Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, na početku želim da izrazim žaljenje što je ministar vera bio prisutan kada je bila rasprava o Zakonu o porezu na imovinu, a nije prisutan danas kada je amandman upravo iz delokruga rada njegovog ministarstva.
Same izmene i dopune Zakona o administrativnim taksama inače moraju uvažavati određena zakonska rešenja koja sistemski uređuju određene oblasti i u skladu s tim smo mi iz DSS upravo i podneli amandman na član 17.
Ovaj amandman predviđa da se u grupu onih subjekata za koje se predviđa da ne plaćaju takse uvedu i crkve i verske zajednice koje su registrovane u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama. One bi u tom slučaju bile oslobođene takse, kao što se, uostalom, predviđa da od takse budu oslobođene ustanove, organizacije i organi Republike Srbije, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, Crvenog krsta Srbije, kao i stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava na bazi reciprociteta, odnosno pod uslovom uzajamnosti.
Obrazloženjem kojim se ovaj amandman odbija zapravo se upravo i negira intencija onoga što ovaj amandman treba da učini, a to je da se u ovom zakonskom rešenju primeni Zakon o crkvenim i verskim zajednicama koji je usvojen 2006. godine. Podsećanja radi, kada je ovaj zakon donet kao sistemski zakon, pa sve do kraja mandata prve Vlade Vojislava Koštunice, on je implementiran i uvažen u narednih 17-18 zakona koji su doneti.
U obrazloženju odbijanja amandmana se navodi da su taksa oslobođeni državni organi i organizacije i da taj spisak ne treba širiti.
Međutim, moram da primetim da strana diplomatsko-konzularna predstavništva svakako nisu državni organi i organizacije, pa ne vidim zašto taj spisak ne bi bio proširen i našim predlogom.
Takođe ni Crveni krst Srbije formalno-pravno gledano nije državni organ, niti organizacija, pa svakako mislim da nije sporno što je on našao svoje mesto na spisku subjekata koji su oslobođeni plaćanja republičke administrativne takse.
Zakonom o crkvama i verskim zajednicama je vraćen i pravi kapacitet, kao i status koje su crkve i verske zajednice imale u demokratskim društvima, kao što su Kraljevina Srbija, Kraljevina Jugoslavija, i uostalom kao što crkve i verske zajednice imaju status u svim savremenim demokratskim društvima.
Posle toga, u revolucionarnom društvu one su bile prinuđene na status udruženja građana, a kasnije, ako se ne varam, 1993. godine Narodna skupština Republike Srbije ukinula je i zakon iz SFRJ, pa je ta oblast ostala neuređena sve do 2006. godine, kada je usvojen Zakon o crkvama i verskim zajednicama. On im je vratio, crkvama i verskim zajednicama, status javne zajednice, jer oni imaju zapravo i viševekovnu tradiciju u našem društvu.
Crkve i verske zajednice su autonomne javne zajednice i one zbog toga imaju specifičan pravni položaj. One, prema slovu zakona, u svom sastavu mogu da osnivaju organizacije, ustanove sa svojstvom pravnog lica, kao i ostali pravni subjekti navedeni u članu 17.
Dakle, da pojasnim. Ako, na primer, neka od registrovanih crkava osnuje svoje izdavačko preduzeće, ona će svakako biti oslobođena te takse na registraciju, što ne podrazumeva da će ona biti oslobođena poreza ukoliko ta delatnost donosi određenu zaradu.
Moguće je razumeti da Vlada, koja za sebe tvrdi da je levo orijentisana, ima jedan negativan nihilistički stav prema crkvama i verskim zajednicama, a svakako smatram da je neprihvatljivo da Vlada negira duh jednog sistemskog zakona koji je usvojen u ovom domu. Ovo predstavlja i korak unazad i tretiranje crkava i verskih zajednica kao udruženja građana.
Izražavam čuđenje što Ministarstvo vera zapravo nije amandmanski reagovalo u samoj proceduri pravljenja ovog zakona i izmenilo ovu stavku, u smislu oslobođenja taksi za crkve i verske zajednice. Mi smo svakako i ministru usmeno sugerisali za postojanje ovog amandmana, on je pokazao određeno razumevanje, međutim, očigledno da nije učinio dovoljno kako bi ovaj amandman bio prihvaćen.
