PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 16.01.2009.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

16.01.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dušan Bajatović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo poslanik Zoran Kasalović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo poslanik Dušan Bajatović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Kasalović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 29. doda novi član 29a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Lidija Dimitrijević, Boris Aleksić, Milan Avramović, Jadranko Vuković, Milan Škrbić, Vladan Jeremić, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Sreto Perić, Dušanka Plećević, Dušan Marić, Momir Marković, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Gordana Pop-Lazić, Marina Raguš, Paja Momčilov, Zoran Krasić, Dejan Mirović, Milovan Radovanović, Dragan Živkov, Slađan Mijaljević, Mirko Munjić, Srboljub Živanović, Vjerica Radeta, Radica Jocić, Marko Milenković, Ognjen Mihajlović, Dragan Stevanović, Nikola Savić, Aleksandar Pejčić, Nikola Lazić, Milan Lapčević, Miloš Radulović, Milan Dimitrijević, Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Nenad Popović.
Pisanim putem narodni poslanik Milica Vojić-Marković, povukla je amandman na član 5. Predloga zakona. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođo Dimitrijević, izvolite.

Lidija Dimitrijević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji ima 30 članova, podnela 30 amandmana. Svaki naš amandman odnosi se na po jedan član Predloga zakona i svi su identične sadržine, to jest svojim amandmanima predložili smo brisanje svih članova Predloga zakona.
Time smo iskazali naš principijelni stav prema ovom predlogu zakona, a on je da se srpski radikali ne slažu sa povećanjem republičkih administrativnih taksi u uslovima ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije.
Moj amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama konkretno se odnosi na brisanje objašnjenja značenja pojedinih izraza upotrebljenih u Zakonu o republičkim administrativnim taksama.
Kako sam već rekla, SRS svojim amandmanima iskazuje svoj stav prema čitavom Predlogu zakona i predlažemo brisanje svih članova. Kada se već predlaže brisanje svih članova, nepotrebno je ostaviti ovaj prvi član, u kome je objašnjeno značenje pojedinih izraza.
Narodni poslanici SRS smatraju da smo ovde da radimo u interesu svih građana Republike Srbije, a ne protivno njihovim interesima i zato predlažemo da u ovom teškom trenutku, kada nas je zahvatila svetska ekonomska kriza, Vlada Republike Srbije odustane od povećanja iznosa republičkih administrativnih taksi.
Svaka odgovorna vlada mora da vodi računa o građanima svoje države. Koliko je ova naša vlada neodgovorna prema svojim građanima pokazala je odlukom o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, iako je verovatno i njima jasno da nas Evropljani ne žele u njihovoj Uniji, da ne žele čak ni da Srbija stekne status kandidata za članstvo, već im je Srbija potrebna kao tržište i doskora prostor na kome će, po mizernim cenama, u postupku privatizacije preduzeća u društvenoj svojini kupovati ta preduzeća.
Na pitanje zašto se Vlada Republike Srbije odlučila na čin kakav je jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma odgovora nema. Da li je u pitanju prevelika želja da se naši vladari dodvore EU, ili su u pitanju neki drugi interesi, građani Srbije ne mogu da dobiju odgovor od Vlade.
Još jedan veliki problem Vlade je to što unutar nje ne postoji saglasnost oko jedinstvenog programa za prevazilaženje efekata svetske ekonomske krize, jer ministar ekonomije, Mlađan Dinkić, i premijer, Mirko Cvetković, imaju sasvim drugačija viđenja ovog problema.
Premijer Cvetković je rekao da je Vlada Srbije usvojila okvirni plan mera protiv krize koji će, ukoliko bude potrebno, svakog meseca biti revidiran. Reč je o dokumentu - Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije - okvirni program mera.
Premijer ističe: ''Vlada Srbije je dala principe za borbu protiv ekonomske krize, a u okviru njih je i kontinuitet, odnosno to da se do te mere stalno dopunjuju. Program mera postoji, a označen je kao okvirni upravo zbog ovog principa kontinuiteta, što znači da ćemo svakih mesec dana imati verovatno neke izmene.''
