Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, iznenađen sam ovakvom reakcijom Javnog servisa i jednog čoveka koji je bio sluga u svim režimima koji su postojali i koji je od mene tražio da se ja i Parlament ponašamo onako kako on hoće. On nama šalje ultimatum šta treba da uradimo da bi vršio prenos.
Jutros je bio sastanak šefova poslaničkih grupa s predsednicom Parlamenta. Ja sam izneo svoje, šefovi poslaničkih grupa su izneli svoje i rečeno je da, na osnovu stenograma, bar je meni rečeno, nema ništa posebno i da će mi dati reč, da izađem i da kažem, i ja sam obrazložio ovde u Parlamentu, ali bez televizijskog prenosa.
Ponovio sam da sam razočaran, što je i sledilo iz moje izjave i iz stenograma, koji možete videti. Moja prva rečenica je bila – izvinjavam se gospodinu Rasimu Ljajiću, koji je moj veliki prijatelje, što ovo moram da kažem.
Insistirao sam – zašto se na Dan državnosti Srbije nikad ne pojavi predsednik Srbije? Da li je to neki dan koji je značajan za Srbiju ili nije? Da li on prihvata taj dan ili ne, što sam kasnije pojasnio, ili bar premijer?
Gospodin Mićunović mi je objasnio ovde, kad smo raspravljali, da to i nije neki važan dan, da je to turski ustav i da nije nešto posebno značajno za Srbiju, i otkud izabraste taj dan. To mi je rekao ovde, mislim da ste svi čuli, gospodo poslanici, kad je sa mnom raspravljao ovde, u klupama.
Da li je on, kao politički savetnik predsednika Republike, njemu savetovao da taj dan nije važan? Što nas pozivate na takav dan? Možda imate neki bolji dan, nemam ništa protiv. Možda za vas Oplenac ne znači ništa, Orašac – ništa, za vas možda ni Takovo ne znači ništa, ni Tanasko Rajić; ne znam šta za vas znači, vi recite, to je korektno.
Prema tome, zahvaljujem gospođi Đukić-Dejanović, koja je bila vrlo korektna juče, nije me ni opomenula posle mog izlaganja, jer je pratila šta sam govorio, ali mi je, pod pritiskom, naknadno izrekla opomenu; morala je, jer je toliki bio pritisak, pa je valjda morala, ne znam.
Izvinjavam se. Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Parlamenta je bila vrlo korektna. Nisam želeo nikoga da uvredim, ali ono što je meni jutros Čanak ovde uradio, kada je isključen prenos, kada je izašao za ovu govornicu i rekao da sam običan dripac, da treba ovo, da treba ono, maltene, treba me obesiti ispred Skupštine... To je sve izgovorio. Doveden je iz Novog Sada da to uradi, da napravi incident, i onda je izveden i ispraćen.
Da li je to korektno prema jednoj političkoj opciji, na čijem sam čelu, da li je to korektno prema jednom narodnom poslaniku, da se izgovori u Parlamentu, da li je korektno i ono što je prošli put govorio o Ustavu, o svemu ovome što se događa u Vojvodini, neka narod sudi.
Prema tome, ne zameram Čanku i neću da ga komentarišem više nikada, ali zameram Borisu, on je njegov gazda, on je njega ovde doveo i instalirao, pa neka razmisle gospoda iz vladajuće koalicije.
Hvala vam i izvinite što sam prekoračio vreme.