Zakon o crkvama i verskim zajednicama nije predvideo da se plaćaju takse.
Takođe, u dosadašnjoj praksi to nije bio slučaj, tako da nema potrebe da se one i sada uvode. Čak i u materijalnom smislu, smatram da bi prihod koji bi država u ovom smislu ostvarila je prilično beznačajan i mislim da mnogo više simbolizuje jedan odnos ove vlade prema crkvama. Štaviše, u delokrug redovnih delatnosti ministarstava spada vođenje registra crkava i verskih zajednica, što i nije neki preterano komplikovan, niti materijalno zahtevan posao.

Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, amandman na član 17. Zakona o taksama koji je u ime DSS podneo moj uvaženi kolega, gospodin Nikola Lazić, predviđa da se uz onu grupu organa, organizacija, ustanova, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave u taj spisak, znači onih organizacija i organa koji su predviđeni za oslobađanje od taksi, uključe i crkve i verske zajednice.
To što je gospodin Lazić predložio je potpuno u skladu i sa Ustavom i potpuno je u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, a da podsetim, i Ustav i ovaj Zakonom o crkvama i verskim zajednicama koji je sistemski zakon, i to da podsetim, doneti su u vreme prve Vlade gospodina Vojislava Koštunice.
Dakle, Ustavom crkve su dobile ustavnu kategoriju, crkve su postale ustavna kategorija. Dakle, one imaju potpuno svoj status i rang u pravnom sistemu Srbije.
Drugo, pošto je Zakon o crkvama i verskim zajednicama sistemski zakon, to podrazumeva da se svi niži zakoni, a ovaj set finansijskih zakona koji je ovde jeste takav, oni su promenljivi zakoni, mora usaglasiti i sa Ustavom i sa sistemskim zakonima koji se ne donose svaki čas.
Šta je problem sa ovim članom 17. ovog zakona o taksama, na šta je gospodin Nikola Lazić pravovremeno reagovao? To što taj član 17. ne poštuje ni Ustav, ni Zakon o crkvama i verskim zajednicama i to je korak unazad, a to nije prvi korak unazad koji je ova vlada uradila sa drugim oblastima u Srbiji, kao što je privreda, kao što je socijala i sve ostalo, kao što su odnosi sa drugim zemljama, iako je bilo obećano sasvim suprotno.
Dakle, ovi su napravili korak unazad u ovom pravcu, što su crkve vratili u status nevladinih organizacija i udruženja građana.
Ono što je gospodin Lazić u svom obraćanju ovde primetio i što treba istaći jeste da je začuđujuće da Ministarstvo vera i gospodin ministar Šijaković, koji je pre nekoliko dana ovde pred nama sedeo kada smo branili neke od ovih zakona, nije primetio da se praktično iz nadležnosti njegovog zakona ovaj amandman ovde uopšte nalazi. Oni ga nisu predložili, nisu zapazili ni ovaj amandman koji bi mogao da popravi stanje.
Ono što je interesantno, gospodin Lazić je predložio gospodinu ministru Šijakoviću da pogleda ovaj amandman. On se složio da je taj amandman potpuno pravno ispravan, da je u skladu sa nadležnostima koje ima njegovo ministarstvo i obećao da će se on lično založiti, i njegovo ministarstvo, da se crkve i verske zajednice nađu na proširenom spiskom, ovim amandmanom, onih koji su oslobođeni plaćanja taksi i koje su ovde navedeni, i organi i organizacije, ustanove, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave.
U toj grupi su se našla i diplomatska predstavništva koja, ako mogu, a verovatno treba i verovatno je neko drugi pogledao taj zakon, mogu biti prošireni i crkvama i verskim zajednicama.
Kako se ministar založio za ovo što je očigledno delokrug njegove nadležnosti, vidi se, ovo je amandman koji nije prihvaćen. Postavlja se pitanje, s jedne strane, Ministarstvo vera i ministar vera apsolutno ne primećuju ono što je njihova nadležnost i ne zalažu se za to što je direktno njihova nadležnost.
