Samo bih rekla gospodinu Markoviću da je zaista bilo nelogičnosti. Ovih 28.000 ne proizvode troškove, a ovi tamo na lokalnom nivou, to ste već uzeli pod kontrolu i tu ćete uštedeti neke milione.
Citiraću vas, zato što ste pre neki dan dali jedan intervju "Politici". Vi ne znate koliko koje ministarstvo uopšte ima činovnika. Da li malo, da li mnogo, nemate pojma. A da li znate šta ste rekli u tom intervjuu?
Rekli ste ovako - budući da su naša ministarstva feudi... Rekli ste ovako, pa to svi znamo, naša vlada je konfederacija raznih partija, a svaka radi za sebe, koja šta hoće.
Gospođu Kalanović kontroliše Dinkić. Uopšte je ne kontroliše ministar Cvetković, nego njen šef partije. Prema tome, sada ću da vam objasnim šta ste rekli. Ovako ste izjavili - kako da ustanovimo to stanje, ko će da ode u ministarstvo i da kaže: ej, kolege, koliko vi to imate službenika ovde?
Pa, naravno da ne možete. Niko ne može ni u kakvo ministarstvo da uđe i pita koliko ima službenika i šta oni rade. Kako ćete bilo koga da pitate? Šta ćete vi Dinkića da pitate? Nikada ništa njega nećete pitati. Znači, nema tu nikakvog timskog rada, niti vi možete da ustanovite to stanje, jer ste vrlo lepo i plastično, kako sam ja sad ispričala, tako vi sami na to pitanje odgovorili.
Predsednik Vlade nije odgovorio na ovo da je zaista nepotrebno imati ovoliko ministarstava, da je nepotrebno imati ovoliko potpredsednika Vlade, da to deluje odvratno, rasipnički i nimalo restrikciono kada je kriza u pitanju, a da ne govorim i to da...
Sećate li se, molim vas, kako smo došli do Ministarstva za ljudska i manjinska prava? Hteli ste to ministarstvo da ''uvalite'' Mađarima, pa su Mađari rekli - ne, ne pada nam na pamet to ministarstvo, mi hoćemo ministarstvo za poljoprivredu. Pa onda niste znali šta ćete s tim ministarstvom, pa ste rekli - dobro, ajde, neka prođe to ministarstvo. A pošto sada imamo ombudsmana za ljudska prava, šta će nam to ministarstvo? Slobodno ga ukidajte, to su automobili, državni sekretari... Da vam ne navodim bar još pet-šest ministarstava koja su potpuno nepotrebna i gde možete da uštedite sredstva u ovoj krizi.

Zahvaljujem.
Gospodin Marković će dati odgovor.

