Gospođo Čomić, pozivam se na član 104. i molim vas da se u danu za glasanje gospođi Nadi Kolundžiji izrekne opomena za ovo što radi i kako vrši opstrukciju rada Narodne skupštine. Sada ću da objasnim o čemu se radi.
Znate, nešto postoji kao prethodno pitanje i ono mora da se reši. Naravno, rešava se u institucijama sistema.
Samo da vas podsetim, institucije sistema su bile i 2006. godine, pa je neko pitanje bilo rešeno, pa onaj ko nije bio zadovoljan rešenjem tog pitanja doveo je Gonzalesa, pa smo onda čuli velike priče o tome da je demokratija procedura, pa smo sada saznali da je to pravo apsolutne većine, pa smo onda preživljavali svih ovih osam godina procvata demokratije i tu vrstu primitivizma da nam se predstavlja da je velika demokratija kada se glasa iz Bodruma, kada se glasa iz Soluna, kada se otimaju mandata čitavoj poslaničkoj grupi i saznali smo da se demokratija krije u interesima nečega što je personifikacija demokratskog autoriteta.
Tako smo saznali da je nastala individua, amebe, demokrate itd.
Ovde nam se demokratski parlamentarno predstavlja samo ono što je interes jedne male grupe ljudi, koji kažu da su po opredeljenju demokrate, po ideologiji socijalisti, kada dođu u selo onda su patriote, kada dođu na B92 onda su evropejci. Na svakoj lokaciji imaju odgovarajući priču kojom žele da prikriju suštinu kako bi ostvarili svoj goli politički interes, koji nema veze ni sa Ustavom, ni sa zakonom ni sa Poslovnikom.
Ovde se radi o jednoj velikoj manipulaciji. Jedan čovek želi da bude šef delegacije i potreban mu je novi sastav te delegacije. To je prava suština. Neko ovde želi da održi nešto što je nelegitimno. Namerno neću da ulazim u tu temu, za tu temu sam vam pripremio elaborat. Na vašem sajtu Narodne skupštine stoji nešto suprotno od onoga što tvrdi gospođa Nada Kolundžija. Zar je moguće da ne znate strukturu Narodne skupštine, ne znate informacije, ne znate obaveštenja koja šalje Narodna skupština?
Da li ste shvatili šta piše u uverenjima o izboru za narodne poslanike nekih ljudi, sa koje liste su izabrani, koju ideologiju treba da predstavljaju? To vas ne interesuje, jer vam završava posao, a vaš posao sada jeste očuvati konfuziju u Srbiji. Saučesnici ste svega onog najgoreg što se dešava u ovom narodu. Vi ovo stanje tako i održavate.
Aligrudić kaže da je vrlo važna tema na Političkom komitetu. Izlazi čovek iz DS i kaže – nema veze, pusti to, veži mački o rep, to možemo i sutra, možemo i prekosutra.
Zna se koja je snaga prisutna u Narodnoj skupštini. Poštujte tu snagu, poštujte volju birača, poštujte glas svakog birača. Mi ne tražimo 127 mandata, tražimo samo ono što su građani na izborima rekli da pripada SRS i drugih problema nema, ali vi ne dozvoljavate da se realizuje izborna volja građana.
Nemamo šerpe, nemamo pištaljke, ne palimo Skupštinu, za razliku od vas, vi sve to radite i predstavljate da je to izvor demokratije. (Aplauz.)

Nema povrede člana 104. u izlaganju narodne poslanice Nade Kolundžije, ona je izrekla istinitu tvrdnju, da svi narodni poslanici imaju potvrđene mandate i da ne postoji nelegitimna situacija u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a da svi oni poslanici koji imaju potvrđene mandate imaju sva prava i obaveze koje iz potvrđenog mandata narodnog poslanika kao statusa proističu.

Da li želite da se Skupština izjasni o vašoj primedbi za povredu Poslovnika? (Ne.)

Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovane kolege narodni poslanici, građani Srbije, evo još jednog dokaza nakon izlaganja gospođe Kolundžije da je za sve što se u državi dešava, pa i za elementarne nepogode, kriva SRS.