S druge strane, ministar Dinkić kaže da će Vlada Srbije doneti, znači tek doneti, program zasnovan na dogovoru s privrednicima, sindikatima i bankarima. Na osnovu ovih izjava ekonomisti su zaključili da Vlada Srbije nema konkretni plan za sučeljavanje sa krizom.
Svesna činjenice da zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma može doći i sigurno će doći do smanjenja priliva prihoda u budžet, ministar finansija, gospođa Dragutinović, počela je polako da priprema javnost za još jednu nepopularnu meru, povećanje poreza na dodatu vrednost.
U Ministarstvu finansija kažu da će tek krajem marta znati da li je neophodno raditi rebalans budžeta, a da je povećanje PDV-a nešto što može doći kao mera. Ovo tek krajem marta rečeno je kao da će mart biti kroz dve godine, a ne kroz svega dva meseca.
Opravdanje za ovu najavljenu meru pronalazi se u poređenju sa zemljama u regionu. Navodi se da je PDV u Grčkoj, Rumuniji i Slovačkoj 19%, Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji i Sloveniji 20%, u Hrvatskoj i Poljskoj 22%. Međutim, valja istaći da su stope PDV-a u nekim drugim zemljama Evrope niže. U BiH, kao i u Crnoj Gori, 17%, u Španiji 16%, u Engleskoj 15%.
Ekonomski analitičari ističu da se u razvijenim evropskim zemljama od direktnih poreza sakuplja samo 30% poreskih prihoda, dok ostatak dolazi od oporezivanja bogatstva. Kod nas se 70% poreskih prihoda ostvaruje direktnim oporezivanjem potrošnje, a to ukazuje na činjenicu da što smo siromašniji imamo veće poresko opterećenje.
Povećanjem poreske stope od 2,5%, sa 18 na 20,5, pokrio bi se deficit od 47 milijardi dinara u budžetu, koji je inače posledica pogrešnih proračuna naplate poreza u ovoj godini. Ova mera za posledicu bi imala rast nivoa cena za 2,5%, povlačenje poslovanja iz legalnih tokova, odnosno rast sive ekonomije, smanjenje proizvodnje, pad zaposlenosti, dodatni pritisak na kurs dinara. Nažalost, najveći pritisak od povećanja PDV-a imali bi građani i to oni najsiromašniji.
Još jednu stvar treba naglasiti. Pre no što država dodatno poveća poreze, trebalo bi da se pobrine za adekvatnu naplatu postojećeg PDV, jer ne postoji dobar institucionalni okvir za kontrolu plaćanja PDV-a, jer je mnogo toga izvan sistema.
U uslovima svetske ekonomske krize Srbiju je zadesio još jedan veliki problem, vrednost dinara počela je vrtoglavo da pada. Ovo predstavlja problem i za građane i za privrednike. Zbog inflacije od oko 30% u protekle tri godine, a jačanja deviznog kursa za oko 10%, došlo je do neslaganja između kretanja inflacije i kursa, i ovo naprasno usaglašavanje je nešto do čega je moralo doći. Trenutak da se ovo dogodi nije mogao biti gori.
Intervencijama Narodne banke Srbije samo u decembru prošle godine devizne rezerve smanjene su za 892,4 miliona evra. Višim kursom evra izazvano je povećanje cena proizvoda koji se uvoze za 5% do 15%. Međutim, izazvano je povećanje cena i domaćih proizvoda, jer neki domaći proizvođači koriste pojedine sirovine iz uvoza.
Najteža posledica ekonomske krize sigurno je masovno otpuštanje radnika. Lekari su još pre nekoliko godina upozorili na to da je jedan od najjačih stresova upravo gubitak posla i upoređuju ga sa teškom bolešću, pa čak i sa gubitkom člana porodice.
Mnogo smo puta za ovom govornicom govorili o otpuštanjima radnika u čitavoj Srbiji, o prinudnim kolektivnim odmorima usled smanjenja proizvodnje i zatvaranja proizvodnih pogona. Samo ću podsetiti da je u leskovačkoj fabrici "Zdravlje" pre nekoliko meseci u samo jednom danu bez posla ostalo 194 radnika.
