Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić, posle njega reč ima narodna poslanica Elena Božić-Talijan.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, danas treba da izaberemo naše predstavnike, delegate Skupštine Srbije u devet međunarodnih organizacija, od kojih su najveći broj evropske organizacije ili samo evropske organizacije. To sa jedne strane govori o tome da taj proces evropske saradnje i integracije nije sveden samo na EU, mada je ona najvažniji nosilac tog procesa. To istovremeno znači da država mora da se prema ovim organizacijama ponaša odgovorno, kao i prema svim drugim, kao prema svojim interesima, budući da se interesi države kroz te organizacije mogu promovisati, mogu se braniti i mnoge odluke, deklaracije i druge vrste odluka u okviru ovih organizacija imaju značaj za kompletan proces evropskih integracija.
Neke među njima su za Srbiju važnije, neke su manje važne, ali svakako da su OEBS i Savet Evrope najvažniji među ovim gde danas treba da odaberemo naše predstavnike. OEBS, razume se, zbog toga što je to evropska organizacija za bezbednost i saradnju, dakle, sve je važniji aspekt opšte evropske integracije, a Savet Evrope zbog toga što je to organizacija za očuvanje, promociju ljudskih prava, demokratije, lokalne samouprave itd. Tim pre je neshvatljivo što se ovako odnosimo prema, u ovom slučaju, Savetu Evrope, jer se baš nekako htelo da se sednica Parlamentarne skupštine i odgovarajućih komiteta održava u vreme kada raspravljamo o toj stvari. Međusobno se raspravljamo, a nemamo tamo naše delegate.
Kažem, time je neshvatljivije što je do toga došlo zato što je kompletna država i njeni organi, ova skupština, na kraju vrlo jasno opredeljena za saradnju u ovim evropskim organizacijama i postavlja se pitanje ko sada koči celu tu stvar, zašto je uopšte do ovoga došlo, ko je odgovoran itd.
Na prvi pogled može izgledati još čudnije da je vladajuća većina koja je došla na vlast sa tim sloganom ili sa parolom evropskih integracija, rekli smo da je ovo važan aspekt, zapravo tu predstavljala najveću kočnicu u tome da danas imamo delegaciju tamo gde treba da imamo.
Moguće je da možda nismo mogli doći do nekakvog konsenzusa oko sastava delegacije, s obzirom na specifičan problem koji postoji u Skupštini između dve grupacije, ali to nije trebalo da bude krajnje odlučujuća prepreka da danas nemamo delegaciju u Savetu Evrope, jer je od svega važnije da Srbija bude tamo državno predstavljena. A, kao što znamo, samo rukovodstvo, predsedništvo i komiteti Saveta Evrope ne ulaze toliko u detalje na koji način država ima svoju delegaciju, da li je to u nekom kontinuitetu ili je nova, da li se striktno sprovodi procedura oko šest meseci posle izbora nove Skupštine da bi se imala ta delegacija itd.
U krajnjoj liniji, ako postavimo pitanje zašto za šest meseci od izbora, a prošlo je i više od šest meseci, nemamo tu delegaciju, zašto se o tome nije raspravljalo u Skupštini, opet po prirodi stvari odgovornost snosi vladajuća većina. Za sve što se kasni, za sve što nije na vreme dato kao predlog za raspravu u okviru odgovarajućih odbora i u okviru poslaničkih klubova, tu inicijativu daje predsedništvo skupštine ili predsednica Skupštine, koja predstavlja zapravo vladajuću većinu u ovoj skupštini.
Ovo je jako važno pitanje, s toga što Savet Evrope predstavlja najugledniju političku organizaciju Evrope danas, i najstariju. On je osnovan pre prve Evropske zajednice 1949. godine i do danas je imao veliki uticaj, veliki ugled, autoritet. Savet Evrope je imao nekoliko važnih konvencija i povelja koje važe u unutrašnjim pravima država članica. Pre svega, uzimimo Evropsku konvenciju za zaštitu osnovnih prava i sloboda, Povelju o lokalnoj samoupravi.
Savet Evrope ima sud koji je merodavan za odbranu ljudskih prava u poslednjoj istanci. Dakle, sud na koji mogu da se obrate u poslednjoj istanci građani svih država članica Saveta Evrope. Savet Evrope stalno raspravlja o aktuelnim političkim problemima u okviru razvoja demokratije itd. Prosto je neshvatljivo da Srbija u eri svoje evropske renesanse, ako mogu da budem malo šaljiv, jednostavno nema delegaciju.
