Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, obratio bih se i predstavniku Vlade, ali ovde nemamo predstavnika Vlade, očekivali smo u najmanju ruku da ovde dođe gospođa Dragutinović i da nam da neke odgovore na pitanja koja su nam i te kako bitna za današnju sednicu. Nemamo predstavnika Vlade, možda će neki dežurni ministar u trku da dođe ovde i da nam da neke adekvatne odgovore.
Ono što sam očekivao danas je da će na dnevnom redu biti u stvari rebalans budžeta. Onaj budžet koji smo usvojili 2008. je izuzetno loš i očekivao sam da će Vlada proslediti ovoj skupštini rebalans budžeta, kako bi ga iole malo poboljšala, da brani ono što se ne može braniti.
Vlada nam je ponudila određeni set zakona, to su ti prateći zakoni što se tiče budžeta, ili ako hoćete, taj set ekonomskih zakona koji ima samo jedan jedini cilj, a to je da nadomesti sredstva koja ćemo izgubiti jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji. To je jedini cilj ovog seta zakona koji nam je Vlada danas ponudila.
Naime, Srbija jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji, kao što svi znate, gubi negde oko 300 miliona evra. To za srpsku privredu nisu male pare, to su velike pare, a nadoknadiće ih privreda Srbije i građani Srbije kroz razne prihode i poreze.
Da objasnimo građanima Srbije dokle će trajati jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji. Trajaće do onog trenutka dok sve zemlje EU ne verifikuju ovaj sporazum o stabilizaciji u svojim parlamentima, kao što je ovaj naš parlament. Za sada imamo nagoveštaj da Holandija to neće nikako učiniti.
Ovih dana imamo i izjavu gospođe Doris Pak, koja je rekla da Srbija između ostalog mora da sarađuje i sa Kosovom, što znači da Sporazum o stabilizaciji uskoro neće biti verifikovan i da Srbija neće uskoro ući u EU, jer imamo jedan novi uslov.
Pošto će ovaj set zakona najviše pogoditi privredu Srbije i jednu njenu granu, a to je poljoprivreda, pokušaću da vam kroz jedan plastičan primer iz kraja iz kog dolazim objasnim kako će pogoditi moj kraj ovaj sporazum o stabilizaciji.
Naime, dolazim iz jednog devastiranog područja, iz Leskovca, grad koji je peti po veličini u Srbiji, grad koji je nekada imao razvijenu tekstilnu industriju, grad koji ima 144 naseljena mesta, tj. 144 sela, i pošto je cela privreda devastirana, mnogi građani opštine Leskovac, tj. poljoprivredni proizvođači, počeli su da se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. Normalno, prethodne dve vlade Vojislava Koštunice su im omogućile da se na adekvatan način bave poljoprivrednom proizvodnjom, na taj način što su ih motivisali kroz razne subvencije, zatim opredeljeni su krediti sa grejs periodom od tri do pet godina i to su bili povoljni krediti koje su građani Jablaničkog okruga i građani Srbije i te kako koristili.
Podsetiću vas da je poljoprivreda jedina grana u Srbiji koja ima suficit u izvozu, negde oko 450 hiljada dolara, nije nešto puno, ali ipak smo tu krhku privrednu granu stavili na staklene noge. Međutim, ovim budžetom, pošto je Vlada smanjila budžet za poljoprivredu za 25%, mi smo te staklene noge polomili i poljoprivreda teško da će moći da se izvuče iz tog gliba.
Znači, kao što rekoh, dolazim iz Leskovca, grada koji je poznat po proizvodnji ratarskih kultura, po proizvodnji paradajza, paprike, po proizvodnji voća kao što su višnje, jabuke, kruške. Reći ću vam podatak da Jablanički okrug ima negde oko milion stabala višanja, oko 500.000 stabala krušaka, jabuka, šljiva.
Imamo i kvalitetne poljoprivredne proizvode, kao što je rakija "Viljamovka", koja se proizvodi u Agrokombinatu "Porečje-Vučje", imamo najkvalitetnije roštilj meso, kao što svi znate, Leskovac je poznat po roštilju. Sada se postavlja pitanje kako će poljoprivrednik iz leskovačkog kraja reagovati na ovaj sporazum o stabilizaciji i šta će dobiti, odnosno šta će izgubiti primenom ovog sporazuma o stabilizaciji. Izgubiće puno.
