Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 104. Ujedno, zahvaljujem gospodinu Batiću što nam je dao jasne smernice kako se dolazi do demokratije. Očito da onaj plamen 5. oktobra ni u kom slučaju nije bio toliko veliki. Zato se mi danas ne nalazimo u demokratiji. Po preporukama gospodina Batića, treba da se postupi, a kako vreme odmiče, verovatno će gospodin Batić doživeti da se ove njegove reči i potvrde.
Što se tiče tog prethodnog režima u kome smo mi bili, tačno je, bili smo i tu nema nikakvog spora, časno i odgovorno smo vršili svoje funkcije. Gospodina Batića potpuno razumem, on je slobodan poslanik, izražava svoj stav, stav svoje stranke i, što bi se reklo, ne menja svoj stav, drži se jedne linije. To cenim, bez obzira na to što se, apsolutno, ne slažem s gospodinom Batićem.
Dolazimo do drugog pitanja, koje se logički nameće: šta je sa "žutim preduzećem"? Nije u stečaju? Biće, polako. Vi ste krenuli tim putem i nema teoretske šanse da se s tog puta na bilo koji način sklonite.
Postavlja se logičko pitanje, gospodine Batiću, i mislim da vi možete da date odgovor, kao što ste dali odgovor vezan za gospođu Nadu Kolundžiju i njeno dobacivanje. Postavite pitanje – kako je moguće da mnogi koji su potpalili taj "mali plamičak" i zapalili nekoliko zavesa, uzgred budi rečeno, što bi rekli Englezi... Ne bi bilo loše da kaže gospodin Mićunović, koji je bio predsednik Veća građana i koji je, čak, od nekih kasnije optužen da je velika sredstva utrošio da se zamene te zavese, garnišne itd., jer sam u dilemi, gospodine Batiću, da li je gospodin Mićunović proneverio pare, da li je stvarno toliko utrošio na rekonstrukciju Skupštine SRJ, ili vi govorite neistinu? Znači, nema dve istine. Ovo su vrlo ozbiljne stvari.
Ono što posebno treba da se podvuče, postavlja se moralno pitanje: kako ovi "žuti" i ovi "crveni" mogu jedni s drugima? Ako i danas čujete optužbe za te devedesete godine itd., od strane "žutih", a ovi se brane, stvarno ne razumem.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, molim vas.