Dame i gospodo narodni poslanici, želim da podržim amandman uvažene koleginice Raguš, zato što on, kao i većina amandmana koje je opozicija podnela, u stvari pokazuje to da, ono što govorimo već danima ovde, Vlada Republike Srbije ova, ovakva kakva je, kako je pravljena, kako je dogovarana, naravno da bolje ne može ni da radi.
U suštini ne samo da ne radi dobro za Republiku Srbiju, za državu Srbiju i za građane Srbije, nego i čini toliku štetu da ko god sledeći dođe na vlast posle njih imaće ogromnih problema da reši tu situaciju i da pomogne Srbiji. Srbija je naša zemlja, Srbija je moja zemlja i kakav bih bio čovek ako ne bih učinio sve što mogu da pomognem Srbiji.
U ovom trenutku, kao narodni poslanik i kao član DSS, mogu da kažem da je jedino odgovorno ponašanje, dobro bi bilo da možemo drugačije, da možemo zajedno da pokušamo da pomognemo Srbiji, ali upravo vi koji ste na vlasti radite suprotno, jedino što u ovom trenutku mogu da kažem je da ovu vlast treba što pre ispratiti zbog ovakvog seta zakona koji su nam dali i zbog predloga budžeta koji smo usvojili.
Ovo je sve suprotno od onoga što je trebalo raditi. Dobili smo i ove informacije koje su malopre kolege Radojko Obradović i Krasić rekli vezano za ono što je Ministarstvo finansija očigledno objavilo i agencijski preneto u Srbiji. Mi smo upozoravali kada su bile rasprave i o rebalansu budžeta i o budžetu da je nerealno skrojen i da neće biti tako.
Ova vlast ulazi iz grške u grešku. Već nekoliko puta to sam rekao. Recimo, to što je samo zarad punjenja budžeta, a to nije sve što se tiče ekonomske politike jedne zemlje, samo zarad punjenja budžeta, pokušaja da se bolje napuni, na primer privilegovala one firme, ona pravna lica, one kompanije, preduzetnike koji nisu redovno ispunjavali svoje obaveze, pre svega, prema svojim zaposlenima, u vidu isplaćivanja za socijalno, penziono, zdravstveno osiguranje, tako što im je Predlogom zakona obećala brisanje kamate.
Mi smo i tada, ako se isplate dugovi koji su bili do kraja 2008. godine, ajde što smo mi kao opozicija, nego su i privrednici upozoravali da je to loša mera, da je to mera koja će dovesti do suprotnog efekta. I dovela je do suprotnog efekta, jer i oni koji su bili redovne platiše, koji su radili u skladu sa zakonom do tada su jednostavno rekli - što bih to sada nastavio da radim, otpisaće mi 2009. godine kamatu, daj da taj novac uložimo u nešto drugo u ovoj situaciji.
To je bila velika greška, to se nije smelo uraditi i na takav način se ne pomaže srpskoj privredi. Kao i ovo povećanje administrativnih taksi, akciza, svega ostalog što smo govorili, a suprotno smanjenje određenih carinskih stopa kojima Srbija u ovoj situaciji praktično finansijski i ekonomski pomaže EU.
Od obećanja da ćemo imati pristup evropskim fondovima, bržem putu EU, što su građani poverovali i na kraju boljem životu, 200.000 novih radnih mesta, ispostavilo se da nema ništa, da je sve obrnuto.
Ni ovo što sada radimo, najnovije dodvoravanje praktično sa jednostranom primenom trgovinskog sporazuma, neće ubrzati put Srbije ka EU, voleo bih da hoće, ali neće i samo će naneti Srbiji štetu u 2009. godini, i to veću od ovih predviđenih 260 i nešto miliona evra, jer će ona dovesti do mnogo drugih problema takođe.
U suštini privileguju i te odluke oko carinskih stopa. Kome pomažu? Opet onima koji imaju novac, ponavljam treći put za ovom govornicom. Onaj ko ima 18.000 evra da kupi neki skroman automobil, koji nam dolazi iz EU, taj ima i 20.000 evra da ga kupi, ali 95% građana Srbije nema ni 18.000, ni 20.000 evra da kupi taj automobil. Kome mi u principu na ovaj način pomažemo? Zašto to radimo? Neće nam sigurno doprineti, živi bili pa videli, da ove godine ubrzano idemo ka EU. Uostalom, ljudi imaju toliko problema i oni sami zbog ove svetske ekonomske krize nemaju baš toliko vremena da se bave i nama.