U ovoj državi imamo Ustav i zakon i imamo šefa Poslaničke grupe ZES-a, ili kako se to nekada zvalo DOS-a, u stvari isto, sada je to Nada Kolundžija i ako stavite na tas vage Ustav i zakon, sa jedne strane, i stavite Nadu Kolundžiju kao ime i prezime i predstavnika te poslaničke grupe, uvek će da pretegne Nada Kolundžija. Nekada je to bio neko drugi na njenom mestu, nema veze koje je ime i prezime i koja je osoba, ali da li je moguće da iznad Ustava i zakona može da bude šef Poslaničke grupe vladajuće većine.
Sećate se šta ste sve radili od 2000. godine, da ne ponavljam ovo što su moje kolege govorile, počevši od kriznih štabova i paljenja i svega ostalog, pa krađe mandata, pa izbacivanje poslanika DSS, pa smo u jednom momentu, zahvaljujući takvoj demokratiji, ako se sećate, imali preko 300 poslanika koji su bili ovde u Parlamentu, glasanje iz Bodruma, pa posle predsednik vaše stranke izađe i kaže – izvinite, to je istina, u pravu ste bili, ali to je naknadna pamet, pa će taj biti kao partijski kažnjen.
Šta od toga imamo ako je prošao neki zakon koji nije trebalo da prođe? Nije li to zloupotreba, nije li to krivično delo?
Molim vas, gospođo Kolundžija, nemojte da prejudicirate stvari, mi još nismo prešli na prvu tačku dnevnog reda. Vi ste apsolutno u pravu kada govorite o tome, ali mi sada govorimo o prethodnim pitanjima, o onome što se desilo do dana današnjeg dok nismo otvorili ovu prvu tačku dnevnog reda.
Kada otvorimo tu tačku dnevnog reda, nemojte vi da budete glasnogovornik iz SRS-a, mi ćemo da kažemo zašto neko može ili zašto neko ne treba da bude predstavnik naše delegacije u međunarodnim institucijama.
Sada još uvek govorimo o nepravilnostima čiji ste vinovnik vi, odnosno predsednik Odbora za inostrane poslove, koji naravno radi samo ono što se poslanička većina dogovori. Nemojte da zamenjujete teze, molim vas.
Dakle, ostavite nam vreme, kada budemo počeli da govorimo o prvoj tački dnevnog reda mi ćemo da kažemo šta imamo, a vi, mislim, po tom pitanju treba da date samo odgovor, a najbolje bi bilo da delujete u skladu sa Ustavom i zakonom, kako bi se u ovoj državi poštovao Ustav. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, pravo na repliku.

Gospođo predsedavajuća, hvala.
Uvaženoj koleginici gospođi Kolundžiji, za koju intimno zaista smatram da vrlo razume demokratske principe, makar ne izgovarala to jasno i glasno vrlo često zbog političkih stavova stranke kojoj pripada, dakle, 11. maja 2008. godine, gospođo Kolundžija, na parlamentarnim izborima učestvovala je SRS, predala je Izbornu listu SRS dr Vojislav Šešelj i osvojila 78 mandata, na osnovu svoje ideologije i svog političkog programa.
Dakle, ukoliko mi kažete da je Napred, Srbijo kao grupa građana, Srpska napredna stranka, učestvovala na majskim izborima 2008. godine, onda ću ja i te kako podržati tezu u kojoj vladajuća većina, odnosno demokratska vlast u Srbiji, nasiljem provodi ovde u Parlamentu potpuno nelegitimno stanje.
Drugo, još jedan argument u prilog moje replike, a opet u kontekstu svega ovoga što se orkestrirano vodi protiv SRS. Godine 2009, 19. januara, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije u svojstvu ovlašćenog lica SRS-a dostavljene su ostavke Igora Bečića, Veroljuba Arsića, Jelene Budimirović. Oni su u skladu sa članom 102. Ustava stav 2. neopozivo stavili svoje mandate narodnih poslanika na raspolaganje SRS-u, na čiji predlog su izabrani za narodne poslanike. Izjavama su ovlastili SRS da o njihovim mandatima odlučuje potpuno.
