Po amandmanu gospodina Jovana Palalića javila se narodni poslanik dr Gordana Paunović-Milosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podneo narodni poslanik gospodin Jovan Palalić.
Cilj amandmana koji je podneo gospodin Palalić, u svom obrazloženju je već istakao, to je da se ne povećavaju akcize jer povećanje akciza dovešće i do povećanja mnogobrojnih proizvoda, koji će štetno da utiču na standard i uopšte na socijalnu situaciju građana Srbije.
Zbog toga ću da pročitam ovaj amandman na član 3. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Jovan Palalić, koji glasi: "Član 3. briše se."
Vlada Srbije je navela - amandman se ne prihvata imajući u vidu da je reč o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju, kao i da predloženi iznosi akcize ne moraju nužno da utiču na rast maloprodajnih cena derivata nafte, čija visina pre svega zavisi od cenovne politike privrednih subjekata, iznosima akcize na derivate nafte koji su predloženi u zakonu, sa uslovima za obezbeđenje prihoda od akcize projektovanim u Zakonu u budžetu za 2009. godinu.
Članom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predlaže se povećanje poslednjih usklađenih iznosa akcize.
Podsećam da je prethodno usklađivanje akciza izvršeno u januaru 2008. godine na derivate nafte, i to na motorni benzin, sa tadašnjih 35,91 dinar po litru na 42,00 dinara po litru, dizel goriva sa sadašnjih 19,10 dinara po litru na 26,00 dinara po litru i tečni naftni gas sa sadašnjih 11,01 dinara po kilogramu na 13,00 dinara po kilogramu. Kada pogledamo strukturu cene benzina u decembru 2008. godine, u Srbiji akciza čini 44% maloprodajne cene.
Ako u 2009. godini inflacija poraste, što je za očekivanje, već u prvom tromesečju 2009. godine može se očekivati novo povećanje akcize na naftne derivate. U obrazloženju Predloga zakona Vlada Republike Srbije je navela potrebu stvaranja uslova za dalju stabilizaciju tržišta derivata nafte, a samim tim obezbeđivanje većih prihoda od akciza na derivate nafte u republičkom budžetu. U strukturi prihoda budžeta za 2009. godinu 640 milijardi dinara biće obezbeđeno iz akciza i poreza, a u strukturi projektovanih rashoda najviše sredstava, 233,7 milijardi dinara, planirano je za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a za subvencije samo 40,9 milijardi dinara.
Radi građana Srbije moram da naglasim da postoji povezanost između Zakona o budžetu i predloženih zakona koji su trenutno u proceduri, a i pomenutog zakona o kome danas raspravljamo. Ovaj zakon, kao i drugi koji su u proceduri, nisu prateći zakoni budžeta, već materijalno-pravni propisi.
Vlada Republike Srbije je napravila grešku u redosledu predlaganja zakona. Prvo je trebalo da predloži ovaj set zakona, koji su sada u proceduri i da ih Narodna skupština usvoji, a potom da Vlada Republike Srbije predloži Narodnoj skupštini Predlog zakona o budžetu, odnosno Zakona o fiskalnoj politici države.
Nažalost, Predlog zakona o budžetu je stigao u Narodnu skupštinu sa zakašnjenjem od 40 dana, čime je Vlada Republike Srbije pokazala neslogu, neodgovornost i nesposobnost.
Što se tiče Predloga zakona o akcizama, SRS izražava neslaganje. SRS, kao socijalno odgovorna stranka, smatra da je neprihvatanje povećanja akciza na proizvode koji nisu luksuz nego osnovno civilizacijsko sredstvo, u uslovima globalne ekonomske krize koja pogađa sve građane Srbije nezavisno od njihovog materijalnog položaja, zbog nelogične i neprihvatljive odluke Vlade Republike Srbije da jednostrano, a to je Srbija, primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU i na taj način ostane bez značajnih prihoda, morala je pronaći izlaz da se ti prihodi dopune u budžet.
