Hvala, gospodine Jeremiću. Reč ima potpredsednica, gospođica Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ja sam na kraju prošle godine, kada smo govorili o budžetu i izmeni i dopuni jednog seta zakona iz oblasti finansija, govorila o, rekla bih, da ne budem pretenciozna, jednom od najsvetlijih primera u Srbiji organa poreske uprave u Aranđelovcu, na čijem čelu je gospodin Ljubomir Mladenović i ispostavilo se da sam bila u pravu.
Jer, nekoliko dana posle te rasprave u Skupštini, u velikoj dvorani ''Sava'' Centra održana je neka vrsta seminara, gde je gospodin Mladenović govorio o iskustvu poreske uprave opštine Aranđelovac i nedvosmisleno je potvrđeno od strane svih kolega, pa i iz vašeg Ministarstva, da je to organ poreske uprave koji je konstituisan u skladu sa zakonom i koji je pokazao najveću moguću i najviši stepen efikasnosti, zabeleživši naplatu poreza od imovine, odnosno utrostručio ga u odnosu na godinu koja je prethodila, pre formiranja tog poreskog organa u opštini Aranđelovac.
Sada potpuno razumem i ovo sve, naravno, što su govorili kako gospodin Stevanović tako i druge kolege srpski radikali sa kakvim se sve tehničkim, pre svega, i kadrovskim problemima, dakle, ljudskim resursima suočavaju, uslovno rečeno, manje opštine u Srbiji, zato što nisu dobile adekvatnu pomoć od Vlade, odnosno od Ministarstva.
Kada govorimo, recimo, o ovim konkursima koji su u toku, konkretno znam za opštinu Prijepolje, kada je u pitanju rad onih koji treba da budu zaposleni u organu poreske uprave, da je veliko interesovanje.
Nego ti ljudi ne znaju uopšte kako će država kasnije da ih tretira i opet se vraćam na ono što je govorio Dragan Stevanović, naš ovlašćeni predstavnik, a naročito ako su u pitanju mladi i stručni ljudi, da li oni tu sebe vide i kakva im je garancija da će država da ih pospešuje i dalje u njihovom usavršavanju, i da li će nekom sledećom izmenom i dopunom ovog zakona oni da budu stavljeni na led, kao što sada imamo slučaj mnogih ljudi koji su nekada, u ranije periodu, sa puno entuzijazma, završivši određene škole i specijalizacije otišli na određena mesta pri državnim institucijama, a da država sada pokazuje nebrigu i neodgovornost.
Da ne bih koristila više vremena, pošto ima dosta prijavljenih kolega iz naše poslaničke grupe koji će govoriti o primerima iz svojih sredina, a ima verovatno još ovakvih kao što je slučaj šumadijske opštine Aranđelovac, moram da vam postavim pitanje, gospođo ministar, s obzirom na ove probleme koje, recimo, ima Surdulica, Vladičin Han, Rača Kragujevačka ili bilo koja opština u centralnoj ili južnoj Srbiji, pa i u Vojvodini, kako će onda u ovom procesu konstituisanja lokalnih organa poreske uprave da se snađu opštine na KiM?! Jer ako smo mi svedoci toga da je osam dana selo Šilovo, nadomak Gnjilana, Prilužje, Plemetina i ostala koja ste mogli juče da vidite u jednom prilogu na državnoj televiziji, ostalo bez struje, šta ti ljudi da očekuju sutra od pomoći, od tehničke i svake druge od Ministarstva ili od Vlade, da sprovode poreski postupak i u toj najgoroj mogućoj i veoma otežavajućoj situaciji, gde je potpuna okupacija naše teritorije?!
Oni treba da dođu i da naplate porez na imovinu od čoveka koji zna da rizikuje izlaskom na njivu, da ne pominjem selo Klokot, i onaj drastični slučaja od pre četiri godine, kada je jedna žena izašla na svoju njivu i stradala od nagazne mine, a onda meštanin istog sela u opštini Novo Brdo, takođe, zbog činjenice da su na njih nasrnuli šiptarski separatisti.
Želim pre svega onim hrabrim majkama, Srpkinjama iz Šilova da odam svako priznanje što su kao žene i kao majke i kao čestite Srpkinje koje se bore za prava svog naroda na KiM pokazale izuzetnu hrabrost. Danima su svi oni bili na putu koji vodi za Bujanovac, stavili su i položili svoj život, suprotstavili se ovim tzv. zaštitnim, u stvari, okupatorskim snagama na KiM, jer oni znaju da nemaju šta da izgube. Njihov život je život na njihovim ognjištima.
