da će ove godine biti samo zaustavljeno eventualno otpuštanje, što je potpuno nerealna politika, a da nikakvih ozbiljnijih investicija i programa razvoja u Srbiji neće biti, dodatno uznemiravaju građane i sasvim sigurno unose nespokojstvo u mnoge porodice u Srbiji. Cilj ovog amandmana jeste da se ovakav jedan predlog kao što je povećanje akciza apsolutno otkloni, on je uvod u masovna poskupljenja s kojima ćemo se suočiti vrlo brzo.
Zaista je potrebno da Narodna skupština kroz diskusiju o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama upravo ukaže to građanima Srbije, da povećanje akcize na naftne derivate, iako je smešno i potpuno neverovatno obrazloženje Vlade, da to ne mora biti nužno, iako svi znamo da je to apsolutno nužno, i da to navodno zavisi, kako se kaže u obrazloženju odbijanja amandmana, od cenovne politike privrednih subjekata.
To je zaista obrazloženje koje niko ko se ozbiljno bavi politikom u Srbiji ne može da prihvati. To je samo obrazloženje da bi se napisalo nekakvo obrazloženje, ali naravno nijednog narodnog poslanika u Narodnoj skupštini ne može da ubedi.
Odsustvo jasne politike odgovora na ekonomsku krizu, povećanje akciza i samim tim niza cena osnovnih životnih namirnica i osnovnih životnih potreba građana, visoka kamatna politika koja otežava poslovanje u Srbiji samo su dokazi da ova vlada ne da nema odgovor na ovo što se za 2009. godinu sprema, nego nema ni viziju kako i na koji način da izađe pred ovaj narod i da ih ubedi, ne da neće biti gladni, goli, bosi, nego da ima elementarne mogućnosti da bilo šta preduzme. I zato ova vlada mora što pre da ode. Hvala.

Reč ima gospodin Miloš Radulović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nemam nikog da pozdravim ovde od predstavnika Vlade, nijedan ministar nije prisutan i to pokazuje na najgori način kako se oni odnose prema ovim vrlo bitnim zakonima koji u suštini kreiraju život svih građana Srbije u 2009. godini.
Samo delegiranje i prisustvo pojedinih ministara ovde kada smo imali raspravu koja je još u toku, koja se odnosi na veoma važan set zakona koji u suštini određuju i sam Zakon o budžetu, pokazuje kakav odnos prema samom budžetu i koliko sama Vlada veruje u ovaj budžet, kao i vladajuća većina.
DSS je više puta ukazivala na opasnost od predstojeće ekonomske krize. Odmah sa prvim signalima još početkom leta DSS je izašla sa predlogom određenih mera kako treba sprečiti, odnosno umanjiti efekat te krize.
Međutim, na predlog zakona koji smo ovde izneli i sa kojim smo izašli pred ovu skupštinu i pred građane na samom Odboru za finansije gospodin državni sekretar Ilić, koji nije ovde prisutan, optužio je DSS da širi paniku i da vrši defetizam, što na neki način mene upućuje na to ili je gospodin Ilić zlonameran ili nije kompetentan da adekvatno odgovori, odnosno uvidi sve ono što može da predstavlja opasnost za punjenje budžeta i, ponavljam još jednom, za nešto što kreira život građana u 2009. godini.
Podsetiću vas da je DSS izašla sa čitavim jednim setom predloga zakona i očekivali smo da će da bude više sluha u vladajućoj koaliciji da se ti zakoni ovde uzmu u razmatranje, a da budem iskren i verovao sam da se ti zakoni ovde mogu, zahvaljujući i skupštinskoj većini i opoziciji, i da usvoje.
Ponavljam još jednom, ovde smo svi narodni poslanici, predstavnici građana, i svi mi, pre svega, treba da radimo u interesu samih građana.
Izašli smo sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci još 13.11.2008. godine, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana 6. novembra, Predlogom odluke o obrazovanju komisije za praćenje svetske ekonomske krize, jer svaka ozbiljna zemlja je upravo formirala jednu takvu komisiju, koja bi na najbolji način sagledala posledice ekonomske krize i dala predloge, odnosno najbolja rešenja za sprečavanje negativnih efekata od te krize.
