Gospođo Đukić-Dejanović, možda je slučajnost. Eto, vidite, 28. decembra, pa 28. januara, juče, ali to nije slučajnost; 12. februara, na krsnu slavu SRS-a, to već nije slučajnost. Ako sam pogrešila i mislila da je slučajnost 28, na 28, ali ovo juče nije slučajno. Vidim da je ovaj, koji je, navodno, povređen, živahan, trčkara, ulazi čas na jedna, čas na druga vrata, trčkara po hodniku.
Čekajte, fraktura nosa, pa Urgentni centar, pa posle VMA!? Da nije malo gospodin bio na brifingu kod direktora BIA-e, pošto je dobro poznati saradnik BIA-e? O čemu ovde pričamo, o insceniranim događajima kao 1995. godine?
Dragan Tomić je, gospođo Đukić-Dejanović, na sebe preuzeo istu odgovornost kada su te godine optuženi Milorad Mirčić, Dragan Todorović, Branislav Vakić, Miroslav Dramović, da su, navodno, tukli izvesnog Acu Đurića i sada već jednog pokojnog gospodina, koga neću da pominjem, i da su ga neki drugi držali za ruke i noge. Tada ste bili poslanik. Noću je zasedao Administrativni odbor, organizovao ga je vaš partijski kolega Dugalić, prevozili se helikopterima, da se skidaju imuniteti Todoroviću i Mirčiću.
(Predsednik: Gospođice Jovanović, morate privesti kraju.)
Završiću, ali ću se javiti ponovo, jer ovo su nepobitne činjenice i incidentne osobe... (isključen mikrofon.)