Dame i gospodo, ima li veće zavrzlame, ima li takve formulacije, koja nije prihvaćena ni u međunarodnom pravu, ni kod nas, formulacije i terminologije kao što je to u Predlogu ovog zakona?
U članu 36. stav 1. piše – ako je lice privremeno izručeno, ima mu se uračunati pritvor koje je proveo kao privremeno izručeno lice. Šta će se dogoditi ako ministar nadležan za pravdu ne bude dao zahtev za to lice da bude vraćeno da bi mu se uračunao pritvor?
Naime, to je normirano, kao što je rečeno, u članu 36. stav 2 – uzimajući u obzir okolnost iz stava 1. ovog člana, ministar nadležan za pravosuđe može odlučiti da ne zahteva vraćanje privremeno izručenog lica. Naš državljanin bude privremeno izručen, ministar kaže – ja ne tražim njegovo vraćanje u državu Srbiju. Ovo je protivno Ustavu Republike Srbije i ovo je sigurno po narudžbini predložena norma, namenjena za pojedinačne slučajeve.
Znate da Amerika traži Miladina Kovačevića. Da li će on biti privremeno izručen ili ne, to zavisi od vlasti u Srbiji. Ako bude, s motivom i pod nazivom – privremeno izručivanje, a ministar za pravosuđe u Republici Srbiji kaže – neću da podnesem zahtev da bude vraćen, eto kako se zloupotrebljava norma koja se predlaže, eto vam nakaradnog zakona, eto vam zloupotrebe, gde se mogu naši građani šikanirati, izručivati...
(Predsednik: Vreme.)
... i po tuđim kazamatima u inostranstvu boraviti. Prema tome, ne treba dozvoliti, ovaj zakon je naopak.

Da li još neko želi o ovom amandmanu?

Gospodin Palalić, izvolite. O amandmanu ili kao ovlašćeni predstavnik? Kao ovlašćeni predstavnik imate 12 minuta. Izvolite.

 Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je izuzetno važan amandman, pogotovo prethodni član 35, koji je obuhvaćen u jednom odeljku koji se zove – postupak pred ministrom.
U obrazloženju ovog predloga zakona smo, kao jedan od važnijih razloga zašto se zakon donosi, naveli da se preciznije uredi nadležnost ministra. Ima se utisak, kada se analiziraju odredbe od čl. 31. do 37, da su ministru data izuzetno velika ovlašćenja. Ova dva člana, 35. i 36, moraju se posmatrati u vezi sa članom 8, na koji je Poslanička grupa DSS-a podnela amandman. Ovde se definiše mogućnost privremenog izručenja, koje je isključivo u nadležnosti ministra pravde. U članu 36. daje se veliko ovlašćenje ministru, da ne mora da zahteva, nakon privremenog izručenja, povratak ovog lica u Srbiju.
Postavlja se pitanje – koji je racio ove odredbe da, iako je doneto rešenje o izručenju, iako se, eventualno, protiv tog lica vodi krivični postupak u državi Srbiji, mi ipak, na zahtev države molilje, donosimo odluku da to lice izručimo? Vezano sa članom 8, mi nemamo predstavu o tome, jer član 8. tako definiše. Da li postoji uzajamnost s tom državom? Postoji samo pretpostavka, iako nemamo nikakav podatak da uzajamnost postoji.
Šta će se desiti ako uzajamnosti nema, ako naši nadležni državni organi nemaju nijedan podatak da uzajamnost postoji? Mi to lice, za koje imamo interes da se okonča krivični postupak u Srbiji, da ono izdržava sankciju u Srbiji, izručimo drugoj državi; ta država treba da pruži neke garancije da će da ga vrati, ali pošto u prethodnom periodu nije pružila nikakve dokaze da želi da sarađuje s nama, nema reciprociteta, ona to lice nikad ne mora da vrati. Time se interes države Srbije da protiv tog lica vodi krivični postupak u Srbiji u potpunosti devalvira.
Suština ovih odredaba jeste da se na veoma čudan i vrlo širok način daju ovlašćenja ministru pravde. Mislimo da to nije bilo potrebno, bile su sasvim dovoljne one odredbe koje se odnose na nadležnost sudova, na istražnog sudiju, na veće koje odlučuje u postupku za izručenje, da se taj postupak obuhvati. Ovde ministar pravde, s takvim ovlašćenjima, dobija neku vrstu superiornosti, supremacije nad pravosuđem, da odlučuje da li će nekog privremeno da izruči i da li će uopšte da ga vrati u državu Srbiju, ako za to postoji interes., ponavljam, pogotovo u situaciji kad nema nijednog podatka o reciprocitetu između države Srbije i te države kojoj lice privremeno izručujemo, a mi očekujemo da postoji dobra volja da će država dati garancije da to lice vrati.
Zaista je vrlo čudno i želimo da čujemo od ministra pravde jedan konkretan, racionalan razlog – zašto ova ovlašćenja Ministarstvo pravde dobija?

