Praktično ste ponovo postavili isto pitanje. Upozoravam vas, nemate reč, iza toga ću izreći sankciju. Ne možete na istu temu više puta.
Gospodine Martinoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić Dejanović, ukazujem na povredu člana 104. i člana 143. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Poslanicima opozicije je, dame i gospodo, na sednici Administrativnog odbora, na kojoj je raspravljano o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine, predsednik Administrativnog odbora tvrdio da će vladajuća koalicija odredbu člana 143. stav 4. Poslovnika o radu tumačiti tako da vreme od dve minute koje ima svaki podnosilac amandmana ne ulazi u ukupno vreme za raspravu u pojedinostima.
Mi smo ukazali na sednici Administrativnog odbora da će, ako se bude zauzeo suprotan stav, neki podnosioci amandmana, zbog nedostatka vremena, biti u nemogućnosti da brane svoje amandmane. Onda je, u jednom haosu koji je stvoren u Administrativnom odboru, zato što je vladajuća koalicija podnosila amandmane na sopstveni predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika, protivrečne amandmane, gospodin Konstantinović rekao: "Gospodo iz opozicije, nemojte da se brinete, garantujem vam", to možete da proverite u stenogramu koji je vođen na sednici Administrativnog odbora, "nemojte da se brinete, vlast će da tumači ovu odredbu člana 143. tako da vreme koje ima svaki podnosilac amandmana, u trajanju od dve minute, da brani svoj amandman ne ulazi u ukupno vreme za raspravu u pojedinostima".
Vi sada tvrdite suprotno. To znači, gospođo Đukić-Dejanović, dobro sam razumeo, stvar je u tome što vi varate narodne poslanike; vi ste jedno tvrdili, ne mislim vi, lično, dakle, predsednik Administrativnog odbora je jedno tvrdio na sednici Administrativnog odbora, u ime vladajuće koalicije u ovoj Narodnoj skupštini ...
(Predsednik: Vreme. Upozoravam vas da ja ne varam, nego obrazlažem i govorim istinu.)
... Izvinjavam se. Molim vas, dopustite mi da završim.
(Predsednik: Upozoravam vas, molim vas. Zahvaljujem.)
Dopustite mi da završim.
(Predsednik: Ne možete završiti, prošlo je vreme.)
Niste mi dali da završim.
(Predsednik: Molim vas, ne mogu vam dati duže nego što je predviđeno vreme.)
Da, ali vi ste mi, pre nego što je isteklo dve minute, upali u reč i nisam mogao da završim. Radi se o tome da je vladajuća koalicija prevarila poslanike u Narodnoj skupštini.
Tvrdili su da će ova odredba člana 143. da se tumači na jedan način, a vi je sada tumačite na neki sasvim drugi način. O tome se radi.

Molim vas, vreme od dva minuta za amandmane ne ulazi u ovo vreme, ali ne može biti duže od deset sati, to je suština. Molim vas, tako je rečeno i to ponavljam sada i drugi put.
Ima reč gospodin Petković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospođo predsednice, protestujem protiv vašeg načina ophođenja prema šefu jedne poslaničke grupe u Parlamentu Srbije, jer mislim da je to nedopustivo. Želim da vam ukažem na to da nema glupih pitanja, ima samo glupih odgovora.
Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije želi da zna, taksativno da nam to kažete da li ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe ima 15 minuta, odnosno da li je to vreme podeljeno na tri puta po pet minuta. Da li pet narodnih poslanika, koji će govoriti u okviru svojih 25 minuta, moraju da podele svoje izlaganje na pet minuta, da bi svi mogli da govore, a tih pet minuta da podele na minut i 35 sekundi, da bi ispunili to?
Zašto nam niste dali sve tri tačke dnevnog reda, ako ste već to objedinili, ne samo međunarodnu pravnu pomoć, nego sve ostale tačke koje ste predvideli da radite? To je, apsolutno, kršenje člana 143. Poslovnika i mi to nećemo dozvoliti da se dešava u Narodnoj skupštini.

Gospodine Petkoviću, 15 minuta je za predstavnika ili onoga ko bude predstavljao poslaničku grupu i može ih podeliti kako god želi. Dakle, može govoriti svih 15 minuta, ili tri puta po pet – on sam odlučuje. To nije precizirano, a vaše ukupno vreme u objedinjenoj raspravi je, kao što sam već rekla, 25 minuta i 12 sekundi. Drugi put već to objašnjavam.
Prelazimo na član 1.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Ima reč gospodin Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i ukazao na osnovnu poziciju SRS-a u vezi s ovim zakonom.
Srpska radikalna stranka smatra da je neprihvatljivo, necelishodno ići u parcijalno definisanje određenih pojmova, pre svega, u oblasti međunarodne pravne pomoći, koja je vrlo široka, sveobuhvatna i, kao takva, zahteva unifikaciju, kodifikaciju ili, kako reče ministar pravde, harmonizaciju pravnih propisa.
Učinili ste suprotno od onog što ste naveli u obrazloženju Predloga zakona i onog što je rekla ministar pravde za ovom govornicom. Najpogubnije rešenje ste napravili zato što ste iz jednog zakona, a to je Zakonik o krivičnom postupku, izdvojili jednu celinu i ubacili je u poseban zakon.
SRS smatra da je neprihvatljivo ići na ovako parcijalno definisanje ove oblasti i da je predlagač zakona morao, shodno već postavljenom pravilu, ono što je definisano Zakonikom o krivičnom postupku, kroz inoviranje zakonskih odredaba, ubaciti sve ono što je sastavni deo međunarodnih konvencija – konvencija Evropske unije, konvencija UN-a, postignutih međunarodnih sporazuma iz ove oblasti i sve prakse, sudske i druge prakse koje se odnose na oblast međunarodne pravne pomoći.
Ovakvim načinom, vi razdrobljavate pravni sistem Republike Srbije, zato što ćete sada morati definisati...

