Neću da pričam o nečemu što je bilo pre sat vremena, nego o nečemu što je bilo pre nekoliko minuta. Mislim da vi vrlo loše interpretirate i poštujete odredbu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine. Nalazite za shodno da komentarišete i, kada poslanik izađe za govornicu, obrazloži svoj amandman, vi nastavljate kao da je on reklamirao povredu Poslovnika. Ne znam ko vam je dao to pravo? Ako želite da kažete nešto protiv tog amandmana, izvolite, ustupite mesto, dođite za ovu govornicu, pa kažite šta imate protiv tog amandmana.
Poslanika ste prekinuli, isključili ste mu mikrofon, pričao je o amandmanu, nije reklamirao povredu Poslovnika. Vi nalazite za shodno da terate vašu priču, kao da smo u nekoj televizijskoj seriji. Mislim da je dobro da građani gledaju ovaj prenos, da shvate šta se dobilo ovom izmenom Poslovnika Narodne skupštine. Dobilo se to da u raspravi o pojedinostima niko ne zna o čemu se priča.
Da li neko može da shvati o čemu je neko od poslanika pričao i šta je mogao da kaže za dva minuta o članu zakona koji reguliše izručenje naših građana, izručenje, uopšte, nekoga odavde u inostranstvo?
Na ovaj način, ovom izmenom, mi smo, praktično, dobili da i rasprava u pojedinostima bude u načelu. Kakav je kvalitet? Nikakav. Jedino da se napravi jedna serijska traka, da se poređaju poslanici kao podnosioci amandmana, po redosledu, i kako ko dođe, odmah da padne i teramo dalje – to je put, to je svetli put u Evropu.
To nigde na kugli zemaljskoj ne postoji i verovatno se nekima kosti okreću u grobu kada čuju, ako čuju, dokle je došla njihova Demokratska stranka.