Kao što sam rekao, mi smo jedni od najvećih izvoznika višanja, i ako sada imamo nelojalnu konkurenciju na našem tržištu, jer najveći proizvođači višanja u Evropskoj uniji su Mađarska i Poljska, i ako pokušamo sada da uvezemo tu višnju iz Poljske i Mađarske, biće mnogo, mnogo jeftinija, jer je subvencionirana od strane njihove države, jer se ne plaća carina za uvoz te robe ovde na našem tržištu. Bojim se da ćemo, kao što rekoh, poljoprivredu, koju smo stavili na ionako nezdrave noge, srozati na dno. DSS je ponudila paket mera, paket rešenja zakonskih kako bi pomogla građanima Srbije, jer ide u susret problemu, a problem je, kao što znate svi, svetska ekonomska kriza i mi smo u tom smislu podneli određeni broj zakona kojim bi malo pomogli privredi Srbije da bi te negativne ekonomske efekte sveli na minimum.
Tako je DSS 13. 11. 2008. godine podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, 6. 11. 2008. godine Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana, 31. 10. 2008. Predlog odluke o obrazovanju komisije za praćenje svetske ekonomske krize i 8. 10. 2008. zakon o osiguranju depozita.
Na mnoge ove zakone predstavnici Vlade su se smejali, zar ne, gospodine Iliću, rekli su da nisu dobri i kvalitetni. Međutim, videli smo u kasnijem periodu da je Vlada upravo te zakone ponudila nama ovde kao jedno dobro i kvalitetno rešenje.
Ono što sam takođe primetio je da ova socijalno odgovorna, ili socijalno neodgovorna, mislim da je socijalno neodgovorna Vlada, uradila to da je u toku predizborne kampanje potpisala jedan kolektivan ugovor sa Samostalnim sindikatom Srbije i posle toga, pošto im sindikati više nisu trebali, jer su izbori završeni, predizborne kampanje nema, oni su povukli taj sporazum i imamo danas problem.
Radnici će tužiti Vladu Republike Srbije u tom smislu pošto je povukla sporazum. Povukla je sporazum i Unija poslodavaca, ona prva, a onda kasnije Vlada po inerciji, i sad imamo jedan problem socijalno neodgovorne Vlade.
Znači, "puj pike ne važi". Ono što smo potpisali u toku kampanje sad ne važi, više nam radnici nisu potrebni i sad idemo na drugi problem.
Sada se postavlja pitanje ovde šta radi Vlada Republike Srbije? Da li se ovde radi o jednom političkom mazohizmu prema EU ili pak se radi o ekonomskom sadizmu prema privredi Srbije i građanima Srbije? Na to pitanje treba da odgovori ova socijalno neodgovorna vlada.
Dragi prijatelji, pretpostavljam da će mnogi od vas, naročito iz opozicije, glasati za ovaj moj amandman i amandman mojih kolega, jer ovaj amandman predviđa da akcize na gorivo, naftu i naftne derivate ostanu iste.
Tako bi akcize za benzin ostale 27,50, a ne sada koliko se predviđa 42, nafta na 16,66, a ne kako se predviđa 26, tečni gas na 10, a ne koliko se predviđa 13. Ovo povećanje akcize u stvari bi prouzrokovali novi inflatorni talas, novo povećanje cena i poslalo bi lošu poruku svim onim privrednim subjektima iz inostranstva koji bi hteli da ulažu u Srbiju da ne dolaze ovde.
Ova vlada razmišlja i o porezu na dodatu vrednost. Juče smo čuli kao jednu od mera ubuduće, ako bude nedostatka novca u budžetu, da će biti porez na dodatu vrednost povećan. Još se ne zna, razmišlja se o tome, da kažemo tako uslovno. To je nagovestila i gospođa Dragutinović pre možda nekih 4-5 dana, kada smo čitali njen intervju.
Opet kažem, taj porez na dodatu vrednost ne treba povećavati, u stvari treba naći mehanizam naplate poreza na dodatu vrednost, jer 30% država ne naplati nikada.
U tom smislu treba razmišljati. Nadam se da će ova vlada naći način i mehanizam naplate PDV, tih 30%.
Poštovani prijatelji, toliko. Nadam se da ćete u danu za glasanje glasati za ovaj moj amandman i unapred vam se zahvaljujem. Nadam se da će Vlada prihvatiti ovaj amandman. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić. Samo vas molim da mi kažete u raspravi o pojedinostima o čijem amandmanu želite da diskutujete, da bih znala da vam kažem da li imate vremena na raspolaganju kao poslanička grupa ili ne. Izvolite.

Dame i gospodo, javljam se po amandmanu kolege Pejčića iz DSS.

Na raspolaganju vam je deset minuta.

Predloženo povećanje akciza na naftne derivate izazvalo bi značajno povećanje cijena niza drugih proizvoda. To bi lančano izazvalo povećanje troškova života i pogoršalo uslove u kojima radi privreda Srbije. Iz tih razloga podržavam amandman i objašnjenja koja ste čuli od kolege iz DSS.