Imam utisak da tu nije osnovni razlog ovaj koji se podveo pod izgovor da je tu u pitanju spor unutar Skupštine, da razlog može biti nešto drugo. Ne mogu sasvim jasno da nagađam šta bi bio razlog, ali prosto ne mogu da verujem da je jedan ovakav spor, koji po prirodi stvari ne mora da utiče na ovo, sprečio, zaustavio Srbiju da danas ima svoju delegaciju u Strazburu i da razgovara o temama koje su na dnevnom redu.
Danas je više puta pomenuto da postoji inicijativa, zapravo izveštaj o Kosovu koji će biti, prvi njegov predlog, iznesen pred politički komitet, da se odatle planira da se pravi nova rezolucija o Kosovu. Zaista nije dobro, krajnje je loše, rđavo za državu da ona od samog početka nema svoje predstavnike. Pitanje je ako budemo ovako nastavili da li će ih uopšte imati. Možemo da se odlučimo da donesemo odluku o novoj delegaciji ili da donesemo jednu pragmatsku odluku koja bi otprilike glasila – ako se ne složimo oko toga, onda jedini izlaz jeste da postojeća delegacija predstavlja Srbiju u Savetu Evrope sve dok se ne donese merodavna odluka Skupštine. To je manje zlo nego da Srbija nema svoje predstavnike i generalno kada je reč o drugim temama, a posebno kada je reč o tako važnoj temi kao što je Kosovo i Metohija.
Dozvolite mi još nekoliko reči u vezi sa jednom organizacijom gde treba da odredimo naše predstavnike, to je Parlamentarna skupština NATO. Mi danas najveći problem imamo sa Savetom Evrope, zato što je Savet Evrope već krenuo sa svojim zasedanjem, i što nemamo naše predstavnike, ali može biti i generalni problem što mi nemamo nove delegacije za sve ostale, za svih devet ovih organizacija o kojima govorimo.
Kada je reč o Parlamentarnoj Skupštini NATO, razume se da tu nema nekog velikog uticaja tih delegacija i same Parlamentarne skupštine na tu organizaciju, na njene odluke, strateške i operativne, itd. Tu je Savet NATO koji je glavni, gde su samo članice. Međutim, u ovom momentu može biti jako važno da mi imamo delegaciju tamo upravo zato što je NATO vojna organizacija koja neobično agresivno nastupa na ovom terenu prema našoj državi i ima jednu posebnu ulogu na KiM, do čega je nama posebno stalo.
Dakle, ne bih išao u istorijat svega toga, samo bih pomenuo da je prema planu Martija Ahtisarija, i njegovom Aneksu 10 NATO merodavan za sve što se zbiva na KiM posle mogućeg proglašenja njegove nezavisnosti. To smo imali prilike da vidimo i pre par nedelja kada je osnovana vojska Kosova, kako bi to narod slikovito rekao ili u zvaničnom nazivu – kosovske bezbednosne snage, kada smo videli da je zapravo Natovsko krilo KFOR-a davalo logistiku za osnivanje ove vojske i, ako pažljivo gledamo plan Martija Ahtisarija videćemo da NATO ima posebnu ulogu u praćenju rada ove vojske, u njenom opremanju, plaćanju, u obučavanju pre svega itd. itd. Razume se, pojedine države će uzimati određene delove odgovornosti, ali će NATO biti kapa cele ove akcije.
Mi, razume se, kao Skupština trebalo bi posebno da povedemo razgovor o tome, ali to je sad inicijativa koju smo dobili iz Mitrovice pre nekoliko dana i vidim danas da je ona uredno zavedena u pisarnici Skupštine i da ćemo imati priliku da razgovaramo i u Mitrovici o toj stvari.
O tome ne bih otvarao veliko pitanje, ali bih posebnu pažnju skrenuo, s obzirom na ovu temu, na to da mi danas, ili za neki dan, treba da odredimo tu delegaciju, da je strašno važno da se tamo jasno istakne zvaničan stav države prema vojnim savezima.
Podsetiću vas da je Rezolucija od kraja decembra 2007. godine ove Narodne skupštine imala jednu odredbu koja je utvrdila vojnu neutralnost Srbije i da bi, s obzirom na taj jedan stav, ta delegacija trebalo da istupa neprekidno ponavljajući taj stav države u pogledu vojnog statusa Srbije u međunarodnom okruženju.
Ovo govorim zato što u ovoj državi postoji atlantska ideologija, postoji atlantska strategija, ona duva i vetrovima Vlade i postojali su takvi zagovornici za vreme prethodne Vlade itd. Kod nas se dogodilo da su se evropske integracije nekako volšebno pretvorile u evroatlantske integracije i to govori da država prema svim ovim akcijama koje NATO ima prema Kosovu nema jasan, odlučan i pravi stav.