Zbog toga svi vi, poslanici iz vladajućih stranaka, treba da pokažete više sluha, pre svega Vlada Republike Srbije. To od vas ne mogu da očekujem, jer kako jutros reče jedan kolega, juče je predsednik Republike u Španiji rekao jednu tipsku rečenicu, a to je da se mi nećemo nikada pomiriti sa tom činjenicom, odnosno da će KiM ostati u sastavu Srbije, što je deo njegove zakletve.
Šta vi radite da se to, zapravo, zaista desi i da pomognete našim sunarodnicima. Još jednom, sve čestitke našim sestrama, Srpkinjama iz Šilova i drugih mesta koje sam pomenula. Neka se bore, mi srpski radikali smo uz njih, Kosovo je zaista srce Srbije i za nas će to uvek biti tako i za svakog srpskog patriotu! Hvala. (Aplauz.)

Hvala. Reč ima narodni poslanik, gospodin Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pročitaću vam član 24, ovog zakona, u kome stoji da poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da, pod jedan, od poreske uprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova poreska obaveza, a ako je neuk i osnovnu pravnu pomoć, što omogućuje da prijavi i plati porez i obračuna i plati sporedna poreska davanja u skladu sa propisima.
U poreskoj upravi često je gužva, stalno vas dočekaju formirani redovi, ko će vam dati informaciju? Čekate satima da dobijete neku informaciju, a pitanje je da li ćete dočekati da istu dobijete. Ko će vam dati osnovnu pravnu pomoć? Teško ćete je dobiti. Čak i ako je dobijete, pitanje je da li će biti tog dana ili za par dana ili za par nedelja. Zakon i ovaj član ovoga zakona je dobar, ali on se ne primenjuje u praksi. Kod nas u Srbiji je nešto sasvim drugačije i teško se dolazi do informacija, a do pravne pomoći još teže, gotovo je nemoguće dobiti od poreske uprave.
Što se tiče dalje poreza, pomenuo bih da privatni preduzetnici u Srbiji koji redovno plaćaju porez na kraju godine dobijaju rešenje za retroaktivno plaćanje, odnosno imamo privatnike koji plaćaju porez, recimo, u iznosu od 10 hiljada mesečno i tako cele godine, a onda na kraju opet dobiju rešenje na osnovu kojeg su bili dužni da plaćaju ne 10, nego, recimo, 13, 14, ili 15 hiljada dinara. Onda se od njih traži da naknadno uplate tu razliku za sve mesece.
S druge strane imamo poreske obveznike koji ne plaćaju i ne izmiruju redovno svoje obaveze, a na kraju godine ili naredne njima stigne da plate porez sa otpisom kamate, sa smanjenjem duga, omogućuje im se plaćanje u ratama po principu koji važi na pijaci, daj šta daš.
Dame i gospodo, država nikada nije stimulisala, nažalost, redovno plaćanje poreza, što bi trebalo konačno da učini, da poreskim obveznicima koji redovno izmiruju svoje obaveze da neke olakšice, na neki način da ih nagradi, stimuliše, a ne kažnjava, kako danas to država čini sa ovom dodatnom naplatom.
Opštine i država ne mogu da funkcionišu bez plaćanja poreza. Izuzetno je bitno gde idu pare poreskih obveznika. Navešću vam samo dva primera šta se desilo na opštini Voždovac. Naime, došlo je do izgradnje fontane u naselju Braće Jerković, koja na tom mestu postoji 10 do 15 godina, koja je zapuštena. Njenom rekonstrukcijom i postavljanjem par novih klupica, postavljanjem dva reflektora, itd, izdvojeno je i potrošeno 6.844.000 dinara, skoro sedam miliona dinara za rekonstrukciju jedne fontane u naselju Braće Jerković. Ista takva, sličnih dimenzija, sličnog kapaciteta, urađena je potpuno nova u Boru, koja je koštala 1,8 miliona dinara, četiri puta manje. Pazite, radi se o maltene istoj fontani, a iznos je različit, čak do pet miliona dinara.