Dali smo Predlog zakona o osiguranju depozita još 8. oktobra 2008. godine i onda smo imali tu čuvenu sednicu Odbora za finansije, gde je gospodin Ilić optužio DSS da širi paniku i defetizam među građane Srbije.
Kada smo kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, DSS i poslanici DSS-a dali su određeni broj amandmana, iz prostog razloga što smatramo da svako povećanje akciza u ovom trenutku predstavlja jednu veliku opasnost za sve građane Srbije.
Konkretno, dao sam amandman na član 3, koji definiše da se povećavaju akcize na motorni benzin sa 27,50 na 42 dinara, na dizel sa 16,66 na 26 dinara i na tečni motorni gas za pogon motornih vozila sa 10 dinara na 13 dinara.
Smatramo da je ovo sasvim nepotrebno i da predstavlja jedan veliki udarac na džep svih građana, pogotovo ako se uzme struktura cene benzina, gde se vidi da akcize predstavljaju veliki deo same cene benzina, a sa ovim povećanjem akciza taj iznos bi prešao 50% od cene benzina. To je najveći iznos ne samo u okruženju, nego i u Evropi.
To predstavlja, ako bi se gledalo na sve segmente društva, veliki udarac na životni standard svih građana Srbije, jer tih 14 milijardi dinara koje se predviđa na ovakav način da se nadomeste u suštini su mala cena za sve ono što piramidalno, da tako kažem, uzrokuje povećanjem cene, jer to bi se odrazilo na cene ne samo benzina, nego manje-više cene svih proizvoda.
Suština zašto se uopšte pristupilo povećanju ovih akciza je upravo jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelaznog trgovinskog sporazuma, jer na neki način treba nadomestiti rupu u budžetu od oko projektovanih 20 milijardi, a u suštini to je negde, kako su eksperti DSS-a izračunali, oko 350 miliona evra.
Jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je nešto što jedino Srbija hoće da učini, odnosno primeni, jer ne postoji nijedna druga zemlja koja je pristupila procesu pridruživanja Evropske unije a da je jednostrano primenjivala neke odrednice i neke obaveze iz tog pridruživanja.
To u suštini ima nesagledive posledice po građane Srbije, jer pre svega utiče na one proizvode koji se oslobađaju carine i koji su u suštini najvećim delom i zastupljeni u paleti proizvoda koje Srbija pre svega izvozi, mislim na poljoprivredne proizvode. Podsetiću vas da je samo u 2008. godini Srbija u prodaji poljoprivrednih proizvoda imala suficit od 450.000 evra i da je to jedna od retkih grana gde uopšte Srbija ima neki pozitivni spoljnotrgovinski bilans.
To se strahovito odražava i na veliki broj građana, kada kažem građana, pre svega mislim na poljoprivredne proizvođače, jer veliki broj građana Srbije je pre svega usmeren i zavisi isključivo od poljoprivredne proizvodnje. Na ovaj način biće ugrožena njihova egzistencija i to je sasvim suprotno od onoga za šta se zalaže ova vlada, a to je socijalno odgovorna Vlada, jer dovešće do nelojalne konkurencije, dovešće do nekontrolisanog priliva poljoprivrednih proizvoda iz Evrope, koji će u velikoj meri da utiču na ambijent poslovanja i privređivanja poljoprivrednih proizvođača u samoj Srbiji.
U suštini šta je cena i šta je razlog da mi bespogovorno izvršavamo sve uslove koje postavlja pred nas Evropska unija? To je pre svega obaveza koju je ova vlada zadala i koju mora da ispuni, a to je obaveza prema uvozničkom lobiju i nekim zemljama koje su pre svega uticale na formiranje ove vlade, a uvoznički lobi je tu našao i svoj veliki interes, pre svega u tome da nekontrolisano uvoze velike količine tih proizvoda, da urušavaju domaću proizvodnju i da na taj način kroz velike marže stvaraju veliki dobitak. Njima nije uopšte u interesu državni interes, kod njih pre svega preovlađuje lični interes, interes za bogaćenjem i mi svi, a pre svega građani Srbije, taoci su takve njihove politike, politike koju u suštini je ova vlada i obavezna da sprovodi.