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 37, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Gospođo Dimitrijević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da u vremenu od dva minuta, ili 120 sekundi, koje je novim poslovnikom određeno, građanima Srbije obrazložim zbog čega sam podnela amandman, ispred Poslaničke grupe SRS-a, na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, na član 37, koji se odnosi na predaju okrivljenog ili osuđenog, koji glasi: "Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove izvršava rešenje kojim se dozvoljava izručenje.
Ministarstvo iz stava 1. ovog člana dogovara s nadležnim organom države molilje mesto, vreme i način predaje okrivljenog ili osuđenog. Predaja se izvršava u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja iz člana 32. ovog zakona. Ako država molilja, bez opravdanog razloga, ne preuzme okrivljenog ili osuđenog dogovorenog dana predaje, on se pušta na slobodu. Na obrazloženi zahtev države molilje može biti određen drugi dan predaje.".
Amandmanom sam predložila brisanje člana 37, jer ovaj član treba brisati, kao i sve ostale članove ovog predloga zakona i ne treba ga usvojiti.
U našem pravnom sistemu postoji Zakonik o krivičnom postupku i njegovim odredbama je regulisana međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima, kao i odredbama ratifikovanih i potvrđenih međunarodnih i bilateralnih ugovora.
Kao razloge za donošenje ovog zakona, predlagač navodi da je Republika Srbija preuzela obavezu implementiranja u svoj pravni sistem dokumenata koje je potvrdila, a to su Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropska konvencija o ekstradiciji i Konvencija UN-a protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, s dodatnim protokolima.
Uskoro ističe Poslovnikom predviđeno vreme od dva minuta. Izvinjavam se građanima Srbije što nisam uspela da obrazložim svoj amandman.

Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč?

Po Poslovniku, izvolite.

Gospođo predsedavajuća, moram da vam kažem da ste povredili član 87. Poslovnika, koji kaže: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju i članovi Vlade i ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona".
Članom 143. Poslovnika, u stavu 2, definisano je da se ukupno vreme pretresa u pojedinostima za poslaničke grupe raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, a u stavu 1. se kaže – vreme za pretres u pojedinostima za poslaničke grupe iznosi isto koliko je iznosilo ukupno vreme za načelni pretres.
Sada hoću da govorim o zakonu o matičnim knjigama, a ovde gospodina Markovića nema. Dakle, osnovna je činjenica i bunilo koje ste napravili pravljenjem ovog poslovnika da ne možemo da govorimo o čemu hoćemo.
Dakle, pozovite gospodina Milana Markovića. Po amandmanu o ovom zakonu, posle amandmana, hoću da govorim o zakonu o matičnim knjigama, a kad dođe amandman o zakonu o matičnim knjigama, ja ću govoriti o temi koja govori o sprečavanju pranja novca, onog što je spojeno u ovoj tački dnevnog reda. Hvala.

Nema povrede Poslovnika. U nekoliko navrata smo objašnjavali ovo vaše pitanje i primedbu, odnosno povređivanje Poslovnika, kako vi to navodite, a decidno je rečeno u članu 143. stav 1. da pretres se u pojedinostima obavlja po članovima na koje su podneti amandmani i amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme za pretres u pojedinostima za poslaničke grupe iznosi isto itd.

Prema tome, možete da ne budete zadovoljni. Morate protumačiti, naučiti, razumeti Poslovnik.

Po Poslovniku ponovo? Dakle, ovde nije bilo povrede Poslovnika i vreme koje ste govorili ulazi u vreme za vašu poslaničku grupu. Kada nema povrede Poslovnika, to je tako, da znate. Pročitajte Poslovnik. Izvolite. Hoćete li ponovo?

Drugi put već govorite o istim sadržajima o kojima je već bilo reči na ovoj sednici. Na to nemate pravo. Član 87, ta povreda je već istaknuta, dat je odgovor na nju i ponovo ste govorili o njoj, o potpuno istom članu, danas. Pogledaćemo stenogram. Već je bilo reči, sa potpuno istim sadržajem o kojem ste vi govorili.

Izvolite. Imate reč.

Gospođo predsedavajuća, slobodno možete da vidite u stenogramu da niko nije pomenuo Milana Markovića, sem mene. Dakle, član 101, da mi ne biste opet ubacili vreme u vreme poslaničke grupe. Citirao sam određene članove Poslovnika. Pogrešno ste me protumačili. Spojili ste ove tri stvari. Imamo 10 sati za tri zakona i za amandmane na te zakone.

O tome je bilo reči. Izričem vam opomenu, jer i pored toga što sam vam malopre obrazložila i upozorila vas, vi i dalje govorite na potpuno isti način. Ocenjujem da zloupotrebljavate Poslovnik i izričem vam opomenu.

Molim vas, nemojte dobacivati. Ne možete da nastavite, nemate više reč.

Idite na mesto.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Na član 38, amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 39, amandman je podneo poslanik Milorad Buha.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč o ovom amandmanu?

Gospodin Martinović, po Poslovniku.