Pokušaću da dam odgovor bez ulaženja u detalje zato što se razgovori na tu temu vode i nije dobro baš prejudicirati unapred stavove, samo ću objasniti suštinu i u kom pravcu idu razgovori.
Dakle, imamo razgovor sa Evropljanima u jednom delu, da bi bilo potrebno da nam oni kroz makrofinansijsku pomoć obezbede određena sredstva kojima bismo mogli da pokrijemo budžetski deficit. Naravno, da bi se ta sredstva obezbedila, moramo da imamo uspešno završen i aranžman sa MMF-om, i to su te spojene posude koje idu redosledom: prvo MMF, a zatim zahtev za makrofinansijskom pomoći.
Međutim, ono što je važno ovde razumeti jeste da bilo kakva makrofinansijska pomoć tog tipa, o kojoj smo mi razgovarali, jeste zapravo kredit. Dakle, tu se radi o nečemu što oni daju, istina, pod povoljnim uslovima, kao i druge multilateralne finansijske institucije, sa grejs periodom, dugim periodom otplate, niskom kamatnom stopom itd., ali ipak je to kredit kojim vi u osnovi ili finansirate deficit ili vršite, u stvari, otplatu dugova koji su vam u međuvremenu dospeli i time ostajete na nivou zaduženja javnog duga koji je bio pre toga.
Kada su ti razgovori vođeni na tu temu, onda smo mi rekli – dobro, možemo mi da dobijemo nešto besplatne makrofinansijske pomoći u vidu nekih donacija, pošto znamo da tu postoji jedan deo koji se daje u vidu granta. Dobili smo informaciju da je taj grant deo već potrošen i namenjen drugima koji su, naravno, još ranije... ili su bliži, članice Evropske unije itd. Onda je, između ostalog, počeo da se vodi razgovor na temu tih IPA fondova.
Inače, kada se radi o IPA fondovima, tu se zapravo radi o određenim predpristupnim fondovima, odnosno sredstvima koja su namenjena za razne zemlje koje se pripremaju da postanu kandidati, a kasnije i članovi EU. U okviru toga one imaju pravo, tu ima određeni broj komponenata, pa ne znam na koliko komponenata imate pravo dok niste ni kandidat, pa kad postanete kandidat povećava se broj komponenata itd., ali su ti IPA fondovi u osnovi neka vrsta projektnih zajmova, projektnog finansiranja, pošto su sredstva u celini bespovratna. Šta to znači? To su grantovi i sve što dobijete preko tih IPA sredstava je, faktički, poklon.
Ilustracije radi, danas je bilo reči o infrastrukturi kad je ministar Mrkonjić govorio, jedan deo sredstava iz tih IPA fondova će biti upotrebljen za Žeželjev most u Novom Sadu. Otprilike, pola mosta će biti besplatno izgrađeno, a pola će obezbediti Vojvodina.
O čemu se ovde, zapravo, radi i gde je veza između ove priče o IPA fondovima? Veza je u tome što se javila neka mogućnost, i o tome se sad razgovara, da se jedan deo, možda čak i veći deo, sredstava iz IPA fondova "obezboji" sa stanovišta projektnog pristupa.
Dakle, da se kaže – ne, ovo više neće biti projektni pristup, u smislu da će vam pare biti date samo za određene namene, već će se pare dati u okviru pokrića budžetskog deficita kao jedna jedinstvena suma.
De fakto, to će isto biti projekti, ali ne neki projekti koje smo zajedno sa njima dogovorili, nego projekti koje mi inače realizujemo u okviru budžeta. U krajnjoj liniji, to je ono što se kaže da pare nisu obojene; šta god vam dođe, sa tim možete raspolagati kako god želite.
To je, otprilike, filozofija i sa tom filozofijom mi bismo omogućili da u nekom finalnom scenariju jedan značajniji deo makrofinansijske pomoći od Evropljana bude u obliku jednog povoljnog dugoročnog kredita, ali bi se pojavila sada jedna porcija koja bi bila na principu granta, dakle, ne bi opterećivala ili povećavala zaduženja države.
Mislim da ste zainteresovani da čujete, a ako niste, mogao sam i ranije da prekinem.
Dakle, imajući sve to u vidu, to je otprilike priča o tim IPA fondovima, ali ne želim da iznosim detalje zato što razgovori nisu još ni približno zaokruženi. Hvala.