Gospodo poslanici, javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226.
Vlada vređa dostojanstvo Narodne skupštine i poslanika, pošto često ne odgovara na poslanička pitanja, upite i interpelacije. Treba se setiti razdoblja Kraljevine Jugoslavije, kada su ugledni poslanici u parlamentu, jednostavno, postrojavali ministre, koji su strpljivo odgovarali na poslanička pitanja i interpelacije.
Postavio sam više vrlo važnih poslaničkih pitanja, na koja nisam dobio odgovor. To su pitanja revizije nasilno nametnute državne granice prema Hrvatskoj, u srpskom Podunavlju, odnosno u sremsko - slavonskom delu. U pitanju granica, nama treba da bude uzor Slovenija, koja je prema Hrvatskoj podigla gvozdenu zavesu, onemogućavajući njen prijem u Evropsku uniju sve do vremena revizije granica i proširenja slovenačkog morskog pojasa.
Postavio sam pitanje podizanja i realizacije tužbe protiv Hrvatske za zločine genocida nad Srbima tokom 20. veka. Istina, ministar Jeremić je pompezno najavio podizanje optužnice protiv Hrvatske za zločine 1941, 1951. i 1995. godine, ali je to više bio samo jedan politički manevar, pucanje u prazno. Tu optužnicu je, izgleda, država, jednostavno, zaboravila.
Postavio sam i pitanje sukcesije Jadranskog mora, ili bar ostvarenja nekog srpskog izlaza na Jadran. Isto pitanje sam postavio i na Parlamentarnoj skupštini Mediterana, tokom 2007. i 2008. godine. Isticao sam sledeće srpske argumente. Da bi Mediteran ostao zona mira, bezbednosti, zona nesputane saradnje, moraju se ispraviti istorijske nepravde koje su, mimo međunarodnog prava, pravom sile, učinjene pojedinim mediteranskim narodima, naročito palestinskom i srpskom narodu.
Dalje sam isticao da je osnovni geopolitički problem zemalja jadranskog pojasa nasilno prisvajanje jugoslovenskog dela Jadranskog mora od samo jedne administrativne jedinice SFRJ, a to je Hrvatska. Tražio sam da se poraz i rezultati politike sile nad Srbima preispitaju u skladu sa međunarodnim pravom.
Kao što je poznato, nerešeno jadransko pitanje danas stalno ističu Slovenija, Italija, u poslednje vreme BiH, ali Hrvatskoj, skromnost je nečuvena, hrvatskim političarima nije dovoljno što im je država, voljom međunarodnih faktora, prisvojila celu obalu, već traže da Hrvatska proglasi svoj zaštićeni pojas, kako više italijanski, slovenački i drugi ribari ne bi pljačkali hrvatsku ribu, odnosno ribolovnu zonu.
Na Skupštini Mediterana, srpska delegacija je uspela nametnuti kosovsko pitanje, pored najakutnijeg palestinskog pitanja, kao ključni problem Mediterana.
O kosmetskom pitanju će se raspravljati u dva od tri postojeća odbora, u Odboru za politiku i bezbednost i u Odboru za dijalog među civilizacijama i religijama i za ljudska prava. U Radnoj grupi za migracije skrenuta je pažnja na kategoriju unutrašnjih prinudnih migracija. Izneseni su podaci o proteravanju Srba iz Hrvatske i Republike Srpske Krajine i sa Kosmeta.
Da podsetim, SRS je na Skupštini Mediterana imala dva predstavnika, drugi predstavnik je bio funkcioner SRS-a Nemanja Šarović. Nas dvojica smo i forsirali srpske nacionalne teme, akutna nacionalna i državna pitanja prethodno navedena, međutim, u današnjem trenutku, SRS-u se sramno oduzima delegatsko mesto...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Imam još pola minuta, da se ne bih ponovo javio, dozvolite mi da završim.
Moram istaći da sam imao dobru saradnju i sa Majom Laušević iz DS-a, iako smo mi iz dve politički ideološki suprotstavljene parlamentarne formacije.
Nas dvoje smo tokom 2008. godine bili jedini članovi delegacije iz prošlog skupštinskog saziva. Strahovalo se tada da Srbija neće moći učestvovati na jesenjim zasedanjima, zbog odugovlačenja s formiranjem nove delegacije Skupštine Mediterana.
Na sreću, sednice Skupštine Mediterana uklopile su se u polugodišnju legitimnost naše delegacije iz bivšeg skupštinskog saziva.
Očekujem da se Vlada, ipak, uozbilji i da počne odgovarati na poslanička pitanja. Očekujem odgovore na moja tri poslanička pitanja koja sam postavio pre više od tri meseca.