Da bi građanima Srbije bilo malo jasnije o čemu govorimo, iskoristiću ovu priliku da im pročitam sva predložena povećanja akciza: na sirovu kafu povećanje je sa 30% na 40%, na pivo sa 9 na 15 dinara, na sve vrste motornog benzina sa 27,5 na 40,5 dinara po litru, na sve vrste dizel goriva sa 16,66 na 26 dinara po litru, na ostale derivate nafte plaćaće se akciza od 32 dinara po kilogramu.
Ovim prijedlogom zakona predviđeno je i povećanje akciza na duvan i duvanske proizvode, sa sadašnjih 8,48 čini mi se dinara po paklici na 24 dinara do 1. januara 2012. godine, s tim što bi se akcize povećavale postepeno, odnosno ove godine bi iznosile 11 dinara, sledeće godine 16 dinara, 2011. godine 20 dinara, a od 1. januara 2012. godine 24 dinara.
Lično ne pušim, ne pijem kafu već 15 godina, retko popijem neku čašicu, ogorčeni sam protivnik pijanstva i pušenja, ali smatram, s obzirom na društvene okolnosti, da nije opravdano da se jedna država protiv tog društvenog zla bori isključivo povećanjem cijena proizvoda, a povećanje akciza će u svakom slučaju dovesti do značajnijeg povećanja cijena svih ovih proizvoda.
Ne govorim ovo zbog šest miliona građana Srbije koji piju kafu, puše ili piju alkoholna pića, nego zbog nekoliko stotina hiljada građana Srbije kojima je jutarnja kafica, jutarnja cigareta ili neka čašica rakije preostala, bukvalno ostalo jedino zadovoljstvo koje sebi mogu priuštiti. Znam da je ovo nepopularno reći sa skupštinske govornice, ali nažalost to je tako. Živimo u takvim društvenim i ekonomskim okolnostima.
Akciza kao vrsta poreza uvedena je radi oporezivanja luksuznih roba - naftnih derivata, krzna, dragocenih metala, uglavnom svega onoga što se podvodi pod pojam "luksuz", s ciljem da se uzme od onih koji imaju mnogo i da se jednom pravednom raspodjelom dio tog bogatstva podeli onima koji imaju malo. Lična karta akciza u najkraćem glasilo bi - to je vrsta poreza koja se naplaćuje najlakše i najjednostavnije i koja se naplaćuje od vrlo malog broja poreskih obveznika.
Mi u Srbiji već godinama imamo jednu situaciju koja je potpuno suprotna ovom nekom izvornom smislu akcize kao posebnog poreza.
Kod nas je teret akciza raspoređen na najšire slojeve stanovništva i to tako da najviše opterećuje one koji imaju najmanje, a najmanje opterećuje one koji imaju najviše.
Kada bi se ukupan prihod od akciza u budžetu Republike Srbije mogao podijeliti po socijalnim kategorijama stanovništva, od kojih se one naplaćuju, nema sumnje da bi se utvrdilo da je najveći dio tih prihoda upravo od najsiromašnijih slojeva stanovništva.
Činjenice govore, ovo su zvanični statistički podaci, da u Srbiji više od 50% stanovništva pije kafu, 35% stanovništva stalno puši, još najmanje toliko povremeno zapali cigaretu, a 80% građana Srbije stalno ili povremeno konzumira alkoholna pića. Samo jedna petina građana Srbije ne koristi uopšte alkohol. Ovde je vrlo zanimljivo - da je među tim pićima najjeftinije pivo, i to neki nazivaju "sirotinjsko piće". Zanimljivo je to da je ovim predlogom zakona predloženo povećanje akciza, i to značajno povećanje akciza, isključivo za pivo, dok nema povećanja akciza ostalih alkoholnih proizvoda.
Da Zakon o akcizama, kao i set ovih predloženih poreskih zakona, nije dobar može da se vidi na sledećem primeru. Naime, zakonom o izmeni Zakona o carinama predviđeno je značajno umanjenje carina na uvoz automobila, a s druge strane, značajno povećanje akciza na kafu, sa 30 na 40%, što iznosi povećanje od otprilike 33%.
Ovo je zanimljivo iz razloga što će smanjenje carina na uvoz automobila u svakom slučaju olakšati položaj onih koji već imaju. Znate, bez automobila može da živi svako. Automobile, posebno iz inostranstva, kupuju ipak oni dobrostojeći građani Srbije.
S druge strane, od akciza na kafu štetu će imati oni najsiromašniji. Na jednoj strani, izraženo u brojkama, korist od ovakvog prijedloga zakona imaće nekoliko desetina hiljada građana, a sa druge strane štetu će imati nekoliko miliona onih građana Srbije koji u svakom slučaju materijalno lošije stoje.
