Tiče se člana 104.
Pre svega, pomaže Bog, braćo i sestre, građani Srbije i zastupnici građana u ovom visokom domu. Jedna stvar je činjenica: danas je velika srpska slava Sveti Sava. Da u životu ništa nije slučajno, svedoči i činjenica da u Srpskom parlamentu, baš uoči i na dan ovog svetitelja, utemeljivača srpske države, samostalne SPC, velikog podvižnika i zaljubljenika u svoj narod, diplomatu za primer, traje rasprava o sastavu stalnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Šta je to što nas je toliko odrodilo, udaljilo jedne od drugih, učinilo da o elementarnim pitanjima našeg državnog i nacionalnog interesa ne možemo da se dogovorimo i da nađemo barem minimalni zajednički cilj, kako se ne bismo brukali pred svetom?
Očekujemo da nas poštuju oni koji o našoj istoriji, kulturi, prosvetiteljskom i slobodarskom duhu ne znaju ništa, već sude samo na osnovu aktuelnih konflikata na globalnoj političkoj srpskoj sceni, izvlačeći zaključak da smo i kao nacija i kao država nepouzdani i nedostojni partnerskog tretmana.
Ni građanima Srbije uopšte nije jasno šta mi ovde dva dana razglabamo o tome kako nismo tamo gde treba da budemo, a ovde gde jesmo ne možemo da se sporazumemo, kao da neki govore kineski, drugi srpski, a treći jupiterijanski.
Sveti Sava je bio produhovljeni diplomata, a ne besplodni polemičar. On je dobro razumeo da se u temelju srpskog nacionalnog bića nalazi ljubav, potreba za slobodom i razvojem. Tako je bilo, tako i jeste, samo smo se malo zaneli nečim što nije naše i uputili se putem novokomponovanog i pogrešno protumačenog kvazievropskog modela, u kome je čovek ubio Boga, sebe proglasio za božanstvo, razvio kulturomaniju koja fabrikuje idole, a vrhovni idol jeste novac i obilje stvari, kojima se na kraju mora robovati.
Braćo i sestre, u svetosavskoj filozofiji sveta, u koju se toliko zaklinjemo, postoje samo dva osnovna načela. Prvo načelo je: svet je bogojavljanje, a drugo: čovek je bogosluženje.
Sve što sada radimo, svaki naš gest, izgovorena reč, daleko odjekuju u večnosti i ne bi bilo loše kada bismo postali svesni kako smisao našeg života ne može biti nanošenje nepravde, uvrede, zla, osvete drugom čoveku, ma kako on bio različit u stavovima i delanju od nas.
Niko, ama baš niko ko je makar za trenutak ušao u naš život, pitao nas nešto, pogledao, promakao pored, nije to učinio slučajno. U svakoga od tih ljudi Bog je uramio svoj lik i predvideo ga za dobro, kao i nas same. Ako okrenemo list, ako od danas, kao predstavnici ovog velikog naroda koji za osnivača države ima dva svetitelja: svetog Savu i svetog Simeona Mirotočivog, počnemo da se ponašamo drugačije, uz svesnost da mi nismo samo privremene kolege u jednom sazivu Skupštine, nego saputnici do zajedničke večnosti, konačno ćemo uraditi nešto za prošlo, sadašnje, ali i buduće doba.
Sveti Sava je predak, ali i obaveza, datost, ali i model, isto kao što smo i mi – predstavnici naroda, model za sve one koji nas gledaju i često se identifikuju s našim ponašanjem. Svakoga dana raste broj maloletnih delikvenata i agresivnih ispada kod dece koja nemaju dovoljno razvijene sposobnosti za razlikovanje dobra i zla. Kao odrasli ljudi, ljudi s odgovornošću pred onima koji su nam ukazali poverenje i čast da ih predstavljamo, mi moramo imati razvijenu sposobnost rasuđivanja i razlikovanja dobra i zla, što podrazumeva da na uvredu ne moramo baš uvek da odgovorimo uvredom, da ne isterujemo tuk na luk, već da, u interesu te dece koja će sutra nositi Srbiju, budemo manje sujetni, a više razumni.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Završavam. Da bismo zaista predstavljali ovu veliku zemlju i ovaj veliki narod bilo gde u svetu, ne treba nam nikakva spoljna revolucija. Sveti oci kažu kako je najveći revolucionar – čovek svetog života. Preobrazimo sebe iznutra, pokušajmo da bar ovde, tokom ovih dugometražnih zasedanja, koja se i te kako prate, možda i više od popularnog "Velikog brata", delujemo kao pravi nosioci svetosavske kulture, koji neguju već zaboravljene vrline tipa vere, nade, smernosti, bratoljublja.
Nije samo simbolički važno, već bi predstavljalo pravi preobražaj u srpskom parlamentarnom životu da se danas kao ljudi dogovorimo, ispoštujemo i setimo bar poslednje strofe svetosavske himne: "Da se srpska sva srca s tobom ujedine, sunce mira, ljubavi, da nam svima sine, da živimo svi u slozi, sveti Savo ti pomozi. Počuj glas svog roda, srpskoga naroda."