Podsetiću samo na odbranu kursa dinara, gde je potrošeno preko milijardu i 400 miliona evra, gde su se smanjile devizne rezerve sa 10 milijardi na 8,4 milijarde evra, gde su se uglavnom ta sredstva prelila na račune tih ljudi koji su i odredili kako će da izgleda ova vlada i koji određuju politiku ove vlade.
Uvoznički lobi, ponavljam još jednom, ostvariće još veću dobit eliminisanjem konkurencije kroz povećanje marži, a poljoprivrednici i građani Srbije ovu trku neće moći da izdrže. Sve će to da se reperkutuje i na ostale građane Srbije, jer neće da budu u stanju da pokrivaju troškove koji iza toga stoje, povećanje cena, rast inflacije.
Kada pričamo o rastu inflacije, treba pomenuti i projektovani bruto društveni proizvod, koji je prošle godine bio 7%, za ovu godinu 3%. Međutim, već od nekih predstavnika Vlade se priča da će da bude za 0,5% manji, a od nekih eminentnih eksperata i ekonomista već sada se priča i zauzima se stav da taj rast bruto društvenog proizvoda ne može da bude veći od 0,7%.
Sve to uzrokuje povećanje nezaposlenosti. Sa skupim kreditima se već susrećemo. U više navrata sam pričao o skupim kreditima i kako se to odražava na privredu Srbije. Međutim, ti krediti već sada dostižu kamatne stope od 26, pa kod nekih banaka ide i do 44%. Očigledno je da ne postoji nijedan privredni subjekat koji to može da izdrži.
Mi smo u takvoj situaciji da imamo jednu ogromnu nelikvidnost privrednih subjekata. Prema zvaničnim podacima, obaveze između privrednih subjekata su preko 823 milijarde dinara, što je više nego što je i projektovani budžet Republike Srbije.
Nagoveštava nam se i povećanje PDV-a i to će da bude još jedan udarac (Predsednik: Vreme.) završavam, na građane Srbije. Dok sve zemlje i EU, a i zemlje u okruženju razmišljaju o smanjenju poreza na dodatu vrednost, ova vlada razmišlja o povećanju PDV-a iz prostog razloga što treba da pokrije budžetske rupe. (Predsednik: Vreme.)
Ova vlada je nesposobna, neodgovorna i medijskom blokadom prikriva svoje loše rezultate i nesposobnost i svu krivicu svaljuje upravo ovde na poslanike Narodne skupštine Srbije iz opozicionih stranaka. Doći će dan da će morati da polaže račune pred građanima Srbije.
(Predsednik: Zahvaljujem gospodine, govorite minut duže.)

Po amandmanu gospodina Jovana Palalića javila se narodni poslanik dr Gordana Paunović-Milosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podneo narodni poslanik gospodin Jovan Palalić.
Cilj amandmana koji je podneo gospodin Palalić, u svom obrazloženju je već istakao, to je da se ne povećavaju akcize jer povećanje akciza dovešće i do povećanja mnogobrojnih proizvoda, koji će štetno da utiču na standard i uopšte na socijalnu situaciju građana Srbije.
Zbog toga ću da pročitam ovaj amandman na član 3. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Jovan Palalić, koji glasi: "Član 3. briše se."
Vlada Srbije je navela - amandman se ne prihvata imajući u vidu da je reč o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju, kao i da predloženi iznosi akcize ne moraju nužno da utiču na rast maloprodajnih cena derivata nafte, čija visina pre svega zavisi od cenovne politike privrednih subjekata, iznosima akcize na derivate nafte koji su predloženi u zakonu, sa uslovima za obezbeđenje prihoda od akcize projektovanim u Zakonu u budžetu za 2009. godinu.
Članom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predlaže se povećanje poslednjih usklađenih iznosa akcize.