Zbog toga moraju merodavniji organi države, Skupština, Vlada itd. da se bore sa tim, javno mnjenje dakako, ali i skupštinska delegacija u okviru ove parlamentarne diplomatije na ovom nivou, dakle, i u okviru Parlamentarne skupštine NATO. Zahvaljujem na pažnji. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim da reklamiram član 104. i da postavim neka pitanja u skladu sa čl. 225. i 226. našeg Poslovnika.
Smatram da je na neki način ugroženo dostojanstvo i Narodne skupštine i naših sugrađana bez obzira da li dolaze iz određenih društvenih grupa ili sa određene teritorije. Ukratko ću i objasniti o čemu se radi.
Dakle, po našem Ustavu svi građani ove zemlje imaju ista prava, bez obzira koje su boje kože, koje veroispovesti, kog pola, koje starosne dobi ili u kom delu Srbije žive. Da li je baš tako i da li je nažalost odomaćena pojava da su određene društvene grupe ili određeni ljudi koji žive na određenim teritorijama na neki način diskriminisani?
Naime, 2006. godine je donet Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Šta je urađeno po tom pitanju? Bojim se, ne tako puno. Imali smo pre neki dan u Nišu jedan važan forum poslanika i organizacija gde su okupljene osobe sa invaliditetom i prosto imam obavezu da u skladu sa zaključcima tog foruma postavim pitanje Vladi Republike Srbije – šta je urađeno u skladu sa Zakonom o diskriminaciji osoba sa invaliditetom?
Predlažem da Vlada Republike Srbije što pre donese obavezujući zaključak prema svim institucijama i vladinim institucijama, javnim preduzećima i državnim organima da u pristojnom roku, od šest meseci do godinu dana, prilagode sve ustanove i sve zgrade koje su javnog karaktera za pristup osobama sa invaliditetom.
Druga vrsta diskriminacije koju hoću ovde da pomenem jeste po mestu življenja. Dakle, rezervisti Niškog okruga, ali i drugih okruga jugoistočne Srbije već godinu dana traže jednaka prava kao i svi drugi rezervisti. Pre neki dan je održana još jedna u nizu sesija protesta niških rezervista.
Želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije – kada će Vlada doneti odluku da i tim rezervistima sa teritorije Nišavskog okruga isplati iste one ratne dnevnice koje je već isplatila rezervistima Topličkog okruga? Na taj način bi se isto odnosila kao i prema njima, dakle, ne bi postojala diskriminacija.
Treća vrsta diskriminacije se odnosi, takođe, na malo šire područje Niša, a odnosi se na niški aerodrom. Molim vas, pošto je već istekao tareći minut, da se ne bih ponovo javljao, za jedan minut ću završiti, ako nije problem.
Dakle, niški aerodrom je 2002. godine, posle bombardovanja, osposobljen za civilni saobraćaj. Od tada, do danas, već punih šest godina i sedma godina je, a niški aerodrom nije stavljen na noge, odnosno nije potpuno zadovoljio sviju funkciju, najviše iz razloga što ga država opstruira. JAT, beogradski aerodrom i lobiji u Direktoratu za civilni saobraćaj ne dozvoljavaju da postoje slobodni letovi sa niškog aerodroma.
Na taj način su diskriminisani ne samo građani Niša, već i jednog šireg područja jugoistočne Srbije, pa i delova zapadne Srbije, odnosno svih onih ljudi kojima je mnogo bliže da dođu do Niša i da putuju slobodno od Niša do bilo koje regionalne i evropske destinacije, za razliku od onih koji žive u Beogradu i imaju svoj aerodrom, a uskoro će dobiti i drugi u Batajnici.
Zbog toga vas molim, odnosno postavljam pitanje vama kao zamenici predsednika Parlamenta, da prenesete predsednici Parlamenta pitanje – kada ćete staviti na dnevni red zakon o potvrđivanju međunarodnog Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru, kako bi na taj način otklonili diskriminaciju prema niškom aerodromu i stavili taj aerodrom u funkciju? Time bi naravno i građani tog dela Srbije bili u mogućnosti da lete sa tog aerodroma, ali čime bi omogućili da i taj aerodrom bude u funkciji razvoja privrede i čitavog regiona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
Narodni poslanik Lapčević je pitao za Sporazum. On je u proceduri u Skupštini. Postoje dva načina – ili nas 86 ili Vlada da zakaže sednicu sa tim predlogom zakona, jer je ušao u skupštinsku proceduru.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje i tražim odgovor u smislu odredaba čl. 225. i 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Naime, radi se o zločinima koje su počinili šiptarski teroristi, a NATO pakt i ostali u Evropi i u svetu štite te ratne zločince.