U stvari sam ostao dužan gospođi Pešić. Hteo sam još nešto da kažem, što smatram da je veoma važno. Ne samo da smo započeli taj proces u sistemu lokalne samouprave, drago mi je da smo nešto počeli. Ponavljam, ovo će biti prvi put za ovih 18 godina da je napokon krenuo da se uspostavi taj sistem zapošljavanja u lokalnoj samoupravi.
Verujte, toliko je enormno zapošljavanje u lokalnim samoupravama bez ikakvog osnova. Za državnu upravu imamo vrlo jasno da je prestala da postoji jedna državna zajednica, nastala druga država itd., pa je jasno zašto se taj broj toliko uvećao. U lokalnim samoupravama se taj broj uvećavao sa svakom promenom vlasti jer su dovođeni partijski kadrovi. Ovo je prvi put da jedna vlada uspeva da reši taj problem. Mi startujemo taj program praktično u narednoj nedelji. Očekujem da će se tih 2.000 ljudi zaista dobrovoljno javiti vrlo brzo.
Nije tačno da ovih 28.000 ljudi ne troše. Normalno je da i oni troše, i oni primaju plate. Istina, to nisu ne znam kakve plate, ali primaju plate. Podsetiću vas da je plata sa srednjom stručnom spremom u državnoj upravi oko 15.600 dinara. Plate službenika koje mi volimo tako lako da pospemo drvljem i kamenjem su od 15.600 dinara pa nadalje. Sa VSS počinju sa 30.000 dinara... Krajnje nekonkurentno, ali to je sada neka druga tema zašto je naša državna uprava u takvom stanju u kakvom jeste.
Za državnu upravu je vrlo teško, gospođo Pešić, izvesti onu analizu o kojoj sam pričao da biste to mogli da uradite na jedan nedemagoški način. Može demagoški da se naredi - hajmo svi 10%. Verujte, to nije rešenje problema. Može da se otera 10% ljudi na ulicu, napravite od njih socijalne slučajeve, dobijemo 2.000 ljudi koji su sada na ulici a primali su nekih 20.000 dinara pre toga. To nije nikakav problem.
Nama ministrima to neće biti problem. Ali, kažem vam, to je loše. Loše je zato što to radite krajnje neselektivno, što nemate nikakav sistem po kom to radite i zbog toga što ćete ugroziti funkcionisanje nekih organa.
Evo, u Ministarstvu za državnu upravu smo preuzeli nadležnosti u pogledu izbornog sistema i u pogledu radnog odnosa u državnim organima. Imamo formiran sektor i u sektoru imamo jednog jedinog čoveka. Sada još neko da kaže da otpustim 10%. Nema problema, otpustiću ako je to da bih se slikao u novinama, ali će zato sistem, dakle organ uprave na čijem sam čelu ja, raditi sporije. A to je mnogo veća šteta nego što ćemo uštedeti time što ćemo napraviti pet socijalnih slučajeva.
Zaista mislim da, kada se otpuštaju ljudi, za to mora da postoji dobar, jak razlog, da ne dovede do toga da za 15 ili mesec dana posle promene vlasti dođe novi ministar pa dovede 20 ljudi. Ponavljam, za vreme vlade Vojislava Koštunice bio je jedan takav pokušaj, bila je dobra namera, otpušteno je 10%, u roku od šest meseci je sve vraćeno nazad. Znači, ne može da se radi neselektivno. Za lokalnu samoupravu smo uspeli da uspostavimo zaista dobar sistem i u vreme krize Vlada je odlučila da za to da milijardu i sto miliona dinara. I zato to radimo.
Ali, kada je u pitanju štednja, nije ovo jedina stvar. Ne zaboravite na upravne odbore, koji su na neki vrlo čudan način postali mesta gde ljudi dobijaju neverovatne pare. Ova vlada je prva vlada koja je to rešila. Njihove zarade su ograničene na nivo prosečne neto zarade u Republici.
Podsetiću vas da je pre ove vlade bilo po 250.000 dinara za to sedenje u upravnim odborima, a sada je za te iste upravne odbore, konkretno je u Javnom preduzeću PTT saobraćaja 32.000. Samo u tom preduzeću je ušteda na godišnjem nivou 42.500.000 dinara. Na relaciji svih javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koja smo obuhvatili tom odredbom ušteđeno je milijardu dinara na godišnjem nivou. To je ova vlada uradila.
Skoro sam pričao sa nekim kolegama poslanicima koji kažu – pa, kada ste vi to uradili? Mi smo to uradili, ali to očigledno ne može da dobije prostor u medijima, to očigledno nikog ne zanima. A to je uradila Vlada, to je premijer Mirko Cvetković inicirao.
Razgovarali smo o tome još dok smo bili ministri u prošloj vladi, ali u ovoj vladi to možemo da uradimo jer je predsednik Vlade Mirko Cvetković, pa smo uspeli da lako dogovorimo ovaj princip, zajedno sa našim kolegama u Vladi gospodinom Dinkićem i gospodinom Dačićem.
Znači, radi se na tome. Danas je Vlada usvojila novu preporuku koja se tiče javnih preduzeća. U roku od mesec dana svaki građanin ove države moći će pritiskom na dugme, pomoću miša na kompjuteru da vidi za svako javno preduzeće i drugi oblik organizovanja (da ne objašnjavam sada koji su oblici organizovanja) da vidi kolika je plata direktora, kolika je plata rukovodećeg kadra, kojim se aktima uređuje ta plata, koji su pravilnici kako se koriste službena vozila, kako se koriste korporativne kartice, da li postoje bonusi i za šta su odobreni (a u budućnosti će ih odobravati samo Vlada).
Ovo je prva vlada koja je taj sistem uspela da stavi pod kontrolu u roku od mesec dana. Ponavljam, svaki građanin će moći klikom na dugme da ima ličnu kartu svakog preduzeća i da zna koliko Petar Petrović u preduzeću tom i tom prima platu.
Potpuno se slažem s vama da toliko toga još treba da uradimo, kao društvo, toliko toga još treba da promenimo, ali verujte, važno je, imamo početne uspehe na tom pravcu.
Ti početni uspesi nisu inicirani krizom, inicirani su činjenicom da je zaista bilo krajnje vreme da jedna vlada krene da ove stvari uvodi u neki normalan okvir. Mislim da smo nešto uspeli da uradimo. Trudićemo se da uradimo i dalje na tom planu što više. Sve sugestije i kritike su dobrodošle, potrudićemo se da još bolje to uradimo.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Dejan Radenković ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministre, poznato je da svaka kriza najdublje i najteže posledice ostavlja po najsiromašnije slojeve stanovništva, a to su kod nas pre svega deca, samohrani roditelji, porodice sa dvoje i više dece, bolesni, penzioneri, seosko stanovništvo, izbegla i raseljena lica.
Ove kategorije stanovništva ionako teško žive, a produbljivanjem krize kod nas njihov položaj bi se još drastičnije pogoršao. Kada se tranzicija vremenski poklopi sa velikom svetskom krizom, kao što se to dešava sada kod nas, onda siromaštvo postaje još vidljivije i sa drastičnijim posledicama.
Poslanička grupa SPS - JS smatra da Vlada Republike Srbije ima veliku odgovornost za blagovremeno preduzimanje sistemskih mera kojima bi se posledice krize ublažile.
Zato bih predsedniku Vlade da postavim sledeće pitanje: da li Vlada u sklopu programa mera za ublažavanje posledica svetske ekonomske krize planira donošenje posebnog socijalnog programa, odnosno mera za zaštitu najsiromašnijih i najugroženijih kategorija stanovništva? Hvala.

