Na današnjem dnevnom redu je izbor delegacije u međunarodnim parlamentarnim organizacijama. Ipak, treba nešto na samom početku reći o važnosti učešća u međunarodnim parlamentarnim organizacijama.
Svaka država ima aktivnu vladinu diplomatiju, jer su u pravnom sistemu većine država spoljni poslovi vezani za izvršni organ vlasti, za vladu i vlada obavlja tu vrstu posla u svojim svakodnevnim aktivnostima. Zato postoji Ministarstvo za inostrane poslove i na taj način država štiti svoj interes u međunarodnim odnosima.
Postoji još jedan način kako treba i mora da se štiti interes države u međunarodnim odnosima, a to je tzv. parlamentarna diplomatija. Ona je nešto složenija, kompleksnija pojava nego kada je u pitanju obična vladina diplomatija koja je često jednosmerna i u političkom smislu i, praktično, predstavlja isključivo rezultantnu odnosa u vladajućoj koaliciji ili predstavlja vladajuću političku grupaciju i zastupa te interese i onih građana koji su te stranke birali, a parlamentarna diplomatija je složenija u tom smislu što se u većini međunarodnih parlamentarnih organizacija podrazumeva da je učešće u tim organizacijama proporcionalno strukturi parlamenata domicilnih zemalja.
To znači da će Parlament Srbije, odnosno u svim parlamentarnim organizacijama u kojima mi učestvujemo, biti predstavljen proporcionalno političkom učešću stranaka u samoj Skupštini.
Zašto je to značajno? Nije značajno samo za nas, značajno je i zbog onih sa kojima sarađujemo i sa kojima stupamo u kontakt prilikom učešća na takvim skupovima, jer ćemo biti u prilici, na primer, da na nekom međunarodnom forumu u nekoj međunarodnoj organizacija koja ima svoju parlamentarnu skupštinu, da razgovaramo i sa predstavnicima ne samo poslanika vladajuće strukture u tim zemljama, nego i sa opozicionim poslanicima. Često je to veoma značajno, jer će možda mnogi od tih opozicionih poslanika sutradan na izborima u tim konkretnim zemljama biti deo vladajuće garniture.
Tako je moguće razgovarati vrlo otvoreno i normalno o svim stvarima sa britanskim konzervativcima, koji nisu na vlasti u Velikoj Britaniji, jednako kao i sa laburistima, otvoriti različita pitanja koja se tiču interesa naše države, pre svega, jer mi predstavljamo našu državu kroz naš parlament. Na taj način se odvija ta fina parlamentarna diplomatija.
Da bi ljudi mogli to bolje da shvate, naročito oni koji gledaju ovu skupštinu, mora da se kaže da ta parlamentarna diplomatija nije jalova. Da je to jalov i zaludan posao, ne bi se u sekretarijatima i po poslaničkim grupama tih parlamentarnih skupština tražili ljudi koji podnose različite izveštaje, usvajaju se rezolucije i odluke, ako te rezolucije i odluke nemaju ama baš nikakvog uticaja na diplomatske odnose i međunarodni položaj zemalja o kojima je reč, pogotovo onih zemalja koje su članice određenih organizacija.
S tim u vezi, kada da čak i nismo članica, u punom smislu reči, jedne organizacije, ali smo pridružena članica Parlamentarne skupštine neke od tih organizacija, kao što je slučaj sa NATO paktom, tamo se ne ide da bi naši poslanici uživali u okolnosti da se nalaze na jednom skupu koji je, zapravo, pod okriljem tog atlantskog saveza, nego upravo zbog toga što tamo imamo prilike da se sretnemo sa onim poslanicima koji reprezentuju zemlje koje su članice tog severnoatlantskog saveza, a sa kojima se mogu razmeniti mišljenja o različitim pitanjima, pa i o međunarodnopravnom položaju naše zemlje i drugih država.