Šef odborničke grupe u opštini Voždovac, Jovan Milovanović tražio je da se dostavi specifikacija svih ovih radova i troškova, međutim, vlast mu nije dostavila, uz obrazloženje da nakon uvođenja prinudne uprave koja se desila ovih dana na opštini Voždovac, neće biti u obavezi da mu to dostave, čime pokušavaju da sakriju svoj lopovluk. Nama, građanima opštine Voždovac, ne ostaje ništa drugo nego da se pitamo gde su završile te pare i u čijim džepovima. Takođe, na opštini Voždovac, planirana je izgradnja još jedne fontane na Banjici, ali sada u daleko većem iznosu čak 35 miliona dinara. Izbor lokacije je prvo katastrofalan, na okretnici tramvaja. Kakav je to osećaj, kakvo je to uživanje gledati u fontanu, a oko vaše glave kruže tramvaji? Prvo bezbednost dece i svih ostalih koji bi došli na tu fontanu, prelazak preko pruge i ostalo dovodi se u pitanje. Nedaleko odatle, oko kilometar, na okretnici trolejbusa, nalazi se bukvalno jedno jezero puno fekalija koje je nastalo izlivanjem kanalizacije iz mesta Jajinci i ostalih kuća na Banjici. Bukvalno sva otpadna voda se sliva na tom mestu.
Zar čelnici opštine Voždovac nisu mogli to mesto da urede, pa ako već hoće da grade fontanu, neka je urade na tom mestu? Neka urade tu površinu, a onda da imamo duplu korist, a ne da je grade na okretnici tramvaja, kako su oni predvideli, gde je inače sada trenutno zelena površina. Uništava se zelena površina da bi se stavio kamen i da bi se izgradila neka fontana.
Mi, odbornici na Voždovcu, predložili smo da se ta sredstva preusmere u prioritetnije stvari, da se izgrade vrtići i jaslice na Banjici. Postoje trenutno vrtići i jaslice, ali nedovoljnog kapaciteta. Moram da kažem, zarad javnosti, da iz okolnih naselja, pre svega podavalskih sela roditelji dovode decu na Banjicu jer nemaju ni vrtić ni jaslice u svojim mestima. Na mestu gde već postoje vrtići i jaslice, predložili smo, pošto postoji prostor, da se izgradi još jedna zgrada sa ovim parama koje su predviđene za izgradnju fontane od 35 miliona dinara, a time se apsolutno može obezbediti deci bezbedna zgrada sa svim potrebnim standardima.
Ono što je još interesantno šta je uradila opštinska vlast. Ona je dobila 35 miliona dinara za izgradnju ove fontane, navodno od grada, 2007. godine, i oni su ta sredstva deponovali. U to vreme to je bilo 437 hiljada evra. Sredstva stoje pune dve godine, nisu upotrebljena. Sada je taj iznos je oko 365 hiljada evra, 72 hiljade evra je nestalo. Jednostavno, razlikom u kursu opština je izgubila 72 hiljade evra zato što novac stoji deponovan. Kada smo mi tražili da se ta sredstva preusmere rekli su – ne možemo, Grad je namenio za to. Tražili smo – dajte da napravimo jedan dopis Gradu da se ta odluka preispita i da se sredstva preusmere. Oni su naš predlog odbili. Šta se dalje dešava?
U budžetu za 2009. godinu opština Voždovac umesto tih 35 miliona dinara sada predstavlja kako je izdvojeno 30 miliona dinara za izgradnju fontane, a pet miliona dinara je nestalo. Na naša uporna pitanja gde su te pare, šta je sa tih pet miliona dinara, na kraju smo dobili odgovor – da su ta sredstva utrošena na idejna rešenja, na projekte i na arhitekte koji su radili na izgradnji fontane.
Pazite, pet miliona dinara, to je oko 150 prosečnih plata u Srbiji, koja su uzela dva ili tri čoveka. Za šta? Kao za neko idejno rešenje, a pitanje je uopšte da li će fontana biti izgrađena. Znači, 72 hiljade evra je izgubljeno u razlici u kursu, plus 52 hiljade izgubljeno, dato na ova rešenja, odnosno 124 hiljade evra opština Voždovac je dala za izgradnju fontane, a još nisu ni počeli da je rade.
Opština Voždovac, nažalost, osim ovakve potrošnje sredstava, poznata je po tome da je 2003. godine srušila oko stotinu objekata na lokaciji Plavi most, gde je preko 500 ljudi ostalo bez posla, ostalo na ulici, a to bez ikakve potrebe – zbog jedne idiotske i potpuno nepotrebne odluke opštinskog veća.
