Po Poslovniku se javila najpre gospođa Judita Popović, a onda gospodin Maraš.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put jedan čovek je izložen javnom ličnu. Radi se normalno o Čedomiru Jovanoviću, predsedniku poslaničke grupe LDP u ovoj skupštini.
Predstavnici određenih institucija javno su ga optužili, jer to što su na trećoj stranici lista "Kurir" osvanuli naslovi - namestio Šljuku, Dejan Milenković Bagzi pred Specijalnim sudom optužio Čedomira Jovanovića da je naručio likvidaciju Sredoja Šljukića i slično, nije ništa drugo nego javno optuživanje, javni linč jednog čoveka.
Ne znam kada će ova država napokon shvatiti da reči mogu i te kako da ubiju. Ne bi bilo prvi put u ovoj državi da neko zbog tih reči strada.
Podsetila bih vas na linč kojim je bio izložen pokojni predsednik Đinđić, podsetila bih vas na ubistvo novinara Ćuruvije itd. Ko zna koliko puta su reči imale za posledicu ubistvo, odnosno ugrožavanje života pojedinaca. Uostalom, i ovaj rat koji smo preživeli, i svi prethodni ratovi, uvek su imali kao prethodnicu ubistvenu reč koja dovodi do tragedije.
Nažalost, institucije, kao što je Advokatska komora, takozvano nezavisno sudstvo, kao što su udruženja novinara, kao što je u krajnjem slučaju i parlament, ne reaguju.
Veoma je nepristojno i veoma je zloćudno da se Advokatska komora ne oglašava povodom javnog reklamiranja određenih novinara, time što im se imena pojavljuju u kontekstu jednog veoma čudnog i veoma štetočinskog teksta.
Čudno je da se ne oglašava sudstvo, veće koje je sudilo, koje je saslušavalo i tog svedoka, koji je navodno rekao to što je ovde napisano. Ne oglašavaju se ni poslanici koji su dali određene izjave. Te izjave nisu date u tom smislu da se sve to stavi u znak pitanja, normalno mislim o navedenom tekstu, nego je jednostavno prihvaćeno zdravo za gotovo ono što je napisano, što znači da mi opet idemo onim principom - rekao mi jedan čovek, i ajde da pljunemo, da blatimo nekoga, da ga uništimo, da ga ugrozimo, pa možda će to rezultirati potpuno uništenje tog čoveka.
Zaista smatram da je nedostojno ove skupštine, svih ovih institucija koje sam navela, ukoliko se ne izjasne o tim svojim navodima, koji su objavljeni u novinama. Pretpostavljam da su zaista to i navodi koji su citirani od strane novinara.
Prema tome, ukoliko se ne izjasne, ne ograde i ne pojasne svoje navode, u tom slučaju mislim da mi imamo veliki problem, jer inače su sve ove institucije u krizi, a ovim tekstom samo dokazujemo da se ta kriza i dalje produbljuje i ne prestaje zloupotreba reči i novina.

Gospodin Maraš ima reč. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, član 104 - dostojanstvo Skupštine. Dostojanstvo Skupštine može da se naruši činjenjem i nečinjenjem, i rečima i ako se ćuti.
Pozivam one koji su juče, ili bar predstavnike njihovih stranaka, koji su juče dali izjave za današnji Kurir, na čijoj naslovnoj strani se, podvlačim, predsednik jedne parlamentarne partije naziva ubicom, koji su dali komentare u tom tekstu, da izađu za ovu govornicu i kažu šta misle o svemu tome. Pozivamo Specijalno tužilaštvo takođe da reaguje.
Podnete su krivične prijave protiv podstrekača onih koji su osuđeni za ubistvo premijeru, koji su ih podstrekivali da lažu. To stoji u Specijalnom tužilaštvu, te krivične prijave.
Moram da vas podsetim da u presudi za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Čedomir Jovanović je označen kao meta istih onih koji su izvršili ubistvo nad premijerom Đinđićem, znači on je bio njihova meta.