Zahvaljujem. Izvolite, gospodine predsedniče.

Ovo pitanje o posebnom socijalnom programu je već bilo i dao sam odgovor, ali pošto se eksplicitno ponovilo, ponoviću šta sam rekao.
Dakle, odgovor je – da, razmatra se pitanje posebnog socijalnog programa. Taj posebni socijalni program radi se u organizaciji Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Još uvek je taj program na stolu, ne možemo govoriti o tome šta će on sve sadržati, ali izrada tog programa jeste u funkciji da se preduprede neželjeni događaji, odnosno u funkciji zaštite radnika koji ostaju bez posla i ljudi koji budu bili zahvaćeni ovom krizom. Ukratko, program se radi, još uvek nismo u mogućnosti da govorimo o njegovim detaljima.

Zahvaljujem. Narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.

Postaviću tri pitanja, devet minuta, a da ste odgovorili kolegi Vujadinoviću, dva pitanja ne bih imala potrebu da postavljam.
Dugovi su problemi u svetu, vidimo. Dugovi su rešenja, kažete. Gde je istina? Jesu li dugovi problemi ili rešenja, ili je problem u meri koju ova vlada ne ume da odredi?
Kriza je kod nas samo razgolitila probleme nagomilane lošim vođenjem ekonomske politike poslednjih osam godina i pokazala da gotovo nemamo šta da zaštitimo, jer nemamo domaću proizvodnju, nemamo domaće banke, ni državne, ni razvojne, ni privatne, preko kojih bismo mogli tu podršku da učinimo. Dospelih dugova u ovoj godini imamo, priznajete, četiri milijarde evra. Kažu da je to 16% bruto društvenog proizvoda. Od onog koji smo planirali ili od onog koji ćemo da ostvarimo? Razlika je značajna. Znači, od onih šest-sedam, vrlo optimističnih, do ovih 3,5, pitam – od kojeg bruto društvenog proizvoda?
Kažete – mi smo prezaduženi, imamo 27 milijardi dolara duga. Kažete – Hrvatska ima više spoljnog duga, ali ne kažete da Hrvatska ima samo 10% deficita, u odnosu na naših 16-18, kako ko procenjuje, a koji je najveći od svih zemalja u okruženju. Naš budžet je dvostruko manji od hrvatskog, a imaju, kažete, više spoljnog duga nego mi. Sve vreme se vraćam na osnovno pitanje – o kom dugu govorimo, da li je dug rešenje, ko ga procenjuje i iz čega će taj dug moći da bude vraćen?
Govorimo o aranžmanu MMF-a, ali, da se razumemo, ne pitam za 402 miliona evra, pitam o novim uslovima za dve milijarde evra, koliko se pregovara. Sramota je za srpsku javnost i nas poslanike da agencija "Blumberg" objavi da se pregovara o 1,3 milijardi, da se ovde ćuti, a da se onda objavi podatak da se pregovara o dve milijarde. Zamenika direktora MMF-a gospodina Murilja Portugala impresionirali ste spremnošću na saradnju.
Nas ne morate impresionirati. Nama jednostavno dugujete, jer pregovarate u ime građana Srbije, pa i naše, odgovor na pitanje – da li znate pravo stanje stvari u ovoj zemlji? Da li imate prave bilanse, podatke i da li ste spremni da saopštite MMF-u, a on će imati sluha da čuje, koja to rešenja nama odgovaraju? Ako oni budu nudili rešenja, ona retko, iz iskustva, odgovaraju zemlji kojoj predlažu rešenja, ali dopuštaju da im kažete koja rešenja odgovaraju nama.
Jedno od pitanja će biti – čime MMF uslovljava kredite? To ne sme da bude tajna. MMF predlaže recepte, iz iskustva znamo, čiji je prevashodni efekat da osposobe zemlju za vraćanje već uzetih kredita. Pitanje za celu javnost je – da li se ruši kula od karata, a zove se građevina svih ekonomija, građena na prekomernoj potrošnji?