Paradoks je da će najveću korist od ovog carinskog zakona imati najbogatiji čovek u Srbiji - Miroslav Mišković, jer on ima monopol na uvoz putničkih automobila, ima monopol na uvoz još nekih proizvoda na koje će se prijedlogom ovog zakona carine smanjiti i on će u svakom slučaju dobiti priliku da bogatstvo, koje neki procjenjuju na milijardu - 1,5 milijardu evra, značajno uveća.
S druge strane, najsiromašniji sloj građana Srbije će za iste novce, kafu i neka pića koja sebi može priuštiti, u svakom slučaju nabavljati teže nego što je to do sada bio slučaj.
Jedno od značajnih posledica povećanja akciza, posebno na kafu, verovatno će biti i šverc kafe. Povećanje akciza od 33% će usloviti povećanje cena kafe najmanje od 12 do 20 dinara, to je otprilike i mala je tu razlika. Dobro, samo malo, izvinjavam se, da završim.
U svakom slučaju, to može dovesti do toga da se šverc kafe, koji je djelimično prisutan zbog cijene kafe u Srbiji, u narednom periodu još više poveća.
Što se tiče akciza na alkohol, rekao sam da je predviđeno povećanje akciza samo na pivo. U Srbiji sve procene govore da je alkoholizam izuzetno prisutan kod širih slojeva stanovništva i bilo je logično da se poveća akciza na sve alkoholne proizvode.
S druge strane, najnovija istraživanja govore da umereno konzumiranje kafe ne proizvodi nikakve štetne posledice ili vrlo male štetne posledice.
Mi imamo sada jednu apsurdnu situaciju - na proizvode koji nemaju, da tako kažem, veće štetno društveno dejstvo, povećava se akciza, dok na one druge proizvode, za koje je nesumnjivo utvrđeno da imaju izuzetno štetno dejstvo po zdravlje stanovništva, tu se ne povećava akciza.
Želim da građanima Srbije ukažem i na činjenicu - da nisu naopaka samo predložena navedena rešenja ovih zakona, nego i način na koji mi o njima raspravljamo. Kao što je neki dan rekao gospodin Krasić - mi smo prvo podigli krov, usvojili smo budžet, a sada nastojimo da izgradimo kuću.
Mislim da je redosled poteza trebalo da bude obrnut - da je trebalo prvo da utvrdimo iznos akciza, da utvrdimo kolike će biti administrativne takse i da na osnovu toga napravimo jednu projekciju budžeta, da na osnovu toga izradimo prijedlog budžeta, prijedlog prihoda i rashoda budžeta.
Međutim, izvršna vlast je ovaj parlament stavila pred jedan svršen čin i dovela nas je praktično u bezizlaznu situaciju. Čak pod uslovom da se svi sada složimo ovde da neka od ovih zakonskih rešenja nisu dobra, mi ćemo za njih morati glasati, odnosno glasaće vladajuća većina, jer je to preduslov da budžet koji je usvojen u oči nove godine ne bi ostao mrtvo slovo na papiru.
Moram da podsetim građane Srbije da već četvrti put izvršna vlast zakonodavnu vlast stavlja pred svršen čin. Prvi put je to bilo prilikom usvajanja Zakona o produženju pasoša. Drugi put je to bilo prilikom usvajanja Zakona o budžetu, treći put je to bilo prilikom usvajanja Zakona o izmenama Zakona o krivičnom postupku i ovo je četvrti slučaj da je zakonodavna vlast Skupštine Srbije praktično matirana od strane izvršne vlasti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela poslanica Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, čuli smo danas u raspravi u pojedinostima vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama zaista argumentovanu raspravu narodnih poslanika.
Moj amandman vezan je za član 3. stav 1, kojim tražim da se taj stav briše.
On se tiče, pre svega, akciza na gorivo i to sve tri vrste goriva, jer smatramo da je neprihvatljivo i štetno, u uslovima povećanja cena na malo i inače troškova života i potrošačke korpe, povećavati iznos akciza na gorivo, koje svakako predstavlja input u cene svih ostalih proizvoda. Pre svega, već smo čuli sa ove govornice da će se to jako loše odraziti na poljoprivredu, na metalski kompleks, na prevoznike. Ako se odrazi na prevoznike, onda to mora da bude uračunato u cenu svakog proizvoda, i kao i kod svih nameta poreza, doprinosa, taksi, pa i akciza, sve se to prevali na onog zadnjeg kupca, potrošača, korisnika, odnosno na građanina Srbije, tako da negativne posledice ovog zakona ćemo osetiti svi.
Mi smo očekivali ove zakone. Videli smo na osnovu Zakona o budžetu da je neophodno da ovi zakoni budu doneti, kako bi se prihodna strana budžeta napunila, ali mislimo da zaista idete obrnutim redosledom i da bi bilo pošteno da prvo idete sa ovim zakonima, pa da onda idete sa zakonom o budžetu, kako bi svima bilo jasno kako ćete i na koji način napuniti budžet.