Pravo na repliku koristim u kontekstu zamena teza kod šefa Poslaničke grupe ZES-a, gospođe Nade Kolundžije, koja je nažalost izašla, ali vrlo sam uverena da će čuti, kao i da će za ovo čuti svi oni koji su vlasni da o ovom pitanju u državi Srbiji odlučuju. Puč na SRS izvršen je onog momenta kada ovaj broj poslanika koji su ostali ovde nisu hteli da priznaju nezavisno Kosovo i Metohiju i to je suština, kada nismo hteli da stavimo potpis na SSP. Ko iza toga stoji? Oni ambasadori, oni šefovi diplomatskih misija, takođe je nedopustivo, i za koje demokratska vlast u ovoj zemlji neće da reaguje zato što zna da je onaj ko je prvi put reagovao 2003. godine platio cenu kada je rekao da neće političkom scenom u Srbiji više moći da upravljaju šefovi ambasada.
Dakle, imamo jedan projekat koji je očigledno skrojen van granica ove zemlje, ovde proveden, i sada imamo potpuno nelegitimno stanje u najvišem telu jedne države, kao što je parlament. Za uzvrat od vas samo očekujemo da poštujete demokratska načela i demokratsku proceduru i ništa više, da vratimo...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... izvinjavam se, samo da završim misao, normalan parlamentarni život u Srbiju, jer to košta sve nas, a najviše one koji su nas birali. Građani nisu birali SNS, građani su 11. maja birali ideologiju koju glasno izgovara dr Vojislav Šešelj i SRS i to je suština. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Uvažena gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku čl. 101, 103. i 104.
Naravno, reagovao sam na diskusiju gospođe Kolundžije, odnosno na njenu repliku koleginici Marini Raguš. Marina Raguš je locirala problem i gospođa Kolundžija je brzo reagovala kada je rekla – vi imate jedan problem kako ćete namiriti nešto i od neke druge poslaničke grupe ako nestane ova grupacija koja je pokušala da izvrši puč i koju vi sada štitite.
Meni nije jasno, gospođo Čomić, kako vi štitite tu grupaciju, a čuli ste zamenika te stranke, Aleksandra Vučića kako brutalno napada gospodina Tadića, ruši režim Borisa Tadića.
Evo, imam jedan konkretan primer...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Navodno, folira se.)
Ja se bojim da će ga srušiti. U stvari, on ruši Tadića preko Ivice Dačića, gospodina Palme i ovih drugih koalicionih partnera.
Problem jeste u onome što je rekla gospođica Raguš. Za vikend se nešto dogodilo, nešto je nekome obećano, gospodine Mićunoviću, iz te grupacije.
Tomislav Nikolić je, noćas sam gledao pažljivo vesti, najavio da će ovde i dalje da galami, arlauče, da stoji za ovom govornicom, ali je odustao od toga. Očigledno je da je nešto tom čoveku obećano. Videli ste, neko je ovde arlaukao, neko je lupkao, a neko je prolupao. To su videli građani Srbije.
Znači, vi morate shvatiti činjenicu koju je koleginica Raguš rekla, lista se zove dr Vojislav Šešelj-SRS. Na toj listi te grupacije nema, gospodine Mićunoviću.
Što pre shvatite tu činjenicu, pre ćemo rešiti problem i vi ćete, gospodine Mićunoviću sigurno biti šef te delegacije. Ja čak znam da gospodin Todor vas uvažava i kad smo hteli nekad da vas malo kritikujemo zbog nečega, on kaže – nemojte Mićuna, on je korektan čovek itd. To vam ja iskreno kažem.
Prema tome, dajte malo se dogovorite između sebe i rešićemo problem. Znači, nekome je nešto obećano i u vezi mandata, da li će se vraćati – neće se vraćati i zato je gospodin koji je arlaukao sa ove govornice danas miran i ne izlazi ovde. To je činjenica. Zahvaljujem se. (Aplauz.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da počnem svoje izlaganje osvrtom na izjavu gospođe Nade Kolundžije koja je data u četvrtak, ponovljena je i danas – da u delegaciji Narodne skupštine Republike Srbije na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ne treba da učestvuju narodni poslanici SRS, zato što, navodno, mi kršimo principe Saveta Evrope.
Ta izjava je politički skandalozna i ona je apsolutno suprotna Ustavu Republike Srbije, a suprotna je i Poslovniku Narodne skupštine.
Predlažem, gospođo Čomić, vama kao predsedavajućoj da ubuduće, kada nam u Skupštinu Srbije, od strane Vlade dođu određeni zakonski predlozi, da najpre konsultujete gospođu Nadu Kolundžiju da li su predlozi u dovoljnoj meri u skladu sa evropskim standardima, jer je očigledno da je gospođa Nada Kolundžija ovde sama sebi dala pravo da ona bude vrhovni sudija da li je nečije ponašanje u skladu sa evropskim principima ili nije.