Opština je poznata i po tome da dve godine traju protesti u ulici Vojvode Stepe zbog izgradnje megamarketa "Vero" i što problem ne može da reši.
Ne želi da stane u odbranu građana, već štiti interese pojedinaca i omogućava im brzo i enormno bogaćenje zbog čega je i građevinska mafija upravo najrazvijenija na Voždovcu.
Nakon svih ovih i sličnih dešavanja predsednik opštine Voždovac Goran Lukačević iz DS podneo je ostavku 27. decembra prošle godine, a istu objavio 23. januara ove godine. Skoro mesec dana je ćutao i lažno se predstavljao i obmanjivao celokupnu javnost, predstavljao se u tom periodu i dalje kao predsednik opštine. Zašto je ćutao mesec dana o ostavci nikada nije dao obrazloženje.
Nadam se da će nakon ovih izbora na Voždovcu, koji će biti u narednom periodu, doći pošteniji i odgovorniji ljudi koji će štiti interese građana Voždovca, a svaki dinar poreskih obveznika racionalno raspodeliti i usmeriti na najpotrebnije i najneophodnije stvari. Hvala. (Aplauz.)

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik gospodin Milan Škrbić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i možemo i moramo konstatovati, složiti se, da su najvažnije izmene predložene ovim zakonom u stvari izmene člana 2a, stav 2. tačka 6) Zakona, radi pojašnjenja nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Zatim, kao pravo poreskog obveznika propisuje i pravo na izmenu člana 10, odnosno izmene člana 40 – da poreski obveznik izmenjuje poresku prijavu i ne može podneti nakon pokretanja postupka poreske kontrole, za kontrolisani period.
Zatim, u poreski postupak se uvodi apsolutni rok zastarelosti od 10 godina. Predviđena je i dopuna Zakona u smislu propisivanja obrasca, potvrde o rezidentnosti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja itd.
Još bih mogao da kažem da se predlažu izmene kojima se uređuju radno-pravni odnosi zaposlenih u poreskoj upravi i precizirane su prekršajne sankcije, što je nešto možda najvažnije u ovom zakonu, rekao bih iz stotinu razloga.
Podsetiću da je nekada 2005. godine u poreskoj upravi bilo preko 8 hiljada zaposlenih, a danas je to oko 6,5 hiljada i to je već nešto što je pozitivno u ovom vreme u kojem živimo, kada je potrebno smanjivati broj zaposlenih u administraciji.
Međutim, događa se nešto drugo.
Po ovome, poreskih radnika ili inspektora fali i onda dolazimo u jedan sukob jer Vlada jednostavno predlaže da se poveća broj zaposlenih, ovo govorim kada su u pitanju obrade poreza u lokalnim samoupravama, a ovamo, sa druge strane, imamo podatke koje je izneo ministar gospodin Marković – da je u lokalnoj samoupravi trenutno zaposleno oko 22 hiljade radnika, a da je u narednom periodu predloženo da se broj zaposlenih smanji za 10 hiljada, to su zvanični podaci Ministarstva kojim on rukovodi. Tako, jednostavno, tu ulazimo u jedan problem i razmišljanje i zbunjenost – šta, kako da rade lokalne samouprave?
Smatram da je malo učinjeno u izmenama i dopunama ovog zakona u delu koji govori o sledećim problemima, naime, to govore činjenice, moramo konstatovati da je poreska funkcija države njena najstarija klasična funkcija, jer bez poreza nema ni države, pogotovo moderne države.
Svima nam je poznato da se iz poreza finansiraju plate u javnom sektoru, materijalni troškovi javnog sektora, penzije, socijalna davanja, dotacije za kulturu, prosvetu, zdravstvo, investicije u infrastrukturu i mnogo šta ostalo. Radi se o stotinama milijardi dinara koje treba obezbediti svake godine da bi jedan složeni mehanizam funkcionisao i to je tačno.
Niti vi, gospođo ministar, ni Ministarstvo, ni Vlada, a ni mi poslanici ne bismo primali svoje plate bez aktivnosti i rada državnih službenika poreske uprave. Ti isti službenici poreske uprave obavljaju najteže i najsloženije, najodgovornije, najstručnije i najneprijatnije poslove koji postoje u sistemu državne uprave. Često su izloženi pretnjama, uvredama, fizičkim napadima, a poznato nam je da je bilo slučajeva i kidnapovanja, pretnje članovima porodice, da ne uživaju nikakvu zaštitu ni imunitet.
