Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, mislim da ste povredili član 106, član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Gospodinu Milanu Avramoviću izrekli ste opomenu. U redu, to je vaša procena, ali nigde u Poslovniku ne piše da je, kada narodnom poslaniku izreknete jednu opomenu, on dužan da prekine svoje izlaganje i da se vrati na mesto. On je dužan da to uradi tek kada mu izreknete drugu opomenu, odnosno kada mu izreknete posebnu meru oduzimanja reči. Izrekli ste mu samo jednu opomenu. Ima pravo da završi svoje izlaganje i to je do sada više puta bio slučaj u Narodnoj skupštini.
Dakle, nigde u Poslovniku ne piše da, kada narodnom poslaniku izreknete opomenu, tog momenta gubi pravo na dalju raspravu, odnosno na dalje obrazlaganje zašto smatra da je povređen Poslovnik. O tome se radi.

Gospodine Martinoviću, gospodin Avramović je juče imao jednu opomenu, danas je dobio drugu i više nema reč, to je treća mera. Dakle, njemu je oduzeta reč sada i to je, praktično, treća mera, posle dve opomene, od kojih je jedna bila juče; na istoj sednici ima dve opomene. Treća mera, treća sankcija je oduzimanje reči. Treća sankcija, nakon dve, oduzimanje reči.

Ne možete sa mnom tako razgovarati, molim vas. Za slučaj da ocenjujete da nisam pravilno postupila, u danu za glasanje se o tome možemo izjasniti. Zahvaljujem, nastavljamo rad.

Gospođa Gordana Pop-Lazić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Pozivam se na član 37. stav 2. i upozoravam vas, gospođo predsedavajuća, bolje bi bilo da ste danas otišli da zapalite sveću pokojnom predsedniku vaše stranke, da se pomolite Bogu za njegovu dušu, da ga primi u rajsko naselje, nego što ovde sprovodite demokraturu.
Nama je, u stvari, drago što vi ovo radite, jer je ovo najbolji mogući način da javnost u Srbiji vidi kako vi doživljavate Parlament i kako zamišljate parlamentarnu demokratiju.
Očekujem da i meni izreknete neku opomenu. Ne znam dokle ste stigli s tim opomenama, da li imam jednu ili dve, da li sam već zrela za izbacivanje, ili za oduzimanje reči, jer možete da uradite sve. Molim vas, to vaše slobodno sudijsko uverenje treba da bude i te kako potkovano nečim što piše u ovom poslovniku. Morate da obrazložite šta je neko od nas uradio, a što nije dozvoljeno ovim poslovnikom, da biste ga vi na neki način kaznili. To je vaše diskreciono pravo. Možda mislite da ste u pravu, neki od nas misle da niste u pravu, ali eto, Poslovnik vam dozvoljava, s obzirom na to da ste prva među jednakima, da imate nešto malo više prava nego svi ostali narodni poslanici.
Dobronamerno vas savetujem da ne zloupotrebljavate to pravo, jer je to na vašu štetu. Funkcija koju zauzimate daje vam mogućnost da budete vrlo uvažena i poštovana ličnost u državi Srbiji i samo od vas zavisi kako će vas građani Srbije doživljavati, a preko vas – kako će doživljavati i poštovati i ovu instituciju, i sve narodne poslanike.
Molim vas da zaštitite sebe, a da na taj način zašitite i nas.

Zahvaljujem, i još jednom objašnjavam, gospodina sam najpre upozorila da govori o sadržajima iz člana 87, o kojima je na današnjoj sednici već bilo reči, a onda sam mu tek izrekla meru. Pošto je imao dve opomene, poštujući ovaj poslovnik, jedina mogućnost je bila oduzimanje reči.

Zahvaljujem na aplauzu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Na član 39, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 40, amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Da)

Izvolite, gospodine Mladenoviću.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, praksa koju sprovodi vladajuća većina i dalje se nastavlja u Parlamentu, kada su u pitanju amandmani SRS-a. Oni se ne prihvataju, bilo da su dobri, ili loši. Preko 100 amandmana SRS-a je odbijeno.
Vreme od dva minuta je isuviše malo da bi se bilo šta kvalitetno reklo o njima. Za to vreme, pošto amandman nije prihvaćen, treba da ubedim vladajuću većinu da je on dobar i da ga treba prihvatiti. Demokratska stranka smatra da, ako amandman već nije prihvaćen, ne mora ni da se obrazlaže, jer sigurno neće biti prihvaćen i da je bespotrebno njegovo obrazlaganje, to je za njih gubljenje vremena.
Moram da konstatujem da se tačno nakon isteka drugog minuta uskraćuje pravo poslaniku da završi rečenicu, da završi misao. Ša je s tolerancijom? Setimo se samo silnih reklama koje su bile na televiziji o toleranciji. Ako Vlada, vladajuća većina, predsedavajući Parlamenta nema nimalo tolerancije, kakva se onda poruka šalje građanima? Kako treba da se ponašaju? Kako će to uticati na njihovo svakodnevno ponašanje? Da li svi treba da budu krajnje netolerantni kao vi?
Pokazujete izuzetno loš primer građanima Srbije. Nakon skraćenja vremena sa 15 na dva minuta, trebalo bi da nam dozvolite da završimo izlaganje. Ranije ste imali mnogo više razumevanja. Demokratija je prešla u diktaturu. Rigorozno pridržavanje članova Poslovnika, pokušaj ukidanja prenosa Skupštine, otimanje opština, otimanje mandata, znaci su i oblici diktature. Hvala.