Želim samo da iznesem još jedan neverovatan podatak o jednom događaju iz još jedne leskovačke fabrike. Radi se o fabrici "Kloting", u kojoj je u septembru jednoj zaposlenoj radnici isplaćena zarada u iznosu od 1,93 dinara, ili po tadašnjem kursu 0,021 evro. Druga radnica koja je zahtevala da se plaća prekovremeni rad otpuštena je, uz obrazloženje da navodno nije stručna, iako se tim poslom bavila tri decenije.
Pojava mobinga sve je češća nad zaposlenima u Srbiji. Istraživanja su pokazala da 4/5 zaposlenih, zbog izloženosti mobingu, ima psihičke probleme na radnom mestu. U najvećem broju slučajeva na mobing se žale osobe starije od 50 godina, čak 44%. Mobing je najzastupljeniji u privatnom sektoru, čak u oko 68% prijavljenih slučajeva. Otprilike, podjednako su ugroženi i žene i muškarci, tačnije žene nešto više, u 56% slučajeva.
Među ugroženima najviše je zaposlenih sa srednjom školom, 68%, a sa završenim fakultetom 28%. Mobing se najčešće koristi kao metod pritiska da bi zaposleni sam napustio preduzeće.
Nasuprot ovome, u Srbiji imamo jednu vrlo čudnu neprirodnu pojavu, direktori javnih preduzeća primaju astronomske plate. Na inicijativu narodnih poslanika SRS ovde u Narodnoj Skupštini, Vlada Srbije je onako glasnije najavila da će direktorima javnih preduzeća primanja biti smanjena. Međutim, pravilnik o javnim preduzećima još uvek nije završen, a Vlada nije precizirala kada bi do završetka ovog pravilnika moglo doći.
Ideji o smanjivanju plata direktora prethodila je odluka o smanjenju nadoknada za članove upravnih odbora i nadzornih odbora, koje su takođe bile abnormalne. Plate menadžera u javnim preduzećima kreću se do 700 hiljada dinara, ali i više. O tome smo već puno govorili za ovom govornicom, pa to neću ponavljati.
Predlog Vlade je da se plate menadžera u svim javnim preduzećima svedu na nivo premijerske, a to je oko 120 hiljada dinara. Kada će se ovo dogoditi, još uvek se ne zna.
Da zaključim, u uslovima kada se Srbija suočava sa problemima svetske ekonomske krize, kada Vlada nema jedinstveni program za prevazilaženje efekata ekonomske krize, kada se od strane ministra finansija najavljuje povećanje stope PDV-a za 2,5%, kada vrednost nacionalne valute pada, kada zaposleni svakodnevno ostaju bez posla, kada su poskupljenja svakodnevna, poskupljenja lekova, cene fiksne telefonije, prehrambenih proizvoda, tehničke robe, kada direktori javnih preduzeća imaju plate kolike nemaju ni menadžeri u zemljama EU, kada Vlada donosi odluku da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum - srpski radikali predlažu Vladi Republike Srbije da odustane od povećanja nameta svom narodu.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Moram da skrenem pažnju javnosti, svima onima koji se obraćaju državnim organima i na bazi tih zahteva, dobijenih rešenja, izdatih uverenja itd, oni postaju obveznici plaćanja takse, i da je Vlada rešila 2009. godine da značajno poveća iznos tih taksi.
Naravno, oni su iskoristili priliku da jednim propisom urede i one diplomatsko-konzularne takse, koje su nekada bile u nadležnosti saveznih organa. To se nalazi u tabeli D ovog predloga zakona. Tu se u stvari radi o potpuno novom zakonu, sve je promenjeno praktično, ali kroz formu izmena i dopuna menja se ceo, kompletan zakon. U tabeli A se nalaze takse koje se plaćaju državnim organima u Republici Srbiji i došlo je stvarno do značajnog povećanja.