Na zadatke idu pojedinačno, nenaoružani i nezaštićeni. Najčešće se voze u starim, dotrajalim autima. Ne dobijaju nikakva zaštitna sredstva niti zaštitnu opremu. Izuzev poreske policije, niko nema priznat beneficirani radni staž.
Zbog hroničnog manjka sredstava u budžetu poreski službenici su pod stalnom presijom, pretnjama disciplinskim kaznama i nadzorima, a svima nam je poznato – da se čovek nekada radije odrekne i slobode, pre nego što se odrekne novca.
Službenicima poreske uprave koji su važan činilac ovog sektora i članovima njihovih porodica zakonom je zabranjena svaka aktivnost, delatnost u preduzetništvu van redovnog posla i od njih se traži apsolutna lojalnost i posvećenost poslu.
Za najmanju grešku šalju se na disciplinsku odgovornost, najviše od svih državnih službenika. Ne smeju da se bave politikom, niti se mogu angažovati u stranačkom radu.
Zauzvrat, državni službenici poreske uprave, bez obzira na radno iskustvo, imaju otprilike plate, sa srednjom stručnom spremom, to smo već čuli, od 16 hiljada, sa višom stručnom spremom 21 hiljadu, visoka, inspektori, da, da, sa visokom stručnom spremom preko 40 hiljada, oko 40-45 hiljada.
Pitam se, kako ljudi sa ovako bednim platama, a rade stručno i odgovorno, savesno, dakle, kako mogu raditi taj svoj posao težak, složen, i pre svega neprijatan. Moram da napomenem i sledeće.
Kao posledica svega ovoga i malopre pomenutog rada, došlo je poslednjih godina do velikog odliva, pogotovo visokoobrazovanih kadrova, a najviše u većim centrima gde lakše dolaze do lakšeg i manje stresnog, a naravno bolje plaćenog posla.
Naročito je nepopularan rad na naplati poreza u filijalama, gde ostaje da radi ko mora, što je pod permanentnom presijom i kontrolom viših instanci i unutrašnje kontrole, a sve u svrhu naplate i permanentnog punjenja budžeta.
Poreski izvršitelji i ostali poreski službenici su najdirektnije izloženi svim ovim teškoćama, a rade izuzetno složene poslove.
Zaista moram da napomenem da je starosna struktura poreskih službenika izuzetno nepovoljna, jer se godinama zbog štednje ne primaju mladi ljudi i pripravnici, a malo se ulaže u opremanje.
Ja se nadam, gospođo ministar, da ćete bar malo uvažiti neke ove moje primedbe, i ako se isprave, time će biti i veće dobiti i veća likvidnost budžeta i fondova, i da će primenom ovog zakona poreskoj upravi biti vraćeno dostojanstvo, pre svega dostojanstvo državnih službenika.
Ova moja priča je veoma prosta, jer naravno, imam mnogo prijatelja koji rade u poreskoj upravi, u različitim mestima, ali priče su identične, samo reprodukujem njihovu suštinu u skraćenoj verziji.
Moram da pomenem da sam pre četiri meseca, a vezano je za ovu temu, tako da ne bih dobio opet neku opomenu, postavio poslaničko pitanje, radi se o poreskim službenicima, poreskim inspektorima, nisam nikad dobio odgovor – u Novom Sadu, dnevna štampa je to objavila u svim medijima pre otprilike pola godine, da su podnete dve krivične prijave i protiv Mlađana Dinkića i protiv Ilića, protiv Radomana iz Novog Sada i još deset finansijskih inspektora zato što nisu sproveli naplatu poreza od nekih slovenačkih firmi, a radi se o sumi oko milion i po evra, i još nekih stvari.
Postoje dve krivične prijave, stoje negde u fioci, naravno. Kada je vladajuća koalicija u pitanju o tome se ćuti, a to zbog građana Srbije sada napominjem.
Hvala lepo. (Aplauz.)

Hvala vama. Reč ima gospodin Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ovo je zvanično šesta izmena Zakona koji je trebalo da bude reformski zaokret u oblasti poreske politike i poreskih institucija koje rade u naplati poreza i doprinosa u Republici Srbiji. Naime, osnovni materijalni Zakon donet je još 2002. godine. Usledile su izmene, jedna ispravka 2002. godine, a posle ispravka 2003. godina, zatim i izmena 2003, 2004, 2005, pa drugi put 2005, 2006, 2007. i, evo, još jedna izmena Zakona.