Najznačajnija od tih organizacija je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, zato što je to najstariji evropski savez tog tipa, okuplja 46 zemalja članica, u ovom trenutku. Mi smo od 2003. godine punopravna članica Saveta Evrope, učestvujemo u radu komiteta ministara preko Ministarstva inostranih poslova, a na parlamentarnom nivou učestvujemo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Postoji još niz institucija Saveta Evrope koje deluju, kao što je Sud za ljudska prava, to je svima već poznato do sada, kao što je Komesar za ljudska prava, to je izuzetno značajna institucija, jedna institucija koja objedinjava značaj Komiteta ministara i Parlamentarne skupštine, čije je sedište u zgradi Parlamentarne skupštine, generalni sekretar Saveta Evrope. Trenutno je to Britanac Teri Dejvis, uskoro će to biti neko drugi.
Zašto je za nas značajno da učestvujemo u tim organizacijama? Maločas sam rekao, tamo se donose nekakve odluke, tamo se vodi debata ne debate radi, nego radi izvođenja određenih zaključaka koji svaki po sebi može da vrši odgovarajući pritisak na države članice i na druge međunarodne subjekte i da na neki način modelira tekuću politiku.
To je bio, zapravo, ključni razlog zbog čega su neki parlamentarci, rukovođeni interesima sopstvenih država, jer su bili deo vladajuće garniture, pokušavali u više navrata da raspravljaju u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope o Kosovu i Metohiji. Ti pokušaji su uvek išli kao neka vrsta napada na integritet naše države i mi smo do sada uvek, nažalost, bili u prilici da se od tog napada branimo.
Kada pogledate koliko zemalja, koje učestvuju u Savetu Evrope, zastupa stanovište nezavisnog Kosova ili krajnje indiferentno stanovište prema našoj potrebi da branimo svoj integritet, onda dolazite do zaključka da je vrlo moguće da na svakoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope lako prođe bilo kakva rezolucija ili, ne daj bože, preporuka koja ima obavezujuću snagu prema Komitetu ministara, kojom bi se, praktično, naša zemlja obavezala, kao članica te organizacije, na postupanje suprotno našim interesima.
Naša obaveza je da pokušamo da se suprotstavimo tako nečemu i u protekle dve-tri godine smo to, bez imalo lažne skromnosti, vodeći tu delegaciju, uspešno činili. Svaki takav nasrtaj smo, delujući amandmanima i pripremajući ga brižljivo, kroz rad na komitetima, kroz lobiranje, kroz poslaničke grupe i učestvovanje na sastancima predsedništva ili tzv. biroa tih grupa, uspeli da blokiramo i da izmenimo najteže delove teksta koji su pripremljeni za nas, kroz amandmane.
Ono što do sada nismo uspeli da uradimo, jer je to bilo jako teško, nismo uspeli da plasiramo svoj tekst rezolucije koji bi nam potpuno odgovarao, jer je u tom delu bilo nemoguće naći toliko širok konsenzus da bi se ta stvar na taj način obavila, jer jedna diplomatija, i parlamentarna i ova vladina diplomatija, zavise jedni od drugih.
Oni koji smatraju da nam parlamentarna diplomatije nije neophodna, to su isti oni koji tako misle, koji misle da je Parlament crna rupa, da je ovo nešto nepotrebno za građane, da treba uzeti motku i pomlatiti sve one koji ovde sede, iako je u pitanju najviši organ zakonodavne vlasti, često i mi sami neki put, svojim ponašanjem, što moramo da priznamo sebi, tome malo doprinosimo. Bez obzira na sve to jadna je ona država u kojoj je moguće i dopušteno da, oni koji vladaju medijskim prostorom, često potpomognuti s naše strane, stvaraju sliku o jednoj veoma značajnoj državnoj instituciji kakav je Parlament, kakva je sada Vlada, koja već godinama vlada u javnosti, kako tome doprinosimo? Na različite načine.
Današnja sednica, način na koji smo danas počeli raspravu jeste svakako jedan negativan doprinos, ali kada uđete u jednu diskusiju, kad uđete u jednu polemiku oko nečega što nije dobro, imate samo dve mogućnosti: jedna je da ćutite i da pustite da oni koji krše pravila ili ne rade dobro to rade bez ometanja, da bi se stvorio utisak nekog jedinstva ili mira u Parlamentu, a druga je mogućnost da se reaguje, da se kaže šta nije bilo u redu i da probamo svi zajedno to da popravimo.