Ono što u obrazloženju Vlada kao argument za neprihvatanje mog amandmana navodi je za mene kao narodnog poslanika i SRS, u čije ime sam i podnela amandman, jeste da se radi o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju, što je donekle i tačno, mada ne u potpunosti, kao i da predloženi iznosi akciza ne moraju nužno da utiču na rast maloprodajnih cena derivata nafte, čija visina pre svega zavisi od cenovne politike privrednih subjekata.
Iznosima akcize na derivate koji su predloženi u zakonu stvaraju se uslovi za obezbeđivanje prihoda od akcize projektovanjem u Zakonu o budžetu za 2009. godinu. Vi ste ovde bili iskreni u ovom delu, ali ono što je glavni razlog za donošenje ovog zakona, mada pre toga moram da vas pitam o čemu se ovde u stvari radi, s obzirom da u samom članu 9. vi govorite o akcizama koje se povećavaju za sve vrste motornog benzina sa 27,50 na 42 dinara itd, a u obrazloženju samog Predloga zakona govorite o sadašnjem iznosu od 35,91 dinar, a da je poslednje usaglašavanje bilo u januaru 2008. godine, znači da je Uredbom Vlade nešto u međuvremenu bilo usklađeno. Mi bismo da vas upozorimo da to ubuduće Vlada ne uzima na sebe ono što parlament treba da radi.
Dakle, uredbe su nužno zlo ponekad za razradu zakona, ali kada, kako smo sada ovim zakonom samo povećali akcize i tada je to trebalo da dođe na dnevni red, pa da se Narodna skupština o tome izjasni, a ne da to Vlada uradi. Zaista mislimo da je u najmanju ruku nepristojno, da ne kažem da Vlada ne poštuje parlament, ali da nam ne šalje resornog ministra u parlament kada raspravljamo o predlozima zakona. Samim tim ponižava i tog ministra, ne znam kako ministri to dozvoljavaju kako ne čuvaju svoj integritet.
Razumela bi da su poslali potpredsednika Vlade zaduženog za finansije ili tako nešto, ali da se ministar ovde ne pojavi i da ne očuva i svoj integritet i integritet Narodne skupštine, to je nešto što tek od 2000. godine naovamo imamo. Jutros slušamo državnog sekretara koji govori o tome da je izjava ministra bila nesmotrena kada je bilo reči o PDV-u, koji nam je najavljen od ministarke Dragutinović kao izvesno u toku ove godine.
Zaista ne znam o čemu se radi, ali nije dobro da u javnosti izlaze oprečne izjave iz jednog te istog ministarstva. Ako je gospođa ministar u nečemu pogrešila, ako je pogrešno shvaćena, ako je pogrešno preneto ono što je rekla, treba ona sama i da demantuje, a ne da državni sekretar to u njeno ime radi, jer na taj način opet urušava ugled ministra. Kao što vidite, mi se zalažemo za poštovanje svih institucija u ovoj državi, počevši od Vlade, parlamenta, pa i ostalih nižih institucija, jer jedino tako možemo da imamo uređenu državu. Nije ovo nikakav lični stav, niti lične simpatije, naprosto smatramo da je to jedino normalno.
Vi ste u razlozima za donošenje ovog zakona jasno rekli da je u pitanju postepena harmonizacija akcizne politike sa propisima i standardima EU, smanjenje pojava sive ekonomije u prometu akciznih proizvoda i samim tim obezbeđivanje stabilnijeg priliva sredstava od akciza u republički budžet.
Pozvali ste se na pravila iz direktive saveta, da ne čitam te brojeve, ide - ukupno akcizno opterećenje ne sme biti ispod 57%. Maloprodajna cena jedne paklice cigarete u kutiji cigareta sa najpopularnijom cenom i da ukupna akciza ne može biti niža od 64 evra na 1.000 komada cigareta u kategoriji cigareta sa najpopularnijom cenom.
Samo malo sam izašla sada iz svog amandmana koji se odnosi na derivate nafte, zbog toga što zaista mislim da mora da se skrene pažnja sa ovog mesta i vama i Vladi, a naročito ministru poljoprivrede, vezano za proizvođače duvana, koji su najoštrije osudili najavu Ministarstva poljoprivrede o ukidanju premije za duvansku proizvodnju, najavljujući mogućnost da će 10.000 radnika ostati bez posla.