Danas dve i po godine posle pravosnažne presude, Čedomir Jovanović se ponovo postavlja kao meta. Da li zato što LDP ima rejting koji je svakog dana sve veći, da li zato što Čedomir Jovanović i LDP predstavljaju opasnost za nekoga ili i zato što ponovo mafijaši uređuju novine, što ponovo delovi državnih službi uređuju novine.
Pozivam predstavnike vladajuće većine i one koji su zajedno sa pokojnim premijerom i Čedomirom Jovanovićem delili istu sudbinu da kažu neku reč o ovome, da stanu na put ovom linču. Ovako je krenulo krajem 2002-2003. godine, da se danima priprema teren. Ovog puta je meta ponovo Čedomir Jovanović. Nazvan je u jednim novinama ubicom.
Molim i vas, prof. Mićunoviću, vi poznajete njega veoma dobro i znate kroz šta se sve prolazilo tih godina, da i vi reagujete, i da i vi kažete šta mislite o svemu tome, a pozivam i one koji su juče dali izjave za današnje novine da kažu i za ovom govornicom šta misle o svemu tome. Hvala.

Gospodin Mićunović, a onda gospodin Saša Milenić.

Gospođo predsedavajuća, gospodo poslanici, nije bilo potrebno da me bilo ko poziva da uradim ono što bih inače uradio i što činim.
Svaki put kada se ugrožava pravo, sigurnost, bezbednost, pogotovo od strane kriminalnih grupa protiv kojih se borimo već toliko vremena, preko 20 godina, u svakom slučaju ne samo da se može na mene računati, nego smatrajte da ću najvećim mogućim svojim snagama boriti se protiv toga.
Problem lista "Kurir" je ovim kulminirao, ali imali smo jako mnogo primera i to je nešto čime mora da se pozabavi ne samo tužilaštvo, nego i sama štampa, do koje mere mogu da idu i da budu opasne zloupotrebe štampe.
U tom pogledu pozivam sve poslanike da štite integritet i Skupštine i svojih kolega, a naravno i da štite ugled ove zemlje i da se protiv toga bore. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Milenić.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što ste pravilno prepoznali trenutak i dali reč prof. Mićunoviću, iako sam se prethodno javio, jer je upravo time potvrđeno ono čemu sam se i ja želeo pridružiti i pun smisao su postigle reči gospodina Maraša.
Sasvim sigurno, ne samo u svoje lično ime, sasvim sigurno i u ime političke organizacije - Zajedno za Kragujevac, kojoj pripadam, ali i cele poslaničke grupe G17 plus, pridodajemo ovim tvrdnjama jedan apel i novinskim udruženjima, esnafskim, profesionalnim i ukupnoj liberalnoj javnosti Srbije, da se nad temama halakanja, pozivanja na linč nad slobodom pojedinca koji javno deluje, naprosto mora pretvoriti u jednu pozitivnu društvenu akciju.
Istovremeno, to je povod da se setimo kako su i u mnogim drugim prilikama takve akcije izostajale, a nekako, igrom slučaja, najčešće prozivane ličnosti sa političke scene Srbije u takvim medijima, oko kojih se najlakše formirao front solidarnosti na negativnoj osnovi, upravo su one koje reprezentuju ideju liberalnog političkog koncepta i koje zagovaraju tržišnu emancipaciju i stvarno oslobođenje ovog društva.
Otud nam nije teško da pretpostavimo, kada su pored gospodina Jovanovića, čini mi se, ubedljivo češće napadana ličnost je gospodin Mlađan Dinkić, ali i sam predsednik države gospodin Tadić, kada se takve ličnosti najčešće pojavljuju kao predmet takvih napada, ozbiljno je pitanje da se zamislimo - koji je stvarni domet institucija, gde se nalaze centri moći koji mogu da usmeravaju javnost, a izvan domašaja javnog nadzora na osnovu izabranih predstavnika građana u institucijama u kojima oni deluju i da to poziva na solidarnost ukupne demokratski, proevropski, liberalno opredeljene javnosti u Srbiji.

Zahvaljujem i na razumevanju oko redosleda davanja reči.