Ova priča oko međunarodnih delegacija, upravo zbog proporcionalnog sastava, jeste značajna da bude završena konsenzusom poslaničke grupe u parlamentu. Zato smo pre tri-četiri meseca počeli da razgovaramo, ako se sećate, napravili smo neki predlog.
U međuvremenu je došlo do određenih problema vezano za strukturu Parlamenta, ne bih to ponavljao, neki prethodnici su o tome govorili, i došli smo u situaciju da izgleda kao da za to nema rešenja. Ukazivali smo, kao opozicija, DSS naročito i druge poslaničke grupe, mislim da je LDP, takođe, ukazivala vrlo istrajno, da je zapravo odgovornost onih koji se legitimišu sa brojem od 126 poslanika najmanje, da to pitanje reše.
Sad smo došli u jednu komplikovanu situaciju, ne samo kada je reč o Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, nego i drugim parlamentarnim skupštinama, naročito kada je reč o Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, da budemo blokirani u mogućnosti da tamo reagujemo i da radimo. Tamo se neke stvari dešavaju koje su u toku i tiču se interesa države. Na današnjem sastanku Političkog komiteta, koji se dešava u sklopu prve sesije januarske Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na dnevnom redu je KiM. Izvestilac je Bjorn fon Sidov, socijalista iz Švedske. Za to smo znali i ranije. Dobili smo za to pisano obaveštenje. Obaveza ovog parlamenta, bez obzira na unutrašnji sukob koji se ne da razrešiti u odnosu na Poslovnik, to pitanje je moralo biti prevaziđeno.
Šta se dogodilo u međuvremenu? Da bi se problem rešio, predsednica Narodne skupštine je u dva navrata uputila pismo Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, upozorila ih da mi nismo, u skladu sa svojim pravilima, još uvek utvrdili nov sastav delegacije, ali je zamolila u dva navrata Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope da uvaži kontinuitet dosadašnjih članova koji su još uvek u Parlamentu, kako ne bismo izgubili kontinuitet u poslu. Jedno pismo je bilo u oktobru, drugo pismo 16. januara ove godine.
Zatim, verovatno samo iz političkih razloga koji su domaći marifetluk, dolazi do toga da naša parlamentarna delegacija, ovako kako je predsednica skupštine, predočena Parlamentarnoj skupštini, ne otputuje danas i verovatno neće ni moći da otputuje ovih dana i mi time propuštamo jednu sesiju, koja može po više osnova da bude važna za nas.
Argument koji se ovde danas čuo, da na toj sesiji, plenarnoj sednici, nema nešto zanimljivo za nas, govori ili o neupućenosti onoga ko je tako nešto izgovorio, ili, sad mi i gospođa Nada Kolundžija kaže –nema na dnevnom redu, neupućenosti i nepoznavanju pravila i načina rada Parlamentarne skupštine. Dozvolite da objasnim o čemu se radi. Ako nešto nema na agendi Parlamentarne skupštine u sesiji od ponedeljka do petka na plenarnom zasedanju, to ne znači da nema na komitetima i da određene odluke nisu u progresu. Te odluke se pripremaju za Parlamentarnu skupštinu koja može biti u aprilu.
Da bi se bilo šta izglasalo što mi želimo, to ponavljam još jednom, to ljudi moraju da shvate, da bi se bilo šta sprovelo od onoga što želimo tamo da sprovedemo, moramo učestvovati na komitetima, jer komiteti pripremaju odluke o kojima se 99,9% glasa na Parlamentarnoj skupštini, kako su izglasane na komitetima. Izuzetno je teško izglasati nešto drugo na parlamentarnoj skupštini u odnosu na ono što je prošlo na komitetu. To morate da shvatite. To je nama uspelo u par navrata i zato smo bili označeni u Parlamentarnoj skupštine Saveta Evrope, maltene kao čudo, u prethodnom sazivu. To je ono što smo imali ispred nas.