Sami ste obećavali i to u predizbornoj kampanji, što vam je naravno običaj, obećali ste, mislim da je bio datum 29. april, i potpisali Kolektivni sporazum sa sindikatima. To vam je bilo potrebno zbog 11. maja, slikali ste se tamo, bio je i predsednik Tadić tamo. Rekli su meni konkretno - ima prisutnih i iz vladajuće većine, pa mi smo zvali tada i vas, što niste došli. Pa baš zato da ne bismo ispali manipulanti, da se slikamo pored sindikata i da im nešto obećavamo u vreme predizborne kampanje, zato nismo došli, koliko god da je moglo da bude politički profitabilno to.
Ali, ajde to što se desilo, onda ste im ne samo obećali, nego i potpisali prošireno dejstvo tog istog kolektivnog ugovora. Šta se desilo posle toga? Tih dana ne možete reći da niste znali. Žarković vam je u ''Vremenu'' napisao - tih dana dok ste vi to potpisivali, brokeri su se u Njujorku bacali sa zgrade, izvršavali samoubistvo.
Nemoguće da niste znali za svetsku ekonomsku krizu. Hajde što smo vam mi pričali u septembru i oktobru da nadire svetska ekonomska kriza u Srbiju, ali kako u novembru niste znali da nadire kriza u Srbiju? Nekoliko dana posle toga ne može da se primeni i onda nova napetost, nove rasprave, novi problemi.
Sve ovo što činite nije dobro. Ono što treba da se uradi je da ova država postane jeftinija građanima, da se ne pozivaju samo penzioneri da štede, građani da štede, da stavljaju rashlađene šerpe u frižider da ne bi trošili previše struju, a ne vrele, i sve takve gluposti koje čujemo preko elektronskih medija od pojedinih činovnika, pa i ministara u Vladi.
Potrebno je da štedimo na pravi način, potrebno je da najveću vladu, ako već pričate o rekonstrukciji vlade, sa 27 kabineta svedemo na 15, potrebno je da se oslobodite svih onih savetnika, stotinu savetnika koje ste doveli u Vladu i koje skupo plaćate, potrebno je da se što pre je moguće nastavi privatizacija, ni to ne govorite da je stala, doneli ste u oktobru na Vladi uredbu.
To je neviđeno. Privrednici se smeju, sad kad idu u Agenciju za privatizaciju ne mogu da veruju kakvu ste uredbu doneli. Doneli ste uredbu kojom se državni kapital u određenom preduzeću, može imati mešoviti, društveni i državni kapital, u određenom preduzeću, plaća odjednom, to je termin koji koristite - odjednom - ne odmah, ne u tom i tom roku, ne u celom iznosu, nego se plaća odjednom.
Svi znaju da je to čak i zaustavilo i usporilo proces privatizacije, i to opet zbog punjenja budžeta. Nema više ni onoga što je bilo odloženo na šest rata, u šest godina, privatizacija da može, i to ste ukinuli. Pravite probleme na svakom mogućem koraku.
Takse treba smanjiti, administrativne takse, PDV treba smanjiti, ne povećavati, treba ga smanjiti na 15%. To je prava mera. To je mera koja bi psihološki značila za privrednike u Srbiji, sigurno bi bila bolja naplata tog istog PDV, jer ovde je problem naplata i ako ga povećate neće biti većeg ulaska u PDV, jer će se smanjiti procenat naplate.
Treba ga smanjiti da bi bila veća naplata da bi ste debalansirali firme i preduzeća, da ne bi morali da otpuštaju radnike zbog tih povećanih troškova, manjeg profita, zbog toga što, kao što vidimo po svim podacima, privreda je u problemima.
Ako se zna da je poljoprivreda ta koja nam još uvek donosi najviše, onda treba tu istu poljoprivredu subvencionisati. Predvidite to u budžetu, dajte taj rebalans što pre, da takve stvari odradimo. Subvencije u poljoprivredu, smanjite PDV.
Šta je sa novcem za pomoć privredi? Vidimo po novinama, počela svađa tajkuna - ko će koliko od toga da dobije. Držali ste sastanak s njima iza zatvorenih vrata, na koji način taj novac da se raspodeli, a u stvari je pitanje da li će ga i biti, jer kao što vidimo, to punjenje budžeta ne ide na predviđen način.
Drugim rečima, ako nastavite ovako da radite, nažalost, Srbiji se ne piše dobro. Ponavljam još jednom, bez obzira na opšti politički konsenzus da je Srbiji mesto u EU, izuzetno je pogrešno u ovom trenutku da primenjujemo jednostrano trgovinski sporazum sa EU, jer će on Srbiju previše koštati, a ko zna kada će Srbija od toga imati neku korist.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Momčilov želi reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ispred SRS uložio sam amandman na član 17. zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Predložio sam, kao i sve ostale moje stranačke kolege, da se ovaj član briše. Obrazloženje našeg ovlašćenog predstavnika, gospođice Lidije Jocić, vam je već dobro poznato, da smo uložili istovetne amandmane na sve članove ovog zakona, smatrajući da on apsolutno nije dobar i da ga ne treba usvajati u celini.