Tako će Vlada Republike Srbije povećanjem poreza, akciza i taksa dodatno da optereti stanovništvo Srbije, a sve u nameri da finansira neopravdanu odluku o jednostranoj primeni prelaznog sporazuma sa EU.
Građani Srbije će, zbog jednostrane primene Prelaznog sporazum, po najavama iz vladajuće koalicije, plaćati i veći PDV. Jedini izlaz i rešenje za građane Srbije je odustajanje Vlade Srbije od jednostrane primene štetnog Prelaznog sporazuma, jer u trenutnim uslovima ekonomske krize i socijalne bede to predstavlja i za privredu, i za poljoprivredu i za sve građane Srbije težak udarac za ekonomski i finansijski budžet svakog građanina.
Povećanje akciza usloviće nova poskupljenja naftnih derivata. Građani Srbije treba da znaju da će plaćati skuplje naftne derivate, jer Vlada Srbije mora da nadoknadi smanjenje prihoda od carina koje gubi jednostranom primenom prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.
SRS ne želi da prihvati i da glasa za ovakve zakone. Zbog toga je SRS podnela mnogobrojne amandmane na ove i zakone koji su u proceduri, da bi zaštitila i državu i građane Srbije u uslovima globalne ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, i do sada je siromaštvo bilo jedno od najvećih fundamentalnih problema Srbije. Najugroženije grupe su nezaposleni, zatim Romi, raseljeni, izbeglice, osobe sa invaliditetom i žene. Regionalne razlike su i dalje prisutne i sve izraženije.
Srbija prilikom ispitivanja među 118 zemalja, na kojima je ispitivanje izvršeno, nalazi se na 23. mestu, što je gore nego u Makedoniji, Rumuniji i Hrvatskoj. U centralnoj Srbiji je najsiromašnije stanovništvo i tamo procenat iznosi 10,5%. U Vojvodini 8,7% a u Beogradu 4,3%. U Srbiji je u proseku oko 10% stanovništva na granici egzistencije.
Znači, oko 700 hiljada ljudi živi na granici bede i siromaštva, a od tog broja 145 hiljada ljudi dobija socijalnu pomoć, a 550 hiljada ljudi samo jednokratnu pomoć i to neredovno, kao što smo skoro pročitali da građani Beograda nisu pred Novu godinu dobili tu jednokratnu pomoć, koja im je po svim zakonima pripadala.
Svakodnevno je veći broj nezaposlenih, otpuštanja su postala svakodnevna pojava, a poskupljenja više ne možemo ni da pratimo. Dinar i dalje nastavlja slabljenje prema veru. Građani Srbije su u strahu od bede, nemaštine, gladi i hiperinflacije.
Zato u ime grđana Srbije SRS još jednom izražava nezadovoljstvo prema predloženom zakonu i zato je podnela mnogobrojne amandmane, koje ćete kao i ovaj, nadam se, najozbiljnije razmotriti i prihvatiti.

Gospođa Lidija Dimitrijević, po amandmanu gospodina Radulovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu koji je podneo gospodin Miloš Radulović na član 3, kojim traži brisanje ovog člana. Smatram da bi Vlada Republike Srbije trebalo da prihvati ovaj amandman.
Trenutak koji je Vlada Republike Srbije odabrala za povećanje akciza na derivate nafte, uopšte nije pravi. Što se tiče građana koji treba da zbog povećanja akcize plaćaju višu maloprodajnu cenu, trenutak nikada nije pravi. Međutim, nekada je to opravdano.
Sada ne postoji nijedan opravdani razlog da se u Srbiji poveća iznos akciza na derivate nafte, jer je povećanje akciza samo način da se nadomeste sredstva koje država Srbija gubi zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Tako građani Srbije pomažu privredi EU, dok je naša privreda u sve lošijem stanju.
Novonastala situacija i u Evropi i u svetu, vezana za ekonomsko-finansijske krizu, za građane Srbije nije ništa novo. Građani Srbije već godinama unazad žive loše. Sada kada je kriza u Evropi Srbija treba da bude ta koja će uticati na to da se proizvodi uvezeni iz EU na našem tržištu prodaju po nižim cenama, jer se Srbija odriče dela prihoda od carine na te proizvode.