Ja ću se pozvati samo na izveštaj koji je objavljen 15. januara 2009. godine, kada italijanski general Vekio, o kome ću reći nekoliko reči, kaže: "Ćutali smo o zločinima Albanaca nad Srbima". Rim: "Albanci su počinili stravične zločine na Kosovu, a među odgovornima za ubistva Srba su i bivši komandant OVK i premijer Kosova Ramuš Haradinaj i Agim Čeku" – piše italijanska "Panorama" u dosad neobjavljenom tekstu ilustrovanom sa fotografskim materijalom o ubijanju Srba.
O zločinima svedoči, dakle,
italijanski general Maurio del Vekio, koji je juna 1999. godine komandovao kontingentom KFOR-a: "Svakog jutra sam dobijao izveštaj o leševima Srba, Roma, ostavljenim pokraj puta. Ko nije pobegao rizikovao je smrt i kidnapovanje. Napuštene srpske kuće su spaljivane i rušene do temelja". Kaže, da oni ove podatke nisu smeli da objavljuju. Međutim, taj general koji je bio komandant KFOR-a danas je ipak progovorio i njegova savest je došla do izražaja kada kaže: "Neke fotografije su toliko grozne, da je "Panorama" odlučila da ih ne objavi, kao ona na kojoj se vidi – da se Albanci cerekaju kada glave mrtvih Srba trpaju u vreću."
Postavljam pitanje i tražim odgovor od Specijalnog tužioca za ratne zločine, zbog toga što je bilo pokušaja da se pokrene postupak za ratne zločine i za genocid protiv šiptarskih terorista Agima Čekua i Ramuša Haradinaja, međutim, gospoda iz Haga, oni više vole da sude onima za verbalni delikt, kao što je slučaj dr Vojislava Šešelja, predsednika SRS, ali za ove zločine i ubistva neće da optuže niti da povedu istragu protiv ratnih zločinaca i počinioca genocida nad civilnim stanovništvom, dakle, tražim odgovor na moje je usmeno pitanje – šta će povodom ovog genocida preduzeti Specijalno tužilaštvo za ratne zločine, jer genocid i ratni zločini, a pogotovo genocid ne zastareva, a ovde imamo prilike zbog toga što su obezbeđeni novi dokazi?!
Novi dokazi jesu sada i ovo što je rekao komandant KFOR-a general italijanske vojske, kao i brojni istražitelji koji su bili tada na KiM.
Zbog toga predlažem i molim da ovo pitanje prosledite Specijalnom tužiocu...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... da vidimo koje će mere Specijalno tužilaštvo preduzeti da se konačno pokrene odgovarajući krivični postupak zbog genocida i ratnih zločina protiv Šiptara terorista. Hvala vam. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, ja ću da ukažem na nekoliko odredbi Poslovnika koje su povređene, pa bih vas zamolio, pošto ste sklonim lošim interpretacijama mojih misli i onoga što iznesem sa ove govornice, da vam kažem, počnite od člana 160, pa krenite sa članom 239. stav 2. poslednjih izmena i dopuna Poslovnika Narodne skupštine. Videćete, čitajući te odredbe, a ja ću da iskoristim priliku da jedan deo odredbi pročitam, koliko je pokvarena zamisao današnje sednice Narodne skupštine.
Povodom ove prve tačke dnevnog reda mi imamo najočigledniji primer zloupotreba prava predlaganja neke odluke. Samo da pročitam, član 239. kaže: "Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Narodne skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova."
Molim vas, o čemu oni mogu da se konsultuju – da li je pravilno izražena proporcija koliko kojoj političkoj stranci pripada mesta u stalnoj delegaciji i koja će od tih političkih stranaka da eventualno napravi gest dobre volje, da ustupi svoje mesto, da bi se zadovoljio uslov zastupljenosti polova ili nešto što je bilo predmet rasprave pre nekoliko meseci, da LDP, kojoj možda prema proporciji i ne pripada neko mesto, ali ona traži u Savetu Evrope odgovarajuće mesto, zbog toga što tamo postoji posebna grupa liberala, pored socijalista, narodnjaka itd.
Ako pogledate predloženu odluku videćete, da se pored imena predloženih kandidata, nalazi samo, navodno, pripadnost po poslaničkoj grupi.
