Gospođo Đukić-Dejanović, vi znate da je naša SRS jedna od najhomogenijih i najbolje organizovanih političkih stranaka u Srbiji, a nažalost neću moći zbog obaveza koje imam u svom šumadijskom okružnom odboru da prisustvujem u popodnevnom delu zasedanja. Ali, u svakom slučaju biće mi ovo vreme dovoljno da se osvrnem i na ovu argumentaciju koju su iznele kolege poslanici SRS i da kažem naš generalni stav da se mi ne slažemo sa povećanjem administrativnih taksi zbog činjenice da one ne prate ni naše inflatorne tokove, ni tešku situaciju u kojoj se nalaze građani Srbije.
Kad smo malopre pomenuli, vi ste u pravu, gospodine Iliću, što ste sugerisali, kao i uvažena koleginica, oko zamene i nula dinara koje ste rekli. Međutim, pre nekoliko dana jedna od zaposlenih ovde u Skupštini, a ne znam da li znate, a mislim da znate da su plate tih ljudi izuzetno niske. To su oni koji rade na poslovima ili u kuhinji, ili kao konobari, ili spremačice po bifeima, da nam posluže i da nam budu na usluzi od jutra do mraka i kada radimo noću, jedna od tih dama mi se požalila da ona za svoju četvoročlanu porodicu mora da spremi nekoliko hiljada dinara, zato što oni prilikom uzimanja prvog pasoša i za njenu maloletnu decu i za sebe i svog supruga mora da izvadi uverenje o državljanstvu, a to je 500 dinara puta četiri, pa izvod iz matične knjige, i sve ono što je potrebno da spremi da bi dobila jedan takav dokument.
Prema tome, mi smatramo da ovo nije bilo dobro vreme. To je izvorni prihod budžeta, da se povećaju administrativne takse, kao što se ne slažemo sa svim ovim drugim pratećim zakonima, da bi se realizovao projektovani budžet u 2009. godini.
Mnogo smo argumenata izneli i građani su svesni činjenice da smo mi u pravu, zato što to vide po svojim džepovima i po svojim primanjima, naročito zbog toga što i Republički zavod za statistiku kada prikazuje rast troškova života ili cena na malo, kako hoćete, ne uzima one realne, stvarne parametre.
Jeste to, gospodine Milosavljeviću, po nekim okvirnim i navodno optimalnim potrebama za jednu prosečnu srpsku porodicu, ali kada mi dobijamo te preglede i biltene iz meseca u mesec, i vi kada pogledate da to nije dovoljno da bi se neko prehranio, da tu nisu uračunate cene komunalnih usluga koje su povećane i koje su najveći, ti režijski troškovi su najveći troškovi svakog domaćinstva uz hranu, onda pogledajte šta jednom građaninu, a naročito penzioneru koji teško živi ili poljoprivredniku, kako god hoćete da ne govorim o nezaposlenima, oni imaju nula dinara i socijalnu pomoć skoro nikakvu.
Malopre je gospodin Krasić rekao kakvo je to sve to opterećenje na budžet građana i zašto smo napisali da se svaki od ovih članova briše.
Jednostavno se ne slažemo da se za jednu paru, a kamoli za dinar ili više desetina dinara povećaju administrativne takse, moram da istaknem, možda niste znali taj podatak, frapantan je u svakom slučaju, da je registracija vozila najskuplja u Kragujevcu, pa ćete videti Kragujevčane koji voze automobile sa jagodinskim, kraljevačkim, čačanskim, beogradskim tablicama, zato što ovima nikada dosta.
Je l' tako gospodine Vučkoviću, mada vi niste, ne amnestiram vas od odgovornosti, vi ste deo te koalicije, ali šta da vam radim, Boris Tadić je dolazio u kampanju da navodi vodu na Stevanovićevu vodenicu, pa je zato i DS tako prošla kao što je prošla, a mi imamo sada situaciju da u gradu u kome se zaista izuzetno teško živi nema, sve je velika prevara, velika laž bila, ni desetine hiljada radnih mesta, ni pogona od 300.000 automobila, ni prateće proizvodnje druge, apsolutno ničega, već samo testiranje za 2.400 radnika, bez ijedne garancije da će Fijat uložiti ovih 200 miliona evra. Gde god da krenete i šta god da pitate ljude, a tiče se njihovog kućnog budžeta, verujte mi nikada nije bila gora situacija.
Kada su ljudi, to nema veze uopšte, to je samo dodatni uticaj i dodatni strah koji se pojačava, ljudi prate štampu, gledaju televiziju, kada se govori o ovoj globalnoj svetskoj krizi, ali jednom je sve moralo da se sruši kao kula od karata.