Naravno, gospođa Nada Kolundžija je danas pokušala na jedan prilično nevešt način da obrazloži svoju izjavu. Ponovila je ono što smo svi znali, a to je, da oni pokušavaju na silu, suprotno Ustavu, suprotno Poslovniku, da održe u Narodnoj skupštini Republike Srbije jednu političku grupaciju koja nije učestvovala na poslednjim parlamentarnim izborima.
Svoj stav SRS o Predlogu odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucija temelji na članu 239. Poslovnika Narodne skupštine. Zanimljivo je da se je u materijalu koji je nama dostavljen, gospođa Slavica Đukić-Dejanović kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, na stranici šest pozvala na osnov za donošenje ove odluke, tu se kaže ovako: ''Osnov za donošenje ove odluke je član 239. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kojim je određeno da Narodna skupština odlučuje o utvrđivanju sastava stalnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim institucijama.''
Ja moram da konstatujem da ovo pozivanje nije potpuno i da u Predlogu odluke nije dat valjan pravni osnov za donošenje ove odluke, zato što član 239. nije citiran u celosti, odnosno prosto, da li slučajno ili namerno, preskočena je jedna vrlo važna formulacija.
Član 239. stav 2. glasi ovako: ''Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Narodne skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa'', sada ide onaj ključni deo, ''vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.''
Ključno je pitanje koje se sada ovde postavlja, dame i gospodo narodni poslanici – kojih političkih stranaka?
Da li svih političkih stranaka koje postoje u Republici Srbiji, koje su registrovane kod nadležnog ministarstva ili samo onih političkih stranaka koje su učestvovale na poslednjim parlamentarnim izborima koji su održani 11. maja prošle godine?
SRS smatra da u delegacijama Narodne skupštine mogu da učestvuju samo predstavnici onih političkih stranaka koje su učestvovale na poslednjim parlamentarnim izborima. Za SRS je to nešto što je potpuno normalno, što je neupitno i što je fundament parlamentarne demokratije svuda u svetu, a tako bi trebalo da bude i u Republici Srbiji.
Gospodin Mićunović je pokušao da stvar svede na apsurd i da kaže da je demokratija na kraju krajeva broj. Nije, gospodine Mićunoviću, demokratija je pre svega izbor i demokratija je pre svega procedura. Procedura podrazumeva izbornu proceduru i proceduru u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Naravno, gospodin Mićunović negoduje, ali kao dobrog teoretičara i filozofa demokratije, evo ja ga pozivam neka nam kaže koji to veliki teoretičar demokratije, počevši od Džona Loka, Džona Stjuarta Mila, Džona Rolsa i ostalih, smatra da u jednom parlamentu u svetu može da sedi politička partija koja uopšte nije učestvovala na parlamentarnim izborima? Ako nije bitno da li je neka politička stranka učestvovala na izborima ili nije, onda se postavlja pitanje – čemu izbori? To znači, onda nema razlike između parlamentarnih i vanparlamentarnih stranka i onda to znači da na kraju krajeva nije ni bitno koliko ste mandata osvojili, da li ste uopšte učestvovali na izborima.
Dovoljno je, ako prihvatimo logiku vladajuće koalicije, da postoji jedna politička stranka, da je ta stranka registrovana kod nadležnog ministarstva i da stranka samim tim stiče pravo da ima svoje predstavnike u delegacijama Narodne skupštine u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Smatra SRS da to nije tako i da svoje predstavnike u ovim delegacijama mogu da imaju samo one političke stranke koje su učestvovale na parlamentarnim izborima. Ko je učestvovao na parlamentarnim izborima? Moje kolege iz Poslaničkog kluba SRS o tome su govorile. Ja moram prosto zbog javnosti i sredstava javnog informisanja da tu činjenicu ponovim još jedanput.
Dakle, na izborima 11. maja učestvovala je, između ostalih, i Izborna lista SRS koja se zvala – SRS dr Vojislav Šešelj. Evo, ja posedujem fotokopiju prve stranice te izborne liste, koja je predata u RIK 25. marta 2008. godine. Dakle, Lista se zove SRS-dr Vojislav Šešelj, prvi na Listi predsednik SRS dr Vojislav Šešelj, datum rođenja 11. oktobar 1954. godine, zanimanje profesor univerziteta, prebivalište i adresa stanovanja – Zemun, Milice Rakić 36. itd. Dakle, nosilac Liste je bio predsednik SRS dr Vojislav Šešelj.