Molim vas, ovde mora da se izrazi pripadnost političkoj stranci. Kada bi se to izrazilo na način kako je to teklo, od podnošenja kandidatura, odnosno lista, rezultata izbora, konstatacije mandata i sajta Narodne skupštine, ja vas na ovo upozoravam već tri meseca, vi ćete lako primetiti da ovde nema neke političke stranke, a vi ste pripadnike te političke stranke ubacili u sastav delegacija.
Građani, znajte zašto je ovo urađeno! Računa se da su neke poslaničke grupe dovoljno drčne da dobiju delegaciju, svog čoveka u delegaciju, pa da se ona na silu izglasa, kako bi se na taj način prejudiciralo neko pitanje koje će neminovno da dođe, a tiče se mandata. To je ista ona podvala, glasa se o budžetu, pa prošla neka sredstva tamo u nekom članu gde je predviđeno zaduživanje, a onda dolaze predlozi zakona o zaduživanju, pa se kaže – e, prošlo je u budžetu, znači da mora da se glasa za ovo.
Ne, ovaj predlog je bio sastavljen u skladu sa članom 239. stav 2. Ovo morate da povučete po službenoj dužnosti! Ukoliko to ne budete uradili znajte da grubo kršite Poslovnik Narodne skupštine, jer ovo nije proporcionalno političkim strankama koje su zastupljene u Narodnoj skupštini.
Kada se kaže proporcionalna zastupljenost političkih stranaka u Narodnoj skupštini misli se na one političke stranke koje su dobile mandate na izborima, a ne na fatamorgana stranke koje ste vi napravili da biste stvarali konfuziju u Srbiji. (Aplauz.)

Materijal za prvu tačku dnevnog reda sastavljen je u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa članom 239, koji poznaje poslaničke grupe ravnopravno sa političkim strankama. Dakle, to je i proceduralno i politički dogovori koje je predsednica Narodne skupštine vodila urađeno u skladu sa Poslovnikom i ovlašćenjima predsednice Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas su konačno došle delegacije na dnevni red i jako je ružno što to nije urađeno znatno ranije. Morali smo ipak imati predstavnike i trebalo je to odraditi na vreme. Ne vidim razlog zašto to nije moglo da se dogovori, kao što je i danas, ništa se ne bi bitnije promenilo da je to bilo pre dva meseca.
Drugo, ja bih zamolio sve poslaničke grupe i narodne poslanike koji odlaze kao delegati Republike Srbije, bez obzira u koju delegaciju, da ne zaborave interes Srbije, naš zajednički interes i da se ne ponašamo, kao što smo danas čuli da su neki članovi delegacije bili uzdržani kada je u pitanju Kosovo. To je nemoguće. Da li je moguće da jedan političar iz Srbije, koji predstavlja Srbiju, i ode, bez obzira gde, u Savet Evrope, u NATO, bilo gde da razgovara i da ne ispoštuje ono što je Srpski parlament donosio više puta, maltene jednoglasno, sa nekim malim izuzecima.
Prema tome, moramo povesti računa o tome šta će govoriti ti ljudi koji nas budu predstavljali.
Ovih dana se toliko ponižavamo i brukamo u svetu, jer ne smemo da podignemo svoj glas, a niko od naših funkcionera bitnije, značajnije, od naših sportista, kada su nas ponizili, potcenili u Hrvatskoj, kada nam kamenuje naše automobile, gađaju naše sportiste, lupaju naše autobuse, cepaju i pale javno našu zastavu, a mi tobože damo neki oštar protest.
Dosta je više oštrih protesta?! Oni prave vojsku na Kosovu, a mi smo napisali oštro pismo?! Šta to znači – veoma oštro smo se obratili? Te naše oštrine nema! U momentu dok oni prave vojsku nezavisne države Kosovo, naši političari obilaze osnovne škole, kao Tito pionire, za vikend, da vide šta to deca rade, da malo ćaskamo sa decom i da razgovaramo, da se slikamo. To je veoma ružno.
Neki naši političari su nezreli da shvate momenat, da oni vode jednu državu u najtežim danima za Srbiju. Ovo su teški dani za Srbiju. Nije ovo u Sandžaku bezazleno. Nije bezazleno ni ovo u Vojvodini. Velika podeljenost, strah u narodu, veliki problemi širom Srbije. Veliki problemi u mnogim proizvodnjama, radnici ostaju bez posla, izlaze političari koji vode državu i kažu – borite se za radno mesto, čuvajte radno mesto! A oni jadni dođu na posao i nađu spisak i kažu im – od sutra ne možete da uđete u krug. Kako da se bore za radno mesto, na kakav način, kako da ga zaštite?
Kaže – branite radno mesto. Kako da branimo?! Da li je to poziv na nešto drugo?