Prošle godine je donet zakon da kompanije za proizvodnju cigareta u Srbiji nisu više obavezni, uglavnom su privatizovani, to znate, da kupuju 50 odsto domaćeg duvana. Kome će prodati taj duvan, ako ne bude bilo subvencija, s obzirom da je svuda u okruženju duvan jeftiniji. Postavlja se pitanje i podsećaju vas proizvođači na izjavu svojevremenog ministra finansija Božidara Đelića, koji je rekao da će privatizacija duvanske industrije dovesti do toga da u Srbiji procveta proizvodnja duvana.
Daleko smo od cvetanja. Izgleda da bismo bili zdravi neće ni biti proizvodnja duvana, ne znam što smo onda duvansku industriju i što u svetu uopšte postoji i što smo je prodavali.
Danas vodimo jednu politiku, sutra drugu, o tome sam govorila samo zbog toga što mislimo da postoji opšta nesigurnost na tržištu.
Jeste ekonomska kriza, ali nemojte baš u svemu da se vadimo na svetsku ekonomsku krizu. Znamo mi da je ta kriza već godinu i po dana. Niko ovde nije izašao da kaže kako se u Americi ili Kanadi čitave porodice ubijaju zbog toga što su ostali bez posla, što su ostali bez stana, bez kuće, bez automobila. Nisu oni tako fleksibilni kao mi, da mogu sve to da podnesu, prvi put im se tako nešto dešava.
Nama se svašta izdešavalo, pa preživećemo i tu ekonomsku krizu. Moramo na neki način da osiguramo, da postoji neka izvesnost, jer onaj ko planira svoju proizvodnju za narednu godinu, on već ima u vidu - porez na ovom je ovoliki, akciza je onolika, svi nameti, porez na dohodak, PDV - i onda može da kalkuliše tu svoju cenu. Mi čak, kao građani, ne znamo unapred koji ćemo porez da platimo na bilo šta, porez na imovinu ili porez na neke nepokretnosti ili na šta god hoćete, nego to saznamo tek polovinom sledeće godine. To je ono što ne valja.
Jednom moramo da preokrenemo stvari u korist onih zbog kojih to i radimo i da im damo mogućnost da oni ne budu na šteti i tako će nam i sam budžet biti stabilniji, puniji, jer će oni moći da ga pune sa mnogo više sredstava nego što to sad mogu. Imali bi realnije cene i tržište bi bilo mnogo stabilnije.
Neko je ovde danas, za govornicom, pomenuo US "Steel". Samo imamo obavezu, radi javnosti, pošto znamo kako je ta privatizacija tekla, da vam kažem da je, kao jedna od najvećih izvoznih firmi, izvozila svoje proizvode sa 80%. Gde? U Rusku Federaciju. Nije džabe US "Steel" insistirao da dođe na tržište Srbije.
Opet jedan poslanik neke stranke Aleksandra Vučića je za ovom govornicom rekao da podržava amandmane DSS, a pitam ga - kako kad je namera bila, i jednog i drugog kopredsednika te stranke, da podrže SSP koji je glavni uzročnik donošenja ovih zakona, jer zbog SSP smo izgubili oko 300 miliona, pa sad to moramo da nadomestimo tako što će naši građani da plate. Niti se teraju, niti se vode, što bi naš narod rekao, a od doslednosti nema ništa, nego čista demagogija. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Vidite, dame i gospodo narodni poslanici, kako vrhunska svetska tehnologija polako zadire u sve pore ove vlade i parlamenta, a bogami i države.
Prvo smo 1999. godine imali stelt avione, nevidljiva tehnologija, jedva ga videše ovi naši, pa onda dođe buldožer revolucija, a onda smo imali eksperte sa stelt uverenjima o ekspertizi, tačnije niko ih nije video, niko nije video njihove diplome, da su eksperti, pa pošto su nas onako usrećili, nestadoše i oni, postadoše nevidljivi i ostali su još neki tragovi, ostao je Đelić i možda još par njih, pa smo posle toga imali stelt standard građana, građani nisu videli koliko im je standard visok, nisu ni mogli da vide, i sad imamo stelt ministra, tu je on, sedi na ovoj stolici, ali ga niko ne vidi.
Da se vratim na amandman. Pošto smo dobili Predlog zakona o budžetu i svi videli da tamo fali 50 milijardi dinara, shvatili smo da će to morati na neki način, od nekoga da se uzme, ne bi li se nadoknadilo. Tačnije potrošnja je za 50 milijardi bila veća od onoga čime država raspolaže. Posle toga, ovim zakonom o ukidanju carine, zakonom o jednostranom sprovođenju SSP, videsmo da će država biti kratka za 280 miliona evra, ili preračunato u dinare, to je 26 milijardi dinara. Naravno da država mora od nekoga da uzme.
Ne valja samo što se država ponaša tako da je naopako shvatila logiku Robina Huda. Robin Hud je uzimao od bogatih i davao sirotinji, a oni su počeli da otimaju od sirotinje i da daju bogatima.