Zbog čega se menja ovaj zakon? Moramo reći razloge. Razlozi su mnogobrojni, a najznačajniji su sledeći: aktuelna vlast posle 2005. godine krenula je u reformske zahvate, ne sagledavajući suštinu materije u kojoj se donose ti zakoni, prave se zakoni preko noći ili se prepisuju zakoni iz evropskog zakonodavstva ili nekog uporednog zakonodavstva, koji su neprilagodljivi za naše prilike i naše situacije i onda moramo menjati, pa menjati, i evo sada imamo ovu izmenu.
Nadalje, ono što je pogreška u radu aktuelne vlasti, to je da mi kada sagledavamo ovu problematiku, odnosno aktuelna vlast kada sagledava problematiku, ona izlazi sa određenim stavovima, ne vodeći računa o pravnom sistemu i celokupnosti pravnog sistema.
Tako smo u ovom zakonu, u matičnom zakonu, izvadili određene celine koje se odnose na organizaciju, ono što je predviđeno Zakonom o državnoj upravi. Izvadili smo celinu iz Zakona o državnim službenicima i nameštenicima.
Izvadili smo celinu koje se odnose na zarade, itd. Od tih delova određenih zakona napravili smo jedan zakon koji je sad podložan promenama zbog toga što čim se promeni bilo koji od ovih zakona koji čini sastavni deo ovoga zakona mora se menjati i ovaj zakon. Tu je pogreška u pravnom konceptu i normiranju regulative.
Tako smo i ovde, vidite kod člana 169. matičnog Zakona, odnosno čl. 23. i 24. imamo hrpe odredaba, ovo verovatno ni u jednom zakonodavstvu u svetu nema, na tri, četiri stranice sa možda dve hiljade reči, probali smo ubaciti sve ono što smo propustili u tom matičnom Zakonu, pa smo onda dodavali i dodavali, itd. I, onda napravimo jedan zakon koji ne liči ni na šta. Vaše pravno normiranje ne liči ni na šta, najbolji primer je ovaj.
SRS je ukazala na propuste u pravnom normiranju sa vaše strane.
Pre neki dan smo to isto rekli kod Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim stvarima, gde ste, takođe, izvukli iz nekoliko zakonskih projekata sve ono što reguliše ta oblast, ugradili u ovaj zakon i sve ono kada se promeni u tim matičnim zakonima, to će se morati menjati u ovom zakonu i tako onda dolazimo do hiljade i hiljade zakonskih propisa u pravnom sistemu Republike Srbije koji su nepregledni, nisu unificirani, nisu kodificirani, nisu harmonizirani i onda imamo probleme u praktičnoj primeni.
Posebno je to aktuelno kod primene u lokalnim samoupravama, kada samo na ovim propisima mora raditi nekoliko pravnika samo da bi sagledala tu pravnu regulativu.
Nadalje, ono što je bitno naglasiti, to je da je poreska administracija vrlo bitna u svakoj državi, a posebno kod nas. Zbog čega? Zbog toga što smo mi u situaciji da ubiremo poreze u velikom delu koji predstavlja izvor budžeta.
U budžetu za 2009. godinu, poreski prihodi su oko 91,6, a neporeski prihod su resto, odnosno 8,4%. Ako vidimo kako je to definisano u izvršenju budžeta za 2008. godinu, onda vidimo da je taj procenat poreskih prihoda još i veći, blizu 94%.
Baš zbog toga nam je bitna poreska administracija, njen rad, kvalitet njenog rada, efikasnost rada, modernizacija celokupnog sistema koju vi ne radite.
Zašto ne radite najbolje pokazuje i samo obrazloženje ovog predloga zakona gde gotovo na tri stranice objašnjavate da morate, morate i morate pojačati službu, zaposliti nove radnike i osposobiti te radnike, dobiti visokokvalitetne radnike. Kako ćete dobiti visokokvalitetne radnike sa platama koje su daleko ispod plata i zarada u drugim društvenim delatnostima, da ne kažem u privredi ili u drugoj, neprivredi, gde su plate daleko veće? Zbog toga je odliv tako veliki.