To je nešto što se apsolutno ne dovodi u pitanje. Koje još činjenice treba da se naglase u ovoj debati? Gospođa Nada Kolundžija se pozvala na to da su svim narodnim poslanicima potvrđeni mandati u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali je pri tome ispustila da kaže da narodni poslanik u Narodnu skupštinu ne pada sa neba, sa Marsa ili sa nekog drugog mesta, nego da dolazi u Narodnu skupštinu kao kandidat neke izborne liste. Nije dovoljno da se kaže da je nekome potvrđen mandat, nego da je potvrđen mandat nekome sa neke izborne liste, to je jako važno. Ne sede ovde poslanici i ne predstavljaju sami sebe, svoje članove familije, komšije itd, već predstavljaju neke političke stranke.
O čemu se ovde radi? Ovde se radi o tome da bivši boljševici, bivši komunisti, bivši praksisovci imaju strah od političkih stranka. Oni su prihvatili silom prilika i silom životnih okolnosti demokratiju kao politički sistem, koja podrazumeva naravno i postojanje više političkih stranka, ali u njima i dalje tinja ona ideja koju su učili na kursevima Kominterne, SKJ, koju su proklamovali na raznim filozofskim školama posle Drugog svetskog rata – da su političke partije zlo, šta će to nama, to je skupo, to zbunjuje narod, bolje da postoji jedna politička partija.
Sada vidite kako se ta ideološka, filozofska nit provlači čak do današnjeg dana. Danas oni koji vode DS, oni koji su njeni očevi osnivači, u stvari izražavaju strah od političkih stranaka. Njihovi učenici ovde prećutkuju jednu činjenicu – da narodni poslanici ne predstavljaju sami sebe i da nisu došli, kako bi se reklo, ex nihilo, ni iz ničega u Narodnu skupštinu, već su došli kao predstavnici određenih političkih stranaka.
Samo da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, da je Ustavom Republike Srbije zagarantovana uloga političkih stranaka u kreiranju javnog mišljenja u Srbiji i kreiranju političkog života. Ne možete biti dosledne demokrate i reći – ja sam za demokratiju, ali ne priznajem ulogu određenih političkih stranaka. Možda se to nekome ne sviđa, možda neko smatra da ta partijska disciplina nije dobra, da nije u skladu sa nekom apsolutnom slobodom čoveka, ali gospodo, sloboda u demokratiji nije apsolutna sloboda. Nije sloboda da radite sve što vam padne na pamet, to je pravo da radite ono što vam Ustav, zakon odnosno, ovaj poslovnik dozvoljavaju.
Prosto želim da podsetim gospođu Nadu Kolundžiju i sve predstavnike vladajuće koalicije na činjenicu da je RIK na osnovu člana 34, člana 85, člana 86. odnosno, člana 90. Zakona o izboru narodnih poslanika podnela Izveštaj o ukupnim rezultatima izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Izveštaj je usvojen na sednici Republičke izborne komisije 20. maja 2008. godine.
Sada se ovde postavlja jedno sasvim logično pitanje. Ne mora čovek da bude pravnik da bi postavio to pitanje i da bi na to pitanje dao validan odgovor. Važi li i dalje Izveštaj o ukupnim rezultatima izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije ili ne važi? SRS smatra da Izveštaj važi, ali Izveštaj koji je podnela RIK i na osnovu kojeg Izveštaja je Narodna skupština potvrdila mandate narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.
Evo između ostalog šta se kaže u Izveštaju RIK – naziv izborne liste – SRS-dr Vojislav Šešelj, broj osvojenih glasova 1.219.436, broj osvojenih mandata 78. Na bazi ovog izveštaja Narodne skupštine Republike Srbije je 11. juna 2008. godine verifikovala mandate, odnosno potvrdila mandate narodnih poslanika, ali je potvrdila mandate narodnih poslanika koji su pripadali određenoj političkoj stranci.