Zašto mi to smatramo tako? Pokušaću da vas ubedim, sve ovde, pa da pođemo prvo od Srbije, naše zemlje u kojoj živimo. Srbija je zemlja od oko 7,7 miliona stanovnika po nekim najnovijim statističkim podacima. Od toga, opet prema zvaničnim državnim podacima, 2,5 miliona je zaposlenih, od toga 1,4 miliona kod poslodavaca u državnoj službi i privatnim kompanijama, 570 hiljada su preduzetnici, a 500 hiljada je poljoprivrednika. Znate u kakvim okolnostima danas žive i rade naši poljoprivrednici.
Imamo, po zvaničnim državnim podacima, oko 733 hiljade nezaposlenih. To je najnovija nomenklatura koja je usklađena sa evropskim propisima. Po nekim drugim pokazateljima brojke bi možda bile i drugačije.
Imamo 1,6 miliona penzionera. Ako pogledamo sa koliko materijalnih sredstava raspolažu naši građani i ako uzmemo prosečni lični dohodak, vidimo da on danas iznosi oko 30 hiljada. Znate kakve su cene, znate kako se s tim može živeti, a s druge strane, ako vidimo koliko iznosi prosečna penzija, onda znamo da je ona oko 15 hiljada i onda opet isto tako možemo da znamo kako se s tim sredstvima danas može solidno, loše ili dobro živeti.
Ono što su poslanici SRS, kada smo imali raspravu o budžetu, ukazivali, treba valjda ponoviti još jednom. Pre nego što skrenem na one stvari koje su dobro poznate i koje, mislim, treba uvek ponavljati da bi potpuno bile jasne, ne sme da se taj teret popunjavanja budžetskih praznina prenese samo na leđa naših građana.
Smatramo da u nastupajućoj teškoj ekonomskoj krizi koja će nas zadesiti, ta raspodela mora biti pravedna i upravo zbog toga smatramo da takse ne treba povišavati.
Jasno nam je da država mora imati svoje izvorne prihode, da administrativne takse to sigurno predstavljaju i smatramo da u ovom momentu one cifre koje su do sada morale da se izdvajaju mogu da ostanu, ali nikako nema prostora da se one povećavaju.
Govorili smo da je neravnomerna ta raspodela opterećenja u našoj državi. Videli smo da smo mi tako u Skupštini bili, tim budžetom, na neki način štedljivi, pa smo manja sredstva opredelili budžetom za poslove Skupštine, ali Vlada, izvršna vlast nije.
To je jedna od najskupljih i najvećih vlada, to je jedna vlada koja ima 26 ministara, koja ima preko 150 državnih sekretara i to je bruka i sramota. Bila je prvo cifra 100, pa kad su prebrojali došli su i do 150. Gospodin ministar, koji je u Vladi, ne zna ni koliko ima državnih ministara, ali to nije čudno.
Vi se ponašate kao feudi, vaša ministarstva. Blage veze nemate šta jedno ministarstvo čini, šta drugo smišlja, a šta treće radi. Evo jednog primera iz zdravstva, da vas ubedim, jer vidim da ste nepoverljivi.
Ministarstvo prosvete izda, pravim digresiju, ali vi ste me ponukali na to, dozvolu privatnom medicinskom fakultetu i on počne da radi, radi normalno. Međutim, Ministarstvo zdravlja ne da da se na četvrtoj godini studentima omogući da praktično vežbaju u zdravstvenim ustanovama u Beogradu.
Takva ste vi Vlada. Jedno ministarstvo daje dozvole, drugo ne daje i ko trpi? Trpe deca, budući medicinari, kojima vi vašim ovakvim feudalnim načinom organizaciji ministarstava, Vlade, onemogućujete egzistenciju i normalnu profesionalnu karijeru. Takva ste vi Vlada, što se toga tiče.
Kada smo gledali troškove predsednika države videli smo da su oni uvećani. Videli smo koliko troše potpredsednici, o to je već pozamašna suma, da ne ponavljam. Dva, šest miliona evra odlazi na kabinete potpredsednika, gospodine državni savetniče, a vi to proverite, pa kažite da nije tačno. Da ne govorimo da će kabinet predsednika Vlade malo više para dobiti nego prošle godine.
Kako onda možemo da govorimo da će svi da štede? Ako će svi da štede onda svi treba manje iznose suma iz budžeta da dobiju u narednoj godini, za koju procenjujemo da će biti jako teška. Ne. Za nekoga će biti stezanja kaiša, a za nekoga neće. Građani će sigurno to imati preko vaših akciza i predloga tih akciza, i preko povećanja taksi. To je sasvim nesporno.