Na član 5. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođa Lidija Dimitrijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o amandmanu koji je podneo kolega narodni poslanik mr Dejan Mirović na član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i ovim svojim amandmanom predložio izmenu iznosa akcize na pivo sa 15 na 10 dinara po litru. Vlada je odlučila da ovaj amandman odbije.
Poslanička grupa SRS smatra da u momentu kada se posledice ekonomsko-finansijske krize uveliko osećaju u Srbiji ne treba povećavati bilo koje akcize, jer to direktno povećava maloprodajnu cenu proizvoda.
Trenutne maloprodajne cene piva u Srbiji su, u zavisnosti od proizvođača, oko 38 dinara za pola litra u staklenoj ambalaži, oko 80 dinara za litar u plastičnoj ambalaži i 115 do 140 dinara za dva litra u plastičnoj ambalaži. U uslovima u kojima se Srbija nalazi zbog trenutne krize, svako povećanje cena predstavlja udarac za građane.
Neumesno je govoriti o tome da li je potrebno da neko konzumira ili ne konzumira pivo. Time što će doći do povećanja iznosa akcize, ne mora da znači da će i prihod od akcize biti viši. Postoji mogućnost da dođe do pada prometa proizvoda čija će cena biti povećana. To se može dogoditi i sa prometom piva, neko iz revolta zbog poskupljenja, neko zbog nemogućnosti da odvoji novac za to, neće kupovati pivo.
Građani Srbije, zbog trenutne ekonomske krize, a i zbog lošeg životnog standarda, godinama unazad u prilici su da se odriču mnogih drugih namirnica, pa tako ko bude morao odreći će se i konzumiranja piva, a za to će moći da zahvali Vladi Republike Srbije, jer će cena piva biti povećana zbog odluke Vlade da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum.
Većina narodnih poslanika opozicije, i kada smo govorili o budžetu i sada kada govorimo o setu pratećih finansijskih zakona upozoravala je na štetu koja će biti pričinjena Srbiji zbog jednostrane primene sporazuma, ali za Vladu to nema nikakvog značaja. I dalje ćemo nastaviti da govorimo o tome iz jednog najprostijeg razloga. Smatramo da se nalazimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije da bismo radili u interesu građana Republike Srbije, i to svih građana, a ne na njihovu štetu.
Zato što se odrekla dela prihoda od carina na uvoz robe iz EU, Vlada je morala da pronađe način da nekako poveća prihode u budžetu i eto nama nove maloprodajne cene, uslovljene povećanjem akciza, a tu cenu plaćaju krajnji korisnici proizvoda.
Neko će možda reći da predloženo povećanje akciza na pivo u iznosu od 2,59 dinara po litru, što predstavlja razliku između predloženih 15 dinara i 12,41 dinar, što je poslednji usklađeni iznos akciza na pivo, ne predstavlja neko veliko poskupljenje. Međutim, srpski radikali smatraju da sve što ide na štetu građana Srbije, a zbog koristi građana EU, mnogo je, pa je tako i ovaj iznos od 2,59 dinara po litru previsok.
Upozoravali smo kada je na dnevnom redu Skupštine bio SSP da je on štetan za Srbiju, da strane potpisnice ugovora nisu ravnopravne, da je Srbija u podređenom položaju u odnosu na države EU. Do vladajuće skupštinske većine ništa od toga nije doprlo. Sporazum je prihvaćen. Ali, zbog odluke Holandije EU neće primenjivati ovaj sporazum. Naša vlada donela je odluku da jednostrano primenjuje ovaj sporazum. Pored ove odluke, Srbija nije nimalo bliže vratima EU, jer uvek postoji pripremljena neka nova ucena.
Predsednik Evropske inicijative za stabilnost, Džerald Knaus, izjavio je da nije siguran da bi hapšenje Ratka Mladića bilo Srbiji dovoljno za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU, ali bi svakako pomoglo da dobije status kandidata.
Sada ću redom navesti još nekoliko ucena. Šef delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa državama jugoistočne Evrope, Doris Pak, kaže da se o pitanju da li Srbija treba da prizna Kosovo neće diskutovati, sve dok Međunarodni sud pravde ne donese mišljenje da li je proglašenje nezavisnosti legalno, a što su zatražile UN.