Znači, povod je da se propisom Republike Srbije uredi i diplomatsko-konzularna taksa i drugi povod je da se naimenovanje po tarifnim brojevima usaglasi sa odredbama zakona, materijalne prirode i procesne prirode, kod kojih je došlo do promene naziva akta ili naziva same administrativne takse za šta se plaća. Sada ću da iskoristim samo jedan primer da ukažem koliko to povećanje iznosi.
Ako se uporede ove izmene koje se predlažu sa postojećim tekstom, može doći do zabune, jer ima razlike i u samim nazivima. Pokušao sam da nađem nešto što bi moglo da bude uporedivo. Uzeću kao primer, recimo, iz novog tarifnog broja, broj 6, gde se kaže: "Za žalbu organu, ako ovim zakonom nije drugačije propisano, taksa je 300 dinara". Nešto slično je u postojećem zakonu: "Za žalbu protiv rešenja koje donosi organ, ako ovim zakonom drugačije nije propisano, 170 dinara".
To je uporedivo po imenovanju, bez obzira što su različite tarifne oznake, ali se odnosi na istu obavezu koja se plaća.
Znači, sa 170 na 300 dinara, a ako bi se išlo dubinski, onda bi se videlo i kod uverenja, i kod potvrda, i kod molbi i kod zahteva itd, da dolazi do značajnog povećanja. Negde je to povećanje 10, negde 20%, a negde je i po nekoliko stotina posto povećanja.
Mi smatramo da ne možete da računate na nas da ćemo da damo podršku za ovako nešto, tim pre što je ovo menjano i 2008, i 2007. i 2006. godine, vršeno je usaglašavanje. Pretpostavljam da je to za poslednje tri godine usaglašavanje iznosa taksi bilo za procenat inflacije, verovatno za rast cena na malo, verovatno je to pratilo. Ali, ako ste sad za 100%, inflacija nije 100%.
(Vjerica Radeta, sa mesta: To je odokativno.)
Odokativno? Ne bih rekao da je baš ni odokativno, nego je potreba da se obezbede sredstva toliko jaka, tako da ste vi to sada sveli na fizička i na pravna lica koja se obraćaju državnim organima. Neću da prigovaram onom delu gde se određuju takse za rešenja o berzi, za ovo drugo itd, gde se radi o pravnim licima koja, da bi obavljala neku delatnost, moraju da imaju poprilično veliki osnivački kapital i gde verovatno taksa ima neko opravdanje, da bude daleko veća.
Ali, kod ovih najčešćih komunikacija između građanina i državnog organa, mislim da ste morali da vodite računa da to povećanje ne bi smelo da bude toliko. Da ste rekli da je povećanje za nekih 9%, kolika je bila inflacija u 2008. godini, onda bi to donekle moglo biti i podnošljivo.
Sada moram malo da pokušam da vas, ne vas iz Vlade, pošto tu nemam uspeha u ubeđivanju, ali da obavestim građane o čemu se praktično radi. Znate, nije sasvim svejedno da li vi 1. januara neke godine imate na računu 100 dinara i da li to imate 31. 12, kao što nije sasvim svejedno da li će onih 100 dinara na početku godine imati istu vrednost i 31. decembra te iste godine.
Ako imate 100 dinara na štednji kod neke banke, onda vam banka garantuje neku kamatu. Ta kamata bi morala da pokrije izgubljenu vrednost. Kaže se - ako je kamatna stopa viša od 4% na godišnjem nivou, u stabilnim uslovima računa se da je onaj koji je dao pare na štednju zaradio. Znači, to su neki relativno prihvatljivi uslovi, gde verovatno inflacija ne ide više od 2% na godišnjem nivou.
Pod uslovima kada imate inflaciju ovako dovučenu nekako do 9%, onda se postavlja pitanje kolika treba da bude ta kamatna stopa u toku godine da bi se sačuvala vrednost onih 100 dinara na početku godine. Ovo pričam samo da bi se shvatilo da sve ima neku svoju vrednost i sve ima neku svoju cenu. Ima vrednost i ima svoju cenu.
Ako se u odnosu na 31. decembar 2008. godine, kada je taksa bila 170 dinara, od 1. februara, kada stupi na snagu ovaj zakon, znači samo za mesec dana, ona poveća skoro 100%, sa 170 na 300 dinara, onda se postavlja pitanje - da li je izgubljena vrednost u novcu tolika da toliko treba da se diže?