Naravno, zamerali smo vam što sredstva niste usmerili pravilno, ka poljoprivredi koju je trebalo subvencionirati u ovako teškim prilikama. Da opet ne objašnjavam zašto, a onda posebno insistiranje na štetnoj i ekonomski potpuno dubioznoj teoriji da treba sprovoditi sporazum o trgovini sa EU.
Izračunati su gubici od 300 miliona evra i to je ono što nas sigurno čeka. Kada već na tako loš način projektujete jedan budžet, onda ćete se poslužiti bogami i taksama da te rupe pokušate da zapušite.
Nećete uspeti. Čeka vas rebalans budžeta i to je sasvim jasno. Videćemo šta će se sve događati.
Jasno je nama da situacija nije laka, da nije ni Vladi lako, razumemo to. Jasno nam je da svetske neprilike će se i nas dotaći teško, i kada vas neprincipijelno kritikujemo vođeni smo samo jednom idejom, da pokušamo da u ovako datoj situaciji ipak ukažemo na neke nepravilnosti koje bi se mogle ispraviti, a da s druge strane opet kažemo i načine na koje se ta situacija može popraviti.
Da ne bi to bila samo kritika paušalna, ovo ne valja, pa ovo neće biti, pa ovo niste dobro uradili, šta bi mi uradili, koji su naši predlozi, uhvatiću se samo jednog problema, za koji smatram da je važan, a to je eliminacija korupcije u državi Srbiji.
To je bila vodeća parola svih stranaka u predizbornoj kampanji. To je bio jedan od glavnih zadataka mandatara Vlade, premijera kada je pred nas izašao i obrazlagao nam kako je borba protiv korupcije glavni vaš zadatak.
Na kraju krajeva, ako gledamo stranke i stranka DS, vaš predsednik, Boris Tadić je rekao da treba voditi borbu protiv mangupa u vašim redovima, misleći na korumpirane članove vaše stranke, a čuli smo i od gospodina Dinkića da i kod njega postoje slični mangupi.
Korupcija je rak-rana svakog društva, to je nesporno i ono što je bitno je da je kod nas ta sistemska korupcija i ona je generisana od političkog vrha. To ću vam i dokazati na jednom primeru, da ne bude dileme. Sve ovo što ću pričati pričam na osnovu zvaničnih papira, do kojih su došli zvanični organi države Srbije, finansijska inspekcija.
Gde se mi nalazimo po toj korupciji, to je opet jedna interesantna priča. Ako hoćemo da verujemo Agenciji "Transparency International", onda smo mi na nekom 85. mestu, od 180 zemalja u svetu, sa nekim brojem poena od 3,5, a najbolji je rezultat imati 10. Daleko smo mi od 10, ali smo na tom mestu.
Ako hoćemo narodu da kažemo kakva je situacija, Savet Evrope ima GREKO, tim koji je imenovan da prati korupciju u zemljama u tranziciji i zemljama Saveta Evrope. Oni su dva puta vršili nadzor u Srbiji i dali su nam 25 preporuka koje treba da sprovodite i u zadnjem izveštaju kažu da ni polovinu toga ne sprovodite.
Prema tome, vi tzv. Evropljani bogami se nepristojno šalite i igrate sa tom Evropom. Vi prenebregavate što vam gospodin Kos, koji je na čelu te organizacije, kaže, da ukoliko ovako nastavite da ćete dobiti sankcije od Saveta Evrope.
Ako hoćemo da svedemo stvar na prosto da bi nas građani razumeli, šta to građanina košta korupcija u Srbiji, otprilike 25% budžeta ode na korupciju.
Hajde da kažemo još jednostavnijim rečima šta to znači. To znači da naši građani otprilike sve što plaćaju u ovoj zemlji plaćaju 20% više nego što bi morali da nema korupcije. Evo jednoj vladi, koja se zaklela da će se boriti protiv korupcije, načina da popuni i ove budžetske praznine, samo ukoliko želi i ukoliko može i zna.
Da samo kažem par primera, meni je zdravstvo najbliže, neću dalje od toga ići. Daću vam jasne primere da je korupcija uzela maha, da je ona sistemska i da je ona najviše vezana za javne nabavke.
Javne nabavke u Srbiji su oko 250.000. Negde oko 177 milijardi je prijavljeno para, koje su dobijene javnim nabavkama, a pola nije prijavljeno. One su ostale neprijavljene. Po tome ispada da je 45 milijardi otišlo, pojedeno korupcijom, ako dodamo i drugih 50, to je blizu 100 milijardi pojela korupcija u prošloj godini samo na javnim nabavkama. Neću vam čitati šta vam je rekla Evropa, imam i to ovde, zašto se ne sprovodi ovo. Kakva je tu situacija.
Pročitaću vam otprilike ovo, kaže, ništa nije urađeno na razvoju i primeni polaznih osnova strategije za razvoj sistema javnih nabavki u Srbiji, koje su pripremljene 2006. godine. Usvojeno je 2006. godine, ali ništa nije primenjeno, izveštaj iz 2008. godine. Ništa nije urađeno.
