Javljam se u vezi člana 27. i sve što ću kasnije reći u stvari objašnjava vašu povredu Poslovnika. Dakle, ako neko želi da prosledi pitanje nekom ministarstvu, nigde se u Poslovniku ne piše da ste vi kao predsedavajuća nadležni da tumačite da li je pitanje utemeljeno ili nije i kakav će odgovor Ministarstvo dati. Možda će Ministarstvo dati upravo onakav odgovor kakav ste vi sada nama predočili. Ali, pravo narodnog poslanika je da to pita, vaše je da to zabeležite, da to konstatujete i idemo dalje.
Vi ste ponovo minut i po izgubili objašnjavajući narodnim poslanicima da neko nema pravo da postavi pitanje i kakav će odgovor od Ministarstva eventualno doći. O čemu se tu radi? Ovde je ključno pitanje, kada neko predloži neovlašćeno, bez odluke nadležnog odbora Narodne skupštine, da se ne ode u Strazburg iz razloga što je naša delegacija navodno nelegitimna, i što joj navodno neće biti verifikovan mandat u Strazburu, onda se prirodno postavlja pitanje je li to istina ili nije. I to je nešto što ćemo svakako raspraviti, što na Odboru za inostrane poslove, što ovde, kada zaista, a to jedva čekamo, otpočne rasprava po tački dnevnog reda, jer je to vezano za tu temu.
Prema tome, to ćemo znati, nije problem, a znaćemo još brže i još lakše na sledeći način. Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Narodne skupštine prosledila je u dva navrata pismo Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u kojem moli da se postojeći saziv delegacije uzme i da se verifikuje u Parlamentarnoj skupštini, jer Narodna skupština još uvek nije izabrala novu delegaciju. To je činjenica. Zašto nije, to sa DSS nema veze, jer smo mi još pre četiri meseca insistirali kod predsednice Parlamenta i kod Nade Kolundžije da se to pitanje skine sa dnevnog reda i da se delegacija izabere. Zašto nije izabrana?
Zbog nesposobnosti vladajuće koalicije da reši unutrašnje probleme u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to je bilo vezano i za rad odbora i za izmene u odborima, i za sastav RIK, dakle, ne samo za ovu stvar.
Sada se postavlja pitanje političkog oportuniteta Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, neka vam ovo ne bude objašnjenje nego moje mišljenje, a objašnjenje može da da samo generalni sekretar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Moje mišljenje je da njima, prema onome što sam čuo od njih i na jednom sastanku koji sam imao u avgustu sa Mateom Sorinasom, dakle, njihovo mišljenje je da je od nas potreban samo akt obaveštenja o tome ko predstavlja Skupštinu, a da je unutrašnja stvar Republike Srbije, odnosno ovog parlamenta, kako će do toga doći.
Ono u čemu se potpuno slažemo, recimo, pretpostavljam, DSS i DS i ostali u parlamentu, oko čega nema spora, to je, da do toga može doći samo izborom u Narodnoj skupštini, znači, to nije problem.
Postavlja se pitanje političkog oportuniteta. Šta ćemo da radimo ako zbog nesposobnosti vladajuće koalicije ne dođe do tog izbora na vreme, da li ćemo dopustiti diskontinuitet, koji je Parlamentarna skupština spremna da nam oprosti, i neučešće na važnim forumima na kojima se brane interesi države? To je ono što je osnovno pitanje, a to je očigledno ono što se prenebregava, da bi se u prvi plan izbacili politički sukobi i da bi se jedna, recimo, Poslanička grupa DS, razračunavala sa SRS, da bi se rešavao problem mandata i ostale stvari. Ako je to poenta i ako je preče …
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
… završavam, od onoga što su poslovni države u jednoj međunarodnoj organizaciji tog tipa koja je za nas značajna, onda, svaka vam čast majstori! (Aplauz.)