Naravno, kada se radi o onim zahtevima kada se građani najčešće obraćaju organima uprave i državnim organima, da bi pre svega dobili neko uverenje ili neko rešenje, da bi njime dokazali neku činjenicu za ostvarivanje nekog svog prava pred nekim drugim organom, onda mora da se postavi ovo pitanje - da li je to u ovim uslovima prihvatljivo, ako će cene energenata da idu, ako troškovi života rastu, ako realno zarade padaju, ako se na ovaj način povećavaju ove administrativne takse. Naravno, svi mi moraćemo da se u toku godine obratimo nekom državnom organu i da platimo neku republičku administrativnu taksu. Ako ništa drugo, onda makar kada registrujemo putničko vozilo. Ako u toku 2009. godine treba da menjamo pasoše, treba neko da izvadi novu ličnu kartu, onda izračunajte koliko ćete dati samo na ta uverenja. Nula, za promenu.
Izvinjavam se, ako sam pogrešio. Svi se obraćamo i moraćemo da platimo. Mislim da je to neprihvatljivo. Znam da ste izvršili neku promenu u nazivima obaveza. Verovatno ste tu izbacili nešto, ali ko će da prati, ima 300 i nešto tarifnih brojeva. Pokušao sam na nekoliko primera da vidim da postoji ta velika razlika. Ako je ovo tačno što ste rekli, nemam razloga da ne sumnjam, da ovo gde se vrši zamena neće biti neko novo opterećenje, onda je to dobro. Generalno smo protiv toga da se povećavaju republičke administrativne takse.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Jadranko Vuković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Jadranko Vuković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosim  amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, sa predlogom da se član 4. briše.  Predlagač kaže da se za zahteve i podneske koje takseni obveznici podnose kod DKP umesto uplate takse preko računa banke predlaže se da se takse uplaćuju na devizni račun DKP, što i nije sporno, ali je sporno to što se takse uvećavaju. Zato mi predlažemo da se ovaj član briše.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Gospođo Đukić-Dejanović, vi znate da je naša SRS jedna od najhomogenijih i najbolje organizovanih političkih stranaka u Srbiji, a nažalost neću moći zbog obaveza koje imam u svom šumadijskom okružnom odboru da prisustvujem u popodnevnom delu zasedanja. Ali, u svakom slučaju biće mi ovo vreme dovoljno da se osvrnem i na ovu argumentaciju koju su iznele kolege poslanici SRS i da kažem naš generalni stav da se mi ne slažemo sa povećanjem administrativnih taksi zbog činjenice da one ne prate ni naše inflatorne tokove, ni tešku situaciju u kojoj se nalaze građani Srbije.
Kad smo malopre pomenuli, vi ste u pravu, gospodine Iliću, što ste sugerisali, kao i uvažena koleginica, oko zamene i nula dinara koje ste rekli. Međutim, pre nekoliko dana jedna od zaposlenih ovde u Skupštini, a ne znam da li znate, a mislim da znate da su plate tih ljudi izuzetno niske. To su oni koji rade na poslovima ili u kuhinji, ili kao konobari, ili spremačice po bifeima, da nam posluže i da nam budu na usluzi od jutra do mraka i kada radimo noću, jedna od tih dama mi se požalila da ona za svoju četvoročlanu porodicu mora da spremi nekoliko hiljada dinara, zato što oni prilikom uzimanja prvog pasoša i za njenu maloletnu decu i za sebe i svog supruga mora da izvadi uverenje o državljanstvu, a to je 500 dinara puta četiri, pa izvod iz matične knjige, i sve ono što je potrebno da spremi da bi dobila jedan takav dokument.
Prema tome, mi smatramo da ovo nije bilo dobro vreme. To je izvorni prihod budžeta, da se povećaju administrativne takse, kao što se ne slažemo sa svim ovim drugim pratećim zakonima, da bi se realizovao projektovani budžet u 2009. godini.