Znate šta su vam kazali? Ne treba promeniti, nego primeniti, da je to osnovni problem Srbije. Čak i ova zakonska regulativa, a šta vi radite? Vi se šegačite. Vi promenite zakon koji ne možete da sprovodite, kao što ste i Zakon o sudstvu doneli nepotreban, da bi kazali da radite na suzbijanju korupcije i onda ste doveli naše sudstvo u vrlo neprijatnu poziciju. Vrlo mi je neprijatno da s vama vodim dijalog iz klupe. Voleo bih kada biste izašli, pa javnosti to kazali, kako nisam u pravu, pa da mogu da vam odgovori i to je civilizovan i normalan parlamentarni dijalog.
Elem, evo samo jedan primer, pošto nemam puno vremena, a možda ću izaći kasnije. Sremska Kamenica, oprema za sterilizaciju koja košta 56.000 evra, plaćena je 350.000. Policija je uradila posao, tužilaštvo je uradilo posao, sudija Alimpić je dobio nalog i pokrenuo proces. Oteto je od sudije Alimpića i vraćeno.
Za skupštinskom govornicom sam naveo taj primer, ministar pravde Malović je tražila od mene podatke, dao sam, tražila je pismeno obaveštenje i predmet je povučen u Beograd. Zašto? Zato što je funkcioner stranke DS, u Novom Sadu, na svečanosti u Kamenici rekao da nema od toga ništa. To su pare koje su otišle u kasu DS.
Od tih para vi finansirate i svoje kampanje, vi delite pakete, a koliko sklizne u privatni džep, mi to ne znamo. Rešite ovaj problem, o tome je pisao i list "Alo", članak je ovde, izvolite izađite pa kažite da nisam u pravu.
Vi ste član Vlade, evo neko kaže, pa nisi, a naravno kaže ko, jedan član Demokratske stranke. Šteta, možda bi trebalo tužiti i list "Alo" koji je sve ovo izneo, a evo da tužite i mene, jer imam isto krivični predmet koji je sudija imao u svojim rukama i koji je vraćen. To je jedan primer.
Kada bi išli dalje šta se radi po domovima zdravlja kod javnih nabavki (Predsednik: Vreme.) kada bi išli dalje, šta se radi u samom Ministarstvu zdravlja, u Fondu za osiguranje, jako bi daleko stigli.
Možda ću izaći i o tome da govorim po nekom drugom amandmanu, ali ovo što vi radite je jedna stvarno bruka i sramota, i ovo vi sprečite, korupciju, pa ćemo imati daleko bolju budžetsku situaciju.

Zahvaljujem, gospodine Momčilov.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Nikola Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Laziću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, na početku želim da izrazim žaljenje što je ministar vera bio prisutan kada je bila rasprava o Zakonu o porezu na imovinu, a nije prisutan danas kada je amandman upravo iz delokruga rada njegovog ministarstva.
Same izmene i dopune Zakona o administrativnim taksama inače moraju uvažavati određena zakonska rešenja koja sistemski uređuju određene oblasti i u skladu s tim smo mi iz DSS upravo i podneli amandman na član 17.
Ovaj amandman predviđa da se u grupu onih subjekata za koje se predviđa da ne plaćaju takse uvedu i crkve i verske zajednice koje su registrovane u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama. One bi u tom slučaju bile oslobođene takse, kao što se, uostalom, predviđa da od takse budu oslobođene ustanove, organizacije i organi Republike Srbije, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, Crvenog krsta Srbije, kao i stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava na bazi reciprociteta, odnosno pod uslovom uzajamnosti.
Obrazloženjem kojim se ovaj amandman odbija zapravo se upravo i negira intencija onoga što ovaj amandman treba da učini, a to je da se u ovom zakonskom rešenju primeni Zakon o crkvenim i verskim zajednicama koji je usvojen 2006. godine. Podsećanja radi, kada je ovaj zakon donet kao sistemski zakon, pa sve do kraja mandata prve Vlade Vojislava Koštunice, on je implementiran i uvažen u narednih 17-18 zakona koji su doneti.
U obrazloženju odbijanja amandmana se navodi da su taksa oslobođeni državni organi i organizacije i da taj spisak ne treba širiti.
Međutim, moram da primetim da strana diplomatsko-konzularna predstavništva svakako nisu državni organi i organizacije, pa ne vidim zašto taj spisak ne bi bio proširen i našim predlogom.
Takođe ni Crveni krst Srbije formalno-pravno gledano nije državni organ, niti organizacija, pa svakako mislim da nije sporno što je on našao svoje mesto na spisku subjekata koji su oslobođeni plaćanja republičke administrativne takse.