Međutim postoji još nešto što treba da zabrine sve, a posebno opozicija ukazuje na to, da u poreskim upravama imamo jako veliki broj partijskih kadrova koji su zatečeni, pa ste ih onda i vi ubacili i među ovih osam hiljada iz 2006. godine, najvećim delom su to partijski kadrovi raznih partija koje su bile na vlasti pre toga. U međuvremenu je iz sistema poreske administracije otišlo 1.560 radnika po raznom osnovu.
Ono što treba da zabrine, to su kadrovi koji su dobili otkaz zbog toga što nisu izvršavali naloge rukovodilaca u poreskoj upravi. U svakom gradu naći ćemo na desetine takvih slučajeva, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo, itd, vrvi od takvih otkaza.
Gospođo Dragutinović, vi to jako dobro znate.
Dakle, sa jedne strane, u poreskoj administraciji imamo kadrove koji ne mogu nositi teret poreskog sistema i reforme za koje se vi kao zalažete u poreskom sistemu, nema nikakve reforme. Reforma je izvršena sa ovim zakonom i poreskim zakonima i koji su usvojeni pre tri, četiri godine i uvođenjem PDV-a. Ovo tehničko i tehnološko osavremenjavanje poreske administracije nije reforma, nikakva to reforma nije.
Kadrovska reforma podrazumeva depolitizaciju ove službe, podrazumeva osavremenjavanje načina rada, podrazumeva tehničku pripremu za rad.
Sa ovakvom pripremom koju imaju radnici u poreskoj administraciji, nema naplate, nema praćenja, nema analiza!
Ne mogu to oni ni tehnološki ni tehnički, a sa druge strane, nisu motivisani, njihove zarade su daleko ispod zarada u drugim društvenim delatnostima i toga morate biti svesni. Pet godina sprovodite reformu, ništa reformisali niste.
Postoji puno apsurda. Spomenuo sam član 23. i član 24. itd. To je nakaradno normiranje, jer vi ste tu dobili takav član, odnosi se na matični član 169. koji ima nekoliko hiljada reči, što predstavlja apsurd i verovatno svetski rekord i treba ga prijaviti u Ginisovom institutu. Vidim određene apsurde, recimo, u članu 25. Predloga zakona gde novčanu kaznu iskazujete u dinarima, što je neuobičajeno u našem pravnom sistemu i pravnom normiranju.
Novčane kazne se iskazuju u hiljadama dinara ili desetinama hiljada dinara, a ovde se stavljaju novčane kazne za preduzetnike od 12.500, što je po meni neprimereno. Opet uvodite određenu pravnu kategoriju koja je neuobičajena u pravnom sistemu.
Ono što treba da zabrine to je da mi sa ovakvom administracijom ne možemo ubrati dovoljno sredstava i obezbediti dovoljno sredstava za rashode koji su iz dana u dan sve veći, a prihodi u budžet koji su planirani ne teku onim tempom i onom visinom koja je planirana.
To treba da nas zabrine, a posebno aktuelnu vlast, zbog toga što sve aktivnosti vlasti koje idu u ovom pravcu ne nalaze rešenja. Zašto?
Mi smo dobili informaciju da će nam negde u novembru mesecu kada smo govorili o dinamičnom privrednom razvoju, kada smo govorili o zapošljavanju, kada smo govorili o porastu životnog standarda, čak u novembru mesecu, i takav rebalans budžeta smo usvojili, odjednom smo dobili informacije da ćemo sve ono što smo predvideli memorandumom polako smanjivati. Tako smo stopu bruto društvenog proizvoda koja je bila u nivou od 6% smanjili budžetom za 2009. godinu na 3,5%.
Sada premijer izlazi sa podatkom da će taj bruto društveni proizvod biti svega 0,5%, a ekonomski analitičari, koji se bave ovom problematikom, kažu (daj bože da to bude) da je to jako perspektivno za naše prilike i da je to gotovo neostvarivo, da je to san za aktuelnu vlast i za državni sistem u kome živimo.
Inflacija koja je bila predviđena u nivou od 8% sada se kalkuliše sa nivoom od 12%. Deficit budžeta koji je predviđen budžetom za 2009. godinu u nivou 1,75% BDP, on će sa ovim kalkulacijama biti 3% uz smanjenje industrijske proizvodnje, aktuelna inflacija koja je u prva dva meseca oko 5,3%, pad uvoza od 37,5%, pad izvoza od 24%, pad investicija od 15%, sve to treba da nas zabrine.