Kad je stelt ministar, gospođa Diana, najavila pre neki dan u novinama da će povećanje PDV vrlo brzo da bude i pred poslanicima, a zatim da uđe u široke narodne mase, jasna je to bila potvrda ove naopako shvaćene robinhudovske logike.
Oslobođenje od carina proizvoda iz EU, jednostrano oslobođenje, prvo će uništiti privredu i prvenstveno poljoprivredu. Privredu u smislu da naš IMT ne može da se nosi sa "Džon Dirom", jer se i proizvodnja u "Džon Diru" subvencioniše na određen način i da će "Džon Dir" sigurno biti konkurentniji. Time će se naša industrija traktora uništiti. Poljoprivreda je apsolutno subvencionisana u zemljama EU. Poljoprivredni proizvode će moći da budu daleko jeftiniji ovde i time ćemo konačno ugušiti i seljaka i ono malo proizvodnje na koju smo mogli da se oslonimo u najgorim i najtežim godinama, jer smo znali da ćemo imati hleb da prehranimo naciju. Povećanje akciza je upravo popunjavanje onih rupa u budžetu, onih rupa u potrošnji o kojima sam maločas govorio. Rupe nastale ukidanjem ili smanjenjem carina će se upravo povećanjem akciza popunjavati.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. stav 2. Član 3. kaže - u članu 9. osnovnog zakona, tačka 1), 27,5 dinara je bila akciza za benzin, zamenjuje se brojem 42, u tački 2) broj 16,66, to se odnosi na naftu, zamenjuje se brojem 26, dakle, 16,5 dinara je bila akciza za naftu, sada je 26, i tečni naftni gas za pogon motornih vozila sa 11 na 13 dinara.
Kad pogledamo kako je rasla akciza upravo na taj tečni naftni gas za pogon automobila, stvari stoje ovako. Do 31. decembra 2007. godine, pre godinu dana, akciza za ovo gorivo je bila šest dinara. U periodu od 1. januara 2008. do sada je bila 10 dinara, sad je 13 dinara.
Dame i gospodo narodni poslanici, mnogi ne znaju, ne moraju ni da znaju, i građani Srbije mnogi ne znaju, ne moraju ni da znaju, šta je tečni naftni gas. Frakcionom destilacijom sirove nafte u rafinerijama Pančevo i Novi Sad dobija se kao nus-proizvod, ako hoćemo od sirove nafte da dobijemo benzin, dizel itd. kao nus-proizvod se pojavljuje tečni naftni gas, ili degazolinažom, imamo rafineriju za degazolinažu u Elemiru, gde se skida kajmak sa prirodnog gasa, sa zemnog gasa koji izlazi iz naših bušotina i prolazi kroz cev, uzimaju se propan i butan, a metan, etan i ostale frakcije ostaju, i to je taj prirodni gas koji dolazi cevima do potrošača, ili u industriji ili u domaćinstvu, a ovaj se posebnom tehnologijom prevodi u tečno stanje i onda se distribuira na taj način.
Šezdesetih godina otprilike je počeo pionirski poduhvat uvođenja tečnog naftnog gasa za pogon motornih vozila. Sada imamo situaciju da se pokušava, odnosno vrlo uspešno se privodi kraju eksperiment i očekujem da će vrlo brzo autobusi ići na prirodni gas.
Ono što smo radili sa tečnim naftnim gasom 60-tih godina, sada to radimo sa prirodnim gasom. U Beogradu ima dva autobusa koji koriste kao pogonsko gorivo prirodni gas. Ofarbani su belo-zeleno i možete ih videti. Inače, proizvodnja je FAP iz Priboja i možete ih videti na našim ulicama. Država je sve vreme pomagala proširenje potrošnje tečnog naftnog gasa za pogon automobila iz više razloga. Prvi, što je tog tečnog gasa bilo i lakše može da se uveze kada nestane. Drugi je što se aerozagađenje apsolutno svodi na minimum, jer sagorevanjem tečnog naftnog gasa, kao i prirodnog uostalom, dobija se samo ugljendioksid, koji nije opasan po okolinu, po okolinu je opasan sumpor i olovo, koje motori koji koriste naftu i benzin izbacuju u atmosferu.