U parlamentarnoj demokratiji koja podrazumeva višepartijski politički život, nemoguće je narodnog poslanika odvojiti od njegove izborne liste, odnosno od političke partije kojoj pripada. Niko ovde nije glasao pojedinačno ni za Aleksandra Martinovića, ni za Nadu Kolundžiju, niti za bilo kog drugog, glasali su za neku izbornu listu. Izborna lista se zvala SRS-dr Vojislav Šešelj i ta lista je osvojila 78 mandata.
Šta se u međuvremenu dešava? Od septembra meseca prošle godine Narodna skupština Republike Srbije je, nažalost, ne voljom SRS, dovedena u stanje političke patologije. U Narodnoj skupštini Republike Srbije sedi navodno neka politička stranka, koja uopšte nije učestvovala na parlamentarnim izborima i pri tome se nama od strane vladajuće koalicije spočitava da mi kršimo principe Saveta Evrope. Kršite ih vi, gospodo, iz vladajuće koalicije.
Kažite nam jednu zemlju članicu Saveta Evrope, jednu zemlju članicu EU, jednu veliku svetsku demokratiju od SAD do Japana i Australije u kojoj je moguće da u parlamentu sedi politička partija koja nije učestvovala na parlamentarnim izborima, a da joj vi priznajete ista prava kao političkim partijama koje su učestvovale na izborima i koje su osvojile određeni broj mandata. Na neki način, čak i vi indirektno priznajete činjenicu da u Narodnoj skupštini Republike Srbije postoji nešto što je patološko, nešto što je nenormalno, nešto čega nema u zemljama EU, kojoj vi navodno težite.
Gospodin Zoran Krasić je o tome vrlo argumentovano govorio, a ja ću da ponovim zbog javnosti. Dakle, i vi sami primećujete da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije dešava nešto čega nema u uporednoj političkoj praksi. Na neki način dokaz toga je i veb stranica Narodne skupštine Republike Srbije. Veb stranica Narodne skupštine dokazuje tačnost onoga što na njoj piše.
Putem veb stranice, ne samo narodni poslanici, pre svega građani Srbije, predstavnici sredstava javnog informisanja, međunarodni faktori, obaveštavaju se o tome šta se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada, veb stranica to vam je kao zemljišna knjiga. Veruje se da je tačno, dok se ne dokaže da je suprotno.
Mi verujemo da je tačno ovo što piše na veb stranici Narodne skupštine Republike Srbije. Evo šta piše, između ostalog, spisak narodnih poslanika, kaže broj pronađenih poslanika – 78. Svako ko se malo razume u računare i u internet može da dođe do ove liste do koje sam i ja došao, broj pronađenih poslanika – 78. Sada, pazite, kakav apsurd, kakav utisak, međunarodni faktori, pa i taj famozni Savet Evrope može da stekne o kredibilitetu ove Narodne skupštine. Pazite nelogičnosti i pazite apsurd.
Da ne čitam sva imena. Između ostalog, Antić Zoran, Poslanička grupa Napred, Srbijo, stranka SRS. Arsić Veroljub, Poslanička grupa Napred, Srbijo, stranka SRS. Babić Zoran, Poslanička grupa Napred, Srbijo, stranka SRS. Budimirović Jelena, Poslanička grupa Napred, Srbijo, stranka SRS itd. Sada ja vas pitam, gospođo Čomić, kao predstavnika vladajuće koalicije, i celokupnu vladajuću koaliciju i Nadu Kolundžiju, da li je moguće po Poslovniku Narodne skupštine da jedna politička stranka ima dva poslanička kluba?
Po ovome što piše na sajtu Narodne skupštine, a ja, recimo, verujem da je ovo tačno dok se ne dokaže da je suprotno, ispada da je moguće da jedna stranka ima dva poslanička kluba. Sada kada bismo se držali zdravo za gotovo ovoga što piše ovde, ispada da SRS ima dva poslanička kluba. Jedan se zove Poslanički klub SRS, a drugi se zove Poslanički klub Napred, Srbijo. To naravno nije moguće po Poslovniku i mi samo tražimo kada je reč o određivanju ovih delegacija da kao članovi delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama učestvuju predstavnici političkih stranaka koje su učestvovale na izborima, koje imaju legitimitet i legalitet sa stanovišta Ustava, zakona, sa stanovišta Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Smatramo da u ovim delegacijama ne treba da učestvuju oni koji pripadaju političkoj stranci SNS. Uopšte ne želim da govorim o ideologiji SNS. Recimo, ne želim da govorim kako je moguće da neko ko sebe smatra ozbiljnim čovekom, ko traži da mu Srbija veruje, ne tako davno, sada kada bi citirao neku izjavu Tomislava Nikolića iz 1991. ili 1992. godine on bi mogao da kaže – to je bilo davno, promenila su se vremena, promenile su se okolnosti itd. Čovek je ovde u leto 2007. godine izjavio da je naša ideologija, misleći na ideologiju SRS, četnička ideologija. Možete da proverite po stenogramu.