Vreme, gospodine Buha. Zahvaljujem.
Htela bih samo da vas obavestim da sam pozvala da sednici prisustvuje gospodin Zlatko Petrović, savetnik gospođe Malović.
Pozdravljam njega i gospođu ministarku.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Avramoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu s ovim sramnim Poslovnikom i još sramnijim članom 143, ja treba za dva minuta da obrazložim zašto sam hteo da promenim i da poboljšam predlog ovog nakaradnog zakona – što je fizički neizvodljivo. To je dokaz koliko funkcioniše Republička skupština i koliko brine o demokratiji i slobodi govora. Ja ću se opet usredsrediti na sam amandman.
Dakle, ovaj predlog zakona je uslov za belu šengen listu i jedan od uslova koji postoji u setu zakona koji mora Skupština Srbije da usvoji. Kao takav, ne daje nikakvu novu pravnu regulativu, niti inovaciju. Svi članovi koji su navedeni u ovom zakonu su, faktički, poznati članovi u Zakonu o krivičnom postupku i u međunarodnim i bilateralnim ugovorima koje, u skladu s Ustavom, usvaja Republički parlament. Bilo koji ugovor sa drugom državom, koji usvajamo, ne sme izaći iz okvira pravnog sistema.
Ovaj zakon prevazilazi pravni sistem. Govori, kao, nešto novo, a to je način ko će da finansira međunarodnu pravnu pomoć. Ja sam tražio da se briše član 2, iz jednog prostog razloga. Član 2. kaže: "Međunarodna pravna pomoć obuhvata izručenje okrivljenog ili osuđenog". Podsetiću vas da je Miladin Kovačević okrivljen i osuđen u jednoj zemlji, a da vi ovim zakonom regulišete ko će da plati to što ćete vi da ga izručite Americi, odnosno legalizaciju onoga što radite; s druge strane, medijski koristite drugu sliku. To jeste ovaj zakon.
Drugo, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja. Tu vam je otvoreno široko polje – možete dozvoliti bilo kojoj službi u vašoj zemlji da radi šta god hoće. Zatim, izvršenje krivične presude i ostali oblici međunarodne pravne pomoći. Ne piše koji su to ostali oblici, ali mogu mnogo da nas koštaju.
Isteklo mi je vreme, izvinite, građani Srbije.

Zahvaljujem. Bili ste sasvim jasni.
Da li još neko želi reč?
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.
Vi ste hteli reč po Poslovniku? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vladajućoj koaliciji ne samo da nije dovoljno to što je maksimalno redukovala prava opozicije, nego i ovako redukovana prava ne poštuje.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, član 143. kaže, a molim vas da mi ovo vreme ne računate: "Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme za pretres u pojedinostima za poslaničke grupe iznosi isto koliko je iznosilo i ukupno vreme za načelni pretres predloga zakona, odnosno za zajednički načelni pretres više predloga zakona za poslaničke grupe".
Gospodin Milorad Buha je u, trajanju od dve minute, obrazložio svoj amandman. Umesto da pitate da li se još neko javlja za reč, vi odmah prelazite na drugi amandman. Kako da koristimo vreme koje imamo kao poslanička grupa za raspravu u pojedinostima kada vi uopšte ne pitate da li se još neko javlja za reč?
Svaki narodni poslanik, čak i ako nije podneo amandman, ima pravo da diskutuje o amandmanu svoga kolege. Kako da raspravljamo, kako da trošimo ionako smanjeno vreme koje ste nam dali, ako vi ne date reč narodnim poslanicima? Vi prelazite, dajete reč samo podnosiocima amandmana. Znači, kada se završi rasprava o amandmanu od strane podnosioca amandmana, dužni ste da otvorite raspravu i pitate da li se još neko javlja za reč, a ne da prelazite s amandmana na amandman.
Mi, jednostavno, ne možemo da koristimo iovako smanjena prava koja imamo po članu 143, o tome se radi. Drugi narodni poslanici, koji nisu podneli amandman, imaju pravo da diskutuju o amandmanima koje su podneli drugi narodni poslanici. Dakle, omogućite raspravu o amandmanima.