Dakle, s jedne strane se dobije čist vazduh u gradovima, a s druge strane taj gas je daleko jeftiniji, jer u proizvodnju ulazi kao nus-proizvod. Treće, produžava vek motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Problem zašto se to nije tako brzo širilo je bio jednostavan. Svojevremeno je država imala monopol nad distribucijom derivata, pa i tečnog gasa, i postojale su punionice, i pored njih pumpe za utakanje tečnog gasa u automobile u Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Beogradu, dakle vrlo malo. Danas imamo u Beogradu bar 10-tak pumpi za prodaju tečnog naftnog gasa. Cena uređaja je takođe bila faktor koji nije dozvoljavao proširenje, jer se uvek kretala negde oko dve, dve i po hiljade maraka za kvalitetnije uređaje, čak je i naša država svojevremeno proizvodila izvesno vreme po licenci uređaje za potrošnju tečnog naftnog gasa za pogon automobila.
Međutim, najkvalitetnije, lovator tartarini, ne samo u Italiji, nego u svetu su najtraženiji i njihova cena se sada kreće negde oko 1000, 1200, 1300 evra, u zavisnosti od veličine boce u koju se utače taj tečni gas. Mnogi prelaze, upravo zbog toga što ih je standard stisnuo, zbog toga što nam je ovako kako nam je, zbog toga što nam je potrošačka korpa sve praznija, sve manja, a sve skuplja, i ljudi su radi racionisanja počeli da prelaze. Odvoji 1000 evra jednom i otprilike za godinu dana, za osam meseci do godinu dana, u zavisnosti od potrošnje, u zavisnosti od toga koliko koristi automobil, samo na uštedi taj deo mu se vrati.
Pošto je ova vlada sposobna da nađe način da i sa golih leđa skine košulju, našli su način da i ovde uđu polako. Prvo, nisu im obezbedili gradski saobraćaj, bez obzira na to koliko se trude ili bar pričaju da se trude iz grada, gradski saobraćaj nije zadovoljavajući. Drugo, često ili ste u nemogućnosti da stignete do posla, a ovo je bio način da relativno jeftino se dovezete do radnog mesta i natrag.
Dobio sam obrazloženje zašto se moj amandman ne usvaja. Kaže ovako - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović, Gordana Pop-Lazić. Pročitam obrazloženje koje je dato gospođi Gordani Pop-Lazić, pa kaže - amandman se ne prihvata iz istih razloga u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koje su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović. Pročitam sledeće obrazloženje da bih došao do obrazloženja zašto se moj amandman nije prihvatio. Kaže, amandman narodnog poslanika Miloša Radulovića - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koje su podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Arsen Đurić. Idem dalje, amandman gospodina Arsena Đurića - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji je podneo narodni poslanik Jovan Palalić. Tu smo došli do kraja.
Obrazloženje gospodinu Palaliću kaže - imajući u vidu da je reč o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju i da predloženi iznosi akcize ne moraju nužno da utiču na rast maloprodajnih cena derivata nafte, čija visina, pre svega, zavisi od cenovne politike privrednih subjekata, iznosima akcize na derivate nafte koji su predloženi u zakonu stvaraju se uslovi za obezbeđenje prihoda od akcize projektovani u Zakonu o budžetu za 2009. godinu. Ko je razumeo, shvatiće.
Počećemo da analiziramo ovo obrazloženje. Neelastična tražnja; vidite čega se Vlada setila. Verovatno im je elastična tražnja ona ako je jednog meseca potrošnja nekog artikla 10 nekakvih jedinica a drugih 30, onda je to elastično, a neelastično je ako je potražnja otprilike ujednačena. Drugačije to ne mogu da shvatim.
Neelastična tražnja, kao i predloženi iznosi akcize, predloženi iznos akcize od tri dinara po litru – jer se ovde isto radi o litrima kao i za benzin, bez obzira što se tečni naftni gas kada se prodaje za domaćinstva prodaje u kilogramima i litar je negde od 530 do 580 grama, u zavisnosti od mešavine, da li je više propana ili butana. našli su način da tri dinara, a potrošnja je malo veća, mislim da je nekih 10 do 15% veća nego potrošnja benzina - a pošto je to neelastično, svakog meseca mogu da računaju u kontinuitetu na povećanje priliva u budžet, jer kada povećate akcizu onda je za toliko i povećanje.
Ta neelastična tražnja im je takođe elastična, sve je dosad bila, jer su se ljudi odlučivali da prebace svoje automobile, a da vas podsetim da je prosečni vek automobila u Srbiji od 12 do 16 godina, ima ih i starijih, pa onda ta neelastična im je elastična na onu stranu koja njima preteže. Prihodi će u budžetu biti veći od toga.
Ne utiču na rast maloprodajnih cena nafte. Nije nego. Kada je to akcizu država povećala, a da istovremeno nije povećana cena nafte i naftnih derivata?
(Predsedavajući: Vreme, Momire.)
Vidim da je vreme isteklo. Moraću, da bih obrazložio ovaj moj amandman, još jednom da se javim. Hvala.

Hvala i vama. Izvolite opet. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Srboljub Živanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik mr Srboljub Živanović. Izvolite.