Podsećam da je prethodno usklađivanje akciza izvršeno u januaru 2008. godine na derivate nafte, i to na motorni benzin, sa tadašnjih 35,91 dinar po litru na 42,00 dinara po litru, dizel goriva sa sadašnjih 19,10 dinara po litru na 26,00 dinara po litru i tečni naftni gas sa sadašnjih 11,01 dinara po kilogramu na 13,00 dinara po kilogramu. Kada pogledamo strukturu cene benzina u decembru 2008. godine, u Srbiji akciza čini 44% maloprodajne cene.
Ako u 2009. godini inflacija poraste, što je za očekivanje, već u prvom tromesečju 2009. godine može se očekivati novo povećanje akcize na naftne derivate. U obrazloženju Predloga zakona Vlada Republike Srbije je navela potrebu stvaranja uslova za dalju stabilizaciju tržišta derivata nafte, a samim tim obezbeđivanje većih prihoda od akciza na derivate nafte u republičkom budžetu. U strukturi prihoda budžeta za 2009. godinu 640 milijardi dinara biće obezbeđeno iz akciza i poreza, a u strukturi projektovanih rashoda najviše sredstava, 233,7 milijardi dinara, planirano je za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a za subvencije samo 40,9 milijardi dinara.
Radi građana Srbije moram da naglasim da postoji povezanost između Zakona o budžetu i predloženih zakona koji su trenutno u proceduri, a i pomenutog zakona o kome danas raspravljamo. Ovaj zakon, kao i drugi koji su u proceduri, nisu prateći zakoni budžeta, već materijalno-pravni propisi.
Vlada Republike Srbije je napravila grešku u redosledu predlaganja zakona. Prvo je trebalo da predloži ovaj set zakona, koji su sada u proceduri i da ih Narodna skupština usvoji, a potom da Vlada Republike Srbije predloži Narodnoj skupštini Predlog zakona o budžetu, odnosno Zakona o fiskalnoj politici države.
Nažalost, Predlog zakona o budžetu je stigao u Narodnu skupštinu sa zakašnjenjem od 40 dana, čime je Vlada Republike Srbije pokazala neslogu, neodgovornost i nesposobnost.
Što se tiče Predloga zakona o akcizama, SRS izražava neslaganje. SRS, kao socijalno odgovorna stranka, smatra da je neprihvatanje povećanja akciza na proizvode koji nisu luksuz nego osnovno civilizacijsko sredstvo, u uslovima globalne ekonomske krize koja pogađa sve građane Srbije nezavisno od njihovog materijalnog položaja, zbog nelogične i neprihvatljive odluke Vlade Republike Srbije da jednostrano, a to je Srbija, primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU i na taj način ostane bez značajnih prihoda, morala je pronaći izlaz da se ti prihodi dopune u budžet.
Tako će Vlada Republike Srbije povećanjem poreza, akciza i taksa dodatno da optereti stanovništvo Srbije, a sve u nameri da finansira neopravdanu odluku o jednostranoj primeni prelaznog sporazuma sa EU.
Građani Srbije će, zbog jednostrane primene Prelaznog sporazum, po najavama iz vladajuće koalicije, plaćati i veći PDV. Jedini izlaz i rešenje za građane Srbije je odustajanje Vlade Srbije od jednostrane primene štetnog Prelaznog sporazuma, jer u trenutnim uslovima ekonomske krize i socijalne bede to predstavlja i za privredu, i za poljoprivredu i za sve građane Srbije težak udarac za ekonomski i finansijski budžet svakog građanina.
Povećanje akciza usloviće nova poskupljenja naftnih derivata. Građani Srbije treba da znaju da će plaćati skuplje naftne derivate, jer Vlada Srbije mora da nadoknadi smanjenje prihoda od carina koje gubi jednostranom primenom prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.
SRS ne želi da prihvati i da glasa za ovakve zakone. Zbog toga je SRS podnela mnogobrojne amandmane na ove i zakone koji su u proceduri, da bi zaštitila i državu i građane Srbije u uslovima globalne ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, i do sada je siromaštvo bilo jedno od najvećih fundamentalnih problema Srbije. Najugroženije grupe su nezaposleni, zatim Romi, raseljeni, izbeglice, osobe sa invaliditetom i žene. Regionalne razlike su i dalje prisutne i sve izraženije.