Šta se htelo u petak? U petak ste hteli da ova delegacije ne otputuje sa obrazloženjem da je nema, da ne postoji, zbog toga da bi se rešio jedan sukob u Parlamentu koji tinja već mesecima i smatrali ste, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, pre svega iz DS, da je to dobar metod jer ima uporište i u Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije gde se kaže da delegacije bira Skupština. To nije sporno, ali se kao sporno javlja – šta učiniti u praktičnom smislu u odnosu na veliki gubitak koji ćemo imati danas?
Moram da vam saopštim sada saznanje do kojeg sam došao pre nego što sam se javio za reč i ono potiče iz Sekretarijata Parlamentarne skupštine Savete Evrope koji će baciti drugačije svetlo na našu diskusiju i razgovore narednih sati, a to je da je Parlamentarna skupština danas u 12.00 časova odreagovala na pismo Slavice Đukić-Dejanović od 16. januara ove godine i verifikovala mandate dosadašnjoj delegaciji u sastavu: Miloš Aligrudić, predsednik, šef delegacije, gospodin Dragoljub Mićunović DS – član, gospodin Miloš Jevtić DS –član, gospodin Tomislav Nikolić SNS – član, gospodin Dragan Todorović SRS – član, gospodin Željko Ivanji G17 plus, sedmo mesto upražnjeno, dva upražnjena mesta na zameničkim mestima, gospođa Donka Banović DSS, Nataša Jovanović SRS, Vjerica Radeta SRS, Nataša Vučković DS i gospođa Elvira Kovač iz SVM.
Odmah ću reći da ovaj sastav ne odgovara stanju poslaničkih grupa i legitimitetu u Skupštini Srbije. To je istina. Ovaj sastav ne može da reprezentuje za ovaj saziv Narodne skupštine Parlament Srbije u Parlamentarnoj skupštine Saveta Evrope prema našim unutrašnjim pravilima i prema logici, ali u sukobu između te činjenice i činjenice da vladajuća koalicija, opet sa te iste strane, nije bila u stanju da obezbedi tri meseca glasanje za normalnu delegaciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ovo je bio jedini korak koji smo mogli da učinimo da bismo tamo zaštitili interese države, jer tamo niko ne pita kakva je naša procedura glasanja. Tamo niko ne pita da li je naša procedura glasanja takva da glasamo javno, tajno, da li nam treba više od pola prisutnih, manje od pola, da li predsednica Parlamenta samovlasno to radi, kao što je nekad radio Dragoljub Mićunović u Saveznom parlamentu.
Njima je važno da dobiju obaveštenje. Državi je važno da ima kontinuitet posla tamo, a nama narodnim poslanicima je važno, za šta ima vladajuća koalicija obavezu, da što pre, juče, a ne danas, izglasamo novu delegaciju Parlamentarne skupštine SE. A, gospođo Kolundžija, vi možete ovde, ako to ne učinite smatraću vas krajnje malicioznom, potvrditi sledeću stvar – šef Poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić, tj. moja malenkost, u poslednja tri meseca je u više navrata kod vas i Slavice Đukić-Dejanović insistirao da se ovo nađe na dnevnom redu.
U više navrata sam vam saopštio da smo spremni, bez obzira na razloge kojih se drži SRS, koji mogu biti principijelni, zakoniti itd, samo da ne bismo ispustili kontinuitet, da glasamo za predložene liste koje je predložila Slavica Đukić-Dejanović, pa makar i preglasavali SRS.
To je nešto što sam otvoreno rekao. Sada za govornicom vam to javno kažem.
Pitam vas, šta vam je trebalo tri ili četiri meseca da se ovo nađe na dnevnom redu? Došli smo u situaciju da zahvaljujući ponašanju, pre svega, gospodina Mićunovića i Slavice Đukić-Dejanović, raspravljamo o njihovoj odgovornosti ili neodgovornosti u postupcima, do loših ili teskobnih rezultata za državu Srbiju, do kojih dolazimo u ovom trenutku, zbog našeg neučešća na Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope i dolazimo do toga da u ovom trenutku DSS ne može da se složi ni sa sastavom.