Mnogo smo argumenata izneli i građani su svesni činjenice da smo mi u pravu, zato što to vide po svojim džepovima i po svojim primanjima, naročito zbog toga što i Republički zavod za statistiku kada prikazuje rast troškova života ili cena na malo, kako hoćete, ne uzima one realne, stvarne parametre.
Jeste to, gospodine Milosavljeviću, po nekim okvirnim i navodno optimalnim potrebama za jednu prosečnu srpsku porodicu, ali kada mi dobijamo te preglede i biltene iz meseca u mesec, i vi kada pogledate da to nije dovoljno da bi se neko prehranio, da tu nisu uračunate cene komunalnih usluga koje su povećane i koje su najveći, ti režijski troškovi su najveći troškovi svakog domaćinstva uz hranu, onda pogledajte šta jednom građaninu, a naročito penzioneru koji teško živi ili poljoprivredniku, kako god hoćete da ne govorim o nezaposlenima, oni imaju nula dinara i socijalnu pomoć skoro nikakvu.
Malopre je gospodin Krasić rekao kakvo je to sve to opterećenje na budžet građana i zašto smo napisali da se svaki od ovih članova briše.
Jednostavno se ne slažemo da se za jednu paru, a kamoli za dinar ili više desetina dinara povećaju administrativne takse, moram da istaknem, možda niste znali taj podatak, frapantan je u svakom slučaju, da je registracija vozila najskuplja u Kragujevcu, pa ćete videti Kragujevčane koji voze automobile sa jagodinskim, kraljevačkim, čačanskim, beogradskim tablicama, zato što ovima nikada dosta.
Je l' tako gospodine Vučkoviću, mada vi niste, ne amnestiram vas od odgovornosti, vi ste deo te koalicije, ali šta da vam radim, Boris Tadić je dolazio u kampanju da navodi vodu na Stevanovićevu vodenicu, pa je zato i DS tako prošla kao što je prošla, a mi imamo sada situaciju da u gradu u kome se zaista izuzetno teško živi nema, sve je velika prevara, velika laž bila, ni desetine hiljada radnih mesta, ni pogona od 300.000 automobila, ni prateće proizvodnje druge, apsolutno ničega, već samo testiranje za 2.400 radnika, bez ijedne garancije da će Fijat uložiti ovih 200 miliona evra. Gde god da krenete i šta god da pitate ljude, a tiče se njihovog kućnog budžeta, verujte mi nikada nije bila gora situacija.
Kada su ljudi, to nema veze uopšte, to je samo dodatni uticaj i dodatni strah koji se pojačava, ljudi prate štampu, gledaju televiziju, kada se govori o ovoj globalnoj svetskoj krizi, ali jednom je sve moralo da se sruši kao kula od karata.
Mi smo kritikovali, vi se sećate toga, gospodine Milosavljeviću, bili ste tada ministar u onoj prvoj Vladi posle 5. oktobra, kada je drastično povećan iznos republičkih administrativnih taksi, u ono vreme kada je Vladan Batić bio ministar pravde, pa se onda govorilo o tome kako će to da poboljša položaj zaposlenih u pravosuđu, a ispostavilo se, sada da pitate sudskog pisara, službenika, saradnika nekog od sudija, nekoga ko nije izabran na neku sudijsku funkciji, ili tužilačku ili sudijsku, pa i oni nemaju preterano velike plate, optimalne za taj odgovoran posao koji rade, a šta ćemo sa njihovim kolegama.
I dalje su nezadovoljni, kao što su nezadovoljni u prosveti, u zdravstvu, jer ovaj teret nemaštine mora nekako da se rasporedi, mora da se zemlja, koja se nalazi u teškoj ekonomskoj krizi zbog toga što niste slušali da ne treba da rasprodajemo budzašto naše resurse, da ne dozvolite pljačkašku privatizaciju, da je to najveće blago koje imamo, da ne arčite tolike pare koje ste dobili, pa osnujete NIP, prodate jedan resurs koji mi posle više nemamo.