Mi smo država izgrađena na prekomernoj potrošnji, reklamiranoj, promovisanoj, i svi se slažemo da trošimo više od onoga što proizvodimo, više od onoga što stvaramo, trošeći budućnost unapred.
Da li ste vodili računa o dugovima do dana današnjeg, od preuzimanja vlasti? Budžet je bio kuća građena s krova, od potreba, a ne prema mogućnostima. Prevelik je za srpsku privredu. Previše je to dugova za naše mogućnosti.
Molim, gospođo Dragutinović, nije metodologija stvar kojom ćemo se izgovarati i reći šta su međunarodni standardi u tome kad procenjujemo zaduženost.
Da li naš budžet može da podnese zaduženost, u smislu - kako će se vratiti ove godine dospele četiri milijarde evra? Nebitno je šta je po metodologiji spoljni dug, šta je javni, šta je dug građana. Građani su naše komšije koje negde rade, koje će možda ostati bez posla, pa neće imati čime da vrate dug. Ne zanima me metodologija kojom vi izgovarate sebe i brišete odgovornost kad razmišljate o tome čime će se i kako vraćati dugovi. Hoće li nas MMF naterati da o tome vodimo računa ili mi to moramo sami?
Hoću da kažem da je osećaj mere u životu uvek bio tajna uspeha, u svemu, i vi to svi znate, ali je sada osećaj mere duga i mogućnosti da ga vratimo tajna našeg opstanka, a ne uspeha. Naš opstanak je naš zajednički uspeh.
Zaista mislim da sam ovo pitanje, koje ponavljam danas, mnogo puta za ovom govornicom pomenula – a šta je sa Upravom za javni dug, šta je sa realnom procenom da li samo od nas, od naše volje, od naše snage, od mera koje privredi namenjujemo da stvara neka sredstva za vraćanje duga, ili, kao što vidimo, od svetske krize, od tuđe volje, ne od zle volje, od objektivnih okolnosti, zavisi da li proizvodi "Tigar", da li je došao strateški partner u "Fijat", da li je vlasnik "Aleme" samo postavio stubove i napustio zemlju? Znači, mi moramo, procenjujući zaduženost, da znamo šta zavisi od nas, a ne da imamo najružičastiju varijantu optimistički izgrađenih projekcija da ćemo dobiti priliv kapitala u doznakama i ne znam sve čemu. Ozbiljna država to mora.
Želim da pitam – šta je sadržina memoranduma, to je drugo pitanje, o saradnji između Vlade i Narodne banke Srbije, koji je takođe bio uslovljen razgovorima sa MMF-om? Svi znaju, retko ko saopštava, ja ponavljam po ko zna koji put – gotovo svi naši problemi proističu iz pogrešno shvaćene nezavisnosti Narodne banke, odnosno iz pogrešnog shvatanja gospodina Jelašića da on nije dužan da polaže račune građanima Srbije za svoje loše mere.
Konkretno pitanje je da li će gospodin Jelašić, ne monetarni odbor koji je zvao zabavištem, lično da odgovara za gubitak Narodne banke koji je u 2006. godini iznosio 386.000.000 evra, u 2007. godini 180.000.000, a vi danas to nazivate subvencijom Vlade kojom dotirate kamatu zato što je referentna kamata, koju guverner godinama drži i gura tako visoko, osnov da vi danas jedino bankama dajete posao, jedino njima garantujete da će im biti plaćeno ono što rade, time što će im država, hajde da prevedemo, građani iz budžeta, platiti najveće moguće kamate u okruženju.
Uništili ste bankarski sistem, a niste doveli do toga da mi zbog konkurencije imamo niže kamate, ali zato njima garantujete da će, ne za kupovinu hrane, odeće, obuće i komunalije, što im je preko potrebno,...
(Predsednik: Hoćete da preformulišete treće pitanje? Govorite već pola minuta duže.)
... već za zaduživanje, moći da imaju sigurnu zaradu.
Tri pitanja sam postavila. Ako ih nisu zabeležili, ja ću ih ponoviti.

Zabeležena su. Zahvaljujem. Ministarka Dragutinović, izvolite.