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Ja sam se javio kao šef Poslaničke grupe u vezi delegacije.
(Predsedavajuća: Izvinjavam se, narodni poslaniče, nesporazum je.)
Nisam rekao povreda Poslovnika, nego sam se javio kao šef Poslaničke grupe po dnevnom redu, koji je na današnjem zasedanju.
Zamolio bih sve naše članove delegacije da budu jedinstveni, da se dogovore, da se ne svađamo i prepucavamo i negde kada odemo vani da i mi ne pokažemo te naše navike koje imamo ovde u Srbiji. Vidite i sami, veliki su problemi.
Ovo u Hrvatskoj ne ide na dušu jednoj demokratskoj državi za kakvu se stalno prikazuje i pokazuje Hrvatska. Dokle više da se tolerišu takva ponašanja? Da li je jedna država poput Hrvatske zrela da organizuje bilo kakav skup, a mi mislimo da je nezrela, jer se uvek doživljavaju ovi problemi. Šta će naši košarkaši u toj jadranskoj ligi, ako svaki dan imaju kamenovanja, ako se skandira u salama "pobiti Srbe", Srbe na vrbe i sve što čujemo. Šta će oni više da igraju u tom Zadru?
Hoćemo da napravimo našu ligu, srpsku ligu, koja će biti jaka i značajna u Evropi i da značimo nešto u svetu i Evropi?
Mi ne možemo doživljavati više ta ponižavanja, potcenjivanja, a sve to naši političari mirno gledaju i ne obraćaju se na raznim skupovima mnogih evropskih i svetskih institucija da kažu o čemu se radi.
Videli ste govor Tačija, niko ne reaguje, koliko napada Srbiju. Da smo mi tobože nasilno uzurpirali teritoriju Kosova, hteli nešto da uradimo i oni su se konačno odbranili od Srbije, koja je vekovima prisutna na Kosovu, koja ima na Kosovu svoje svetinje stare preko 600 godina. Moramo se boriti i ne kukati, ne plakati više za onima koji nas neće i koji nam prave probleme.
Naši ključni ljudi iz Vlade stalno negde odlaze i potpisuju neke sporazume. Ministar odbrane umesto da sredi svoj Generalštab, da sredi vojsku, on samo trči okolo i nešto potpisuje, neke saveze, sporazume itd. Prihvatamo sve i svašta, a to je, razoružavamo našu vojsku, destabilizujemo, delimo, uništavamo, raspuštamo, dok drugi na našoj teritoriji prave svoju državu, jer to je neobjašnjivo da u jednoj nezavisnoj državi neko pravi državu, a sada pravi i vojsku. U ovom parlamentu je obećano da se nikada neće dozvoliti da uloga Euleksa izađe iz okvira, da uđe u ove vode, a to je pravljenje vojske, da NATO neće obučavati paravojne formacije koje se prave na teritoriji Srbiji, a još i naoružavati.
Ovo su veoma ozbiljne teme i naši delegati i naše delegacije, koje krenu iz Srbije bilo gde, moraju o ovome stalno govoriti. Mi smo jedna demokratska država. Kada je neko u Srbiji kamenovao hrvatski tim, klub, kada je neko zapalio ovde šahovnicu? Mi smo zbog jednog razbijenog prozora, vi znate na kojoj ambasadi, imali toliko problema. Našu zastavu gaze, pale, naše ljude, naše sportiste kamenuju gde god se pojave i pričaju o demokratiji i oni ulaze u EU, zašto, je l' to neka nagrada za njih, za one koji su proterali Srbe sa svojih vekovnih ognjišta. Zašto se njima ne postavi uslov da se svi Srbi vrate na svoja ognjišta ili da im se adekvatno isplati imovina.
Prema tome, mnogo se ponižavamo, jednostavno, gaze nas i otiru podove sa nama gde god se pojavimo, a to su dozvolili naši političari, koji su ponizni, koji su uzdržani kada se glasa protiv nezavisnog Kosova, koji u politici nisu jasni ni glasni ni nama, ni narodu šta hoće, a kamoli svetu. Nas niko ne razume. Mi sve hoćemo da provučemo, da se svima dodvoravamo i da ni mi sami ne znamo šta hoćemo.
Pola Srbije ne zna šta hoće naša Vlada u pojedinim odlukama. Evo, što se tiče Euleksa, pričala se jedna priča – poštuje se Rezolucija 1244. Sada vidimo da se ne poštuje. Vidimo sada koja je uloga Euleksa, ono o čemu smo mi govorili. Zbog toga je pala ona vlada, zbog toga su bili izbori.