Zakonom o crkvama i verskim zajednicama je vraćen i pravi kapacitet, kao i status koje su crkve i verske zajednice imale u demokratskim društvima, kao što su Kraljevina Srbija, Kraljevina Jugoslavija, i uostalom kao što crkve i verske zajednice imaju status u svim savremenim demokratskim društvima.
Posle toga, u revolucionarnom društvu one su bile prinuđene na status udruženja građana, a kasnije, ako se ne varam, 1993. godine Narodna skupština Republike Srbije ukinula je i zakon iz SFRJ, pa je ta oblast ostala neuređena sve do 2006. godine, kada je usvojen Zakon o crkvama i verskim zajednicama. On im je vratio, crkvama i verskim zajednicama, status javne zajednice, jer oni imaju zapravo i viševekovnu tradiciju u našem društvu.
Crkve i verske zajednice su autonomne javne zajednice i one zbog toga imaju specifičan pravni položaj. One, prema slovu zakona, u svom sastavu mogu da osnivaju organizacije, ustanove sa svojstvom pravnog lica, kao i ostali pravni subjekti navedeni u članu 17.
Dakle, da pojasnim. Ako, na primer, neka od registrovanih crkava osnuje svoje izdavačko preduzeće, ona će svakako biti oslobođena te takse na registraciju, što ne podrazumeva da će ona biti oslobođena poreza ukoliko ta delatnost donosi određenu zaradu.
Moguće je razumeti da Vlada, koja za sebe tvrdi da je levo orijentisana, ima jedan negativan nihilistički stav prema crkvama i verskim zajednicama, a svakako smatram da je neprihvatljivo da Vlada negira duh jednog sistemskog zakona koji je usvojen u ovom domu. Ovo predstavlja i korak unazad i tretiranje crkava i verskih zajednica kao udruženja građana.
Izražavam čuđenje što Ministarstvo vera zapravo nije amandmanski reagovalo u samoj proceduri pravljenja ovog zakona i izmenilo ovu stavku, u smislu oslobođenja taksi za crkve i verske zajednice. Mi smo svakako i ministru usmeno sugerisali za postojanje ovog amandmana, on je pokazao određeno razumevanje, međutim, očigledno da nije učinio dovoljno kako bi ovaj amandman bio prihvaćen.
Zakon o crkvama i verskim zajednicama nije predvideo da se plaćaju takse.
Takođe, u dosadašnjoj praksi to nije bio slučaj, tako da nema potrebe da se one i sada uvode. Čak i u materijalnom smislu, smatram da bi prihod koji bi država u ovom smislu ostvarila je prilično beznačajan i mislim da mnogo više simbolizuje jedan odnos ove vlade prema crkvama. Štaviše, u delokrug redovnih delatnosti ministarstava spada vođenje registra crkava i verskih zajednica, što i nije neki preterano komplikovan, niti materijalno zahtevan posao.

Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, amandman na član 17. Zakona o taksama koji je u ime DSS podneo moj uvaženi kolega, gospodin Nikola Lazić, predviđa da se uz onu grupu organa, organizacija, ustanova, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave u taj spisak, znači onih organizacija i organa koji su predviđeni za oslobađanje od taksi, uključe i crkve i verske zajednice.
To što je gospodin Lazić predložio je potpuno u skladu i sa Ustavom i potpuno je u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, a da podsetim, i Ustav i ovaj Zakonom o crkvama i verskim zajednicama koji je sistemski zakon, i to da podsetim, doneti su u vreme prve Vlade gospodina Vojislava Koštunice.
Dakle, Ustavom crkve su dobile ustavnu kategoriju, crkve su postale ustavna kategorija. Dakle, one imaju potpuno svoj status i rang u pravnom sistemu Srbije.
Drugo, pošto je Zakon o crkvama i verskim zajednicama sistemski zakon, to podrazumeva da se svi niži zakoni, a ovaj set finansijskih zakona koji je ovde jeste takav, oni su promenljivi zakoni, mora usaglasiti i sa Ustavom i sa sistemskim zakonima koji se ne donose svaki čas.
Šta je problem sa ovim članom 17. ovog zakona o taksama, na šta je gospodin Nikola Lazić pravovremeno reagovao? To što taj član 17. ne poštuje ni Ustav, ni Zakon o crkvama i verskim zajednicama i to je korak unazad, a to nije prvi korak unazad koji je ova vlada uradila sa drugim oblastima u Srbiji, kao što je privreda, kao što je socijala i sve ostalo, kao što su odnosi sa drugim zemljama, iako je bilo obećano sasvim suprotno.
Dakle, ovi su napravili korak unazad u ovom pravcu, što su crkve vratili u status nevladinih organizacija i udruženja građana.