Zahvaljujem. Nije bilo reči, nijedne jedine, o obrazloženju amandmana.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 41, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodine Jojiću.

Gospođo predsedavajuća, pre nego što sam završio Pravni fakultet, proučavao sam pedagogiju i završio je. Proučavao sam i Jana Komnenskog. Ovo je vezano za vođenje sednice i za ovu diktaturu, ovakvu političku atmosferu koja se zavodi u Srbiji. Niste vi, gospođo predsedniče, za ovo krivi, to je tačno.  
Podsetiću vas da je Makarenko Anton Semjonović, rođen 1888. godine, umro 1939. godine, napisao knjigu "Pedagoška poema". Trebalo bi da je oni koji prelažu ove zakone i ovakve poslovnike prethodno pročitaju, jer moraju da znaju da će imati posla i susret s narodnim predstavnicima. Jan Komnenski, koji je rođen 1592. godine, a umro 1670. godine, inače mislilac, humanista, teoretičar, takođe je poznat u svetu kao jedan od onih koji je primenjivao određene vaspitne metode. Ovde se primenjuju pogrešne vaspitne metode prema narodnim poslanicima.
Dame i gospodo, kada je u pitanju Predlog ovog zakona, moram reći da su njegove odredbe u suprotnosti s načelima međunarodnog prava, pre svega, s načelom zakonitosti, načelom jednakosti, načelom pravičnosti i načelom srazmernosti.
Dakle, dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, ovo što se događa s pravnom normativom, sa pravom, dakle, s pravnim poretkom u Srbiji, koji je vekovima stvaran i građen... Da li mogu da nastavim?
(Predsednik: Možete.)
Nastaviću kao predstavnik SRS-a. Zahvaljujem gospođi predsedniku. Gospođo predsedniče, imamo spojene ove tačke dnevnog reda koje se odnose na finansiranje terorizma. Postavljam pitanje, jer imam sumnju da se terorizam i terorističke organizacije finansiraju i od strane ''agrarne mafije''.
''Agrarna mafija'' u Srbiji se ne kontroliše. ''Agrarna mafija'' je uzurpirala na stotine hiljada najplodnije srpske zemlje, ušli su u posed uzurpatori, ne plaćaju državi ništa. Prema mojim saznanjima, ta mafija je uskratila budžetu Republike Srbije oko 50 milijardi dinara. Ne treba da nabrajam koja je sve to mafija, ali moram da naglasim da su sva državna preduzeća, bivši PIK-ovi, neke zadruge, bivša poljoprivredna dobra, uzurpirani i da su uzurpatori danas u posedu, a da ih niko ne deposedira, niti ih iko sa tog poseda uklanja.
Zaključuju se štetni ugovori. Navešću samo nekoliko primera. U opštini Kovilj, oko 50 miliona dinara nije ušlo u budžet opštine, ujedno ni na žiro-račun Ministarstva finansija, to jest u budžet Republike Srbije. Pašnjake su, takođe, uzurpirali moćnici, profiteri, tajkuni, preorali, kao što je to slučaj u Omoljici, Banatskom Brestovcu, Skorenovcu, Pločici, Gaju, Delibatu, Dubovcu, Mramorku i ostalim mestima, posebno na teritoriji južnog Banata.
Tajkuni ne plaćaju. Preorali su čak i šume koje su bile zasađene posle Drugog svetskog rata, posekli su ih ovih dana i oterali i niko ih za to ne proganja. Zaključuju se veoma štetni ugovori. Imate ljude koji su zaključili ugovore na hiljade hektara, duguju po milion-dva evra, u budžet Republike Srbije to ne dolazi.
Optužujem ministra finansija i ministra poljoprivrede, pogotovo ministra Milosavljevića. On je najveći krivac i on bi krivično morao da odgovara zbog zloupotreba, zaključenja štetnih ugovora. Zaključio je oko 340, prema mojim saznanjima, ugovora o zakupu državnog zemljišta. Zakupci ne plaćaju određenu zateznu kamatu kada padaju u docnju, kako je to regulisano Zakonom o obligacionim odnosima.
Ministarstva nadležna za finasije i za poljoprivredu ne raskidaju ugovore. Zašto? Ne podnosi tužbe. Zašto? Dakle, profiteri se bogate, a sirotinja trpi. Država je oštećena, ali država ne preduzima nikakve mere. Ponavljam, državno poljoprivredno zemljište predstavlja za našu vladu ''Alajbegovu slamu''. Mogu da rade šta hoće, može da ga koristi ko god hoće, neće da polaže račune, neće niko da ga dira, neće niko čak ni da ga ućutka, a bavi se politikom. Sumnjam da se iz ovih sredstava finansiraju terorističke organizacije i teroristi.
Prema tome, pre svega, optužujem ministra Milosavljevića, ponavljam, i sadašnjeg ministra za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, zbog toga što ne podnosi tužbe, što ne raskida ugovore, što ne preduzima mere da se pokrenu postupci u svim opštinama, da se vrate svim selima pašnjaci i utrine, jer je zakonom od 1946. godine taj posed, dakle, utrina i pašnjak, bio oduzet i pretvoren u opštenarodnu imovinu, da bi 1992. godine bio donet zakon u Parlamentu Repbulike Srbije, dakle, u ovom domu, koji je normirao i predvideo da se svi pašnjaci i utrine vrate seljacima.
Međutim, od tada, do danas, selima se ne vraćaju utrine i pašnjaci.
Utrine i pašnjaci su veoma korisno dobro. Ti pašnjaci i utrine jesu nastali na taj način što su nekada seljaci davali svoju zemlju određenim posedima da bi blizu sela imali pašnjake. Prema tome, oštećeni su po dva osnova.
Optužujem Vladu i Ministarstvo. Moraju da odgovaraju oni koji ne preduzimaju mere protiv lopova, pljačkaša i uzurpatora narodne imovine.

