Dame i gospodo narodni poslanici, svrha svih amandmana koje je podnela SRS na ceo ovaj paket tzv. budžetskih zakona, koji treba da omoguće primenu budžeta za 2009. godinu, jeste ukazivanje na vrlo lošu ekonomsku politiku aktuelne vlade, odnosno na činjenicu da ova vlada nije preduzela adekvatne mere ekonomske politike, kako bi s jedne strane pomogla privredi Srbije da prevaziđe posledice teške ekonomske i finansijske krize koja nas očekuje u 2009. godini, a s druge strane nije preduzela dovoljno adekvatne mere zaštite građana od posledica te krize.
Gospođo Dragutinović, vaša vlada i naravno vaša celokupna vladajuća koalicija EU uglavnom predstavljaju kao zemlju u kojoj teku med i mleko, u kojoj nema onih problema sa kojima se suočavaju zemlje koje nisu članice EU. Na taj način vi pokušavate kod građana Srbije da stvorite jedno lažno uverenje da će moći bolje da žive samo onda kada Srbija pristupi EU.
Razumem da vi ne možete da prihvatite argumente, odnosno da ne želite da prihvatite argumente SRS, ali evo izneću nekoliko činjenica koje vam pokazuju da stanje u EU ni izbliza nije tako sjajno kakvim ga vi predstavljate, a pogotovo nije onako sjajno kakvim ga predstavlja vaš kolega i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je za ovom govornicom, ovako frenetično, egzaltirano pozivao i narodne poslanike i građane Srbije da uđu što pre u EU, kao da taj ulazak u EU zavisi samo od Srbije.
Dakle, Ginter Ferhojgen, komesar EU za industriju, izjavio je za jedan nemački radio da evropska ekonomija tone u recesiju. Evropske vlade, potpuno svesne te činjenice, na samitu EU u novembru prošle godine dogovorile su plan mera koje treba da preduzme svaka vlada kako bi pomogla domaćim privredama da prevaziđu tešku ekonomsku i finansijsku krizu, čije se posledice očekuju u 2009. godini.
Između ostalog, svaka Vlada države članice EU obavezala se da će da neposrednu finansijsku injekciju svojim privredama. Portugal u iznosu od 2,2 milijarde evra, najviše će davati Nemačka 81 milijardu evra.
Dogovoreno je na samitu, gospođo Dragutinović, EU u novembru prošle godine da se izdvaja 1,5% bruto društvenog proizvoda Unije i da to bude usmereno u fond za pomoć posrnulim evropskim privredama. Ubeđen sam da su vama ove činjenice poznate.
Francuski predsednik Nikolas Sarkozi ovih dana izjavljuje, a to rade i njegove evropske kolege, da je spas za evropsku ekonomiju dve mere koje svaka vlada treba da preduzme. S jedne strane to je smanjivanje poreza, a sa druge strane podsticanje javnih radova.
Naravno, vi ste daleko veći ekonomski stručnjak od mene i vi ćete se sigurno složiti sa mnom da ovo nije originalan izum Nikole Sarkozija. Još krajem 20-tih, odnosno početkom 30-tih godina prošlog veka takva politika sprovodila se da bi se prevazišla ona predratna ekonomska kriza od 1929. do 1932. godine i, kao što ste vi sada dobro primetili, to su mere ekonomske politike čuvenog ekonomskog teoretičara Džona Majnarda Kejnza.
Sada se ovde postavlja pitanje, ako tako rade vlade EU, a ova vlada barem deklarativno tvrdi da se zalaže za ulazak Srbije u EU, onda se postavlja jedno pitanje: zašto se tako ne ponaša ova vlada? Dakle, potpuno mi je jasno zašto ne želite da prihvatite argumente SRS. Mi smo stranka mračnih 90-tih, učestvovali smo u svim nedaćama i nevoljama srpskog naroda, mi smo krivi što su uvedene sankcije, što je došlo do bombardovanja itd. Vi ste potpuno nevini.
Jasno mi je zašto ne želite da prihvatite argumente SRS, ali ne mogu da razumem ako ste zaista takvi Evropejci, kakvima se predstavljate, zašto onda ne uvažite argumente koji dolaze od vaših evropskih kolega. Šta radi vaša vlada? Između ostalog vi povećavate akcize na pivo, benzin i na cigarete.
Naravno, jasno mi je zašto to radite. Ona rupa u budžetu od 250 do 300 miliona evra, koja se napravila zbog jednostrane primene prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, mora nekako da se popuni, pa to mislite da učinite povećavanjem akciza.