Umesto da se bavite aktuelnim ekonomskim pozicijama i finansijskim pozicijama u kojima mi živimo, mi se bavimo određenim perifernim zakonskim projektima koji su neprimenljivi, zbog toga što ste udrobili sve ono što niste smeli, niste morali. U pravnom smislu ovaj zakon ne liči na ništa. Hvala. (Aplauz.)

Hvala.
Reč ima gospodin Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Gospođo Dragutinović, u suštini ova izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima logike ako se gleda sa jedne strane. Osnov za donošenje ovih izmena i dopuna stoji u Ustavu Republike Srbije i ima za cilj uređenje poreskog sistema i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije. Međutim, ovde se jasno vidi ili nazire da je osnov ovog zakona pisala firma G17 plus sa ciljem da zaposli još jedan izvestan broj svojih stranačkih aktivista, koji će verovatno imati posle usvajanja ovog zakona, kao što su imali običaj da kažu, bezobrazno velike plate.
Kroz tekst obrazloženja može se pročitati i shvatiti kako poreska administracija treba da ima zavidno visoke plate koje će biti motivacioni faktor koji bi tobože zaustavio odliv obučenih kadrova sa visokom stručnom spremom. Ovako skupa država sa preskupim državnim aparatom kroz izmene i dopune Zakona o poreskom sistemu provlači ovakvu tezu da će državni službenici napustiti službe ako nemaju motivacione plate. Da li vi uopšte zalazite malo u nerazvijene krajeve da vidite kako žive naši građani i sa koliko sredstava raspolažu mesečno?
Ove izmene i dopune u suštini ne unose ništa posebno novo, ali vam daju osnov da neke politički nepodobne službenike u narednom periodu ocenite negativno i isterate iz službe, a novom sistematizacijom povećate broj zaposlenih upošljavanjem stranačkih kadrova.
Kroz ovakav predlog gde se poreski sistem stavlja u bezmalo naučni rad, gde su potrebni stručnjaci naučnog ranga i naravno bogato plaćeni, odaje se namera autora ovog zakona. Setite se samo par primera. Onaj koji je upečatljiv, to je raskrinkavanje Bojana Krišta od strane SRS i velike pljačke budžetskih sredstava.
Naši građani žive na ivici egzistencije. Sigurno niko ne beži od svojih poreskih obaveza, ali, recimo, kada je poljoprivreda u pitanju, a približava se prolećna setva, naš poljoprivrednik u svakom slučaju želi da plati sve svoje obaveze, ali obaveze koje mu se na neki način sada nameću, gde će biti uveden profesionalni poljoprivrednik, mislim da poljoprivrednici nisu u situaciji trenutno da plate. Mislim da bi se oko tog problema trebalo malo ozbiljnije zamisliti i naći jedan zajednički interes, a s obzirom na to da država po raznim osnovama duguje našem poljoprivredniku bilo bi logično da mu se nadoknadi taj deo doprinosa koji mora da plati na osnovu subvencija i raznih drugih povlastica koje mu država duguje, a ne da ima obavezu da prvo plati pa da onda dobije subvencije koje nije dobio za pojedine stvari i dve godine unazad.
Podsetiću vas samo da su trenutno enormno veliki problemi u poljoprivredi, da smo svi svedoci izjava ministra Dragina i mislim da je on kao ministar poljoprivrede apsolutno svestan da će poljoprivreda biti u ovoj godini u velikom kolapsu. Uvoz mleka u prahu, što je, takođe, uradio vaš ministar, od 4 hiljade tona, ministar Dragin je ocenio, a vi to vrlo dobro znate da je to mogao da uradi neko ko verovatno nije imao mozga. Zna se ko je uvezao mleko u prahu. Automatski je urušena mlekarska proizvodnja u Srbiji i trenutno su svi otkupi iz kooperacija ukinuti u Republici Srbiji.
Naše rezerve u mlekarama mleka u prahu su, takođe, izuzetno velike. Država je intervenisala sa otkupom od 300 hiljada tona, a samo Subotička mlekara na zalihama ima 700 hiljada tona.
Preti nam velika opasnost, a vi ste, gospođo Dragutinović, ne vi lično već vaša Vlada, uticali na sve naše poljoprivrednike da podižu kredite, da će biti subvencionisana proizvodnja…