S druge strane, oni se petljaju u poslove koji nikako nisu njihova nadležnost, kao što je recimo izbor patrijarha. To pravo pripada crkvi, jer crkva je ovim zakonom o crkvama i verskim zajednicama autonomna javna zajednica i to je njeno pravo da bira patrijarha i sve poslove koji se tiču crkve radi sama crkva.
Šta je još zanimljivo i šta treba pomenuti? Suma koja bi se dobila od ovih taksi, a verujte da smo pravili nekakav okvirni plan koliko bi to moglo da se skupi, ova suma je sasvim beznačajna. Ona ni do sada nije postojala, ni do sada takse nisu postojale. Prvi put su predložene takse. Ona je beznačajna.
Šta se demonstrira tim što jednu beznačajnu sumu stavljate i crkvu stavljate u ovaj položaj? Demonstriraju se dve stvari. Ili je budžet zaista u takvom stanju da morate da pribirate sve što može da se pribere da biste ga popunili ili demonstrirate svoj odnos prema crkvi. Očigledno se crkva pokazala kao neposlušna organizacija i kao organizacija koja nije htela da stane iza toga da joj se nametne patrijarh koga ste vi birali za života našeg patrijarha.
Dakle, to je suština celog amandmana, nema razloga da ga ne prihvatite, sem ako nećete da demonstrirate bahatost.
Nema razloga da ga ne prihvatite. Mislim da treba da se založimo svi ovde da se taj amandman prihvati. Hvala.

Gospodin Dragan Stevanović ima reč. Po amandmanu, izvolite.

Gospodine ministre, s obzirom da ste vi predstavnik Vlade, mislim da Vlada nije imala ni jedan racionalan razlog da ne prihvati ovaj amandman gospodina Lazića.
Nažalost, nije malo primera kakav odnos imate prema SPC, ne vi lično nego vaša Vlada, politička koncepcija koju zastupate i promovišete. Sasvim je očekivano bilo da u duhu tog vašeg političkog koncepta i ideologije ovaj amandman i odbijete. Mi bismo ga svakako podržali.
Eto, vaš odnos prema ovom amandmanu i sve ono što smo mogli da pročitamo u ovim obrazloženjima, što nažalost nismo mogli da čujemo od predstavnika Vlade, raspravu o ovim zakonima, o budžetu Republike Srbije pretvara u jednu površnu političku predstavu, nažalost je tako, površnu političku predstavu u kojoj su prisutni samo statisti koji se menjaju, a glavnog glumca nema nigde.
U načelnoj raspravi sam ovde ukazivao na činjenicu da je država kroz ovaj zakon o republičkim administrativnim taksama na jedan način pokazala potpunu neodgovornost. U ovom obrazloženju, odnosno u razlozima za donošenje zakona, kažete da je ovaj zakon neophodno doneti po hitnom postupku, jer u suprotnom onemogućilo bi se usaglašavanje predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama iz nadležnosti republičkih organa i organizacija za čiji rad se taksa plaća, posebno imajući u vidu nadležnosti Republike Srbije koje su prešle na Republiku Srbiju kao državu sledbenicu državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Državne zajednice nema već koliko, SRJ nema već koliko, a vi od 2001. godine pojedine takse i tarife po ovoj osnovi, odnosno definisane kroz ovaj zakon niste tretirali i niste menjali. Postavlja se jedno objektivno pitanje: ko vam na to nije za pravo dao u poslednjih osam godina, koliko činite, kako rekoše kolege, u različitim agregatnim stanjima, vlast i Vladu u Republici Srbiji.
Sada ste se setili da opravdate na ovakav način činjenicu da menjate republičke administrativne takse i opravdanje će se za takav postupak tražiti i objašnjavati zato što je svetska ekonomska kriza, zato što će se preslikati na budžet i na ekonomske prilike u Srbiji i zato što to treba da doprinese boljem punjenju budžeta u vremenu kada će ono objektivno biti dovedeno u pitanje.
To sam rekao u načelnoj raspravi i nije loše da ponovim i sada, neke takse koje se usklađuju na godišnjem nivou niste menjali od 2001. godine.