Srbija prilikom ispitivanja među 118 zemalja, na kojima je ispitivanje izvršeno, nalazi se na 23. mestu, što je gore nego u Makedoniji, Rumuniji i Hrvatskoj. U centralnoj Srbiji je najsiromašnije stanovništvo i tamo procenat iznosi 10,5%. U Vojvodini 8,7% a u Beogradu 4,3%. U Srbiji je u proseku oko 10% stanovništva na granici egzistencije.
Znači, oko 700 hiljada ljudi živi na granici bede i siromaštva, a od tog broja 145 hiljada ljudi dobija socijalnu pomoć, a 550 hiljada ljudi samo jednokratnu pomoć i to neredovno, kao što smo skoro pročitali da građani Beograda nisu pred Novu godinu dobili tu jednokratnu pomoć, koja im je po svim zakonima pripadala.
Svakodnevno je veći broj nezaposlenih, otpuštanja su postala svakodnevna pojava, a poskupljenja više ne možemo ni da pratimo. Dinar i dalje nastavlja slabljenje prema veru. Građani Srbije su u strahu od bede, nemaštine, gladi i hiperinflacije.
Zato u ime grđana Srbije SRS još jednom izražava nezadovoljstvo prema predloženom zakonu i zato je podnela mnogobrojne amandmane, koje ćete kao i ovaj, nadam se, najozbiljnije razmotriti i prihvatiti.

Gospođa Lidija Dimitrijević, po amandmanu gospodina Radulovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu koji je podneo gospodin Miloš Radulović na član 3, kojim traži brisanje ovog člana. Smatram da bi Vlada Republike Srbije trebalo da prihvati ovaj amandman.
Trenutak koji je Vlada Republike Srbije odabrala za povećanje akciza na derivate nafte, uopšte nije pravi. Što se tiče građana koji treba da zbog povećanja akcize plaćaju višu maloprodajnu cenu, trenutak nikada nije pravi. Međutim, nekada je to opravdano.
Sada ne postoji nijedan opravdani razlog da se u Srbiji poveća iznos akciza na derivate nafte, jer je povećanje akciza samo način da se nadomeste sredstva koje država Srbija gubi zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Tako građani Srbije pomažu privredi EU, dok je naša privreda u sve lošijem stanju.
Novonastala situacija i u Evropi i u svetu, vezana za ekonomsko-finansijske krizu, za građane Srbije nije ništa novo. Građani Srbije već godinama unazad žive loše. Sada kada je kriza u Evropi Srbija treba da bude ta koja će uticati na to da se proizvodi uvezeni iz EU na našem tržištu prodaju po nižim cenama, jer se Srbija odriče dela prihoda od carine na te proizvode.
Ogromnu štetu od odluke srpskih vlasti da jednostrano primenjuju Prelazni trgovinski sporazum sa EU imaće svi građani Srbije kao vozači koji derivate nafte koriste za svoje automobile. Međutim, najveću štetu imaće oni koji derivate nafte koriste kao inpute za svoj rad. Među njima najugroženiji će biti poljoprivrednici i prevoznici.
Povećanje maloprodajne cene dizel goriva i motornog benzina direktno utiče na povećanje cene poljoprivrednih proizvoda. Oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom znaju kako je puno novca potrebno za ulaganje u dizel gorivo kako bi se zemljište obradilo, jer ne može traktor niti da ore, niti da seje bez dizel goriva.
U uslovima poremećenih klimatskih faktora potrebna su mnogo češća navodnjavanja poljoprivrednih kultura, a za navodnjavanja je potreban motorni benzin, čija će cena sada biti viša zbog povećanja iznosa akciza.
U kakav se položaj sada dovode poljoprivrednici u Srbiji? Njihov položaj nikada nije bio lošiji. Cene svih inputa su visoke i još se povećavaju. Subvencije smanjene, tržišta liberalizovana do te mere da se iz EU mogu uvoziti poljoprivredni proizvodi koji su vrlo, vrlo konkurentni, tj. jeftiniji u odnosu na proizvode proizvedene kod nas.