Šta se dogodilo? Potpuno je prihvaćen Ahtisarijev plan.
Hteli vi to, gospodo iz vladajuće koalicije, da kažete ili ne, Ahtisarijev plan se sprovodi u celosti. Pogledajte rezultate Ahtisarijevog plana. Sada je čovek dobio i Nobelovu nagradu, sada se poziva da u Hrvatskoj i Sloveniji razrešava te probleme.
Dakle, nemojmo sami sebe varati, zanositi se nekim idejama. Srbija je bila dostojanstvena i kada joj je bilo najteže. Mislite vi da je nama bilo lako kada je Solana počeo da dolazi u Srbiju, da vodi razne delegacije, da pregovara sa našim političarima, a svi znamo da je on komandovao NATO snagama kada se bombardovala Srbija osiromašenim uranijumom. Sada širom Srbije umiru dečaci i devojčice od leukemije, od karcinoma, videli ste, deca u osnovnoj školi. Uzmimo primer Čačka, gde je bačeno 235 tona eksploziva na sam centar grada, zbog vojne industrije koju imamo. Koliko je mladih dečaka i devojčica iz osnovne škole ovih dana umrlo?
Ovde se priča, gospodin Todorović je argumentovano izneo izjave pojedinaca, veoma uticajnih u svetu, da su se uzimali organi, da se trgovalo, da se ubijalo, da su se mnogi političari i vojni komandanti spolja zgražavali šta su videli na Kosovu. Ko je odgovarao zbog toga? Niko!
Sada izlaze neki naši političari i pričaju – mi moramo da sredimo odnose Beograda i Prištine. Sa teroristima koji su takva dela pravili, a nisu kažnjeni, gospodo?! Moguće je da se nešto dogodi protiv volje naroda, da neki otpaci nešto urade, ali to se ovde se ne kažnjava. Haradinaj je visoki funkcioner vlade Kosova. Videli ste svi kakve su pozicije dobili i mi sada treba da ćutimo.
Mi moramo, naše delegacije moraju ovo da prezentiraju gde god se pojave, da opominju, da govore, da iznose i da budemo uvek jasni i glasni, da branimo deo naše teritorije, jer nam je otet i mi to dobro znamo.
Nemojte reagovati, vi gospodo iz vladajuće koalicije, nemojte stalno objašnjavati da ste u pravu, nemojte stalno napadati nas iz opozicije da sve što kažemo nije u redu. Mi ne napadamo nikoga.
Gospodine Mićunoviću, nemojte se smejati. Dobio sam od šefa delegacije izjavu da ste vi bili uzdržani kada se glasalo o nezavisnom Kosovu. Tražićemo listing da vidimo da li ste bili uzdržani ili niste. Ako me slagao, onda je to njegov greh, onda se vama izvinjavam, ali ako je moguće da je bilo, to je neobjašnjivo u ovom parlamentu. Mi ćemo tražiti listing i da se to pitanje razjasni. Da li može predstavnik jedne velike partije, koja je stožer koalicije, da tako glasa ili ne može? Ako ste u pravu, gospodine Mićunoviću, duboko vam se izvinjavam. Ako niste, preduzeće se određene sankcije i mi ćemo tražiti da se to pitanje razreši. Mislim na političke sankcije.
Ne želim sada da polemišem, samo sam rekao da ne može šef i član naše delegacije, neka ovo bude nauk za naredne delegacije koje budu odlazile, da imaju neke nesuglasice. Moramo da budemo jedinstveni i da predstavljamo ovu Srbiju onako kako ona zaslužuje.
Ponavljam, imamo mnogo neprijatelja. Nemojte mnogo da se zanosiste sa EU. Vidite, sve što ste radili sa njima, ostali ste kratkih rukava, gospodo. Izašli ste sa teorijom "osvojimo Evropu zajedno", "juriš na Evropu". To su govorili ljudi sa ove govornice. Nešto vas Evropa neće, ne znam zašto, morate sa njom da razgovarate. Imate neki problem. Koji je taj problem?
Mi hoćemo da sarađujemo sa Evropom, ali kao partneri, da nas poštuju, da nas uvažavaju, da poštuju suverenitet naše države, da poštuju dostojanstvo srpskog naroda, a ne da nas ponižavaju, potcenjuju. Neka oni te probleme reše. Videćemo da li će Hrvatska doživeti neke sankcije posle svega ovoga što se dogodilo u Hrvatskoj našim sportistima. Nije to prvi put. Tako je uvek kada se igra utakmica na teritoriji Hrvatske.
