Pre nego što ovaj šumadinac, čovek, otac, deda, izađe iz sale, građanin Tomislav Nikolić, da vam kažem, gospodine Nikoliću, šta mesecima radite – najgore mi uvrede dobacujete iz klupe, u odnosu na mene kao ženu.
On je izašao, ali verovatno slušaju članovi njegove porodice i oni koji znaju da poznanstvo svih nas s Tomislavom Nikolićem traje 17 godina, a obeležavanje naše krsne slave, Sveta tri jerarha, danas, kada je šest godina kako se predsednik SRS-a nalazi u Haškom tribunalu, nešto je što je nama najsvetije. To što je on pogazio zakletvu u crkvi, to što je dobio krila, jer ga je danas, kako čujem, Oli Ren hvalio najmanje pet minuta, pa se osokolio, pa misli da je evropski da pravi incidente, da inscenira događaje, da napada časne ljude na njihovu krsnu slavu, njemu neka služi na čast.
Povređeno je dostojanstvo Skupštine, član 104. Završiću u roku od tri minuta.
(Predsednik: Obrazložite gde je tu povreda.)
Reći ću vam. Tomislav Nikolić već mesecima vređa moje dostojanstvo. To nikada nisam rekla ni gospodinu Todoroviću, kao predsedniku Poslaničke grupe. Rekla sam koleginici Eleni Božić-Talijan i koleginici Marini Toman, jednom prilikom. To znaju koleginice iz DSS-a, koje sede ispred njega, kolege iz SPS-a, svi iz NS-a, koji sede iza njega. Svaki put, gospođo Đukić-Dejanović, pre svega vam to govorim kao ženi, kao majci i kao baki, kada izađem za govornicu, Tomislav Nikolić najgore moguće izraze upućuje na moj račun.
Na to sam oguglala zbog toga što, onog trenutka kada je izdao Vojislava Šešelja i SRS, on za mene ne predstavlja ništa, samo jednu nečasnu personu, personu non grate u ovoj skupštini, bilo gde u političkom životu. On vrlo dobro zna da su ovo što je danas uradio radile službe pre njega i evo nemilog događaja koji je pominjao gospodin Batić.
(Predsednik: Vreme.)
Milorad Mirčić, Branislav Vakić i Miroslav Dramlić su 1995. godine, gospodine Batiću, u tim zaključanim prostorijama, kada su isto tako upadali, optuženi da su držali izvesnog Acu Đurića, koga je tukao neki srpski radikal...
(Predsednik: Molim vas.)
Završavam, gospođo Đukić-Dejanović, ovo su veliki incidenti. Čovek je ušao, a pre njega obezbeđenje. Isti scenario se ponavlja.
Znate, drži nam moralne pridike, a mesecima ćutim, jer mene on ne zanima, on u političkom životu ne predstavlja ništa. U moralnom, za mene, kao Kragujevčanku, kao Srpkinju, a naročito danas na sveti praznik srpskih radikala – ništa, jer on je izdao Srbiju, izdao Vojislava Šešelja, izdao sve ono u šta se zaklinjao proteklih 18 godina.
Hvala vam i izvinite što sam prekoračila vreme.