Kako posle svega što se desilo, kako posle toga što sam bio obavešten pre neki dan kako je gospodin Mićunović glasao u januarskom zasedanju, kada je bilo reči o lordu Džonstonu, kako sada posle toga možemo tako lako preći preko činjenice da ta osoba treba da bude šef delegacije. Da se razumemo, DSS to mesto ne pripada. Mi ga ne tražimo. Smatramo da to mesto pripada najvećoj političkoj stranci vladajuće koalicije. Ako želite to će biti bilo ko koga vi odredite, pa makar i gospodin Mićunović. Druga je stvar da li ćemo mi pod ovim okolnostima za to glasati ili ćete vi većinom glasova doneti tu odluku. To nije problem. Nikada neće ni biti. (Aplauz.)
Postavlja se pitanje krajnje moralne prirode. Ako neko za preporuke koje su obavezujuće u Savetu Evrope, koje je predložio lord Rasel Džonston, glasa uzdržano, a britanski poslanici glasaju protiv, o čemu postoji listing Saveta Evrope, ako poslanici DS ne učestvuju na delovima tog glasanja tako što uopšte nisu stavili kartice u svoje poslaničke jedinice u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope, onda se postavlja pitanje – da li to možemo da vežemo za tzv. državnu politiku, kontinuitet državne politike koju ima DS. Naravno da ne možemo. (Aplauz.)
Da li to ima veze sa ponašanjem Borisa Tadića i Vuka Jeremića danas? Da li to ima veze sa prihvatanjem Euleksa na teritoriji Republike Srbije, jer jedan od tih amandmana, protiv koga smo svi bili čak i članovi G17 plus, a Mićunović je bio – za, jeste bio da se misija EU implementira na teritoriju Srbije. Dogovorili smo se da svi budemo protiv tog amandmana. Gospodin Mićunović je bio za. Nisam to video, tek mi je kasnije skrenuta pažnja na to i juče, prekjuče, sam skinuo listing. Video sam kako je glasanje izgledalo.
Dame i gospodo, na ovaj način ne možemo rešiti probleme države Srbije. Svakako, gospodin Mićunović će biti šef delegacije. Većina će to izglasati, ali vi morate da se zamislite nad tim, kako ste i na koji način radili, koliko je čije prisustvo bilo na tim sednicama? Koliko su pojedini članovi delegacije, uprkos njihovom verbalnom zalaganju za jedinstvo, realno radili? Kako izgleda i to ćemo, takođe, skinuti, te listinge, prisustvo na Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope? Kako izgleda angažovanje pojedinih poslanika? Gde se oni nalaze pet dana sesije u Strazburu, od ponedeljka do petka? Da li se nalaze u zgradi Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope ili su na nekom drugom mestu?
Za pojedine se da lako utvrditi da nisu prijavljivani pre i popodne i da nisu učestvovali u sesijama i ubacivali kartice. Ako mislimo da je parlamentarna diplomatija nešto što je znak jednakosti sa crnom rupom, kako se govori u medijima, i ako mislite da je to ništa, onda možemo da se ponašamo kako god želimo. Mislim da je to značajno.
Ne bih se opredelio da budem parlamentarac ni u prošlom sazivu, a mogao sam u dogovoru sa svojom političkom strankom da budem na nekom drugom mestu, da sam verovao da je ovo crna rupa. Niko ne bi nikada želeo da sedi u nekoj u crnoj rupi, nego sam ovo radio iz sopstvenih uverenja. Sve što smo radili u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope, bar neki, radili smo iz svojih dubokih uverenja i zato smo imali opipljive rezultate. Svaki akt koji smo preuzeli tamo i svaku akciju koju smo preduzeli sa tim u vezi imala je samo jedan jedini cilj – da se rezultati ostvare. Do njih je i došlo.
Pozivam vas da kada budete glasali za ove delegacije, kakav god sastav izglasate, a voleo bih da se izglasaju što pre, ako mogu i danas, iako to može da bude moj apel svima u ovoj našoj skupštini, da učinimo napor da to završimo, bilo bi jako dobro da to uradimo, ali onda moramo da vodimo računa o tome da se taj posao obavlja prilježno u jednom našem relativnom dogovoru između svih nas, da se identifikuju državni interesi i da znamo šta tamo radimo, a ne da situacija bude kao što je sada ili kao što se pokazala u petak prošle nedelje. Hvala vam. (Aplauz.)