Zašto i ne bi bili jeftiniji kada njihove države subvencionišu njihovu proizvodnju, i to u velikoj meri, kada im uz sve to i naša država pomaže jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma. Srbija time obezbeđuje tržište za proizvode iz EU, umesto da pronađe tržište za svoje proizvode na kome bi ih plasirala.
Srpski poljoprivredni proizvođači sada, pored toga što svoje proizvode ne mogu da izvezu, neće moći ni da ih prodaju na sopstvenom tržištu, jer će oni uvezeni biti jeftiniji, a u uslovima ekonomske krize potrošači uglavnom kupuju proizvode koji su jeftiniji, ne gledajući na to da li su domaći ili su uvezeni. To potvrđuje moju konstataciju da poljoprivredni proizvođači u Srbiji nikada nisu bili u lošijem položaju.
Povećanje maloprodajne cene usled povećanja iznosa akcize negativno će se odraziti i na poslovanje prevoznika robe i putnika i taksista. U uslovima tranzicije zbog privatizacije preduzeća u društvenoj svojini mnogo radnika je ostalo bez posla, prepušteno samo sebi.
Šestogodišnji proces privatizacije, tokom kojeg je prodato 2.500 preduzeća za ukupno 4 milijarde evra, bio je prema oceni stručnjaka ne samo spor i neefikasan, već i sprovođen po najgorem zakonu koji je Srbija ikada videla.
Eksperti tvrde da se Srbija od privatizacije nije ovajdila, kako zbog toga što je Agencija za privatizaciju kontrolisala samu sebe, tako i zbog činjenice da je novac od prodaje već potrošen.
Sreća u nesreći je, tvrde znalci, što vlasti ne poštuju zakone, a što će spasiti oko 600 javnih preduzeća da ne završe u stečaju. U Agenciji za privatizaciju dosadašnju prodaju oko 2.500 preduzeća ocenjuju kao uspešnu i ističu da je cenu određivalo isključivo tržište.
Nasuprot njima ekonomski stručnjaci tvrde da su ista ova preduzeća prodavana u bescenje i bez jasne državne strategije. Takođe, jedan od profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je jedna od najvećih grešaka odluka da pare idu u budžeta, pa je pitanje šta će se raditi kada izvori presahnu.
Socijalne programe trebalo je potpuno odvojiti od kupovnog procesa i zbog svega toga uzeti više para, a onda državnom strategijom i sa istim tim novcem rešiti problem nezaposlenosti. Ovako se u pojedinim preduzećima dobijalo po 100 evra, dok su neki prošli sa 750 evra po godini radnog staža.
Neki od njih, koji su dobili mizerne iznose socijalnih programa, morali su da se snađu i da se sami zaposle. Mnogi su odlučili da se bave taksi prevozom, jer su od tih otpremnina mogli da kupe jedino automobil kojim će raditi ovaj posao.
U vreme kada je cena tečnog naftnog gasa bila pristojna, ovaj posao se mogao isplatiti koliko-toliko. Problem u ovom poslu predstavlja i velika konkurencija, tako da su zarade male. Sa nižom cenom goriva zarada bi mogla biti solidna, da taksisti mogu da prehrane svoje porodice, ali sa višim cenama to je nemoguće.
Ako pogledamo strukturu cene benzina u decembru 2008. godine, videćemo da iznos akcize u maloprodajnoj ceni zauzima 44%. Naša država nije iskoristila mogućnost da snizi akcize letos, kada je cena nafte vrtoglavo rasla, kao što su to učinile mnoge evropske zemlje. Sada će ih povisiti, čime će postati lider u Evropi po udelu indirektnih poreza u maloprodajnoj ceni.
Za one koji koriste motorni benzin izgleda da je bilo bolje da je vladajuća većina izglasala prvobitni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, jer je u njemu prvobitno bilo predviđeno povećanje akciza na 40,50 dinara. U međuvremenu je iznos povećan na 42 dinara. Mnogo je i 40,50 dinara, mnogo je i 42 dinara i zato smatram da treba ovaj član 3. Predloga zakona brisati. Hvala.