Pročitao sam i rekao sam tada da ste ih menjali i usaglašavali samo na godišnjem nivou za stopu inflacije. Znate koliko biste novca obezbedili na prihodnoj strani.
Osvrnuo bih se na takse iz dve oblasti, za sada svakako da će biti dosta reči od ponedeljka, kad nastavimo raspravu o amandmanima Recimo, jako su interesantne takse u oblasti koje se odnose na spise i radnje u oblasti prostornog planiranja i izgradnje. Ovo je jedna oblast koja bi trebalo da se u ovoj državi tretira na jedan ozbiljan način zato što se zalažete za evropske standarde i evropske vrednosti.
Mislim da sam napravio neki razgovor sa gospodinom Dulićem, "isprovocirao ga", i rekao je da će država svoj odnos prema ovoj oblasti promeniti u narednom periodu, s obzirom da smo gotovo ne na nultoj, nego ne znam ni na kojoj na minus tački.
Treba da znate i da imate u vidu činjenicu da od svih opština validnu plansku dokumentaciju poseduje jedva 33 ili 34 opštine, od toga 27 njih je u Vojvodini, što svakako kvalifikuje AP Vojvodinu kao naprednu i spremnu da odgovara novim izazovima koji će se pred nas u ekonomskom i u svakom drugom smislu postaviti.
A u centralnoj Srbiji tu dokumentaciju ima samo šest opština. Zbog te činjenice država se odredila da u narednih 18 meseci, odnosno u ovoj i u narednim godinama natera sve opštine da se pozabave planskom dokumentacijom kako bi stvarali dobar politički, privredni, ekonomski i životni ambijent.
Pogledajte kako vi u tom kontekstu reagujete kroz takse. Recimo, imate ovde tarifni broj 167 za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata – 15.500; ili recimo tarifni broj 169, za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje radova po zakonu kojim se uređuje izgradnja objekta – 16.500.
Ovakvim iznosima, čak i oni koji se opredele da u postupak planiranja, projektovanja i izgradnje krenu jednim normalnim, legalnim i legitimnim putem, putem koji je primeren u zemljama evropskog standarda, odnosno u zemljama EU, na ovaj način ih terate da beže iz legalnih tokova. To se onda nastavlja kroz dozvole za izgradnju itd.
Mislim da je trebalo drugačije takse da donesete, niže, kako biste u ovom smislu stimulativno delovali na one koji su prinuđeni ili u obavezi da ove takse plaćaju.
Prokomentarisao bih večeras vrlo kratko samo još jednu taksativnu tarifu, a to je spisi i radnje u vezi sa korišćenjem podataka iz evidencije Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. To je najgori državni organ, odnosno najneefikasniji i najneracionalniji organ u državi Srbiji.
Navodio sam ovde primere njihove neefikasnosti. Postoje čak pojedini predmeti koji više godina nerešeni stoje u toj direkciji. Preko 800 miliona dinara ste iz budžeta Republike Srbije odvojili za tu direkciju u ovoj godini. Recimo, njima ste dali mogućnost da u tarifnom broju 216 naplaćuju takse pripremu i zaključenje sporazuma sa pravnim licem u utvrđivanju udela državne svojine u sredstvima koje koristi, i to pravno lice za velika preduzeća 73.000, za srednja preduzeća 48.000 i obaveze za mala preduzeća 24.440 dinara.
Mislim da je ovo jako loše što je ovoliko, da treba preispitati, ne toliko zbog iznosa, nego zbog činjenice da pravo na ove poreze odnosno na ove takse imaju ljudi koji apsolutno ništa ne rade, ne odgovaraju svojim obavezama i koje objektivno predstavljaju barijeru nekim dobrim namerama, što lokalnim samoupravama, što pravnim licima, što pojedincima koji hoće da koriste određene stvari koje su u svojini države.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, završili smo današnji rad, nastavićemo 19. januara, u ponedeljak, u 10.00 časova.
Gospodine ministre Milosavljeviću, uvažena gospođo Kovačević, gospodine Iliću, hvala vam na učešću u radu.