Ogromnu štetu od odluke srpskih vlasti da jednostrano primenjuju Prelazni trgovinski sporazum sa EU imaće svi građani Srbije kao vozači koji derivate nafte koriste za svoje automobile. Međutim, najveću štetu imaće oni koji derivate nafte koriste kao inpute za svoj rad. Među njima najugroženiji će biti poljoprivrednici i prevoznici.
Povećanje maloprodajne cene dizel goriva i motornog benzina direktno utiče na povećanje cene poljoprivrednih proizvoda. Oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom znaju kako je puno novca potrebno za ulaganje u dizel gorivo kako bi se zemljište obradilo, jer ne može traktor niti da ore, niti da seje bez dizel goriva.
U uslovima poremećenih klimatskih faktora potrebna su mnogo češća navodnjavanja poljoprivrednih kultura, a za navodnjavanja je potreban motorni benzin, čija će cena sada biti viša zbog povećanja iznosa akciza.
U kakav se položaj sada dovode poljoprivrednici u Srbiji? Njihov položaj nikada nije bio lošiji. Cene svih inputa su visoke i još se povećavaju. Subvencije smanjene, tržišta liberalizovana do te mere da se iz EU mogu uvoziti poljoprivredni proizvodi koji su vrlo, vrlo konkurentni, tj. jeftiniji u odnosu na proizvode proizvedene kod nas.
Zašto i ne bi bili jeftiniji kada njihove države subvencionišu njihovu proizvodnju, i to u velikoj meri, kada im uz sve to i naša država pomaže jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma. Srbija time obezbeđuje tržište za proizvode iz EU, umesto da pronađe tržište za svoje proizvode na kome bi ih plasirala.
Srpski poljoprivredni proizvođači sada, pored toga što svoje proizvode ne mogu da izvezu, neće moći ni da ih prodaju na sopstvenom tržištu, jer će oni uvezeni biti jeftiniji, a u uslovima ekonomske krize potrošači uglavnom kupuju proizvode koji su jeftiniji, ne gledajući na to da li su domaći ili su uvezeni. To potvrđuje moju konstataciju da poljoprivredni proizvođači u Srbiji nikada nisu bili u lošijem položaju.
Povećanje maloprodajne cene usled povećanja iznosa akcize negativno će se odraziti i na poslovanje prevoznika robe i putnika i taksista. U uslovima tranzicije zbog privatizacije preduzeća u društvenoj svojini mnogo radnika je ostalo bez posla, prepušteno samo sebi.
Šestogodišnji proces privatizacije, tokom kojeg je prodato 2.500 preduzeća za ukupno 4 milijarde evra, bio je prema oceni stručnjaka ne samo spor i neefikasan, već i sprovođen po najgorem zakonu koji je Srbija ikada videla.
Eksperti tvrde da se Srbija od privatizacije nije ovajdila, kako zbog toga što je Agencija za privatizaciju kontrolisala samu sebe, tako i zbog činjenice da je novac od prodaje već potrošen.
Sreća u nesreći je, tvrde znalci, što vlasti ne poštuju zakone, a što će spasiti oko 600 javnih preduzeća da ne završe u stečaju. U Agenciji za privatizaciju dosadašnju prodaju oko 2.500 preduzeća ocenjuju kao uspešnu i ističu da je cenu određivalo isključivo tržište.
Nasuprot njima ekonomski stručnjaci tvrde da su ista ova preduzeća prodavana u bescenje i bez jasne državne strategije. Takođe, jedan od profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je jedna od najvećih grešaka odluka da pare idu u budžeta, pa je pitanje šta će se raditi kada izvori presahnu.
Socijalne programe trebalo je potpuno odvojiti od kupovnog procesa i zbog svega toga uzeti više para, a onda državnom strategijom i sa istim tim novcem rešiti problem nezaposlenosti. Ovako se u pojedinim preduzećima dobijalo po 100 evra, dok su neki prošli sa 750 evra po godini radnog staža.