Zahvaljujem. Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 42, amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 43, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodine Kragoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima podneo sam amandman na član 43, koji je u odeljku – Pretpostavke za preuzimanje krivičnog gonjenja.
Predlažem da se ovaj član briše, zato što je u suprotnosti s Ustavom i zakonima Republike Srbije. SRS smatra da se kroz izmene i dopune Krivičnog zakona može urediti ova materija, a ne na ovaj način kako je predložio zakonodavac.
S druge strane, hteo bih da upoznam vas narodne poslanike da je u poslednje vreme bilo više protesta na teritoriji Kosova i Metohije. Jedan protest je bio protest radnika pravosuđa ispred Suda u Kosovskoj Mitrovici.
Nakon dva dana protesta, zbog toga što je tzv. misija Euleks dovela međunarodne sudije koje su počele da sude i da vode procese u Kosovskoj Mitrovici, iz Ministarstva pravde, verovatno, od gospođe Malović, stigla je zabrana da štrajkuju, da demonstriraju, da protestuju, a razlog je bio taj što su radnici pravosuđa bili ubeđeni da će međunarodne sudije suditi po Ustavu kvazirepublike Kosovo.
(Predsednik: Upozoravam poslanike da ne dobacuju s mesta.)
Dobili su obećanja od Ministarstva pravde i od države da će te sudije koristiti krivični zakon iz 1974. godine. Međutim, nakon prestanka tih protesta, oni su dozvolili da par sudija prisustvuje tom suđenju i onda smo dobili informacije...
Molim vas, samo da nastavim jedan ili dva minuta posle ovog, odbijte mi od vremena Poslaničke grupe.
Oni su sudili po zakonu iz 2004. godine, krivičnom zakonu, privremenom krivičnom zakonu privremenih institucija Kosova. Međutim, taj privremeni zakon i te privremene institucije to više nisu, jer su oni proglasili jednostranu nezavisnost republike Kosovo, a sprečeni su od Beograda da protestuju i da ukažu na problem da se na Kosovu i Metohiji, misijom Euleks, u stvari, sprovodi plan Martija Ahtisarija.
S druge strane, bilo je protesta u Šilovu, zbog višednevnog isključenja struje. Videli ste na koji način reaguju pripadnici tzv. kosovske policijske službe i međunarodnih snaga – tako što tuku naše majke, naše očeve, našu decu.
Jako je tužno bilo gledati kako se palicama premlaćuju stare i iznemogle osobe, a Vlada Republike Srbije ćuti, ne oglašava se nijednog trenutka, ne upozorava, ne poziva na razum i ne reaguje, kako bi ta struja, ipak, došla i u Šilovo, i u Gračanicu, i u Plemetinu, u Babin Most, Prilužje i u Grace. Znači, na sve one legalne proteste koje organizuje jedan skup ljudi, da bi ukazao na nešto što mu se ne sviđa, nešto čime se krše njegova prava, deluje se silom.
Tako nešto imamo i ovde, u Parlamentu, gde se demonstrira diktatura nad poslanicima. Onda nije ni čudo što je pokrajinski odbor SPS-a, održan pre dva dana u Štrpcu, doneo odluku da predloži Vladi Republike Srbije da se uvedu privremene mere u svim lokalnim samoupravama na KiM-u gde vlast čini SRS i DSS. Na osnovu čega? Samo zbog njihove volje, njihove moći, zato što imaju mehanizam vlasti, zato što imaju izvršnu vlast, a to je teror ne samo nad tim lokalnim samoupravama, nego, upravo, nad narodom koji je birao te lokalne samouprave. Zahvaljujem.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 44, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Izvolite, gospodine Munjiću.