Onda, šta ćete. Rekli smo vam, doći će vreme, doći će i situacija, sećate se kad se Dinkić hvalio kada je izabran 2004. godine za ministra finansija, 19 milijardi ima suficita u budžetu. Upozoravali smo vas i rekli - doći će to teško vreme, jer jednom prodate nešto, drugi put nema, gotovo je za generacije koje dolaze.
Koje to ozbiljne, normalne države i vlade u svetu rade? Potroše se te pare, krckaju se tako godinama, troše ih direktori javnih preduzeća. Sinoć sam malo pogledala, uoči snimka suđenja i jučerašnjeg briljantnog nastupa dr Šešelja, i to je trajalo do kasnih sati, ali pre toga sam na jednoj televiziji, koja ima frekvenciju da možete svi to da gledate, gledala tri nedeljnika.
Ovaj jedan kaže - eto šta je bilo, od Krišta nema ništa, tresla se gora, rodio se miš. Nije tako. Da nije pokrenuo celu tu priču trošenja para iz budžeta od poreskih obveznika, krađe i pljačke u javnim preduzećima, gospodin Todorović, odnosno SRS, ne biste vi preduzeli onakve mere na koje ste bili prinuđeni. U tome je kontrolna uloga ovog najvišeg zakonodavnog tela.
Nije ovo trebalo da uraditi na ovakav način, jer da ste pogledali koliko mera ušteda je bilo moguće u budžetu za 2009. godinu, to je gospođa Dragutinović na kraju sama priznala, ona kaže - to je sada de fakto tako, postoje te agencije koje su produkt ranijih zakona i načina da se u mnogim od njih operu pare, da se zaposle politički podobni iz DS i G17, da niste sve to radili, i te kako biste mogli da napravite mnogobrojne uštede u budžetu i ne biste morali na ovakav način da punite budžet.
Ne možemo to da prihvatimo jer smatramo da su građani i te kako ojađeni celokupnom ekonomskom politikom Vlade, da je sve skupo, skupa je i struja, gas je poskupeo, komunalije su preskupe, hrana nikada skuplja.
Nekoliko dana smo govorili o tome, gospodine Milosavljeviću, kada je tu bio ministar Dulić, juče i prekjuče, da to nije normalno da je toliko jeftina sirovina, voće i povrće, izuzev pojedinih artikala na našoj domaćoj pijaci, da seljak ne može da obezbedi i država mu ne pomaže u plasmanu svoje robe, a sa druge strane, kad uđete u radnju, treba da kupite hranu, ono od čega moraju da žive i deca i njihovi roditelji, vidite da je sve preskupo.
Zar nije bruka i sramota ovo o čemu je govorio i kolega Srđan Spasojević? Ceo ivanjički kraj vam je u tom problemu, propada kajmak, sir, svi mlečni proizvodi, jer ljudi nemaju, oni su odsečeni. Da pitate sad njih tamo iz Vučaka, iz Katića, Kušića ili svih tih sela, kako da dođu do prve pijace, znate li koliko im treba. Oni će više da potroše jer nema organizovanog otkupa, a to su najkvalitetniji proizvodi, od najkvalitetnijeg mleka, najbolje sirovine. Obilazila sam te ljude. Oni kažu - nama se ne isplati, bolje da to bacimo ili da stoji tako da propada.
Kada bi se bolje država organizovala, kada bi se strateški opredelila, a videćemo, mislim da je to ipak samo priča i da je to samo da biste predstavili EU da imate nameru u ovoj nacionalnoj strategiji da se bavite poljoprivredom, zato ćemo da imamo i ovaj set pratećih zakona, kada bismo imali toliku zaradu od poljoprivrede, ne bismo morali da podižemo administrativne takse. Mnogo bi nam bolje bilo i narod bi bolje živeo, i ne bi strepili ljudi da li će imati od danas do sutra da prehrane svoju decu.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Nastavićemo rad u 15.00 časova.
Dogovorili smo se da danas, zbog leda i loših uslova transporta, nećemo produžavati rad, tako da možete planirati posle 18.00 časova da smo slobodni.
(Posle pauze – 15.00)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice raspravom u pojedinostima i amandmanom na član 8. koji je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.