Neki od njih, koji su dobili mizerne iznose socijalnih programa, morali su da se snađu i da se sami zaposle. Mnogi su odlučili da se bave taksi prevozom, jer su od tih otpremnina mogli da kupe jedino automobil kojim će raditi ovaj posao.
U vreme kada je cena tečnog naftnog gasa bila pristojna, ovaj posao se mogao isplatiti koliko-toliko. Problem u ovom poslu predstavlja i velika konkurencija, tako da su zarade male. Sa nižom cenom goriva zarada bi mogla biti solidna, da taksisti mogu da prehrane svoje porodice, ali sa višim cenama to je nemoguće.
Ako pogledamo strukturu cene benzina u decembru 2008. godine, videćemo da iznos akcize u maloprodajnoj ceni zauzima 44%. Naša država nije iskoristila mogućnost da snizi akcize letos, kada je cena nafte vrtoglavo rasla, kao što su to učinile mnoge evropske zemlje. Sada će ih povisiti, čime će postati lider u Evropi po udelu indirektnih poreza u maloprodajnoj ceni.
Za one koji koriste motorni benzin izgleda da je bilo bolje da je vladajuća većina izglasala prvobitni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, jer je u njemu prvobitno bilo predviđeno povećanje akciza na 40,50 dinara. U međuvremenu je iznos povećan na 42 dinara. Mnogo je i 40,50 dinara, mnogo je i 42 dinara i zato smatram da treba ovaj član 3. Predloga zakona brisati. Hvala.

Gospođica Nataša Jovanović, još pet minuta je ostalo. Gospodine Šormaz, vi inače nemate dovoljno vremena. Počećemo sa vašim učešćem u raspravi posle pauze. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedniče. Koleginica Dimitrijević je suštinu usmerila na ono što se zove recesija naše privrede i ako govorimo kako ćemo da punimo budžet u 2009. godini, ceo set zakona svodi se na to koliko će Srbiju da potrese svetska finansijska kriza i da je to, u stvari, kriza industrijskog društva, kriza vrednosnog sistema, kriza kulture i kriza ideologije u glavama onih koji  ne znaju šta je ideologija i ne znaju šta treba da ih vodi u budućnost i kako jedno društvo da se usmerava i na šta mi da se oslonimo.
Danas je problem taj što niko u Srbiji od naših seljaka neće moći da vas razume, da povećavate akcizu na ono što je njima osnov da bi mogli da obrađuju svoju zemlju, u trenutku kada na svetskom finansijskom tržištu, za razliku od perioda o kojem je Lidija govorila, letnjih meseci, sada vrtoglavo pada cena nafte i naftnih derivata, a vi povećavate akcizu.
Kako ćete da objasnite svakom razumnom čoveku da u tim zemljama, a videli smo potez nekih vlada poput nemačke i nekih drugih, gde država interveniše da pomogne svakome, od seljaka, preko radnika i industrije, vi novim nametima, koji su skroz nelogični, idete na to da onemogućite tim ljudima da prežive ovu ili sledeću tešku godinu.
Čitajte malo šta pišu ekonomisti kod nas, ekonomisti u svetu, pre mesec dana je jedan od vodećih novinara Gardijana, hajde da uzmemo njega za primer, koji se bavi samo svetskom poljoprivrednom proizvodnjom, govorio o tome da je proizvodnja organske hrane budućnost za svaku zemlju, i ako Srbija ima te mogućnosti i ako se danas u svetu potroši 30% više prirodnih resursa od onoga što može priroda da obnovi, valjda je nama cilj da radimo na tome da stvaramo ono što je potrebno.
Mislite da će potražnja za hranom da bude manja u ovoj situaciji kada je teška ekonomska kriza? Neće, zato što ljudi moraju da jedu i decu da prehranjuju. To je još jedan od paradoksa. Sve drugo će da bude sa izuzetno smanjenom tražnjom. Videli ste šta rade sve svetske kompanije, od autoindustrije, preko proizvođača tehnike, bele tehnike itd, sve više će da daju tih boniteta i da stimulišu ljude da kupuju te proizvode.