Dok čekamo odluku suda, Beograd treba da zna da Albanci i Srbi moraju da žive zajedno na Kosovu i da učini sve da im obezbedi normalan život.
Važno je da Srbi imaju dovoljno hrane, struje, novca, a to će se dogoditi ukoliko Beograd odustane od svojih paralelnih struktura vlasti na Kosovu i počne da sarađuje sa Prištinom. To kaže Doris Pak.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Just Lagendajk, ističe da u toku ove godine niko neće tražiti od Srbije da prizna Kosovo, jer to sada nije bitno, ali dodaje da će pitanje srpskog priznanja Kosova jednog dana morati da se postavi, jer svaka zemlja koja postane član EU mora da razvija dobre odnose sa svojim susedima.
Zatim, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin, kaže da je važno da Srbija ima dobrosusedske odnose sa Kosovom. Ne možemo tražiti od Srbije da prizna Kosovo, ako to nisu uradile ni Španija ni Rumunija, koje su članice Unije, ali Beograd mora da se posveti Srbima na Kosovu, a ne da radi na svoju štetu i pokušava da spreči izvoz robe sa oznakom kosovske države. Srbija je bila prvi ekonomski partner Kosova i mora da zna da je ekonomska saradnja najbolji put za ostajanje Srba na Kosovu - kaže Jelko Kacin.
Mislim da je ovo dovoljno da svi shvate koje su namere i ciljevi evropskih prijatelja srpske Vlade. Pored svega, Prelazni trgovinski sporazum će se u Srbiji jednostrano primenjivati, zbog toga će akcizna roba biti skuplja, a svima nama ostaje da se zapitamo - ima li kraja?
Izgleda da kraja problemima u Srbiji nema na vidiku. Veliki problem sa kojim se Srbija suočila pred kraj prošle godine jeste pad vrednosti domaće valute. Snažni skokovi evra, koji ne odgovaraju ni građanima niti privredi, posledica su nedostatka deviza.
Od septembra 2005. do septembra 2008. godine inflacija je porasla za oko 30%, a devizni kurs ojačao za 10%. Tako je napravljen jaz između kretanja inflacije i kursa, i jednom je moralo doći do ovoga do čega je došlo, i to baš sada kada je počela svetska ekonomska kriza.
U nameri da uspori preterano slabljenje dinara, Narodna banka Srbije je u decembru prošle godine na međubankarskom tržištu prodala 288,1 milion evra, a radi ublažavanja preteranih dnevnih oscilacija deviznog kursa kupila 19,4 miliona evra. Inače, devizne rezerve centralne banke na kraju decembra prošle godine iznosile su 8,15 milijarde evra, što znači da su u tom mesecu smanjene za 892,4 miliona evra, a u toku 2008. godine ukupno za 1,49 milijardi evra.
U toku ove godine 4 puta je Narodna banka Srbije intervenisala na međubankarskom tržištu za nekih 15 dana. Povećanje kursa evra uslovilo je povećanje cena uvoznih proizvoda u mnogim srpskim trgovinama. Cene tehničke robe su povećane za 5-15%. Do kraja januara očekuje se da će cene velikog broja proizvoda biti povećane za 5-10%.
Očekuje se poskupljenje mesa za oko 10%. Kao razlog poskupljenja navodi se to da će juneće meso poskupeti zbog slabljenja dinara u odnosu na evro, a svinjsko zbog nestašice, kao i zbog uzgajivača svinja, koji su zbog skoka evra podigli cene žive vage. U decembru cena žive vage je bila 115 dinara po kilogramu, a sada je od 140 do 145 dinara.
Pored mesara, cene će povećati kompanija "Centroproizvod", koja u svom asortimanu ima začine, supe, soseve, konzervisano voće. Ova odluka doneta je jer je većina ovih proizvoda vezana za sirovine iz uvoza, a pored toga razlog je i skok evra. Zato će proizvodi ove kompanije biti skuplji za 7-8%. U ovakvim uslovima, kada građani već dugo žive teško, novi nameti mogu doneti nesagledive posledice. Zato se SRS zalaže za to da ne dođe do povećanja akciza. Hvala.