Samo godinu dana kasnije taj čovek za 180 stepeni menja svoja politička uverenja. Kaže da to nikada nije rekao da on priznaje međunarodno priznate granice Hrvatske, da on jeste za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju itd, ali ja uopšte ne ulazim u to.
Moguće je da se kod ljudi desi takva dramatična promena i takav salto mortale. Moguće je, ovde sada uopšte nije bitna ideologija.
Opet se vraćamo na ono fundamentalno pitanje – da li ima razlike u Srbiji između političkih stranaka koje su učestvovale na izborima i političkih stranaka koje nisu učestvovale na izborima. Ima li razlike između parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka? Mi smatramo da ima. SRS smatra da sva prava koja su Poslovnikom predviđena pripadaju narodnim poslanicima koji su pripadnici političkih stranaka koje su učestvovale u parlamentarnom životu.
Sada ja vas pitam, gospođo Kolundžija, šta je to suprotno principima Saveta Evrope. Je l' Savet Evrope možda nekada rekao da je sve jednako, učestvovali vi na izborima, ne učestvovali, bili parlamentarni, ne bili parlamentarni? Sve je to isto. Nije nikada rekao!
Ključna stvar u demokratiji, ono što gospodin Mićunović ne zna ili neće da kaže, nije samo broj. Kada bi demokratija bila samo broj, onda šta bi bilo sa modernim čovečanstvom. Demokratija je pre svega izbor, demokratija je pre svega volja naroda i volja građana. Naravno, ovih dana u režimski mediji i prorežimski mediji vode jednu ubitačnu kampanju protiv SRS. Manipuliše se sa istraživanjima javnog mnjenja. Između ostalog, građani Srbije se zasipaju brojnim informacijama o tome kakav je rejting pojedinih političkih stranaka.
Ja u ta istraživanja neću da ulazim, neću da kažem ni da su tačna, ni da nisu tačna, ali čak i da su tačna, neka partija Tomislava Nikolića na sledećim izborima osvoji 100 poslanika, 150, svih 250, ja ću biti prvi koji će da im skinem kapu, ali do tada morate, gospodo, da uvažavate rezultate parlamentarnih izbora koji su održani 11. maja 2008. godine. Ako to ne uvažavate, vi ćete državu Srbiju da uvedete u stanje potpuno pravnog i političkog haosa. Možda vama taj haos i odgovara, možda je ovo izjava Nade Kolundžije data baš zato da naša delegacija ne ode u Strazbur, u Savet Evrope, da se ne čuje glas Srbije, koja nije samo DS, o tome šta se u stvari dešava na KiM i uopšte šta se dešava u državi Srbiji i sa državom Srbijom.
Na kraju, pošto mi vreme ističe, gospođo Čomić, završavam za nekoliko sekundi, režimski mediji od Tomislava Nikolića pokušavaju da prave žrtvu. On je čovek koji ne može da govori o Narodnoj skupštini – zuji, pokvareni, neobrazovani radikali mu ne dozvoljavaju da izrazi svoj stav. Makijaveli je rekao da kada jedna država zapadne u krizu treba se vratiti osnovama na kojima je ta država sazdana.
Pitam vas, gospodo narodni poslanici, da li je država Srbija sazdana na krađi, lopovluku i otimačini? Možda neke države u Evropi i jesu, ali Srbija nije. I ako poslušamo Makijavelija i vratimo se na uzroke onoga što se dešava u Narodnoj skupštini, onda to nije lupkanje o klupu, onda to nije dobacivanje, onda je to krađa mandata.
Njegoš je rekao, mislim da ta misao i danas važi: "Zlo činiti od zla se braneći, tu zločinstva nema nikakvoga". (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Elena Božić-Talijan, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.