Ono što je gospodin Lazić u svom obraćanju ovde primetio i što treba istaći jeste da je začuđujuće da Ministarstvo vera i gospodin ministar Šijaković, koji je pre nekoliko dana ovde pred nama sedeo kada smo branili neke od ovih zakona, nije primetio da se praktično iz nadležnosti njegovog zakona ovaj amandman ovde uopšte nalazi. Oni ga nisu predložili, nisu zapazili ni ovaj amandman koji bi mogao da popravi stanje.
Ono što je interesantno, gospodin Lazić je predložio gospodinu ministru Šijakoviću da pogleda ovaj amandman. On se složio da je taj amandman potpuno pravno ispravan, da je u skladu sa nadležnostima koje ima njegovo ministarstvo i obećao da će se on lično založiti, i njegovo ministarstvo, da se crkve i verske zajednice nađu na proširenom spiskom, ovim amandmanom, onih koji su oslobođeni plaćanja taksi i koje su ovde navedeni, i organi i organizacije, ustanove, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave.
U toj grupi su se našla i diplomatska predstavništva koja, ako mogu, a verovatno treba i verovatno je neko drugi pogledao taj zakon, mogu biti prošireni i crkvama i verskim zajednicama.
Kako se ministar založio za ovo što je očigledno delokrug njegove nadležnosti, vidi se, ovo je amandman koji nije prihvaćen. Postavlja se pitanje, s jedne strane, Ministarstvo vera i ministar vera apsolutno ne primećuju ono što je njihova nadležnost i ne zalažu se za to što je direktno njihova nadležnost.
S druge strane, oni se petljaju u poslove koji nikako nisu njihova nadležnost, kao što je recimo izbor patrijarha. To pravo pripada crkvi, jer crkva je ovim zakonom o crkvama i verskim zajednicama autonomna javna zajednica i to je njeno pravo da bira patrijarha i sve poslove koji se tiču crkve radi sama crkva.
Šta je još zanimljivo i šta treba pomenuti? Suma koja bi se dobila od ovih taksi, a verujte da smo pravili nekakav okvirni plan koliko bi to moglo da se skupi, ova suma je sasvim beznačajna. Ona ni do sada nije postojala, ni do sada takse nisu postojale. Prvi put su predložene takse. Ona je beznačajna.
Šta se demonstrira tim što jednu beznačajnu sumu stavljate i crkvu stavljate u ovaj položaj? Demonstriraju se dve stvari. Ili je budžet zaista u takvom stanju da morate da pribirate sve što može da se pribere da biste ga popunili ili demonstrirate svoj odnos prema crkvi. Očigledno se crkva pokazala kao neposlušna organizacija i kao organizacija koja nije htela da stane iza toga da joj se nametne patrijarh koga ste vi birali za života našeg patrijarha.
Dakle, to je suština celog amandmana, nema razloga da ga ne prihvatite, sem ako nećete da demonstrirate bahatost.
Nema razloga da ga ne prihvatite. Mislim da treba da se založimo svi ovde da se taj amandman prihvati. Hvala.

Gospodin Dragan Stevanović ima reč. Po amandmanu, izvolite.

Gospodine ministre, s obzirom da ste vi predstavnik Vlade, mislim da Vlada nije imala ni jedan racionalan razlog da ne prihvati ovaj amandman gospodina Lazića.
Nažalost, nije malo primera kakav odnos imate prema SPC, ne vi lično nego vaša Vlada, politička koncepcija koju zastupate i promovišete. Sasvim je očekivano bilo da u duhu tog vašeg političkog koncepta i ideologije ovaj amandman i odbijete. Mi bismo ga svakako podržali.
Eto, vaš odnos prema ovom amandmanu i sve ono što smo mogli da pročitamo u ovim obrazloženjima, što nažalost nismo mogli da čujemo od predstavnika Vlade, raspravu o ovim zakonima, o budžetu Republike Srbije pretvara u jednu površnu političku predstavu, nažalost je tako, površnu političku predstavu u kojoj su prisutni samo statisti koji se menjaju, a glavnog glumca nema nigde.
U načelnoj raspravi sam ovde ukazivao na činjenicu da je država kroz ovaj zakon o republičkim administrativnim taksama na jedan način pokazala potpunu neodgovornost. U ovom obrazloženju, odnosno u razlozima za donošenje zakona, kažete da je ovaj zakon neophodno doneti po hitnom postupku, jer u suprotnom onemogućilo bi se usaglašavanje predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama iz nadležnosti republičkih organa i organizacija za čiji rad se taksa plaća, posebno imajući u vidu nadležnosti Republike Srbije koje su prešle na Republiku Srbiju kao državu sledbenicu državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Državne zajednice nema već koliko, SRJ nema već koliko, a vi od 2001. godine pojedine takse i tarife po ovoj osnovi, odnosno definisane kroz ovaj zakon niste tretirali i niste menjali. Postavlja se jedno objektivno pitanje: ko vam na to nije za pravo dao u poslednjih osam godina, koliko činite, kako rekoše kolege, u različitim agregatnim stanjima, vlast i Vladu u Republici Srbiji.