Šta će biti sa hranom? Vraćamo se na ono - bazna proizvodnja hrane za srpskog poljoprivrednika, seljaka bilo gde u svetu je mnogo teška, potrebno je mnogo rada. Taj sirov proizvod koji iznese na tržište, da li je u pitanju stoka, prodaja na stočnoj pijaci, govorim o sirovini, da li je u pitanju voće, povrće, to je izuzetno jeftino i sada na tržištu nema, pogotovo kod nas u Srbiji zbog ovog uvozničkog lobija, tu pravu realnu vrednost, koliko je uloženo energije, koliko je uloženo repromaterijala, koliko je bilo potrebno tog višemesečnog rada da bi se taj proizvod stvorio. S druge strane, kada dođete u prodavnicu, cena hrane je visoka. Dakle, taj prerađeni proizvod je izuzetno skup.
Valjda mi, kao država koja zna da skoro jedna trećina, možda čak i više našeg radno-aktivnog stanovništva živi u tim ruralnim područjima, u selu, sada imamo, gospođo Đukić-Dejanović, dobili smo pre izvesnog vremena Predlog zakona o poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno poljoprivredi u ruralnim područjima, valjda to treba da nam bude putokaz, jer to stoji u onoj nacionalnoj strategiji za pridruživanje za evropske integracije, na šta mi treba da se baziramo.
Upravo država svega drugog treba da se odrekne, da smanji javnu potrošnju, da se malo zavrnu slavine ministrima i direktorima javnih preduzeća u Srbiji koji pljačkaju i otimaju, a da se seljaku pomogne. Zaista je neprimereno i u pravu su kolege iz DSS koje su predložile brisanje ovog člana 3. jer je danas, o tome govorimo, svakom seljaku neshvatljivo da jedan jedini dinara povećate cenu za ono što je njemu najpotrebnije.
Mi smo, takođe, predložili da se taj član briše, to je amandman u istovetnom tekstu, jer smatramo da u ovoj i narednim godinama Srbija treba da ima isključivo izrađenu i na najbolji mogući način preciziranu strategiju razvoja poljoprivredne proizvodnje i kako mlade ljude da vratimo na selo. Uostalom, prvih pet godina civilizacije vam dovoljno govori. Svi su se bavili poljoprivredom i svako je imao farmu.
Pogledajte gde smo mi danas i u Srbiji unazad 50 i više godina od dolaska komunista na vlast, a očigledno je da se sad ništa nije promenilo, ili su neki... (Predsednik: Vreme) neokomunisti na vlasti ili vi imate istu logiku, da uništavate male poljoprivrednike, male posede i da im ne date mogućnost da žive. Hvala.

Zahvaljujem. Do 15.00 časova pauza, a onda nastavljamo rad. Gospodin Dragan Šormaz će biti privi učesnik u raspravi.
(Posle pauze – 15.05)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. U prepodnevnom delu zastali na raspravi u pojedinostima o amandmanu na član 3, amandmanu koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović i Aleksandar Pejčić.
Reč ima Dragan Šormaz.

Poštovani građani Srbije, kome drugom da se obratim, iz Vlade nema nikoga, a od narodnih poslanika može da se vidi koliki je broj u sali.
Javljam se po amandmanu kolege Arsena Đurića iz poslaničke grupe DSS i u nadi da ćemo ubediti, ako ne apsolutno nesposobnu Vladu Republike Srbije, onda poslaničku većinu, koja je u nekoliko navrata pokazala da može da, bez obzira na negativno mišljenje Vlade, usvoji neki amandman opozicije, da usvoji i ove amandmane koje je podnela DSS, jer svi zajedno moramo da znamo da budžet nije sve u ekonomskoj politici jedne zemlje. Jednostavno nije. Mnogo toga ima što čini ekonomiju i ekonomsku politiku jedne države.