Mi smo kritikovali, vi se sećate toga, gospodine Milosavljeviću, bili ste tada ministar u onoj prvoj Vladi posle 5. oktobra, kada je drastično povećan iznos republičkih administrativnih taksi, u ono vreme kada je Vladan Batić bio ministar pravde, pa se onda govorilo o tome kako će to da poboljša položaj zaposlenih u pravosuđu, a ispostavilo se, sada da pitate sudskog pisara, službenika, saradnika nekog od sudija, nekoga ko nije izabran na neku sudijsku funkciji, ili tužilačku ili sudijsku, pa i oni nemaju preterano velike plate, optimalne za taj odgovoran posao koji rade, a šta ćemo sa njihovim kolegama.
I dalje su nezadovoljni, kao što su nezadovoljni u prosveti, u zdravstvu, jer ovaj teret nemaštine mora nekako da se rasporedi, mora da se zemlja, koja se nalazi u teškoj ekonomskoj krizi zbog toga što niste slušali da ne treba da rasprodajemo budzašto naše resurse, da ne dozvolite pljačkašku privatizaciju, da je to najveće blago koje imamo, da ne arčite tolike pare koje ste dobili, pa osnujete NIP, prodate jedan resurs koji mi posle više nemamo.
Onda, šta ćete. Rekli smo vam, doći će vreme, doći će i situacija, sećate se kad se Dinkić hvalio kada je izabran 2004. godine za ministra finansija, 19 milijardi ima suficita u budžetu. Upozoravali smo vas i rekli - doći će to teško vreme, jer jednom prodate nešto, drugi put nema, gotovo je za generacije koje dolaze.
Koje to ozbiljne, normalne države i vlade u svetu rade? Potroše se te pare, krckaju se tako godinama, troše ih direktori javnih preduzeća. Sinoć sam malo pogledala, uoči snimka suđenja i jučerašnjeg briljantnog nastupa dr Šešelja, i to je trajalo do kasnih sati, ali pre toga sam na jednoj televiziji, koja ima frekvenciju da možete svi to da gledate, gledala tri nedeljnika.
Ovaj jedan kaže - eto šta je bilo, od Krišta nema ništa, tresla se gora, rodio se miš. Nije tako. Da nije pokrenuo celu tu priču trošenja para iz budžeta od poreskih obveznika, krađe i pljačke u javnim preduzećima, gospodin Todorović, odnosno SRS, ne biste vi preduzeli onakve mere na koje ste bili prinuđeni. U tome je kontrolna uloga ovog najvišeg zakonodavnog tela.
Nije ovo trebalo da uraditi na ovakav način, jer da ste pogledali koliko mera ušteda je bilo moguće u budžetu za 2009. godinu, to je gospođa Dragutinović na kraju sama priznala, ona kaže - to je sada de fakto tako, postoje te agencije koje su produkt ranijih zakona i načina da se u mnogim od njih operu pare, da se zaposle politički podobni iz DS i G17, da niste sve to radili, i te kako biste mogli da napravite mnogobrojne uštede u budžetu i ne biste morali na ovakav način da punite budžet.
Ne možemo to da prihvatimo jer smatramo da su građani i te kako ojađeni celokupnom ekonomskom politikom Vlade, da je sve skupo, skupa je i struja, gas je poskupeo, komunalije su preskupe, hrana nikada skuplja.
Nekoliko dana smo govorili o tome, gospodine Milosavljeviću, kada je tu bio ministar Dulić, juče i prekjuče, da to nije normalno da je toliko jeftina sirovina, voće i povrće, izuzev pojedinih artikala na našoj domaćoj pijaci, da seljak ne može da obezbedi i država mu ne pomaže u plasmanu svoje robe, a sa druge strane, kad uđete u radnju, treba da kupite hranu, ono od čega moraju da žive i deca i njihovi roditelji, vidite da je sve preskupo.
Zar nije bruka i sramota ovo o čemu je govorio i kolega Srđan Spasojević? Ceo ivanjički kraj vam je u tom problemu, propada kajmak, sir, svi mlečni proizvodi, jer ljudi nemaju, oni su odsečeni. Da pitate sad njih tamo iz Vučaka, iz Katića, Kušića ili svih tih sela, kako da dođu do prve pijace, znate li koliko im treba. Oni će više da potroše jer nema organizovanog otkupa, a to su najkvalitetniji proizvodi, od najkvalitetnijeg mleka, najbolje sirovine. Obilazila sam te ljude. Oni kažu - nama se ne isplati, bolje da to bacimo ili da stoji tako da propada.
Kada bi se bolje država organizovala, kada bi se strateški opredelila, a videćemo, mislim da je to ipak samo priča i da je to samo da biste predstavili EU da imate nameru u ovoj nacionalnoj strategiji da se bavite poljoprivredom, zato ćemo da imamo i ovaj set pratećih zakona, kada bismo imali toliku zaradu od poljoprivrede, ne bismo morali da podižemo administrativne takse. Mnogo bi nam bolje bilo i narod bi bolje živeo, i ne bi strepili ljudi da li će imati od danas do sutra da prehrane svoju decu.