Da li je Hrvatska zrela da igra međunarodne utakmice? Da li je bio incident u Srbiji i za vreme rata? Nikada, bez obzira na sve, nikada nismo bili ti koji smo lupali automobile, gađali navijače, kamenovali igrače. Srbija je bila uvek dostojanstvena. Kažem, ima nekada huligana, ali mali broj, ali narod je uvek štitio sportiste iz svake zemlje kada dođu u Srbiju i štitiće ih.
Srbija je uvek bila dostojanstvena i biće i dalje dostojanstvena, ali ovaj teror mi više nećemo trpeti. Ne možemo pričati o Kosovu, ne možemo razgovarati o bilo čemu ako i jedan Srbin na Kosovu nema osnovno, tj. slobodu kretanja.
Da li mi, gospodo, možemo da kao narodni poslanici odemo i da prošetamo Prištinom? Ne možemo. Da li možemo da se pojavimo na nekom skupu i da govorimo u Prištini, u Gnjilanu, Peći? Ne možemo, doživećemo neprijatnosti. To mora Evropa da zna i da preduzima određene mere.
Zato vas molim da se uozbiljimo, da tražimo od naših političara da nas veoma ozbiljno zaštite, da traže od odgovarajućih institucija da se ovo stavlja na dnevni redi i da se o ovome raspravlja. Kako je moguće da Savet bezbednosti ne raspravlja o situaciji sada na Kosovu? Da li je formiranje neke vojske nezavisnog Kosova pod njihovim pokroviteljstvom ili nije? Kakve mi imamo razgovore sa NATO-om ako na delu srpske teritorije krši Rezoluciju 1244, formira snage i naoružava terorističku vojsku sa najvećim teroristima na teritoriji Kosova? Da li je zato prisustvo međunarodnih snaga dole, da obučavaju one koji su do juče ubijali Srbe gde god su stigli? Nije! To mora neko da objasni.
Zato vas molim da o ovome ozbiljno raspravimo i da naš ministar odbrane shvati – gde god da ode, on mora o ovom pitanju da razgovara, koja je uloga NATO, a ne samo da trčkaramo, klimamo glavom, dolazimo ovde i potpisujemo neke sporazume. Kakve sporazume, ako oni nas kao narod, kao državu, ne poštuju?
Naša Vlada je morala da održi sednicu i da uputi hrvatskoj Vladi, da traži jedan sastanak sa Hrvatima i da vidi da li će ovo još nekada da se ponovi. Od toga nema ništa. Sa nama se igra jedan gradonačelnik Zadra, koji je, tobože, sav srećan što se to dogodilo. Koliko sam pratio njegove izjave, on je srećan što se to dogodilo. To je njemu neki vid kampanje, da on dobro radi itd. Molim vas, mi smo poslali našu decu, našu reprezentaciju tamo da je kamenuju, da razbijaju. Šta ćemo mi sa njima na njihovim terenima, u njihovim halama, na njihovim igralištima?
Prema tome, moramo veoma ozbiljno razgovarati o ovim temama.
Zahvaljujem vam, ali još jednom opominjem da delegacije pokažu jednu ozbiljnost i da štite i brane gde god se nađu interes naše države Srbije i dostojanstvo ovog naroda, a ne da dozvolimo da nas svi ponižavaju.
Ljudi iz vladajuće koalicije, posle svega ovoga na Kosovu, prekinite bar 15 dana, nemojte pričati – evropska Srbija, svi smo mi evropski, ali kako nas ponižava Evropa. Razgovarajte sa njima. Ponižava nas najniže, najpodlije, najpokvarenije. Kako ih nije sramota da prave to što rade na Kosovu?!
Da li je neko od naših ljudi govorio o tome u Briselu? Nas Đelić ne može da predstavlja ni u dečijem vrtiću. Kako on ide u Brisel? Ko njega više šalje u Brisel? Kakva je njegova uloga u Briselu? Koji su rezultati njegovog osmogodišnjeg rada? Dinkić nam sad još šalje i neke svoje privrednike da pričaju o poslovima. Sad da pravimo paralelne ambasade po čitavom svetu, da idu eksperti i ekonomisti od strane najboljeg ministra finansija sveta? To je bruka za Srbiju. Sve to ovaj narod plaća.
Moramo povesti računa kako i na koji način da se to obavi. Imamo ambasade, imamo ljude u ambasadama zadužene za ekonomske odnose sa određenim zemljama, šta oni rade? Kako sad pravimo paralelnu diplomatiju? Pravimo političku diplomatiju i ekonomsku diplomatiju potpuno odvojenu, kao da smo iz dve države. Molim vas da se o tome povede računa. Hvala. (Aplauz.)