Ovim predlozima zakona, koji su sada na dnevnom redu, Vlade Republike Srbije, koja ne samo što nije prisutna na sednici Narodne skupštine, nego je i apsolutno nesposobna, ponavljam po drugi put, svrha je samo jedna, punjenje budžeta, lošeg budžeta Vlade Republike Srbije koji smo doneli, u što je većem mogućem obimu, pošto već svi znaju da onako kako je predviđen, kao što ni ovaj za 2008. nije realizovan na način na koji je predviđen, ni ovaj neće biti realizovan, niti napunjen na način na koji je predviđen, a Vlada Republike Srbije ovim predlozima zakona ulazi u čitavu seriju grešaka koje pravi još od septembra.
Podsetiću vas da je ova vlada donela pred ovaj dom i da se opozicija tome žestoko suprotstavila, pa i privredni ljudi u Srbiji, izmene i dopune Zakona o doprinosima, kojim je omogućeno onim pravnim licima ili privrednim subjektima, koji nisu na vreme regulisali svoje obaveze prema zaposlenima u tom smislu i prema državi i državnim fondovima, da te svoje obaveze izmire do kraja 2008. godine, a da im država zauzvrat otpiše sve one kamate koje su imali.
Mi smo govorili da je taj predlog zakona veoma loš, da će izazvati suprotan efekat, da se privilegijom takvih privrednih subjekata koji ne posluju na zakonom predviđen način i ne ispunjavaju svoje obaveze prema državi i zaposlenima na zakonom predviđen način, i normalan način svugde u svetu, u suštini u neravnopravan položaj stavljaju oni koji su redovno, pošteno i na zakonit način obavljali svoj posao.
To može izazvati suprotan efekat i izazvalo je suprotan efekat. Izazvalo je, jer budžet u 2008. nije punjen onako kako je predviđeno i povećao se, umesto da se smanji, broj privrednih subjekata koji su počeli na takav način da duguju, jer je bilo potpuno logično.
Odmah su se pojavili, i to su upozoravali privrednici i udruženja privrednika u Srbiji (može li, predsedništvo, malo tiše) da će se to dogoditi i da to ne treba raditi. Dogodilo se, zaista se dogodilo. Povećao se broj privrednih subjekata koji je prestao te obaveze da uplaćuje. Povećao se.
Šta se sada dešava? Sada ovim zakonom treba povećati akcize. Zašto? To je svima jasno. Zbog nesposobnosti Vlade Republike Srbije, koju predvodi Boris Tadić, kada smo upozoravali da svetska ekonomska kriza stiže u Srbiju, da je stigla u Srbiju, govoreno je da širimo paniku, da se služimo demagogijom, da pokušavamo da diskreditujemo novoizabranu vlast i formiramo vladu koja će voditi računa o socijalnim pravima i zaštititi svakog građanina pojedinačno. Sve se suprotno dešava.
Govorili smo tada - ljudi, stigla je ekonomska kriza. Ona nije počela da bi bilo koga iznenadila u septembru-oktobru. Oni koji prate to, a znamo da su vlade dužne to da prate, znaju da je ta kriza počela još 2007. godine u SAD i da je samo ovo što se dešavalo u 2008. bilo ojačavanje te krize, a prava recesija je 2009.
Jer sada kada se urade bilansi kompanija, banaka, osiguravajućih društava, pa kada vide šta su sve izgubili 2008, kreće recesija u 2009. godini.
To je nešto što se i ranije dešavalo i što je bilo predvidivo za svakoga ko se malo barem malo razume u ekonomiju, a očigledno da u ovoj vladi, koja stalno priča kako vrvi od eksperata, od toga nema ništa. Nisu uopšte kao vlada bili spremni da zaštite ovu državu. To je realnost. Pogledajte novine koje su vam čak i naklonjene, dve decenije su vam naklonjene, pogledajte naslov u "Vremenu".
U novembru, kada je Vlada Republike Srbije i ova prazna stolica ovde, ne obećala, nego potpisala Prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, kada je obećala i potpisala regrese i topli obrok, u to vreme su uveliko skidali sa asfalta brokere u Njujorku koji su se bacali sa zgrada. Kako je to moglo da vas iznenadi u novembru? Kako ste mogli u novembru da imate takav potez?