Evo, ovih dana u Velikoj Britaniji njihovi ministri najavljuju da će se smanjiti porez na dodatu vrednost sa 17,5% na 15%. Vi ste neki dan izjavili da ova vlada namerava da ga poveća. Sada ću vam objasniti da ste rekli, možda vas novinari nisu adekvatno interpretirali, uglavnom vi ste rekli da ova vlada namerava, odnosno da razmišlja o tome da se poveća PDV, što je naravno naišlo na negativna reagovanja, pre svega, u stručnoj javnosti.
I onda se vaš državni sekretar, ako se ne varam, gospodin Ilić, mislim da je vaš sekretar, dosetio kako da vas odbrani, pa je rekao da vi jeste pričali o mogućem povećavanju PDV-a, ali da ste to dopuštali samo kao neku teorijsku mogućnost.
Dakle, vi ipak dopuštate, razmišljate o tome da se poveća PDV, a vaše britanske kolege razmišljaju ne da se poveća, nego da se smanji. Sada kada pogledate, ova vlada koja je navodno evropska, demokratska, koja vodi zemlju u evroatlantske integracije, radi sve suprotno od onoga što rade vlade države koje su već članice EU, odnosno vlade države koje su osnovale EU.
Mi smo ovde neki dan pričali, gospođo Dragutinović, o Zakonu o porezima na imovinu i mi smo vam dokazali za skupštinskom govornicom da te poreske olakšice koje ste vi najavljivali važe samo za bogatije slojeve srpskog društva. Za siromašne, ne da nema poreskih olakšica, nego i ove postojeće ukidate. Dakle, opet se ponašate suprotno kako se ponašaju vaši partneri i vaše kolege u EU.
Ova vlada očigledno nema nameru da teret ekonomske krize podjednako rasporedi na sve slojeve društva, pre svega na sebe, ova vlada će ceo teret ekonomske krize ili barem 90% tog tereta da prevali na leđa malog običnog čoveka.
Mislim da se, gospođo Dragutinović, u tome potpuno slažemo. Da je to tako vidi se da niko iz ove vlade nije rekao ni na jednom mestu da će biti javnih radova u Srbiji, da će doći do smanjivanja poreza. To najavljuju vaše kolege iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Španije, Italije, Portugalije.
Nijedan ministar u Vladi Srbije nije rekao - ljudi, teška je kriza, nije prvi put u svetskoj ekonomiji, ponašaćemo se onako kako su se ponašali neki drugi ljudi u sličnim situacijama. Dakle, pre svega ćemo se orijentisati na javne radove. A Vojislav Šešelj, da vas samo podsetim gospođo Dragutinović, još početkom 90-tih godina kada je Srbija zapadala u veliku ekonomsku krizu i hiperinflaciju, nudio je jedno od rešenja baš podsticanje javnih radova.
Koridor 10, jesu li javni radovi vezani samo za koridor 10? Verovatno nisu. Od tog koridora 10 pitanje da li će nešto biti? Dobro, lično bih voleo da bude i da građani Srbije žive bolje u 2009. godini, ali ovo što sada čini ova vlada ne čini nekim me velikim optimistom.
Gospođo Dragutinović, sada da kažem nekoliko rečenica vezano za amandman koji je podneo kolega iz DSS. Mislim da je amandman potpuno umesan i da ga treba prihvatiti.
Dakle, amandmanom se u članu 25. predviđa da se na rešenje po zahtevu za upis u registar zadužbina fondacija i fondova plaća administrativna taksa u iznosu, umesto 8.730 dinara, kako ste predložili vi u Vladi, da to iznosi 3.500 dinara.
Mislim da je ova cifra od 3.500 dinara daleko primerenija. Mislim da bi Vlada na ovaj način pokazala da joj je stalo da se u srpskom narodu, uopšte kod građana Srbije obnovi duh zadužbinarstva koji je nekada postojao.
Vi, gospođo Dragutinović, kao jedna umna žena, kao intelektualac, siguran sam da znate da su mnoge kulturno-umetničke i naučne tekovine srpskog naroda u stvari zadužbine velikih ljudi. Činjenica je i mislim da ćete se složiti sa mnom, da je taj duž zadužbinarstva danas na početku 21. veka dobrim delom zamro.
I danas ima bogatih ljudi, ali danas bogati ljudi sve manje ulažu u crkve, manastire, biblioteke, univerzitete, škole, bolnice itd. Danas dobar deo bogatih ljudi u Srbiji, od kojih su neki na sumnjiv način stekli svoj kapital, svoj kapital ulažu u robne kuće, velike markete, kupovinu političkih partija, pravljenje političkih partija itd.