Sada ste se setili da opravdate na ovakav način činjenicu da menjate republičke administrativne takse i opravdanje će se za takav postupak tražiti i objašnjavati zato što je svetska ekonomska kriza, zato što će se preslikati na budžet i na ekonomske prilike u Srbiji i zato što to treba da doprinese boljem punjenju budžeta u vremenu kada će ono objektivno biti dovedeno u pitanje.
To sam rekao u načelnoj raspravi i nije loše da ponovim i sada, neke takse koje se usklađuju na godišnjem nivou niste menjali od 2001. godine.
Pročitao sam i rekao sam tada da ste ih menjali i usaglašavali samo na godišnjem nivou za stopu inflacije. Znate koliko biste novca obezbedili na prihodnoj strani.
Osvrnuo bih se na takse iz dve oblasti, za sada svakako da će biti dosta reči od ponedeljka, kad nastavimo raspravu o amandmanima Recimo, jako su interesantne takse u oblasti koje se odnose na spise i radnje u oblasti prostornog planiranja i izgradnje. Ovo je jedna oblast koja bi trebalo da se u ovoj državi tretira na jedan ozbiljan način zato što se zalažete za evropske standarde i evropske vrednosti.
Mislim da sam napravio neki razgovor sa gospodinom Dulićem, "isprovocirao ga", i rekao je da će država svoj odnos prema ovoj oblasti promeniti u narednom periodu, s obzirom da smo gotovo ne na nultoj, nego ne znam ni na kojoj na minus tački.
Treba da znate i da imate u vidu činjenicu da od svih opština validnu plansku dokumentaciju poseduje jedva 33 ili 34 opštine, od toga 27 njih je u Vojvodini, što svakako kvalifikuje AP Vojvodinu kao naprednu i spremnu da odgovara novim izazovima koji će se pred nas u ekonomskom i u svakom drugom smislu postaviti.
A u centralnoj Srbiji tu dokumentaciju ima samo šest opština. Zbog te činjenice država se odredila da u narednih 18 meseci, odnosno u ovoj i u narednim godinama natera sve opštine da se pozabave planskom dokumentacijom kako bi stvarali dobar politički, privredni, ekonomski i životni ambijent.
Pogledajte kako vi u tom kontekstu reagujete kroz takse. Recimo, imate ovde tarifni broj 167 za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata – 15.500; ili recimo tarifni broj 169, za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje radova po zakonu kojim se uređuje izgradnja objekta – 16.500.
Ovakvim iznosima, čak i oni koji se opredele da u postupak planiranja, projektovanja i izgradnje krenu jednim normalnim, legalnim i legitimnim putem, putem koji je primeren u zemljama evropskog standarda, odnosno u zemljama EU, na ovaj način ih terate da beže iz legalnih tokova. To se onda nastavlja kroz dozvole za izgradnju itd.
Mislim da je trebalo drugačije takse da donesete, niže, kako biste u ovom smislu stimulativno delovali na one koji su prinuđeni ili u obavezi da ove takse plaćaju.
Prokomentarisao bih večeras vrlo kratko samo još jednu taksativnu tarifu, a to je spisi i radnje u vezi sa korišćenjem podataka iz evidencije Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. To je najgori državni organ, odnosno najneefikasniji i najneracionalniji organ u državi Srbiji.
Navodio sam ovde primere njihove neefikasnosti. Postoje čak pojedini predmeti koji više godina nerešeni stoje u toj direkciji. Preko 800 miliona dinara ste iz budžeta Republike Srbije odvojili za tu direkciju u ovoj godini. Recimo, njima ste dali mogućnost da u tarifnom broju 216 naplaćuju takse pripremu i zaključenje sporazuma sa pravnim licem u utvrđivanju udela državne svojine u sredstvima koje koristi, i to pravno lice za velika preduzeća 73.000, za srednja preduzeća 48.000 i obaveze za mala preduzeća 24.440 dinara.
Mislim da je ovo jako loše što je ovoliko, da treba preispitati, ne toliko zbog iznosa, nego zbog činjenice da pravo na ove poreze odnosno na ove takse imaju ljudi koji apsolutno ništa ne rade, ne odgovaraju svojim obavezama i koje objektivno predstavljaju barijeru nekim dobrim namerama, što lokalnim samoupravama, što pravnim licima, što pojedincima koji hoće da koriste određene stvari koje su u svojini države.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, završili smo današnji rad, nastavićemo 19. januara, u ponedeljak, u 10.00 časova.
Gospodine ministre Milosavljeviću, uvažena gospođo Kovačević, gospodine Iliću, hvala vam na učešću u radu.