Sada posle nekoliko dana to ne može i onda rasprave sa privrednicima, rasprave sa sindikatima, nategnuta situacija. Ko je kriv? Skupština. Vrši opstrukciju, da nije Skupštine ništa, sve bi bilo u redu. Naravno, jer jedino u Skupštini, i uz ove medije koje imamo, čuje se o tome šta i kako radite.
Sada ste pristali, jedan deo Vlade, pre svega u DS, i te kako je razmišljao da ne radi ovo što se sada dešava. Sami znate da su vam koalicioni partneri iz G17 plus rekli mora i vi ste čučnuli i rekli mora, vezano za jednostranu primenu trgovinskog sporazuma SSP-a sa EU. O tome vam pričamo danima.
To ne košta samo tih 300 miliona evra Srbiju. To košta mnogo više. To košta svakog građanina Srbije pojedinačno, siromašnog građanina Srbije najviše, jer će oni bogati sada moći da plaćaju automobile iz EU za 10% jeftinije i sedam koma nešto, ali to obični građani Srbije, 90% njih iovako ionako ne rade.
Ali će zato, zbog povećanih akciza na gorivo, morati da plaćaju skuplje gorivo na pumpama, a samim tim će morati naravno i privreda, a ako plaća privreda šta ćemo dobiti sledeće? Naravno da ćemo dobiti veće cene privrednih proizvoda. Ne, nego će gospodin Mišković da se odrekne marže u svojim trgovinama, baš da vidimo i to čudo. On je najveći, ali ima ih još, nije jedini.
Da li treba voditi računa o njima ili o najsiromašnijima? Da li ste vi obećali u kampanji pristupne fondove EU? Jeste, obećali ste. Gde su? Šta je sa njima? Vi dajete 300 miliona evra para srpskih EU.
Vi pomažete EU. U svetskoj ekonomskoj krizi ispada da Srbija pomaže EU ovim predlogom zakona, a ne EU Srbiju. Sve ste okrenuli naopako. Tačno pet puta sam postavio pitanje sa ove govornice, na osnovu ekonomskih mera koje je predvidela Vlada Republike Srbije za 2009. godinu, koliko će novozaposlenih ljudi u Srbiji biti 2009. godine na osnovu obećanja koje ste dali u izbornoj kampanji od 200 hiljada zaposlenih. Ne mora 200 hiljada u prvoj godini, ali nešto mora. Obećali ste. Nema odgovora uopšte.
Kažu mi kolege iz opozicije - aman, čoveče, nemoj to više da ih pitaš, kako da ti odgovore, šta da ti odgovore? Znači, mnogo teško pitanje. Povećava se broj nezaposlenih i još će se više povećati. Cela Evropa spušta PDV, cela Evropa spušta kamate, spušta opterećenje privredi, upravo da se ne bi gubila radna mesta, ovde se radi obrnuto. Privreda se opterećuje, privrednici se opterećuju.
Juče sam govorio, sada može da izađe bilo ko iz vladajuće većine da kaže - nije tako, biće ovako, ali meni je danas poruku poslao privatnik, neću reći koji, da ne bi imao probleme, koji je od dve svoje firme jednu zatvorio. Jednostavno čovek kada je video još ove mere koje spremate da uradite, kada je sve stavio na papir on je izračunao da je gotovo, da njemu sledi bankrot, likvidacija, propast preduzeća i poslao mi je poruku kojom podržava sve što sam juče rekao i traži da vršimo još veći pritisak na Vladu da se spusti PDV, da se ne donose ovi loši zakoni.
Ako niste uradili budžet kako treba, a niste, dajte rebalans budžeta koji će zaista biti restriktivan. Povećali ste broj zaposlenih u javnom sektoru, povećali ste od maja naovamo, umesto da se smanji. Povećali ste potrošnju u javnom sektoru, umesto da se smanji.