Mislim da bi ovakvom merom, smanjivanjem administrativne takse za upis u registar zadužbina, fondacija i fondova, ova vlada na neki način pokazala signal, odnosno poslala poruku građanima Srbije da treba obnoviti duh zadužbinarstva i da Vlada Srbije na tome aktivno radi.
Dovoljno je, kao što je rekao i kolega Radulović, prođite samo ulicama Beograda, mnoge zgrade u kojima su danas smeštene važne državne, naučne, umetničke i kulturne institucije, u stvari su zadužbine velikih ljudi, Ilije M. Kolarca, Kapetana Miše itd.
Danas, činjenica je, takvih ljudi je sve manje i mislim da bi Vlada prihvatanjem ovog amandmana na neki način pristala na to da se u Srbiji ponovo obnovi taj duh. Da vas podsetim, u vreme kada su bogati Srbi deo svog kapitala ulagali u nauku, u umetnost, u duhovnost, Srbija je napredovala. To je vreme kraja 19. i početka 20. veka, vreme najvećeg procvata srpske države.
Otkako su u Srbiji, to moram da kažem kao verujući čovek, otkako je zavladao duh jednog agresivnog materijalizma, bezverja itd, otkako se sve meri novcem i otkako se taj novac ulaže isključivo u materijalne, a ne u duhovne vrednosti, Srbija je počela da propada. Budući da znam da u Vladi Srbije takođe sede ljudi koji otprilike misle kao i mi, mislim da bi bilo dobro i korektno sa vaše strane da prihvatite ovaj amandman.
S druge strane, gospođo Dragutinović, nije mi jasno zašto ne prihvatate amandman kolege Radulovića da se na prevoz nuklearnih sirovina i materijala preko granice, odnosno preko teritorije Republike Srbije, umesto ove smešno male takse od 9.430 dinara, plaća iznos koji je predložio kolega Radulović, a to je 174.580 dinara.
Vidite, gospođo Dragutinović, zaista paradoksalna rešenja. Da bi neko upisao svoju zadužbinu u registar zadužbina, fondacija i fondova, on mora da plati po vašem predlogu 8.730 dinara, a da bi prevezao, uvezao, tranzitovao ili izvezao nuklearne sirovine i nuklearni materijal preko granice, odnosno preko teritorije Republike Srbije, plaća samo malo veći iznos od 9.430 dinara.
Zaista, potpuno neuporedive stvari, na jednoj strani zadužbine, nauka, umetnost, kultura, apsolutno u skladu sa načelima zaštite životne sredine, na drugoj strani jedan prilično opasan i rizičan transport, apsolutno štetan po životnu sredinu, koji nosi u sebi mnogo rizika, vi to taksirate gotovo istovetnim iznosom.
Ako ste zaista odani zaštiti životne sredine, ako je zaštita životne sredine jedan od principa na kojim počiva EU, zašto to ne implementirate u naše zakonodavstvo. Znate šta će se desiti, gospođo Dragutinović? Svaki tajkun, svaki mafijaš, svaka kompanija sa zapada kojoj bude palo na pamet da manipuliše nuklearnim otpadom ići će baš preko Srbije. Zašto? Zato što ova vlada stimuliše takav transport. Umesto da ga destimulišete, da odredite izuzetno visoke takse... Ne morate da mi pomažete, još uvek imam dobar glas i mogu sam da se izborim sa grajom. Imam još vremena i završavam za nekoliko sekundi.
Dakle, gospođo Dragutinović, vi na ovaj način pomažete transport nuklearnog otpada preko Srbije. Samo da vas podsetim, zahvaljujući činjenici da je NATO, a vi, ne vi lično, nego neki iz vaše partije doživljavaju NATO kao velikog prijatelja Srbije, 1999. godine izvršio agresiju na SRJ, tone i tone nuklearnih projektila bačeno je na Srbiju, sa osiromašenim uranijumom.
Sve je veći broj ljudi, žena, dece svih uzrasta, svih dobi, koji boluju od raznih malignih oboljenja. Zar nije normalno, gospođo Dragutinović, da u toj situaciji vi učinite sve što jedna ozbiljna vlada može da učini, da destimulišete transport nuklearnog otpada. Ne, vi ga još podstičete.
(Predsedavajući: Minut.)
Vi istu taksu ćete da naplaćujete čoveku koji hoće da upiše svoju zadužbinu u registar i nekom ko zna kome belosvetskom mafijašu i kriminalcu koji bi hteo da transportuje nuklearni otpad preko Srbije. Zaista, gospođo Dragutinović, ako je i od ove vlade, mnogo je.