Ovo je jedina država u svetskoj ekonomskoj krizi, u trenutku svetske ekonomske krize na teritoriji Evrope koja povećava javnu potrošnju umesto da je smanjuje. Možete da vrtite glavom koliko hoćete, to objasnite preduzetnicima. Vi povećavate javnu potrošnju, ako je neko i povećava, povećava je po pitanju socijalnih davanja i pomoći ugroženih kategorija svoga društva i pomoći onih koji ostaju bez posla.
A ovde kome se ovde pomaže? Direktno ovim merama i direktno ovim zakonima je najugroženija privreda i metalski kompleks Srbije, i to baš interesantno gradovi kao što su Niš, Kraljevo, Čačak, Kruševac, moje Smederevo. Pitajte potpredsednika Vlade iz DS da li je tačno, ne samo da nije tačno ono što je izgovorio predsednik Republike u svom novogodišnjem intervjuu na RTS-u vezano za "US Steel" da u Košicama fabrika staje, kao i u Smederevu; usporava, ali ne staje. U Smederevu su zaustavili obe visoke peći i stavili ih na onaj tih hod.
Ne samo to, nego pored zagađenja koja čine Smederevu, a ne ispunjavaju one uslove koji su predviđeni svugde, pa i kod njih u Pitsburgu koji su predviđeni, ne samo to, nego planiraju, a pitajte potpredsednike iz DS Vlade da li je to tačno ili ne, da ceo pogon, koji je verovatno najsavremeniji u Evropi, hladno valjanog lima, tzv. hladnu valjaonicu pakuju i prevezu u Slovačku ove godine.
Koliko će to smanjiti broj zaposlenih u toj fabrici, koliko će smanjiti prihod ovom budžetu i ovoj državi od firme koja je bila najveći izvoznik, i pored svega toga planiraju da naprave koksaru u krugu fabrike, samo jedna postoji na teritoriji istočne Evrope i nigde više, jer su takve fabrike najveći zagađivači životne sredine. Tako oni gledaju na nas. Razlog zašto se tako ponašaju je način na koji ste im prodali železare.
Inače, pokojni predsednik Vlade i predsednik DS, Zoran Đinđić, bio je protiv toga. Znate da je on išao i u "Tisen Krup", to je prva poseta koju je napravio kao izabrani predsednik Vlade, otišao je u Nemačku da pregovara sa Nemcima o prodaji železare, ali ste na silu koja je načinjena ovoj državi, na jedan potpuno nezakonit i katastrofalno loš način, tu fabriku prodali "US Steel"-u za 20 puta nižu vrednost nego što je procenjena od strane "Deloitte&touche".
I, završavam, onda ste doveli sad i čitavu fabriku, je l' šta, hoćete li vi možda Amerikancima da kažete da to ne rade. Vi? Hajde da vidim i to čudo. Meni je potpredsednik Vlade rekao da se muči.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
Ponavljam još jednom, ovim zakonima, završavam, izvinjavam se, mada smo imali četiri amandmana vezana, sat vremena, nema veze, završavam, biće manje od tih sat vremena, budite ubeđeni, završavam, još jednom ovom rečenicom, ovim predlogom zakona Srbija finansira EU, Srbija pomaže EU sa najmanje 300 miliona evra. Zahvaljujem.

Izvinite, narodni poslaniče, za ometanje našim međusobnim razgovorom tokom vašeg izlaganja, radilo se o razmeni informacija.
Obaveštavam i Narodnu skupštinu, na osnovu člana 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, danas ćemo raditi i posle 18.00, a raspravom po tački koja u tom trenutku bude bila na dnevnom redu, ali ne dalje od 20.00 časova.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Dakle, radi se o amandmanu na član 3. Narodni poslanik Dragan Šormaz je rekao da ima vezane amandmane. Dakle, u istovetnom tekstu su amandmane podneli, jedan isti amandman, četiri poslanika jedne poslaničke grupe, i tumačenje je da svaki amandman nosi po svojih 15 minuta za svaku poslaničku grupu, odredbama Poslovnika, ali vezanih amandmana ne može da bude.
Narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite. Narodni poslanik Zoran Antić, posle njega.
Samo vas molim da kažete po kom od četiri istovetna amandmana se javljate za reč u raspravi.